Avijacija bez granica...

[namenski]

[bigvlada]

Finalni test u fabrici? :D

[namenski]

Ne bas: radi se o fotografiji iz B.F. Goodrich tokom ispitivanja guma za XB-70 i demonstraciji novog heat reflective materijala kojim je oblozena povrsina gume inace na probama izlagana delovanju temperature od 180^o C u trajanju od nekoliko sati...

[bigvlada]

Šteta što taj avion nisu upotrebili za testiranje koncepta aviona nosača za manje kosmičke letelice, što je bila jedna od mogućnosti koje su proučavali. 

[namenski]

Za to nisam cuo, ne znam, men interesantno bilo razmatranje da ga se iskoristi kao rasad za putnicki, SST avion.

 

 

 

Sa sve detaljima kao sto su da mu je unutrasnjost trupa bila svega col uza od trupa 1 cuvenijeg savremenika, B-707, ali i razmatranjem varijante da se mrtvo 'ladno odustane od toaleta u avionu od koga se ocekivalo da bude dovoljno brz da se nikom ne pripiski ili nedajboze prikaki.

 

Obaska sto je bio cudo tehnike i 1 od vrhova do sad neprevazidjenih vremena tehnoloskog entuzijazma: danas je nezamislivo koliko je problema imalo da se resi - neki od njih do tada sasvim nepoznati - da bi ovakva naprava poletela.

 

 

Osim nesto novih materijala i elektronike cije su osnove postavljene takodje tih godina, ukusi na stranu - ukoliko uopste ima smisla pominjati ukuse kad su tehnike i tehnoloske andrmolje u pitanju - nisam siguran da smo se pretrgli napredujuci:

 

[bigvlada]

To je onda (krajem pedesetih) bilo popularno, nakačiti na njega nešto poput x-15 (koji jeste par puta dotakao svemir ali u balističkoj putanji). Na nekih 30km visine si već iznad najvećeg i najdebljeg dela atmosfere. Ne mogu sad da nađem članak o tome koliko bi više mogla da ponese obična Atlas raketa da se lansira na toj visini bilo sa aviona bilo sa balona ali su u pitanju neke sulude razmere tipa 19 prema 1,5 tona tereta kada se lansira sa površine Zemlje. 

 

Evo ti sovjetskog parnjaka, Bartini A57 i RSS.

 

 

 

[namenski]

[bigvlada]

Dođavola, šta je to? Liči na križanca Boinga XB-38 i Iljušina 22. 

 

Iskopao sam sliku u arhivi. U ovoj varijanti B-70 bi nosio kompletan pun drugi stepen rakete (pretpostavljam Titan II GLV) i Džemini kapsulu (oko 28 + 3,5 tona). 

 

[namenski]

Dođavola, šta je to? Liči na križanca Boinga XB-38 i Iljušina 22. 

 

 

Nije to  -_-.

 

Ima li negde i onog Radoja, doduse i Val se prikriva, latentni nesto?  :P

Edited January 29, 2017 by namenski

[Radoye]

Ima, ima, no ne postizava :)

 

U pitanju je sovjetski prototip strateskog bombardera, jedna od usputnih stanica u razvoju Mjasicev M-4, konkretno VM-28.

 

 

Zamisljen kao varijanta sa poboljsanim plafonom leta (zbog cega vece krilo), sa motorima konvencionalno montiranim pojedinacno umesto u gondolama 2x2, projekat razvijan paralelno sa glavnim M-4 ali obustavljen nakon uspesnih probnih letova prototipa M-4 koji je pokazao zadovoljavajuce rezultate pa je odluceno da se sav vokus stavi na njegov razvoj.

 

Jedini prototip VM-28 koji se vidi na slici nije nikad dovrsen.

[bigvlada]

Interesantno, mene je bunio izgled kabine koji vuče na američki avion i sam nos koji je delovao ruski, plus 4 mlazna motora kada je većina imala 2. 

[Radoye]

Ne zaboravi da je V. Masicev bio jedan od glavnih na adaptaciji Tu-4 / B-29 za proizvodnju u SSSR, sto znaci da je imao prilike da se jako dobro upozna sa americkim forama & fazonima. Takodje, modifikovani Tu-4 su koristeni tokom rane faze razvoja M-4 za ispitivanje raznoraznih konstrukcionih resenja i komponenti. Tako da nije ni cudo da se vidi odredjeni americki uticaj u pojedinim detaljima uz tipicne sovjetske elemente.

[namenski]

Ne zaboravi da je V. Masicev bio jedan od glavnih na adaptaciji Tu-4 / B-29 za proizvodnju u SSSR, sto znaci da je imao prilike da se jako dobro upozna sa americkim forama & fazonima. Takodje, modifikovani Tu-4 su koristeni tokom rane faze razvoja M-4 za ispitivanje raznoraznih konstrukcionih resenja i komponenti. Tako da nije ni cudo da se vidi odredjeni americki uticaj u pojedinim detaljima uz tipicne sovjetske elemente.

