Partizanski pokret - KPJ, NOPOJ, NOV i POJ (1941-1945)

[Prospero]

Sinoć sam imao nekakav eureka trenutak što se tiče ove teme, ne u smislu saznanja nego u smislu shvatanja da se priča stalno vrti u krug. Bar što se mene tiče. Stoga i ovaj tepih^tm koji bi bio suma mojih stavova i viđenja:- osnovna vododelnica 2SR u Jugoslaviji (ne na opštem nivou) je bila komunistička revolucija. Njeno postojanje i tok su podelili učesnike rata, i u konačnici bili faktori koji su odredili sudbine zaraćenih strana. Njen početak u jesen '41. je situaciju zakomplikovao i podigao ulog u ratu na nivo koji je bio praktično najviši u Evropi.- ovo baziram na tome da je dominantno neprijateljstvo bilo ono između revolucionarnog pokreta i zaštitnika ancien régime-a, što brojne depeše i jednog i drugog pokreta dokazuju. Oba pokreta su u znatnoj meri izbegavali sukob sa iole značajnijim grupacijama neprijatelja; koristile su udari-i-beži taktiku, što vojno i taktički možda nije sporno, usled slabe vatrene moći, nepostojanja logističke podrške, itd. Rat protiv stranog faktora je bio sekundarna stvar, i taj sukob je bio podložan racionalizaciji i kalkulaciji, taktiziranju i pregovaranju, što je far cry od nemilosrdnog istrebljenja koji su jedni nad drugima sprovodili. Čekanje na pobedu željenog saveznika (SSSRa sa jedne i UK/USA sa druge) je bilo temelj strategije oba pokreta. Ni jedan ni drugi pokret nisu želeli pobedu ovog drugog saveznika (iako nisam sklon da poverujem da bi npr 1943/4. partizani stvarno napali Britance prilikom eventualnog iskrcavanja, nema sumnje da je briga za revoluciju dominirala nad rezonom partijskog vrha), dok su četnici pokušali da stupe u kontakt sa Sovjetima u periodu kada je zeleno svetlo za revolucionarne promene već stiglo, a time je svaki antirevolucionarni pokret mogao proći u najmanju ruku kao AK u Varšavi.- proterivanje partizanskog pokreta van Srbije početkom zime '41. je bilo krucijalno, jer je omogućilo da se glavni partijski element spoji sa (dominantno) srpskim otporaškim elementom koji je reagovao na ustaške pohode na celom području zapadno od Drine. Taj otpor se pokazao kao pogonsko gorivo koje je guralo partizanski pokret i bilo njegova kičma sve do posle Teheranske konferencije i posledičnog popunjavanja NOVJ ratnim materijalom, eksternom legitimizacijom prema saveznicima te mogućnošću da mobiliše zatečeno stanovništvo. Taj spoj, sa izvesnom dozom ironije sudbine, ostvaruje onu težnju zbog koje je Tito napustio Zagreb i otišao za Beograd nakon aprilskog sloma – traženje borbenog elementa, koji je nađen u suštini sasvim slučajno, zahvaljujući ustoličenju vlasti u Zagrebu i njenom delovanju na terenu. Time se zatvorio krug potrage za nosiocem revolucije.