Crtice o prvom svetskom ratu

[bigvlada]

Pseća zaprega? Šta su nosili? Ovo su Francuzi?

[namenski]

Komsije, braca Belgijanci, mitraljeze.

 

[bigvlada]

Interesantno :) 

[namenski]

Da, nazarobljavali su se tu Nemci kojecega i napredovali, ali u tim borbama su u bitku bacili bukvalno sve sto su imali. Jedne te iste trupe su setane sa sektora na sektor fronta, bez odmora, bez dopune, bez hrane, da bi pokretali nove napade kad bi na jednom mestu Antanta zakrpila curenje. Ni ti famozni elitni sturmtruperi nisu bili nadljudi, makar koliko u to verovao jedan izvesni kaplar koji ce kasnije doci na svoje, vec obicni ljudi od krvi i mesa.

 

Sve to vreme, uz gubitke takve kakvi su bili na svojoj strani, Antanta ni u jednom momentu ne angazuje vise od 20% raspolozivih trupa da kontrira nemackoj ofanzivi. Dakle 1/5, a 4/5 cuva u rezervi za kontranapad. Koji kad se dogodio, Nemci nisu imali cime da zaustave.

 

Dakle, cak i da su Nemci probili - a nisu - sacekalo bi ih 4 puta toliko vojnika Antante sa koliko su se do tada tukli. Koliko god da je Antanta docekala nemacku prolecnu ofanzivu 1918. spustenih gaca, razlika je u tome da su oni imali s kime i s cime, a Nemci nisu. Svaki novi nemacki napad bi bivao prihvacen, otupljen i zaustavljen, i svaki sledeci je bivao slabiji od prethodnog. I svaki put su nemacki gubici u ljudstvu bili jednaki ili veci gubicima Antante.

 

A sve te zarobljene topove i teritoriju su mogli sebi u dupe da nabiju, jer je Antanta topove mogla da nadoknadi, a Nemci mrtve vojnike nisu.

Sta si bre zapenio :D

Pa nema ni govora, niti je iko tvrdio da bi Nemacka mogla da preokrene tok rata ili da je ishod bio upitan.

Nemacku ofanzivu u prolece 1918. smo pomenuli usput, u kontekstu desavanja na Solunskom frontu: sto se same ofanzive tice, ona je izazvala itekakvu i strahovito ozbiljnu krizu na Zapadnom frontu, krizu s kojom se nije bilo zezati.

Nadmoc Antante u materijalu nije bila u pitanju, samo sto u tom trenutku taj materijal nije bio na pravom mestu, a mislim da gresis kad naglasavas Antantinu nadmoc u ljudstvu.

I Francuska i Britanija su tog proleca sto se takozvanih ljudskih resursa tice strugale sa dna kace, Francuska narocito: otuda kuknjava i nastojanja da se Amerikanci koji su tek poceli da pristizu u Francusku, sto pre ukljuce u borbe, a koliko je situacija bila zajebana, pokazuje i prisustvo na Zapadnom frontu Portugalaca pa cak i Italijana    koji su morali da pripomognu ljudstvom...

Situacija na Zapadnom frontu i kriza izazvana nemackom ofanzivom 1918. niposto ne spada u one scenarije poznate kao "sta bi bilo, da je...": kriza je bila stvarna, Saveznici su se nasli u najtezoj situaciji u toku rata, tezoj cak i od one u leto 1914, opasnost od razbijanja jedinstvenog fronta je nemackim zauzimanjem Soasona bila skoro pa izvesna...

Poslednja nemacka ofanziva je - zato se i naglasava broj zarobljenih, mrtve je kasapnica na Zapadnom frontu uredno i bez ikakvih rezultata liferovala prethodnih godina, a da se armije nisu pomerale za vise od 10-ak kilometara, liferovala na milione - bila nesto novo zato sto je po prvi put doslo do znacajnog napredovanja, kretanja napred, dakle neceg cemu su sve pobijene strane bezuspesno tezile tokom celog rata.

Sve u svemu, nema primedbi na tvoje navode, osim jedne: malo je falilo da se stvari zakomplikuju do mere u kojoj bi rat u najmanju ruku potrajao jos mozda do u leto naredne, 1919. godine.

