Crtice o prvom svetskom ratu

[Radoye]

19 minutes ago, namenski said:

...imenuje nastradale u NATO bombardovanju...

 

My point exactly.

 

3 minutes ago, Djuro said:

u ovim ratovima ne mozemo, kad nismo ucestvovali.

u velikom ratu smo pobedili te bi bio red da se barem ovako oduzimo tim junacima, i palim i prezivelim.

 

Od silnog neucestvovanja pola mi familije ukljucujuci i yours truly boravilo po raznim ratistima od Slovenije, Baranje, Istocne Slavonije, Podrinja, Kosova, Presevske Doline a sve u sluzbi regularnih formacija vojske drzava u cijem sastavu je Srbija tada bila.

A ova drzava kroz sve svoje inkarnacije je na junake uvek gledala kao nesto za jednokratnu upotrebu, upotrebis pa bacis, dok su zrtve dobre jedino kao sredstvo za nekakvo buduce manipulisanje i potkusurivanje. I zato nikad nece biti nikakvih spiskova, jer smo tako u mogucnosti i sto nam bas tako odgovara.

[namenski]

1 minute ago, Radoye said:

My point exactly.

Izolovan, van kontesta cak i samo WW1, poduhvat oko madjarskog spiska je za svaku pohvalu, mozemo samo da mu zavidimo.

Ali i ti i ja znamo, i to ne zato sto smo pametni i lepi , da ce da mu sledi, i to vrlo brzo spisak angazovanih/nastradalih u WW2 i to u drustvenoj klimi ciji ce narativ bez greske da bude da su stradali u borbi protiv zna se vec koga i odbrani zna se vec cega...

[Djuro]

@namenski

 

Jesmo ali za to vec postoje podaci subnora i "boracke penzije".

Edited September 21, 2020 by Djuro

[namenski]

U Madjarskoj?

Sumnjam.

[Djuro]

Ne u Madjarskoj nego kod nas.

[namenski]

1 minute ago, Djuro said:

Ne u Madjarskoj nego kod nas.

 

33 minutes ago, namenski said:

Izolovan, van kontesta cak i samo WW1, poduhvat oko madjarskog spiska je za svaku pohvalu, mozemo samo da mu zavidimo.

Ali i ti i ja znamo, i to ne zato sto smo pametni i lepi , da ce da mu sledi, i to vrlo brzo spisak angazovanih/nastradalih u WW2 i to u drustvenoj klimi ciji ce narativ bez greske da bude da su stradali u borbi protiv zna se vec koga i odbrani zna se vec cega...

 

[Djuro]

Ne razumen sta hoces.

 

Slazem se sa svim, treba da i kod nas postoji spisak svih nasih vojnika, koji su ucestvovali u svim ratovima koje smo vodili.

Ne samo to, nego bi trebalo da spisak bude javan i svima dostupan.

 

Ali to se nece desiti, i to ne ne zato sto smo lenji i nesposobni.

[namenski]

Nisam, kada je u pitanju WW2, siguran da ne razumes kada smo u pitanju mi i Madjari, ali nije vazno 

 

 

A sto se tice spiskova ucesnika/postradalih u WW1 to je 1 dug koji, bojim se, nece nikada biti isplacen, ne samo zarad nase lenjosti, javasluka i nezainteresovanosti, nego i metodoloski^tm: em Srbija nije imala srece da rat samo prodje kroz nju, nego se isti u njoj zadrzavao i to poduze, sa sve velikim brojem civilnih zrtava, em nije imala srece da joj se vojska шврћка po stranim zemljama u ulozi raznih okupatora i u sluzbi raznih politika kao sto je 'daj da nesto zagradimo', em su - u vezi sa onim ratovima koji su se u Srbiji zadrzavali - arhive unistavane raznim bombardovanjima i ostalim dobrocinstvima...

Tako da lako je bilo Madjarima: uredni, KuK vodjeni spiskovi vojnih obveznika, mobilizacijski rasporedi, itd, itd, sacuvani do danas, vojska koja ratujuci Madjarsku videla nije, nego se bavila po nekim Karpatima, Srbijama, Rumunijama, uredni spiskovi i izvestaji o gubicima, cak i bolnicka dokumenta, nista civilne zrtve, nista arhive kojih vise nema...

Sve u svemu, eno Avale, eno Spomenika, pa ma bio i Mestrovicev, eno ako uopste ima jos po nekog sacuvanog крајпуташа, eno Zejtinlika, eno Krfa i Vida, Kajmakcalana...

Madjari to, srecom, nemaju.

Niti mogu da imaju, pa sve da se na glavu postave.

 

Edited September 21, 2020 by namenski

[namenski]

Oskar Prochaska

Covek koji je zamalo postao Gavrilo Princip...

KuK konzul u Prizrenu, 1913. godine...

