haha gde se seti ove pesme, svaka castprokletstvo nacitanih

Ali dosta mi je, dostaHegela i Prusta...http://www.youtube.com/watch?v=SixLaRCa3-o

(E, jbg, na poslu ne mogu da vidim video klipove. Al' našao sam text Ribbons)

(A moraš i da šapućeš?) :)

(heh, ne moram, al' okruženje mi je takvo da poželim da sam neprimetan.)

Haha, jebo vas pas. :)

Haha, jebo vas pas. :)

:lolol:Sori, ali u pravu smo, zar ne?

:lolol:Sori, ali u pravu smo, zar ne?

Žao mi je što ću vas razočarati, ali ne. :)Carevi ste, BTW.

Edited August 30, 201212 yr by Bakemono

Žao mi je što ću vas razočarati, ali ne. :)

Joj!Btw, jesu li romani Konana Dojla umetnost?

Joj!Btw, jesu li romani Konana Dojla umetnost?

Naravno, jer da oni nisu umetnost onda bi to značilo da ni Deksa Pantelejski, direktni nastavljač Dojlove tradicije, takoreći Dojlova podružnica u Srbiji, nije umetnost. A to već nije moguće. Ako ti se Deksa ne uklapa u definciju umetnosti, menjaj definciju.Ja sam ponosni nastavljač tradicije koju su utemeljili Po, Lavkraft, Bredberi, Robert E. Hauard, Konan Dojl i Agata Kristi - i toga se uopšte ne stidim.

Edited August 30, 201212 yr by Syme

Btw, jesu li romani Konana Dojla umetnost?

Ne razumem pitanje.

O.K. Ne sporim.Za mene su romani Margerit Jursenar i Betovenova Deveta kao i nekoliko albuma Kejt Buš apsolutna umetnost, i braniću taj stav do samog kraja.Ustvari, da citiram Mirka: "Ubiću svakog ko me ne bude slušao!"Dajte još primera koje možete da potkrepite argumentima sličnog kvaliteta pa da vidimo šta im je zajedničko.Primerima, ne argumentima.

ovo odusevljava decu, mogu da slusaju redom pedeset puta, igraju uz to i smeju se, ako ih ima vise dele isti osecaj odusevljenja i radosti. da li je to umetnost?

Ja se bojim da ne dam nešto banalno, ali možda je u tome poenta. Pa Nabokov, manje više bilo šta od Nabokova. Bleda vatra, najbolje. Apdajkove kratke priče. Blejd Raner. Od muzike, uh tu ima puno. Ali neka bude tri skoro perfektno kompaktna albuma NIght at the Opera, Master of Puppets i Bloody Kisses.Ali pazi, našalih se malo za Dojla, ali mislim da je on super primer. Tu je negde i Agata Kristi, s tim što je ona bolja :)Realno, oba primera spadaju u, da me ne čuje luba, trivijalnu literaturu. Agata je, rekoh, bolji pisac, ali mislim, to su papirnate skice od likova + zanimacija za male sive ćelije, zamena za enigmatiku još malo pa. Dojl je još i manje od toga - dosadna enigmatika. E, ali pazi sad - TV adaptacije, kako Dojla (mislim naravno na onu sa Džeremi Bretom), tako i Poaroa, uh to je već znantno, znatno ozbiljnija stvar...

Jeste, Agata bolje piše. Veština, svakako, ima nekakve veze s umetnošću.No, ja sam, iz nekog nepoznatog razloga, uveren da nismo solipsističko autarkične jedinke i da možemo da uspostavimo medjusobni kontakt bez pomoći telepatije. Tačnije, verujem da imamo nešto zajedničko.Ako svako, kako bakemono tvrdi, sam odredjuje šta je umetnost, hajde da vidimo šta mu ta umetnost čini, kako doživljava ono što je za njega umetnost.Možda tu nadjemo nekakvu zajedničku tačku.Evo, ja ću krenuti od opštih mesta. Prva karakteristika (moje) umetnosti je višeslojnost-čini mi se da novim "čitanjem" umetničkih dela otkrivam nove slojeve. Dalje, ta dela mi omogućavaju nekakav kontakt, s autorom, s likom romana, s nekakvim apstraktnim entitetom, sta god to bilo, osećaj kontakta je vrlo jak, često jači nego kontakt s "stvarnom" osobom. Dalje, umetničko delo mi pruža doživljaj, čini da saznam kako to izgleda biti u nekoj situaciji iz romana ili kako izgleda osećati opisanu/opevanu emociju.

Kafka, taj neiživljeni romantik i njegova pesnička rečenica.Morikone, kome anđeli i vrazi šapuću nezemaljske melodije.Vertigo s Džimijem Stjuartom i Nikol Kidman.