namenski Posted January 2, 2019 Posted January 2, 2019 10 minutes ago, goofs said: Pa bilo je vec ranije tih pokusaja, Konkord je povucen iz upotrebe jer je let bio preskup u vidu potrosnje goriva. I danasnji avioni lete nekom optimalnom/sporijom brzinom jer je tako ekonomicnije od full-speed-ahead. Davno sam citao neke statistike, ne drzi me za rec, ali prava zarada aviokompanijama dolazi od prve klase. Mi, ostala sirotinja, sluzimo samo da pokrijemo troskove leta, dok prvom klasom targetiraju bogatije putnike koji mogu i zele za to da izdvoje novac. Ukidanjem prve klase morali bi da nivelisu to sve na jednu prosecnu cifru koja bi jednima bila ok, ali ne bi imali komfor, a drugima bila skupa. Nekako ne ide. Komercijalnu stranu - osim da svaka roba nadje kupca - ne poznajem dovoljno, uostalom, ima ovde znalaca na tu temu koja ce - sve tehnike na stranu, da presudi, kaoi uvek do sada. Osvrnuo sam se na perspektive nadzvucnog putnickog vadusnog saobracaja sa tehnicke strane: zrelo je, tehnoloski uslovi su se stekli ili se plako sticu, a nesporno je i da postoji potreba - doduse u jos uvek jako ogranicenom segmentu, ali ne treba zaboraviti i da je samo putovanje avionom u pocecima bilo sve samo ne masovno, nego namenjeno onima sa vise para - vise sumnje nema. Ako ju je ikada i bilo: brzina i ubrzanja modernog sveta cine primamljivim, a bojim se i isplativim mogucnost stizanja - samo primera radi - iz Evrope u Ameriku za neka recimo 3 sata, umesto dosadasnjih recimo 8+. Kome, kako i u kolikom obimu - ostaje da se vidi, ali jedno je sigurno: proivodjaci imaju odgovor i ako stvari krenu u tom pravcu, necemo cekati ni do 2030. da vidimo rezultat. Sigurnije je jos nesto: civilni vazdusni saobracaj je u nekoj vrsti corsokaka, svojevrsne tehnoloske stagnacije: mozda i svih 90% novih konstrukcija su nadogradnje/usavrsavanja konstrukcija koncepcijski i tehnoloski starijih od 50 godina, a da se bitni, da ne kazem revolucionarni proboji ni ne naziru, na stranu druga strana problema koja se ogleda u sve vecem metastaziranju modernih aerodroma i njihovoj koncepcijski sve manjoj sposobnosti da odgovore zahtevima modernog vazdusnog saobracaja, probleme ATC da ne pominjem. Sve u svemu, prisustvujemo interesantnom tehnoloskom i civilizacijskom paradoksu: poslovicno tehnoloski avangardne industrije poput vazduhoplovne postale su - u odnosu na recimo kompjuterizaciju u najsirem smislu - konzervativne do te mere da su dovele u pitanje sopstvenu sposobnost da prate tehnoloski razvu u ostalim granama. Ali, sta god i kako god, videcemo sta ce se i kako dogadjati u segmentu koji cine najrazvijeniji: onaj svakodnevni je jos uvek visoko propulzivan, velikim igracima tu ima sve manje mesta, oni se povlace, bivaju izgurani, a na njihovo mesto dolaze novi igraci koji su dostigli tehnoloski stepen razvoja koji se ogleda u sposobnosti da se razvije i proizvede moderan putnicki avion - inace izazov nad izazovima kada je vazduhoplovna industrija u pitanju. Afrika, dobar deo Azije i ostala svetska sirotinja ce, cenim, da poleti zahvaljujuci nekom tamo Brazilu, Kini, Rusiji...
jms_uk Posted February 9, 2019 Posted February 9, 2019 50 godina od prvog leta http://www.museumofflight.org/aircraft/boeing-747-121
Shan Jan Posted February 14, 2019 Posted February 14, 2019 Tuga. Ipak, ima ih jos uvek puno na rutama kojima letimo mi sa balkana tako da ce biti jos prilika... Ako sam dobro shvatio, sustina je pobeda modela gde avioni saobracaju direktno izmedju manjih gradova umesto presedanja u velikim centrima i da je A380 samo zrtva toga?