 

Nesto drugo je interesantno, zabavnije: ponasanje nemackog/pruskog takozvanog oficirskog kora i nosilaca cuvenog pruskog/nemackog vojnickog duha, toliko slavljenog: otvratna lakoca kojom se civilima - kada je bilo jasno da je sve gotovo - prebacila odgovornost za izgubljeni rat i delovanje da se zakljuci kakvo-takvo primirje, okonca rat.

Ludendorf, prakticno diktator Nemacke, ko picka bezi u Svedsku, najvisi komandni polozaji se na brzinu prepustaju likovima koji su navodno bili skloni kompromisima, sam kajzer se dohvatio neutralne Holandije, cini se sve da bi se u do tada besprimernom krvoprolicu i devastaciji Nemacke stvorila i odrzala legenda o onom cuvenom "nozu u ledja" i "vojsci koja nije porazena na bojnom polju..." nego je rat izgubljen zato sto su u pozadini rovarile neke izdajice.

Taj deo se vise svidjao kaplaru koga si pomenuo od dela o jurisnim grupama...

 

A vajni pruski duh je ostao pritajen da ceka jedan drugi rat u kome ce, svi takozvani vojni uspesi na stranu, opet da pokaze nevidjene primere moralne ljigavosti i spremnosti na zlocine i krvoprolica sirom Evrope, da bi se - kada je ponovo sve bilo gotovo, a Nemacka, Evropa, pa bogami i dobar deo sveta budu nalazili u rusevinama i sa milionima mrtvih - ponovo krio iza parola i fraza od postovanju zakletve, vernosti faterlandu...

Imali su doduse jos 1 dodatak koji su nemilice koristili: odbranu od crvene opasnosti i azijatskih hordi, obrazac koji se ponovo poteze i sve cesce poteze ne bi li se dokazalo da ipak nije bilo kako je bilo i da je Wehrmacht u stvari spasavao Evropu...

SS se i onako ne racuna: oni su dosli sa druge planete, pali s Marsa i takoreci iznenadili i same Nemce svojim postupcima...

[Radoye]

Ma sve OK, bila je frka zapadnjacima, to stoji. No, u kontekstu konacne pobede Antante red poteza je isao nekako ovako:

 

 

Jun 1918 - italijanski front na Piavi - zaustavljena austrougarska ofanziva, naneti ogromni gubici KundK od kojih se ova nikada nije oporavila.

 

Jul 1918 - zapadni front na Marni - konacno i odlucno slomljena nemacka serija ofanziva

 

Avgust 1918 - pocetak sloma za Nemce na zapadnom frontu, Antanta krece u Ofanzivu od 100 dana

 

Septembar 1918 - Balkan, proboj solunskog fronta kod Kajmakcalana i Dobrog Polja, pobuna bugarske vojske, kapitulacija

 

Oktobar 1918 - raspad AU kao drzave, proglasenje Drzave SHS, Cehoslovacke, Italijani unistavaju i zarobljavaju poslednje ostatke ostataka KundK soldateske kod Vitorio Veneta. Prestanak svakog organizovanog otpora na Balkanu i u Italiji

 

Novembar 1918 - opsta bezanija Nemaca zaustavljena potpisivanjem primirja, 11. 11. u 11 sati.

 

 

Dakle, nece biti da je sve otislo po qrcu za Centralne Sile onog momenta kad je Gedza kod Soluna naterao Tutu Bugarina u bezaniju. Stvari su vec odavno otisle u qrac i to je samo jedna od kockica u mozaiku totalnog i odlucujuceg poraza na svim tada otvorenim frontovima. Svoditi pobedu Antante na dogadjaje na Balkanu septembra 1918. je u rangu sa onim drugim cuvenim mitom da je Srbin glavni zasluzan i za pobedu u Drugom ratu, jerbo da nije dig'o ustanak kad je dig'o i da nije vezao XY nemackih divizija, Hitler bi '41. vecerao u Moskvi...

[vathra]

Svoditi pobedu Antante na dogadjaje na Balkanu septembra 1918. je u rangu sa onim drugim cuvenim mitom da je Srbin glavni zasluzan i za pobedu u Drugom ratu, jerbo da nije dig'o ustanak kad je dig'o i da nije vezao XY nemackih divizija, Hitler bi '41. vecerao u Moskvi...

 

Наравно да није исто.

1918. је постојао мерљив допринос Србије победи у виду скраћења рата за пристојан временски период, док је ово за 1941. потпуни мит у свим формама.