Prizrenu u koji je usla pobedonosna srpska vojska.

Vojska Srbije cija je vlada znala da KuK monarhija samo ceka zgodnu priliku.

Srbije, drzave koja je znala sta radi i sta hoce i na cijem su se celu nalazili ljudi koji su to znali i umeli da oposle^tm...

Konzulu nije dozvoljeno da stupi u sluzbeni kontakt sa svojom vladom.

Na finjaka doduse: u kucu u kojoj je bio smesten konzulat, smestena je na stan i hranu jedna omanja vojna jedinica da tu spava, jede, hrce, prdi i smrdi i sve sto vec vojska radi.

Dozvoljeno mu je da se postanskom kartom, danas se to zove razglednica, javi - buduci da je bio momak - samo majci u dalekom Tesinu.

Onda je pocelo: KuK diplomatija je ulucila priliku da se na brzaka obracuna sa Srbijom i u stampi, kako to vec biva, krenula je kampanja o nepoznatoj sudbini konzula, skoro sigurnom zlostavljanju od strane balkanskih kozojebaca...

Kampanja je, kao i sve kampanje te vrste imala svoj tok, nije se obazirala na cinjenice, naprotiv, radjeno je sve da se stvari podgreju.

Od srpske vlade ultimativno je trazeno da dozvoli posetu KuK zvanicnika, najmanje u rangu opunomocenog ministra, koji bi licno posetio Prizren i uverio se da je KuK konzul siguran.

Sto je srpska vlada glatko odbila.

Da bi, kako je rat tekao dalje, posle nekih mesec dana konzulu bilo dopusteno da ode u Skoplje.

Koje samo sto je dobilo to ime: za turska vakta, a i diljem Evrope zvalo se Üsküb: u Skoplju se konzul smestio kod poverljivog coveka, sto ce reci opunomocenog KuK agenta, i brze bolje, kao svaki savestan cinovnik pozurio da se javi svojoj vladi.

Naravno, posluzio se sifrom, takozvanom komercijalnom, telegrafisuci tekst:

Dragutin u Skoplje.

Dragutin je bilo dogovoreno sifrovano ime konzula, a telegram kratak zbog ratnih prilika i haosa koji je tih dana vladao u tek oslobodjenom/zauzetom - kako ko vise voli - Skoplju: konzul je smatrao da je za pocetak dovoljno, pretpostavljajuci da ce nadleznima u beckom MIP-u biti dovoljan da znaju da je sa njim sve u redu i da je stigao u Skoplje.

Neznajuci sta se sve oko njega u carskom gradu dogadja.

Telegram je u Bec stigao u obliku:

Dragutin u Skopljen

Objasnjenje je, ispostavilo se, bilo prosto: nenaviknutom na novo ime Skoplja, a znajuci da tadasnja Srbija u KuK carevinu godisnje izveze preko 4,000,000 grla propisno ustrojenih, cinovnik je najdobronamernije sledio trgovacku logiku, a ni greska nije iskljucena.

U carskom gradu Becu su telegram procitali onako kako im je odgovaralo: da je KuK diplomatski predstavnik pod srpskom cizmom unakazen, uskopljen, ustrojen, kastriran...

I to su servirali stampi na sta je nastala prava pravcata histerija sa sve demonstracijama od po nekoliko desetina hiljada ljudi, zahtevima da se Srbiji vec jednom doaka, da se krvlju spere ponizenje.

Legendarna Neue Freie Presse, perjanica starovremskog liberalizma, sa sve novinarskim papom po imenu Moric Benedikt, pednjacila je, doduse kako vec novinama od ugleda i prilici: umereno, sa analizama, osudama, ali i pozivima da se srpskom divljastvu stane konacno na kraj.

Ona neozbiljnija, danas bi se reklo zuta stampa nije se nicim ogranicavala: pribegla je detaljnim, najdetaljnijim opisima cina strojenja, spekulacijama da su konzulu Srbi otfikarili samo jedno jaje, svasta nesto kako to vec sa stampom biva kada joj se popuste uzde i nahuska je se.

Na granici, duz Drine, Save i Dunava vec su bila pocela puskaranja patrola, kriza je - to su 1913. vec svi znali - mogla lako da preraste u opsti - pojam Svetski tada jos nikom nije padao na pamet - rat: KuK monarhija je vec pocela demonstrativnu mobilizaciju, da bi Rusija koja je dotle bezrezervno podrzavala Srbiju i ostale balkanske saveznike, procenila - britanski ambasador u St. Petersburgu je doprineo, malo pogurao - da stvari treba smirivati, da jos nije vreme, da se jos malo treba cenjkati, kurvati...