jms_uk Posted February 14, 2019 Posted February 14, 2019 Da, mada je bitan faktor i to sto je preskup. A i ceo program nije izasao iz dugova. Sent from my iTelephone using Tapatalk
namenski Posted February 14, 2019 Posted February 14, 2019 On 9.2.2019. at 20:01, jms_uk said: 50 godina od prvog leta On 4.5.2016. at 0:14, namenski said: Gospodine Slow, da obelezimo tacno 50 godina od kako se rodio avion koji je promenio putnicko vozenje avionom onoliko koliko samo jos par takozvanih kamena medjasa od kako su ljudi poceli da se vozikaju avionima. Ova dva gospodina, Juan Trippe i Bill Allen su pre tacno 50 godina seli i napravili posao: Boeing 747, prvi Jumbo Jet, avion koji je promenio definicije i proporcije u skoro svemu sto se predmetne materije tice. Trippe, glava kompanije Pan Am, firme koja je dugo predstavljala simbol putnickog vazdusnog saobracaja, pionira u mnogim stvarima, i William McPherson Allen, poznatiji kao Bill Allen, koji je glava Boeinga postao jos tamo krajem 20-ih, sa nepunih 30 godina. Obojica vizionari: te 1966. kad je svet ocekivao i bio zatrpavan najavama nadzvucnog putnickog saobracaja koji samo sto nije, ova dvojica su se odlucila za nesto drugo - veliki, sto veci broj putnika. Mozda im je bilo samo do para, tek, zahvaljujuci ideji i hrabrosti ove dvojice ljudi, danas milioni lete kako im se hoce i gde im se hoce za manje para nego ikad. A u parama je to tada izgledalo otprilike ovako: ugovor vredan ondasnjih nesto preko 500 miliona US$, koji se danas - kazu - ceni na oko 4 milijarde istih i po kome je trebalo napraviti komada 25 aviona Boeing 747, aviona koji je bio prvi takozvani sirokotrupni avion i koji je - kao sto jeste - postavio nove standarde, od troskova do doleta. Troskovi po putnickom sedistu ili toni tereta su snizeni za preko 40% u odnosu na dotadasnje putnicke mlaznjake: doduse, bilo je i onih koji su u mogucnostima koje je ovaj avion otvarao videli nista manje nego 'dalju vulgarizaciju putovanja avionom...' Tata, onaj tehnicki, bio je covek po imenu Joseph Sutter, poznatiji kao Joe, i danas krepki skoro pa stogodisnjak: Evo ga, slikan pored prvog primerka.. Prica, naravno, ima i repic pa je tako 747 pomalo i dete Boingovog zala za izgubljenom trkom koja se ticala velikog vojnog transportnog aviona: Lockheed je sa svojim C-5 pobedio i to se pokazalo kao srecna okolnost koja je Sutter-a i ostale naterala da se zamisle. Zamisljavanje ih je brzo odvratilo od rada na pokusajima da se postojeci i vise nego uspesni model 707 iskoristi kao osnova i to tako sto bi se pravio skoro pa dvospratni 707: zagrizlo se u nesto sasvim novo i pokazalo se revolucionarno - vise nego duplo siri trup aviona, svim tehnoloskim izazovima uprkos. Preko 6 metara sirine putnicke kabine: Malcolm Stamper, podpresednik Boinga zaduzen za novi projekt secao se skoro soka PanAmovih ljudi kada se pocelo da razgovara o najboljem rasporedu sedista i prolaza u novom avionu, sve na izgled sitnica do sitnice, ali bice da bilo ko cak i danas moze da ospori cinjenicu da se radilo o najvecem i najslozenijem industrijsko-tehnoloskom dostignucu Amerike imajuci u vidu iskljucivi angazman samo 1 firme i njenih resursa, od finansijskih do tehnoloskih. Karakteristicna grba iza pilotske kabine, prvobitno predvidjena za odmor posade i spajz postala je - na insistiranje Trippe-a, starog vuka kad je o prevozu putnika rec i imajuci u vidu da su PanAm Kliperi svojevremeno imali u ponudi i apartman za mladence u kome je preko Atlantika leteo i spavao i 1 Cercil - insistirao da se tu smesti salon 1. klase... I tako dalje i tako redom, tek januara 1970. prvi redovni PanAm let avionom 747, za London, a pa gde bi drugde: Edit: i da, do danas ih