[namenski]

Ma sve OK, bila je frka zapadnjacima, to stoji. No, u kontekstu konacne pobede Antante red poteza je isao nekako ovako:

 

 

Jun 1918 - italijanski front na Piavi - zaustavljena austrougarska ofanziva, naneti ogromni gubici KundK od kojih se ova nikada nije oporavila.

 

Jul 1918 - zapadni front na Marni - konacno i odlucno slomljena nemacka serija ofanziva

 

Avgust 1918 - pocetak sloma za Nemce na zapadnom frontu, Antanta krece u Ofanzivu od 100 dana

 

Septembar 1918 - Balkan, proboj solunskog fronta kod Kajmakcalana i Dobrog Polja, pobuna bugarske vojske, kapitulacija

 

Oktobar 1918 - raspad AU kao drzave, proglasenje Drzave SHS, Cehoslovacke, Italijani unistavaju i zarobljavaju poslednje ostatke ostataka KundK soldateske kod Vitorio Veneta. Prestanak svakog organizovanog otpora na Balkanu i u Italiji

 

Novembar 1918 - opsta bezanija Nemaca zaustavljena potpisivanjem primirja, 11. 11. u 11 sati.

 

 

Dakle, nece biti da je sve otislo po qrcu za Centralne Sile onog momenta kad je Gedza kod Soluna naterao Tutu Bugarina u bezaniju. Stvari su vec odavno otisle u qrac i to je samo jedna od kockica u mozaiku totalnog i odlucujuceg poraza na svim tada otvorenim frontovima. Svoditi pobedu Antante na dogadjaje na Balkanu septembra 1918. je u rangu sa onim drugim cuvenim mitom da je Srbin glavni zasluzan i za pobedu u Drugom ratu, jerbo da nije dig'o ustanak kad je dig'o i da nije vezao XY nemackih divizija, Hitler bi '41. vecerao u Moskvi...

Aman bre Radoye, pa ni kao primisao nisam imao gedzovanisanje i njegov odlucujuci doprinos slomu, prebaciti mi, ma i naznaciti tako nesto je skoro pa uvreda .

Naravno da stoji hronologija koju si naveo, ali ima 1 bitan previd: vojno, to jeste tako bilo, malo sire i odlucujuce, Bugarska kapitulacija, prva medju zemljama Centralnih sila i izlazak iz rata su dogadjaj koji je stavio tacku na i.

I to nije samo moje misljenje.

To su iste veceri znali svi, pocev od nemacke vrhovne komande pa na dalje.

Koliki je pri tom bio doprinos Srbije, koliki njen konto u saveznickim naporima, koliko je cega bilo, druga je prica.

A povezivati tu istorijsku cinjenicu da tlapnjama o gedzi koji je resio WW1 i propaloj Adolfovoj veceri u Kremlju, barem kada sam ja u pitanju - nije OK :)

 

 

Edit, zamalo: niko mi ne moze da prebaci da sam ljubitelj Nemaca u bilo kom obliku, ali upotrebiti izraz opsta bezanija za njihovo povlacenje na samom kraju rata - jednostavno nije tacno.

Nemci novembra 1918. nisu - bezali mereno bilo kojim vojnim kriterijumom i uporedjeno sa bilo kojim drugim povlacenjem.

Ta vojska se manje-vise uredno povukla u svoje predratne granice, a da joj niko nije duvao za vrat.

Edited November 8, 2016 by namenski

[Radoye]

E ako je kompletna sudbina Centralnih Sila zavisila od najmanje medju njima Bugarske, onda doqrca.

 

Ja bih tu tacku na i ipak stavio onog momenta kad je Austrougarska pukla - sad, mozemo da diskutujemo da li se to desilo jos juna meseca na Piavi ili kasnije sve do oktobra i fizickog raspada drzave, nebitno. Uglavnom, Austrougarska je ispalila prvi plotun u ratu (uz obilato pujdanje od strane Nemacke), i na kraju ona ga je i izgubila i prestala da postoji.

 

Bugari su na kraju krajeva u tom ratu bili samo fusnota.

[namenski]

E ako je kompletna sudbina Centralnih Sila zavisila od najmanje medju njima Bugarske, onda doqrca.

 

Ja bih tu tacku na i ipak stavio onog momenta kad je Austrougarska pukla - sad, mozemo da diskutujemo da li se to desilo jos juna meseca na Piavi ili kasnije sve do oktobra i fizickog raspada drzave, nebitno. Uglavnom, Austrougarska je ispalila prvi plotun u ratu (uz obilato pujdanje od strane Nemacke), i na kraju ona ga je i izgubila i prestala da postoji.