- sa druge strane, DMov četnički pokret je ostao vezan za Srbiju koja je nakon operacija Wehrmachta u jesen/zimu '41. bila pacifikovana, u stanju u kom je okupator zadovoljan relativnim mirom i mogućnošću da koristi ekonomske resurse bez proaktivnog terora nad stanovništvom. Ako je ovaj drugi faktor doprineo borbenoj strategiji partizanskog pokreta (težnja da se promene stvari, tj. nužno ulaganje energije u sprečavanje povratka na staro i postojanje borbenog duha koji je uzrokovao Pavelićev režim), tako je (ostajanje u Srbiji koja je pasivizirana talasom represalija i okupacionim režimom koji je naspram ustaškog maltene izgledao kao „nacizam sa ljudskim likom“) opredelio tromost i bezvoljnost Mihailovića (pored primarnog shvatanja da se ne želi suštinska promena društvenih odnosa i uverenja da će glavni saveznici ionako rešiti rat sa Nemačkom).- stoga, jugoslovenska situacija se razlikovala od većine okupiranih zemalja Evrope upravo po revolucionarnom pokretu, koji se razvijao usled delovanja režima kakvog u ostatku Evrope nije bilo (ustaškog, u smislu separatnog nacionalističkog režima koji koristi mogućnost da naspram ostalih ustanovi svoj polit i svoj posebni entitet, dakle ne u punom smislu poslušnički aparat nego aparat sa sopstvenim ciljevima i planovima spram nepoćudnog pučanstva koji su za populaciju bili teži nego okupatorski), i koji je uspeo da uklopi borbu za revolucionarne promene sa borbom protiv okupacije.- sve ovo je priča na nivou bure u čaši vode. Kao što su četnici očekivali savezničku pobedu i povratak na stari poredak, i partizani su zavisili od SSSRa radi upotpunjavanja paralelizma svojih ciljeva. Sve dok sovjetske trupe nisu ušle u Jugoslaviju sudbina revolucije nije bila osigurana. SSSR je 1944. bio potpuno nezavisan od savezničke pomoći (iako je ona još uvek dolazila) te je mogao relaksirano da posmatra stanje i samouvereno rešava pitanje socijalnog poretka „на дальнем пограничье“. Na kraju balade, naučili smo da je sudbinu zemlje/naroda u najvećoj meri rešio neko drugi. To bi trebalo da kaže dovoljno i o krajnjim dometima rata u Jugoslaviji, kao pustoj periferiji svih zbivanja, čiji glavni protagonisti nužno čekaju rešenje na glavnom frontu i ruku spasa sa Istoka ili Zapada. Meni je super kako se na to gledalo iz perspektive brojnih emisara i oficira za vezu koji su u nekom periodu boravili među partizanima i četnicima. Kao da čitam koktel priču sastavljenu iz zapisa o nekakvoj avganistanskoj ekspediciji i balkanskih putopisa iz XIX veka.- pošto vidim da se ovde najviše voli pričati o moralnosti, po onom crnogorskom „ko je bolji čoek“, a i stoga što je tako valjda najlakše i ne zahteva mnogo logike i znanja već samo subjektivnu reflexiju, evo, da ppp čežnja ne ostane neudovoljena. Elem, izvorni legitimitet traženja revolucije je u suštini moralno nesporan, ne zato što je inherentno dobro praviti revoluciju nego zato što se ima pravo misliti i propagirati određeni poredak koji pretenduje da ukloni političku (zlo)upotrebu nevoljnih razlika (etnicitet, rasu, itd). Ono što diže cenu i smanjuje legitimitet je praksa revolucije, koja je išla po principu „što gore to bolje“, a što se npr. može videti i iz onih depeša u kojima se lamentira nad povlačenjem ustaških jedinica iz nekih krajeva, što će „oslabiti borbenost“ stanovništva, te posleratna anihilacija političkih protivnika bez obzira na njihov stav prema okupatoru, što je opet pokazatelj prve teze, da je vododelnica