Ovo ne stoji, barem ne prema raspolozivim dokumentimatm i literaturi, od strucne do memoarske:  Владимир Михайлович Мясищев nije bio ni u sirem sastavu ekipe koja je radila na Tu-4, odnosno kopiranju Amerikanca.

Sam Mjasiscev pripada - ako kod Sovjeta uopste moze da se vrse takve podele - skoli jednog drugog velikog konstruktora koji je, nazalost, poginuo u avionskoj nesreci 1942. godine - Владимир Михайлович Петляков-a, koji je, uz svu slavu i zasluge Tupoljeva starijeg, tvorac prvog pravog velikog sovjetskog bombardera.

Sam Mjasiscev je odlezao svoje - jebes sovjetskog konstruktora koji nije - radio je na vise projekata uglavnom naslanjanjuci se na nemacke izvore i to u grani koju je Tupoljev - iz politickih razloga - zapostavio: pokusajima da se napravi strateski bombarder pokretan takozvanim mlaznim motorima.

Ima izvora koji govore o pravoj pravcatoj denuncijaciji Tupoljeva i otvorenom pokusaju miniranja napora takozvanog OKB-23, dakle Mjasisceva, ali i pismo samog Tupoljeva Savetu ministara CCCP u kome se crno na belo tvrdi da je Tu-95 tehnoloski vrh za Sovjete, da nema svrhe i da je nemoguce pokusavati da se dostigne B-52...

Sreca po Mjasisceva je da su Staljin i Berija tada vec bili pokojni -_- .

Jos veca sreca je sto je formiranje novog OKB-23 pogurao i to svojski, jedan od takozvanih staljinski narkoma, sto ce reci ministara, Vjaceslav Malisev: ovo kao moguca ilustracija struja koje su itekako bile prisutne u na oko i za strance mrtvom moru sovjetske naucno-tehnicke zajednice: prioritet je dobio program kopiranja B-29, Staljinu i Beriji se - pokazalo se opravdano - zurilo i vremena za mnogo eksperimentisanja sa kod Sovjeta tokom rata zapustenom avijacijom za nosenje bombi na daljinu jednostavno nije bilo.

Utoliko vise izaziva divljenje brzina i kvalitet dostignuca mlade skole sovjetskih teskasa na celu sa Mjasiscevim. 

Zezanje na stranu, Tupoljev je - ispostavilo se - bio u pravu: vreme velikih strateskih bombardera je prohujalo sa vihorom, trend koji je u tadasnjem CCCP bio jos i poguran sveopstim hruscovljevskim entuzijazmom prema raketama i onim kosmickim, ali jos vise onim koje nose Bombe, tek Mjasiscev avioni nikad nisu usli u siru upotrebu iako za svoje vreme predstavljaju izuzetno inzenjersko dostignuce.

Tupoljev stariji je, pored toga sto je bio jedan od najvecih aviokonstruktora 20. veka, bio i poprilicno tezak i beskrupulozan covek, ali mu se ne moze da porekne dalekovidost i bice da je bio u pravu i glede jedne druge stvari: CCCP je sa Tu-95 dosegao plafon svojih mogucnosti, a tesko da mu je promakla cinjenica da B-52 Sovjetima nije nedostizan avionski.

Bio je nedostizan iznutra^tm kao prvi avion u istoriji vazduhoplovstva kod koga su iznutrice - elektronika posebno - bile skuplje od samog aviona kao takvog, a manjak elektronike i elektronickog^tm razmisljanja ce ostati rana neprebolna kad je sovjetska vojna i ostala tehnologija u pitanju, uostalom nista cudno kad se priseti da je 1 nova nauka nazvana kibernetika cekala na priznanje u CCCP do pocetka 60-ih.

Sam Mjasiscev je na svoje dosao tek kada mu je, neke 1954. cini mi se, ugasen OKB i kada je otisao za direktora CAGI, otprilike sovjetskog pandana NASA-i i za predavaca na Московский авиационный институт, inace cuveni МАИ, имени Серго Орджоникидзе. :D koji i danas skoluje kadrove za sovjetski kosmicki program ili barem ono sto je od njega ostalo.

Saradnike Mjasisceva mozes da trazis medju imenima kao sto su Михаил Кузьмич Янгель, inace glavni inzenjer kod Mjasisceva, ali poznatiji kao prvi zamenik medijski eksponiranijeg Koroljeva, ali i pravi pravcati genije.

A sama firma, ОКБ Мясищева (Экспериментальный Машиностроительный Завод им. В. М. Мясищева) ostace zapamcena po izistinski znacajnim konstrukcijama; danas, klinicki mrtva, kao uostalom i najveci deo nekad mocne sovjetske vazduholovne industrije, otaljava sto se otaljati moze.