 

Bugari su na kraju krajeva u tom ratu bili samo fusnota.

Dobra je tema, vraticu se, cemo, cete, ce...  :D

 

Ono, ima i ona 'gde je tanko, tu se kida..', 'najslabija karika...', taj rad, ali je takodje nepobitno da se izlaskom Bugarske iz rata, odnosno njenom kapitulacijom, na jedinstvenom frontu Centralnih sila koji je sa Bugarskom u svom sastavu uzivao, a bogami i koristio sve prednosti takozvanog manevra unutrasnjim komunikacijama, pojavila rupa, praznina koju vise nikako i nicim nije bilo moguce popuniti, zatvoriti...

Ni vojno, ni politicki, da ostale konsekvence izbacivanja iz rata jednog od saveznika ne pominjem: sok je bio ogroman.

Na potezu od Jadranskog do Crnog mora nije vise bilo sile koja bi mogla da zastiti beznadezno izlozenu Austrougarsku koja je tim desavanjima izlozena invaziji i to u zemljama u kojima su narodi jedva cekali da se podizu i naplate racune, a pitanje pada Moreuza i Istanbula je kapitulacijom Bugarske postalo stvar od nekoliko nedelja, sto se i dogodilo.

Tog trenutka, sva simbolika ispaljenog prvog, odnosno poslednjeg metka u WW1, prestaje da vazi: kapitulacija Nemacke je neizbezna, strateska sudbina takoreci...

[Radoye]

Pazi, Bugarska je do septembra 1918 vec ostavljena da se na Balkanu sama snalazi kako zna i ume. Austrougari su, ocekujuci jos jednu laku pobedu kao kod Kobarida, na svoje veliko iznenadjenje od Italijana na Piavi dobili po pichci, i povukli su sve svoje vojnosposobno brze-bolje da krpe rupe ocekujuci kontranapad (koji je, na kraju, dosao tek u oktobru). Nemci su jos i ostavili nesto trupa na Balkanu (formalno - 11. Armija, realno - samo jedna pesadijska divizija), no sve sto valja bilo je tada na zapadnom frontu. Ovo ti otprilike govori koliku su vaznost Centralne Sile u to vreme pridavale dogadjajima na Balkanu. Nemci su se kockali, racunali su da ce sa velikom ofanzivom na prolece 1918. na zapadnom frontu da rese stvar, da ce naterati Francusku na kapitulaciju i unistiti gro britanskih trupa, u kom slucaju su dogadjaji na ostalim frontovima irelevantni. Na kraju su ostali bez gaca i na zapadu, i u Italiji i na Balkanu.

[vathra]

Да је Бугарска капитулирала после пробоја Солунског фронта а АУ и Немачка остале у рату, Савезници би могли да ослободе Србију, евентуално да нешто чепркају по Босни и Црној Гори, али тешко да би могле да пређу Саву и Дунав. Линија снабдевања од Солуна до Београда је ишла само једним краком пруге и туда није било могуће снабдевати велику војску.

Балкан је био споредно ратиште и ту није било могуће задати одлучујући удар.

[namenski]

Pazi, Bugarska je do septembra 1918 vec ostavljena da se na Balkanu sama snalazi kako zna i ume. Austrougari su, ocekujuci jos jednu laku pobedu kao kod Kobarida, na svoje veliko iznenadjenje od Italijana na Piavi dobili po pichci, i povukli su sve svoje vojnosposobno brze-bolje da krpe rupe ocekujuci kontranapad (koji je, na kraju, dosao tek u oktobru). Nemci su jos i ostavili nesto trupa na Balkanu (formalno - 11. Armija, realno - samo jedna pesadijska divizija), no sve sto valja bilo je tada na zapadnom frontu. Ovo ti otprilike govori koliku su vaznost Centralne Sile u to vreme pridavale dogadjajima na Balkanu. Nemci su se kockali, racunali su da ce sa velikom ofanzivom na prolece 1918. na zapadnom frontu da rese stvar, da ce naterati Francusku na kapitulaciju i unistiti gro britanskih trupa, u kom slucaju su dogadjaji na ostalim frontovima irelevantni. Na kraju su ostali bez gaca i na zapadu, i u Italiji i na Balkanu.