rata bila revolucija a ne borba protiv okupatora. No, ovde postoji razlika, a siguran sam da će Kim invocirati Lenjiina i „moralno je sve što je dobro za revoluciju“ stav . Ja sam suviše ogrubeo da bih verovao da postoji lokalizovani društveni poredak čija bi praktična upotreba makar i post festum opravdala revolucionarni teror, ali ja ne mogu tvrditi da je to moralniji ili ispravniji stav. Krajnji domet je da se složimo da se ne slažemo, s čim sam ja kao demokrata koji toleriše i poštuje drugačije mišljenje sasvim OK. A time bi demokratija odnela i malu forumsku pobedu, da ne mora sve biti igra nulte sume. :P- što tiče teme topica, nema nikakve sumnje da je DM ratni zločinac, po sva tri kriterijuma komandne odgovornosti. Njegovo zločinstvo na primarnom nivou ne može da se pravda komunističkim zločinima (a ni vice-versa, naravno). Što se tiče samog suđenja, meni ne upadaju u oči pritisci na advokate, optužnica koju proofread-uje Đilas, nego ona potreba na kraju suđenja da se službeni stenogramski zapis fingira (jer je utvrđeno da podosta odstupa od tonskog zapisa). Dakle, ni na kraju svega, kada se postigla pobeda nad političkim neprijateljem, ne postoji otklon od malverzacije, sprdanja sa procesom itsl. No, opet, procesno manjkavo suđenje ne abolira DMa od krivice; to su različite stvari.- DMov neuspeh da odgovori na zahtev vremena u stvari nije čudan, niti se može poopštavati i translirati kao karakteristika celokupnog vojno-državnog sistema čijeg je bio deo. On se u toj poziciji našao igrom slučaja, zadesno i neplanirano, bez političkih sposobnosti, eduakcije i prakse, ali sa političkim stavovima o podeljenim jugoslovenskim narodima (za šta mu je suđeno u Mariboru godinu-dve pred rat) a koji su našli svoje mesto i u četničkoj ideologiji i praksi etničke osvete u ratu. Njegovo parcijalno gledanje na stvari je bilo načelno inferiorno u datim okolnostima, i još opterećeno neborbenim karakterom pokreta iz razloga opisanih gore.- moj krovni stav je taj da je ceo rat bila sumanuta avantura, da ni u kom slučaju nije mogao doneti ništa dobro građanima Jugoslavije, da ta zemlja (ne samo režim nego i stanovništvo, by far and large) nije imala nikakav interes u tom ratu, nikakvu mogućnost boljitka. Sa druge strane, ne slažem se ni sa tim da je ceo rat nužno rezultovao komunističkom vlašću, jer ovde logika post hoc ergo propter hoc ne funkcioniše. Bilo je suviše momenata u ratu kada je KPJ mogla doživeti poraz, tj. ne postoji direktna uzročna veza između 27. marta/6. aprila i uspostavljanja komunističke vlasti, što u biti znači da sam kritičan prema ratu kao takvom (smrt, stradanje, uništenje) a ne zato što je rezultovao jednim od mogućih rešenja.PS. Ovo uopšte nije poziv na dalju raspravu, jer šta god da napišem dalja razrada bi me vratila na neki od ovih stavova. Stoga, pročitajte, ako baš morate komentarišite (ali vas drugarski ohrabrujem da čitate u sebi ;) ), ali za neke upadice i sitna podjebavanja mogu samo da odgovorim sa „muda, ispaša“.Nadam se da više neću osećati potrebu da pišem o ovim temama.edit: gramatika i nepismenost