Steta, jer je tokom kratkog perioda postsovjetskog entuzijazma i verovanja da demokratija i trziste izistinski nesto znace, bilo i projekata od sorte za koju su Sovjeti bili svetski carevi, kao na primer М-101Т 'Гжель':

 

 

Neuspeli, a itekako perspektivni avion, koji je docekao da SIbirom lete Cesnini Karavani...

 

 

Edit: ogresiste dusu glede onog sa fotografije: od interesa je za Sovjete neuobicajen nacin kacenja motora o krilo, na Zapadu inace siroko prihvacen, koji kao i svako tehnicko resenje ima svoje mane i svoje prednosti. Sovjeti su radije na velikim konstrukcijama i vojnim i civilnim pribegavali resenju koje je motor ili 'lepilo' uz trup aviona ili ih selilo ka repu.

[bigvlada]

Jangel je, kao i Čelomej hteo da bude Glavni Konstruktor^tm. Nedelinska katastrofa gde je pukim slučajem izvukao živu glavu je zapečatila njegova nastojanja u tom pravcu. 

[namenski]

Nije to tako prosto: radilo se o spletu politickih, tehnickih, tehnoloskih, licnih - sa sve sujetama - cinilaca, ako se hoce i spletkama i jos toliko toga.

Osim toga, radilo se o ljudima koji bi u svakom sistemu bili - ovako ili onako uspesni, dakle, modernim jezikom receno menadzerima najvise klase koji bi - u ta predmoderna vremena - bez po muke nasli zajednicki jezik sa bilo kojim direktorom GM-a ili bilo koje druge onovremene korporacije od imena i ugleda.

Primera radi: fabrika, pogon u Moskvi, proizvela je cini mi se, da ne proveravam sada, preko 600 aviona Il-18, dakle velikih cetvoromotornih putnickih aviona koji su i tada i danas bili vrhunac dokazivanja sposobnosti neke vazduhoplovne industrije.

Suvisno je objasnjavati sta znaci serija od 600 aviona, sta znaci organizacija takve proizvodnje bilo gde, od Sovjetskog Saveza do Amerike.

Sovjetski sistem favorizovanja jednog imena, davanje ogromnim fabrikama, na stranu takozvani OKB - je u zaborav gurnuo hiljade vrhunskih inzenjera, a ne treba zaboraviti da je moderni avion prestao da bude delo samo jednog coveka jos davno pre WW2.

Sam Koroljev je - uz sva priznanja njegovom geniju - bio jedan od mnogih: propaganda, koliko sovjetska, jos vise moderna ruska, je od njega napravila jednog-jedinog, zaboravljajuci barem nekoliko desetina njemu ravnih i po dometima i po odgovornostima.

Sistem je dobio zakrecenje krvnih sudova i prosao kako je prosao: jos jedan, drasticniji primer je predavanje krune Tupoljevu mladjem, negde sredinom 70-ih, umesto:

 

Dimitrij Sergejevic Markov
Дми́трий Серге́евич Ма́рков
Siroce, postrevolucionarno, koje je bilo dodeljeno nekom narodnom komesarijatu za zeleznicu, siroce koje se dohvatilo visokih skola, nacelnik konstruktorskog odeljenja, glavni inzenjer, rad sa jednim Polikarpovim, sluzbeni odlasci u inostranstvo, Amerika, i obavezno hapsenje pod optuzbom za spijunazu, sta bi drugo.
Poceo je sa poslednjim dvokrilnim izvidjackim avionom, uvedenim u naoruzanje negde pocetkom tridesetih, a zavrsio sa sto bi novinari rekli politicki kontroverznim, ali tehnicki uspelim avionom poznatim kao Backfire, ponegde ga zovu i Tu-22M...


Neko i negde je doneo odluku – mozda i Tupoljev stariji licno – da na celo firme koja je svoje avione oznacavala sa Tu, ne dodje ovaj covek, vec da presto nasledi mladji sin.
Aleksej Andrejevic Tupoljev.
Sta je mogao o svemu tome da misli covek koji je priznato bio glava vecine programa koji su nosili oznaku Tu tesko da ce se ikada saznati. Kakve je sve uspomene mogao da gaji covek koji je u svoja iskustva mogao da ubroji Gulag i rad na vrhunskim tehnologijama 20. veka.

Sergej Mihajlovic Jeger
Серге́й Миха́йлович Е́гер
​
Covek koji je delio celiju sa Tupoljevom, Koroljevom....
Napravio Tu-154, i tako....
On i Markov....
I mnogi, mnogi drugi....

 

 

Tako da, sve u svemu, mislim da ne bi trebalo da olako presecas materiju^tm tvrdnjama da je X hteo da bude kalif umesto Y...

Ne ide to tako, a i greota je...

Edited February 1, 2017 by namenski