Da, ali mi govori koliko se potcenjivanje takozvanih sporednih mesta dogadjaja zna da osveti: Solunski front je - nezavisno od precenjene ili ne uloge Srbije - odlican primer za to i sto se tice jedne i druge strane.

Nastao kao - uproscavam - restl neuspelog Galipolja, uz protivljenje i vise nego skepsu svih, Britanaca narocito, sticajem politickih i vojnih okolnosti, postao je deo ratista na kome je iz igre izbacen 1 saveznik i napravljena rupa koju sam pomenuo.

Kod Centralnih sila - takodje: odrzavan kao zastita komunikacije sa Turskom, prerastao je - uz zdusna bugarska nastojanja da se teritorijalno prosire - u deo ratista koji nije mogao da bude sacuvan od kolapsa.

Vidim da insistiras na Pijavi: cak i onakva kakva je bila, KuK vojska je i posle Pijave bila bi verovatno sposobna da zadrzi Italijane na pragu faterlanda.

Sram ga bilo ko lose pomisli o ratnickim sposobnostima Italijana  :D, ali je probojem Solunskog fronta i posledicnim padom Bugarske, presudilo nesto drugo, nesto sto je, kao sto rekoh, Nemcima bilo jasno jos iste veceri kad je u NVK dosla vest o bugarskoj kapitulaciji: otvorio se - da upotrebim Cercilovu frazu - meki trbuh KuK monarhije: teritorije na Balkanu i dalje, naseljene narodima koji su jedva cekali da odjebu KuK u bilo kom obliku.

U vojnom i u svakom drugom smislu to je bila smrtna presuda Nemackoj koja je vec nekoliko meseci pre toga preuzela i formalno sva ovlascenja komandovanja, dakle prakticno potpuno podredila KuK sebi i to u svakom smislu i koja nije ni jednog trenutka imala iluzija sta pad Bugarske i njegove posledice znace.

 

Vathra, kao i obicno, pribegava kapacitetima i brojkama: u slucaju Solunskog fronta i posledica njegovog proboja, to je najmanje bitno.

U vreme proboja, nikakvih potreba za odlucujucim udarom nije bilo, Nemacka je dokusurena na Zapadu, a na Balkanu se radilo o politickim i strateskim posledicama dogadjanja na Solunskom frontu.

Nije na Balkanu ni bilo potrebno vojno odlucivati bilo sta: odlucilo se samo, vec pocetkom oktobra pocinju da se meskolje razni jugoslovenski odbori, mladjahni Karlo je u panici, nudi i levo i desno sve moguce zgode narodima kojima je Monarhije odavno preko glave...

Vojno je imala potreba da se angazuje, pa se i angazovala - jedino Srbija.

Da oslobodi samu Srbiju i da se, sudba kleta, pokusa da na zapadu dokopa teritorija pre Italijana.

 

A za Radoya, specijalitet  :D: italijanska pobeda, Vitorio Veneto, poodmakli oktobar, italijanski planovi za ofanzivu u prolece 1919, molba Italijana Fosu da na svoju   odgovornost prosudi da li da se krece u ofanzivu  i Fosov odgovor, otprilike - da ce, kada se ljulja ceo nemacki front, od Jadrana do Severnog mora, Italijani sami morati da preuzmu rizik i da nauce da bez rizika nema ratovanja...

Naravno da uspeh ofanzive nije - sa stanjem kakvo je u Austriji vec bilo - da dodje ni na trenutak u pitanje, ali, tek da se zna: armijska grupa Beluno, stavljena pod Borojevicevu komandu i ubacena izmedju Brente i Pijave, zadrzala je sve svoje polozaje...

[Radoye]

Ma ne potenciram ja Piavu, vise kao prvi znak da su stvari krenule naopako za Centralne Sile. To je negde pocetak kraja za AU, Ludendorf je posle pricao kako je tu "prvi put osetio ukus poraza", i tako to. Nedugo zatim, zaustavljene su i ofanzive na zapadnom frontu, a onda i preokrenute.

 

Dakle, sve se to vec izdesavalo, AU zaustavljena, Antanta u kontraofanzivi na zapadu, sahovskim recnikom vec smo uvelike u zavrsnici, Antanta ima cistu materijalnu prednost a Centralne Sile su sada vec izgubile i inicijativu, kasne tempo i igraju u iznudici.

 

Sto je moj pokojni otac govorio, "U kulturnim zemljama se ovakva partija predaje!"