Edited September 12, 2012 by buffalo bill

[Roger Sanchez]

...

Buffy, tvoja analiza pada na jednom vrlo jednostavnom problemu, ako su u početku (bijaše riječ) partizani=manje više=četnici, onda ostaje neobjašnjivo ( i nisi to pokrio u objedinjenoj teoriji svega) zašto je Užice, ljude i resurse (prvenstveno pucateljne) zauzeo Titov pokret, a ne Ćićin, zašto je Tile imao neki supstrat koji jest selio vamo tamo ali je taj supstrat uvijek bio centar zbivanja, i zašto je borbeno jezgro u NDH iskoristio Tile, a ne recimo gazda Jezda koji je isto bio tamo. Ili pop iz Tepljuha.I, da, već spomenuh, Ćića je proveo dobar dio '44 i '45 u NDH. Kaj je on tamo radio? Da je bio centar erozije NDH nešto baš istoria i ne bilježi..

[Prospero]

Buffy, tvoja analiza pada na jednom vrlo jednostavnom problemu, ako su u početku (bijaše riječ) partizani=manje više=četnici, onda ostaje neobjašnjivo ( i nisi to pokrio u objedinjenoj teoriji svega) zašto je Užice, ljude i resurse (prvenstveno pucateljne) zauzeo Titov pokret, a ne Ćićin, zašto je Tile imao neki supstrat koji jest selio vamo tamo ali je taj supstrat uvijek bio centar zbivanja, i zašto je borbeno jezgro u NDH iskoristio Tile, a ne recimo gazda Jezda koji je isto bio tamo. Ili pop iz Tepljuha.I, da, već spomenuh, Ćića je proveo dobar dio '44 i '45 u NDH. Kaj je on tamo radio? Da je bio centar erozije NDH nešto baš istoria i ne bilježi..

cela jesen '41. u srbiji je šarenilo, tu i tamo zajednička saradnja, do kasnog oktobra. već su drugi učesnici ovde objašnjavali o levičarskoj tradiciji u pojedinim krajevima zapadne srbije, čestim sukobima sa žandarmerijom u međuratnom periodu i sl. ne treba ni preuveličavati nekakav ugled oficira JV, imali su oreol poražene vojske a to nikad nije dobar bagaž. ne vidim da je oslobađanje užica dramatično veći domet od npr oslobađanja loznice s kraja avgusta (sem materijalne baze iz fomu-a), tj. ne vidim zašto je krucijalno ko je zauzeo koje mesto u tom trenutku. kpj je formirala organe vlasti nove vrste zbog već čuvenih i ovde 1000 puta objašnjenih faza revolucije (užička sovjetska repulika).borbeno jezgro u ndh je mahom zauzela kpj pre svega zbog predratnih veza na lokalu sa hss-om, a delom i zbog tradicije sdk koja je upućivala na zajedničku saradnju srba i hrvata i koja je uživala značajan ugled pre rata i gde logika monoetničke osvete nije baš prolazila najbolje niti je mogla povući kritičnu masu za sobom.supstrat kpj je postojao od ranije, kao posledica dvo-decenijskog ilegalnog poslovanja, plus je to bila struktura koja je manje-više neokrnjena preživela aprilski rat, za razliku od, hajde nek bude, monarhističke struje kojoj su na terenu ostale razbacane grupice koje su, obezglavljene u aprilskom porazu, bile prinuđene na paralelno postojanje i (kako se pokazalo) viegodišnju borbu za homogenizaciju tih ostataka. grafički, kpj je ostala da funkcioniše kao piramida, sa vrhom koji je bio relativno neupitan, a sa druge strane postoji nivelisana i linijska struktura u kojoj je mihailović počeo kao primus inter pares, čak nepoznat mnogim oficirima kojima je trebao da komanduje, sa barem nekoliko generala koji su se smatrali pogodnijim za vođenje i jasno starijim po činu.oko borbenosti mislim da sam već objasnio. kpj je sebi postavila dva cilja - nema povratka na staro i nema okupacije, i sa tim ciljevima su bili prinuđeni da budu proaktivni, mobilni i borbeni. oni sa takvim ciljevima nisu smeli da dopuste da plove niz maticu događaja i da "prihavataju realnost" nego da je kreiraju.oko dm-a i ndh-a, meni je relativno jasno da je nakon '41. logika njegovog pokreta bila da će saveznici ionako pobediti nemce a da je na njemu da sprečava komunističku revoluciju. otuda i uglavnom ambivalentan stav prema ndh kao političkom entitetu. šta god da je radio u ndh '44/5. je bilo irelevantno; kasnio je sa političkom platformom koja je opet bila nedorasla situaciji, bio je pušten niz vodu od strane saveznika što je samo pojačalo ionako najjaču komponentu pokreta u tom trenutku, a to je bio antikomunizam. Edited September 12, 2012 by buffalo bill