je valjda napravljeno skoro 1,600 komada. Joe Sutter, otac ovog aviona je, nazalost, u medjuvremenu umro. A prica o B-747 se nastavlja - podsecanja radi, ta revolucija je, izmedju ostalog, donela: Takozvani kreativni pristup dizajnu unutrasnjosti aviona, pa su tako u fazi projektovanja razmatrane i mogucnosti bioskopskog gledanja filmova, TV sale i biblioteke, ali i zive muzike... Zacetke digitalizacije: napravu koja je prostim pritiskom na dugme na ekranu ocita preciznu lokaciju, trenutnu udaljenost od tacke polaska i odredista, ali i u ta vremena kada su najmocniji avionski kompjuteri bili nekoliko puta slabijitm od danasnjeg jeftinijeg modela mobilnog telefona, programira i prikaze cak do 8 tacaka na zadatoj ruti,,, Prvi komercijalni avion cija je avionika od samog pocetka obuhvatala i serijski ugradjen inercijalni navigacioni sistem, INS, i danas cudo tehnike i ljudske inventivnosti, do tada rezervisano samo za vojne projekte, a smisljeno za potrebe primene u ICBM, interkontinentalnim balistickim raketama, onim napravama ciji je jedini posao trebalo da bude isporuka sto vise megatona... Ogrebo se i Apolo program koji je tih godina bio u punom jeku: Charles Stark Draper Laboratory, MIT, je smislila, AC Electronics Division, OUR General Motors-a iz Milvokija proizveo... Sistem Carousel IV, poznat i kao C-IV, bio je srce avionike ovog aviona, oslobodivsi definitivno i konacno posade civilnih aviona potrebe da se bave navigacijom u do tada poznatom znacenju: B-747 ih je za pocetak nosio komada 3, zlu ne trebalo... Triple-slotted sistem flapsova, zajedno sa flapsovima na napadnoj ivici krila povecavao je povrsinu krila za preko 20%: avion tezine preko 200 tona, mogao je, zahvaljujuci tome, da slece brzinom od svega 170 km/h. Sa flapsovima u istom polozaju, a pri najvecoj dozvoljenoj tezini za sletanje, nekih 250 tona, ta brzina je iznosila nezamislivo niskih 200 km/h...
jms_uk Posted February 14, 2019 Posted February 14, 2019 Ja sam ugrabio samo jedan let u -300 verziji, nista starije. Imam dva u ovom novom 747-8, i 15 komada [najvise sa BA] na [trenutno] najrasprostranjenijem modelu, serije - 400.
namenski Posted February 14, 2019 Posted February 14, 2019 A ja, negde pocetkom 90-ih, jedan od poslednjih PanAm klipera B747 preko bare i nazad... Prvo iskustvo sa ogromnoscu... Usro sam se...
jms_uk Posted February 14, 2019 Posted February 14, 2019 5 minutes ago, namenski said: Prvo iskustvo sa ogromnoscu... Usro sam se... A ovaj big whale?
namenski Posted February 14, 2019 Posted February 14, 2019 Ako mislis na Belugu (ne vidi se slika, pretpostavljam da si neku postovao) - smeo bih, sta vise vozio sam se u poprilicno teretnih aviona, koje probe radi, koje posla/prilike da se dzabe prebacim radi. Ali u A380 ni za kakve pare...
jms_uk Posted February 14, 2019 Posted February 14, 2019 19 minutes ago, namenski said: Ako mislis na Belugu (ne vidi se slika, pretpostavljam da si neku postovao) - smeo bih, sta vise vozio sam se u poprilicno teretnih aviona, koje probe radi, koje posla/prilike da se dzabe prebacim radi. Ali u A380 ni za kakve pare... Nema slike - taj nadimak je za ovo boldovano
namenski Posted February 14, 2019 Posted February 14, 2019 Poklanjam ti ga... Stvarno, jeli neko od Arapa preuredio A380 u kucu putujucu, mislim ono privatni avion, taj rad...
jms_uk Posted February 14, 2019 Posted February 14, 2019 6 minutes ago, namenski said: Stvarno, jeli neko od Arapa preuredio A380 u kucu putujucu, mislim ono privatni avion, taj rad... Jedan def jeste neki saudijski princ, mada citam da ga je prodao pre nego sto ga je preuzeo [i da mu je Airbus odbio da uradi bazen ]
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now