 

E tek onda pada Bugarska, probija se Solunski front, sledi raspad AU, Italijani uberu ono sto je ostalo od AU vojske, pobuna u nemackoj mornarici, revolucije na sve strane, opste rasulo - i jedno disciplinovano™ povlacenje nikad na frontu porazene a kod kuce izdane nemacke armije.

 

Ono gde se razmimoilazimo je to da Balkan i pad Bugarske tu nije kljuc poraza Centralnih Sila kao sto ti tvrdis, vec jos jedna domina u nizu. Nesumnjivo bitna domina, narocito za nas Balkance cija se tu sudbina direktno odlucivala, ali rat je u tom momentu prakticno vec bio resen. AU prestaje da postoji kao politicki entitet, Nemci u sveopstem povlacenju, linije komunikacija ka Turskoj i kontrola Bosfora je sada vec deveta rupa na svirali za sve zainteresovane, nego se samo gleda kako da se izbegne repriza ruskog scenarija iz Oktobra/Novembra 1917. ali ovaj put na ulicama Berlina i Vijene.

[namenski]

 

Sto je moj pokojni otac govorio, "U kulturnim zemljama se ovakva partija predaje!"

 

Pa to ti upravo i ja pokusavam da kazem  :D

Odlazak Fosu na noge, u onaj vagon, bio je intelektualni^tm cin, posledica nedvosmislenog zakljucka da je sve gotovo i da ne preostaje nista drugo do kapitulacija.

Sama nemacka armija, mada raskantana, nije (jos uvek) u rasulu: ona je jos uvek sposobna da prima i zadaje udarce, da kosta zivota jos poprilicno Antantinih vojnika.

Paradoksalno je da je deo posleratne revans legende o vojsci neporazenoj na bojnom polju delom istinit: nemacka vojska se u Nemacku vratila kao vojska, a ne kao rulja.

 

E tek onda pada Bugarska...

 

Mislim da masis hronologiju: vec vise puta sam pomenuo cuveno vece 28. septembra kada je vest o bugarskoj kapitulaciji dosla u NVK, uporedo sa vestima o novoj saveznickoj ofanzivi.

Grupa Ludendorfovih saradnika (sa njegovim znanjem ali bez njegovog neposrednog ucesca, jer se pizda pocela da sklanja) poziva u Spa drzavnog sekretara Ministarstva inostranih poslova koji, kad je vec dosao, donosi iz Berlina i vesti o tome da je kajzer samoinicijativno spreman da se pomiri sa punom parlamentarnom kontrolom, da treba organizovati vladu na sirokoj nacionalnoj osnovi, da treba - danasnjim jezikom receno - postici pod hitno siroki konsenzus svih snaga, a zarad odbrane faterlanda, da se Vilson zamoli da poradi na miru, a da su 14 tacaka naprasno postale sasvim prihvatljive...

Isto vece Ludendorf jasno i glasno kaze Hindenburgu da se pod hitno mora da trazi primirje, sta vise insistira na hitnosti: vec 30. septembra NVK formira Komisiju za primirje, a novi kancelar, princ Maks Badenski, koji vazi za liberala i koji se jos pre nekoliko meseci izjasnio za kompromisni mir - nesto nezamislivo do tada, barem na tom nivou - biva imenovan 2. oktobra i to sa zadatkom da pod 1. zatrazi prekid neprijateljstava.

Vec na noc 3/4 oktobar lete depese, istovremeno iz Berlina, Stambola i Beca u Vasington, preko Svajcarske...

 

Par crtica:

- Maks Badenski, stupajuci na duznost, da bi se pokrio, trazi napismeno od NVK izjavu da je vojna situacija bezizlazna...

- 28. oktobra, dakle ni 2 nedelje pred primirje: Ludendorf privremeno dize glavu, Kajzer odbija Hindenburgovu ostavku. Razlog: na frontu, ipak, jos uvek nije doslo do katastrofe, front nije probijen, glavna Ludendorfova briga jos od pocetka oktobra...

- Fos je tog dana izricito nezadovoljan: ni jedan od ciljeva takozvane 'znacajne ofanzive', one poslednje, nije dostignut...