[Prospero]

Imajući u vidu deo dosadašnje prakse moderacija posebno skreće pažnju na sledeće:- neće se tolerisati opravdavanje zločina drugim zločinima- na temi o sudskim procesima rehabilitacije zabranjeno je kačiti postove o zločinima koji nemaju veze sa osobom o kojoj se radi: Primer: partizanski/ustaški/ini zločini nisu tema topika na kome se raspravlja o rehabilitaciji Dragoljuba Mihailovića, nego su za topic o tim pokretima- na temi o rehabilitaciji će biti dozvoljena rasprava isključivo o tome, sudskom procesu, presudi, liku i delu koje je vezano za to, novim saznanjima, itd. Zlocini jedinica en grosse bi morali biti na temi o pokretu kojem je ličnost pripadala ukoliko ne postoji jasna korelacija između ličnosti i zločina- pominjanje ostalih vojnih formacija, npr kozaka, Pećančevih četnika, SDK, Bele garde i sličnih formacija ostaviti za topik o tome- nepoštovanje pravila tematske usmerenosti smatraće se trolovanjem i sankcionisati prebacivanjem ili brisanjem postova, i banom za "povratnike"- određena meandriranja u temi će se tolerisati ako su u sportskom duhu i ne generišu uvredljive replike, a mera takvog meandriranja će nužno biti slobodna procena moderacije- potrebno je navoditi izvore citiranih tekstova, fotografija i filmova putem kratkih informacija ili linkova. U suprotnom, moderacija zadržava pravo da reaguje u skladu sa pravilima koja važe na podforumu

[MancMellow]

- moj krovni stav je taj da je ceo rat bila sumanuta avantura, da ni u kom slučaju nije mogao doneti ništa dobro građanima Jugoslavije, da ta zemlja (ne samo režim nego i stanovništvo, by far and large) nije imala nikakav interes u tom ratu, nikakvu mogućnost boljitka.

U principu (u principu) se slažem sa svim, ali ovo mi baš nije najjasnije šta misliš. Mislim, zemlja nije imala interes u ratu, ali rat je došao u zemlju, nije ona njemu hrlila...

Bzašto je Tile imao neki supstrat koji jest selio vamo tamo ali je taj supstrat uvijek bio centar zbivanja,

Mislim da je zato što je imao bolju organizaciju, veći stepen discipline, jasniji cilj i ideologiju koja je u uslovima borbe vs nacizma bila prijemčivija tamo gde i kod koga je trebalo da bude u tim uslovima. Edited September 15, 2012 by MancMellow

[Prospero]

U principu (u principu) se slažem sa svim, ali ovo mi baš nije najjasnije šta misliš. Mislim, zemlja nije imala interes u ratu, ali rat je došao u zemlju, nije ona njemu hrlila...

odgovorio sam na drugom topiku.

[hazard]

i zašto je borbeno jezgro u NDH iskoristio Tile, a ne recimo gazda Jezda koji je isto bio tamo.

Gazda Jezda - ako na Dangica mislis - jedva i da je imao godinu dana da iskoriscava borbeno jezgro, a u tih godinu dana ga je iskoriscavao onoliko. Nemci i Ustase su ga besomucno gonili dok ga januara 1942. nisu naterali na pregovore (jer su ga nemacko-ustaske ofanzive skoro dotukle) posredstvom Nedica. Pregovori su prekinuti na inicijativu Zagreba tj. NDH, nakon cega sledi opet potera za Dangicem i njegovo hapsenje aprila 1942. Dobar deo Dangicevog delovanja desava se i tokom perioda partizansko-cetnicke saradnje u istocnoj Bosni i potonjeg perioda nesaradnje bez oruzanih sukoba. Inace men' se cini da je Dangic sasvim dobro uspeo da se nametne i da iskoristi borbeno jezgro, cak se i Tito sam zali da pre njegovog (Titovog) dolaska u Bosnu ima mnogo preletaca iz partizanskih u cetnicke redove. Dangica fakticki unistavaju nemacko-ustaske ofanzive u istom trenutku kada i partizani krecu da deluju oruzano protiv njega. I onda biva uhvacen i salju ga u logor u Nemackoj.Mislim da ti je Dangic los primer.