Na pritisak ruske vlade, srpska vlada je pristala da dozvoli dvojici austrijskih cinovnika, ali nizeg ranga, da posete Skoplje i uvere se u stanje konzula Prohaske: stigavsi u Skoplje, konzula su zatekli u dobrom zdravlju kako upravo doruckuje.

Jeo je jaja.

Ali ne sopstvena.

Cinovnici su se vratili u Bec i izvestili ministra o stanju stvari: ovome, naravno, na pamet nije padalo da o tome obavesti stampu: Austriji, gurkanoj od Nemacke, odgovarao je nastavak krize.

Pa se kriza i nastavila.

Nastavila se i kada je na zalaganje prestolonaslednika Aleksandra konzulu bilo konacno dozvoljeno da otputuje u Austriju.

Nastavljala se i kada je austrijsko ministarstvo konzula zajedno sa majkom inkognito smestilo u neku banju, da niko ne zna da je pristigao, da je ziv i zdrav.

Nastavila bi se i da nije bilo jednog visprenog novinara srecne ruke koji je konzula slucajno video u pomenutoj banji i uterao u laz grofa Berchtold-a: ipak, nije dolazilo u obzir da ministar i becki jastrebovi priznaju da su namerno i svesno inicirali krizu, da su muljali, jednom recju - lagali.

Stvari su se, polako, smirile, sa sve strastima.

Ostalo je da se ceka sledeca prilika....

 

 

 

A sam konzul je - za inat Srbiji koja ga je proglasila za nepozeljnog - vracen u Skoplje da tamo ostane jos nekoliko meseci.

Da bi posle toga bio skrajnut za konzula u dalekom Rio de Zaneiru.

 

 

 

[pasha]

Nije moglo da krene 1913 jer je u decembru 1912 u Berlinu na najvisem nivou odluceno da jos nije vreme za rat jer postoje jos igre sa Britanijom. U decembru 1912 je mogao da krene Prvi svetski rat da su Nemci tako odlucili kao sto su bili odlucili 1914 da je pravo vreme. Rusija je 1913 bilo izolovana jer su Britnaci bili blizi Becu po pitanju Albanije nego li Rusiji, Francuzi isto nisu bili odusevljeni a to su sve bil saveznici iz Antante. Italja isto pritiskala da se Srbija i Grcka primire na obalama Jadrana.

[pasha]

102 godine od kraja velikog stradanja Srbije i Srba ali i velike pobede koja nas je izbacila u vrh evropske i svetske poltike stvaranjem velike drzave a kako je mnogo toga prokockano ali to je neka druga tema.

 

Slava junacima,

 

 

[pasha]

Treba se prisetiti proboja Solunskog fronta koji je doveo do 11. novembra 1918.  Nakon proboja Solunskog fronta domine su pocele da padaju prvo Bugarska a onda Osmanlije i na kraju Austro-Ugarska, cime je Nemacka ostala izolovana.

Kako je napisao nemacki kajzer Vilhelm:

“Disgraceful! 62,000 Serbs decided the war!"

 

Nikada dovoljno cenjen proboj fronta, prica ispiricana od strane francuske drzavne tv o Solunskom frontu,

 

 

Tri jedinice su imale najvecu ulogu u proboju Solunskog fronta to su: Sumadijska, Drinska, Timocka i Jugoslovenska divizija(sacinjena mahom od Srba Precana, prvo se zvala Srpska dobrovoljacka)

 

Diorama uspona koje su savladale jedinice srpske i francuske vojske kada je probijen front:

 

Edited November 10, 2020 by pasha

[napadaj]

Nika' više 1918, ako smo išta naučili.

 

Čukundeda mi je sahranjen na Zejtinliku, našao sam mesto gde su njegovi ostaci kada sam bio tamo. Dosta čudno sam se osećao kada sam bio tamo i nadam se da ću uskoro biti u prilici da se ponovo nađem na tom groblju.

[čekmeže]

Za sve utamničene drugove

 

 

[InvisibleLight]

On 21.9.2020. at 8:34, Djuro said:

Madjarska je, povodom stogodisnjice Trianonskog sporazuma, sacinila i objavila bazu podataka svih svojih vojnika u 1.sv.ratu (1.5 milion vojnika).

Ima vrlo interesantnih podataka, izmedju ostalih i ime jedinice u kojoj je neko sluzio, kao i njegova sudbina (mesto pogibije/ranjavanja npr).

 

Pronasao sam tamo i Josipa Broza, rodj 1892.

 

Znam da je nemoguce ali bilo bi lepo da imamo i mi ovakvu bazu, za nase vojnike.

 

Link:

katonahoseink.militaria.hu 

 

jel su ovde na spisku i mobilisani iz tadasnje kraljevine hrvatske i slavonije?

treba mi pretraga za coveka rodjenog u srem.mitrovici 1889, kako da pretrazim spisak, ne znam madzarski,. pomoc,neko?