[kim_philby]

...

Edited September 15, 2012 by kim_philby

[Yoda]

Ovako je pocelo - za pobedu SSSR i oslobodjenje naroda Jugoslavije!

Glavni štab NOPOJ - Narodnooslobodilačkih partizanskih odreda Jugoslavije obrazovan je 27. juna 1941. godine. Na čelu se nalazio Josip Broz, a članove su sačinjavali: Milovan Đilas, Edvard Kardelj, Ivan Milutinović, Aleksandar Ranković, Rade Končar, F. Leskošek, Sreten Žujović, Ivo Lola Ribar, Svetozar Vukmanović. Iz sastava ovog tela vidi se da su vojno vodstvo preuzeli isključivo rukovodeći komunisti. U datim uslovima stvorena je personalna unija između političkog i vojnog rukovodstva. Vojni zadaci postali su primarni, ali kako se radilo o vojnoj akciji i revolucionarnom procesu vojno-politički kompleks je ostao nerazdeljiv. Vojne funkcije bile su podređene političkim ciljevima. Sastav ovog tela, kao i drugih štabova, upućuje na to da je KPJ od prvog dana osiguravala političku prevlast u vojnim strukturama, izbegavajući militarizaciju revolucionarnog procesa i sukobe vojne i političke linije. Vojno rukovodstvo u ovoj fazi je bilo bez vojnih lica, stručnjaka, pa i ljudi s ratnim iskustvom, ukoliko izuzmemo Josipa Broza Tita, koji je bio učesnik prvog svetskog rata i aktivno sudelovao u borbama austro-ugarske vojske na srpskom ratištu, a kasnije na frontu protiv Rusa, gde je bio i ranjen.Prvih dana jula obrazovan je i Glavni štab Narodnooslobodilačkih partizanskih odreda za Srbiju u sastavu: Sreten Žujović, Filip Kljajić, Branko Krsmanović, Nikola Grulović i Rodoljub Čolaković. Partijsko rukovodstvo Srbije radilo je u senci operativnog rukovodstva KPJ Jugoslavije, s Titom na čelu, što je izazivalo pozitivne i negativne posledice. Pozitivne su se ogledale u tome što je bilo u središtu centra koji je kreirao generalnu liniju borbe, a negativne što je zbog koncentracije ovlašćenja u Titovim rukama sužavana samostalnost odlučivanja i širih inicijativa koje su faktički pripadale telu koje se vodilo kao CK KPJ i predstavljalo operativno jezgro Politbiroa CK KPJ.Komunisti su se bez premišljanja odlučili za borbu protiv najsavremenije i najjače vojske sveta 1941, kojoj se niko uspešno nije suprotstaviona kopnu sve do Smolenska i Moskve. Odluka za borbu bila je izraz shvatanja o proleterskom internacionalizmu, koji se svodio na imperativ podrške „prvoj zemlji socijalizma". Ulazak SSSR-a u rat ulio je samopouzdanje ugroženim narodima, pre svega srpskom narodu, izloženom ustaškom divljanju i nemačkoj srbofobiji, razvijajući osećanje da u borbi za opstanak nisu usamljeni, da je uz njih „velika sovjetska zemlja", osećanje koje je izviralo iz svesti naroda a koje su podsticali komunisti.Sednici Politbiroa CK KPJ od 4. jula 1941. prethodili su direktiva Kominterne od 1. jula 1941. i Staljinov govor od 3. jula. U direktivi Kominterne je stajalo: „Otečestveni rat koji vodi sovjetski narod protiv razbojničkog napada sa strane Hitlera jeste divovska borba na život i smrt od čijeg rezultata ne zavisi samo sudbina Sovjetskog Saveza, već i sloboda vašeg naroda. Kucnuo je čas kada su komunisti dužni podići narodnu otvorenu borbu protiv okupatora. Organizirajte, ne gubeći niti jedne minute, partizanske odrede i raspirite u neprijateljskom zaleđu partizanski rat". Staljinov govor o borbi protiv okupatora u pozadini Istočnog fronta smatran je direktivnim za komuniste. Josip Kopinič zamerao je hrvatskim komunistima što su propustili da promene bilo šta u pogledu akcija i posle Staljinovog govora. Više nije smelo biti kolebanja i oklevanja. Za komuniste nije postojao samo sovjetski front na granicama SSSR-a, nego i front u dalekom zaleđu neprijatelja. Komunisti su bili dužni da daju život za pobedu SSSR-a i slobodu jugoslovenskih naroda.Posle 5. jula 1941. pojavio se proglas PK KPJ za Srbiju, u kome se srpski narod poziva na borbu protiv okupatora, jer je pitanje „biti ili ne biti". Srpski narod nije smeo da okleva, morao se setiti svoje slavne prošlosti i ne slušati „kukavice i malodušnike" koji su pozivali na čekanje; komunisti su tražili da se stane na stranu „nepobedive slovenske Rusije", na čijem je čelu „veliki sin ruskog naroda - Staljin".

Branko Petranovic Edited September 15, 2012 by Yoda

[Filipenko]

Dakle, komunisti su odmah u startu uspostavili civilnu kontrolu nad vojnim strukturama. Evropejski, nema šta.Interesantno je da ne važi obrnuto - ako se kompletno rukovodstvo sastoji od oficira, to ne znači da ti ti oficiri i pokreti ignorišu potrebe civila i običnog sveta, da su odrođeni itd. već su im naprotiv zaštitnici, pomagači i slično. Samo primećujem antiparalele.

[Prospero]

^^^ Ono sto je zanimljivo je da je susan woodword iz ratnih iskustava civilne organizacije vlasti (tzv focanski i slovenacki model) izvlacila korene posleratnog uredjenja drustvenog sistema i dileme samoupravljanje vs drzavni plan. Relativno slabo obradjena tema, a mnogo bi znacilo zarad utvrdjivanja prave mere autenticnosti revolucije.Послато са HTC ChaCha A810e користећи Тапаток 2

Edited September 16, 2012 by buffalo bill

[pere urban x]

U dvobroju Vojnoistorijskog glasnika, glasila Vojnoistorijskog instituta u Beogradu nalazi se i tekst pukovnika Velimira Ivetića "Slučaj partizanskih zločina u logoru na Malom Lošinju 1943. godine".Autor članka je, na samom početku, istakao da je samo general Pavle Jakšić u svojim memoarima ("Nad uspomenama" 1-2, Beograd-Ljubljana, 1990), naveo nekoliko činjenica o partizanskim zločinima učinjenim nad pripadnicima Jugoslovenske vojske u otadžbini tj. vojnicima pod komandom generala Dragoljuba - Draže Mihailovića i članovima njihovih porodica.U nastavku je pisao o istorijskom kontekstu i ratnim okolnostima.Potom je detaljno opisao jedan veliki partizanski zločin učinjen krajem septembra 1943. godine.Na Malom Lošinju nalazilo se oko 500 ratnika Jugoslovenske vojske u otadžbini i oko 200 članova njihovih porodica iz Like, Gorskog kotara i Primorja, kao i pripadnika lokalnog stanovništva odanog Jugoslaviji, kralju i generalu Mihailoviću, među kojima se isticao jedan rimokatolički sveštenik.Ta jedinica je trebalo da obezbedi prihvat anglo-američkih vojnika čije se iskrcavanje očekivalo danima. Kad je shvaćeno da od iskrcavanja nema ništa, oko 200 pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini je otišlo čamcima ka Italiji.Partizanski Glavni štab odlučio je da se ova formacija na Malom Lošinju uništi po svaku cenu. Komanda je došla od partizanskog vrhovnog komandanta Josipa Broza. Naredbu je primio komandant 13. divizije Narodnooslobodilačke vojske Hrvatske, Veljko Kovacevic.Napad je počeo 23. septembra 1943. godine. Partizansko vođstvo je zatražilo predaju. Kad su shvatili svoj položaj, vojnici Jugoslovenske vojske u otadžbini su se predali.Partizani su svoje zarobljenike ubijali na najbrutalnije načine, brutalnije i od ustaša. Tela zaklanih su rasparali i punili kamenjem i potom ih bacali u more. Manji deo zarobljenika su odvezli u Crikvenicu, a potom ka Bribiru, i tamo ih masakrirali. Nijedan nije preživeo."Leševi zarobljenika bačeni su u duboku jamu, zatim su bačene aktivirane ručne bombe i jama je zabetonirana. Zarobljeni oficiri, obučeni u dronjke, maltretirani su i ismejavani po ulicama, pa su, posle mučenja, i oni likvidirani".

[pere urban x]

Evo prebacujem pitanje sa NDH po savetima moderacije...

I da, kao sto sam jednom postavio pitanje: zašto ne SAP Istra, SAP Dalmacija ili SAP Slavonija, sada pitam:Zasto ne Narodnooslobodilačka vojska Srbije?

Edited September 20, 2012 by pere urban x

[pere urban x]

Split, 14. travnja 1945.Nakon što je pročitana lista Narodne vlade Hrvatske, najprije u dvorani Gradske vijećnice, a potom na Pjaci i na Rivi, nastalo je neopisivo oduševljenje i klicanje tisuća Splićana.Glazba je najprije odsvirala hrvatsku himnu “Lijepa naša”, potom jugoslavensku himnu “Hej Slaveni”, a zatim su zazvonila zvona svih splitskih crkava. Riva je zasjala u plamenu buktinja i raketa, te za ovu prigodu električnom rasvjetom, s Marjana je blještalo velikim slovima od električnih žarulja: TITO! Pucali su topovi, čula se i mitraljeska paljba...U dvorani je nastao tajac kad se za govornicom pojavio šibenski biskup dr. Jerolim Mileta, koji je dobio ovacije i izazvao oduševljenje svojim govorom u kojem je kazao:- U svim znamenitim narodnim zgodama predstavnici Katoličke crkve su se nalazili uz svoj mili narod: zato smo i danas u gradu Splitu, na historičnom i svečanom imenovanju Prve vlade Federalne Hrvatske u Federativnoj Jugoslaviji. Mi biskupi svih naših primorskih biskupija sa svojim svećenstvom, čestitamo svako dobro Prvoj vladi Federalne Hrvatske sa željom da njezin rad bude vazda na dobro našeg milog naroda.Čestitajući Vladi, izražavamo našu zahvalnost i svim našim hrabrim borcima Narodooslobodilačke vojske sa svojim proslavljenim vođom, narodnim herojem, maršalom Josipom Brozom Titom, a osobito onima koji požrtvovno položiše svoje živote za domovinu. Molimo svemogućeg Boga da ova narodna proslava bude sjeme duhovnog i materijalnog preporoda čitavog našeg hrvatskog naroda i pomirenje te zalog sloge i bratstva Hrvata i Srba i svih naroda Federalne Jugoslavije. Bila sretna i od Boga blagoslovljena Federalna Hrvatska! http://www.slobodnad...73/Default.aspx

Edited September 20, 2012 by pere urban x

[Filipenko]

I ja se zalažem za federalnu Hrvatsku, sa Slavonijom, Dalmacijom i Zagorjem, te autonomnim pokrajinama Istrom i Likom.