 

Ono gde se razmimoilazimo je to da Balkan i pad Bugarske tu nije kljuc poraza Centralnih Sila kao sto ti tvrdis, vec jos jedna domina u nizu. Nesumnjivo bitna domina, narocito za nas Balkance cija se tu sudbina direktno odlucivala, ali rat je u tom momentu prakticno vec bio resen. AU prestaje da postoji kao politicki entitet, Nemci u sveopstem povlacenju, linije komunikacija ka Turskoj i kontrola Bosfora je sada vec deveta rupa na svirali za sve zainteresovane, nego se samo gleda kako da se izbegne repriza ruskog scenarija iz Oktobra/Novembra 1917. ali ovaj put na ulicama Berlina i Vijene.

 

Ne vidim ja ovde nikakvo bitno razmimoilazenje: naravno da Balkan sam po sebi nije kljuc poraza.

Poraz je dosao kao posledica desavanja oko kojih se slazemo, rat jeste resen na Zapadu gde je Nemackoj slomljena kicma, uz sve ostale politicke i pre svega privredne cinioce.

Desavanje na Solunskom frontu je samo skolski primer kako takozvana sporedna ratista mogu da se isplate i donesu neocekivane rezultate nesrazmerne sredstvima koja su u njih ulozena.

Naoko zanemarljiv dogadjaj na jednom sporednom ratistu, Solunskom frontu je, kao sto rekoh, pokrenuo raspad KuK monarhije: kupe prnje, u razmaku od nekoliko dana, Madjari, Cesi, Hrvati, bude se nacionalna veca, Austrije, najznacajnijeg saveznika vise nema, nema ni Turske, ni Bugarske, a nista od toga nije reseno na Zapadu, sta vise, vesti o raspadu na jugu su uticale i na situaciju u samoj Nemackoj i pospesile neka desavanja...

Prosto je posledica desavanja

Za dalje stoji, nema neslaganja: u haosu zavrsetka rata, poraza i pretece Revolucije, mesaju se uzroci i posledice, tesko je razluciti, a i u neku ruku nepotrebno...

 

Da ne bude zabune oko moguceg precenjivanja uloge srpske vojske: ona se na Solunskom frontu nasla takoreci slucajno, voljom Saveznika, cinjenicom da je taj front ipak i posle svega otvoren, itd, itd...

Ipak, greota bi bilo potceniti ili omalovaziti njen doprinos tamo gde se nasla i gde je - doprinela.

Tu negde bi prestala prica o WW1 i pocela prica o, recimo, stvaranju drzave SHS i prica o posleratnoj Evropi...

[Radoye]

Aman, covece, vec 8. avgusta Nemci pocinju sveopste povlacenje na zapadnom frontu, vec tada su njihove ofanzive bile definitivno slomljene, znaci poslednja kocka da na "foru" pobede je propala, vec tada je situacija postala bezizlazna, dalje je sve samo formalnost.

 

Dakle, prvo Austrougari puse u Italiji (jun mesec), prestaju da budu faktor. Jos uvek se drze ali samo toliko.

 

Zatim nemacke prolecne ofanzive na zapadu konacno staju potrosivsi i poslednje zalihe ljudstva i materijala (jul mesec), i Antanta prelazi u kontranapad (Avgust).

 

Tu je kraj. Nakon ovoga nema vise ni tracka sumnje u konacni ishod, Centralne Sile su vojnicki porazene.

 

E onda sledi Balkan (septembar), Bugarska ispada, za njom odmah sledi i Austrougarska (oktobar), i onda je i definitivno jasno cak i najzagrizenijima za nastavak borbe da je jedino preostao vagon, cak i da zanemarimo uredno i disciplinovano povlacenje celom duzinom zapadnog fronta i da se pretvaramo da ga je nesto moglo preokrenuti.

 

A ako cemo traziti najslabiju kariku u lancu Centralnih Sila, najbolji kandidat za to je Austrougarska, a ne Bugarska. Srazmerno svojoj velicini i statusu sile™, Austrougari su jako malo toga postigli na bojnom polju i vec 1914. se dokazali nesposobnima za samostalno vodjenje bilo kakvih ozbiljnijih operacija. Od Srbije do Galicije, Nemci su bili prinudjeni da uvek vade kestenje iz vatre za njih. Vadi im prosek ucinak protiv Italijana na Soski, ali jebiga to su Italijani, a i tamo su prvi put odlucujuce probili tek kad su se Nemci angazovali.

 

Nemci su pujdali Austrougarsku na rat da bi dobili izgovor za ostvarivanje sopstvenih ekspanzionistickih ambicija, na kraju su dobili kamen oko vrata, saveznika sumnjivih kvaliteta koga je nonstop trebalo podupirati. Vecu korist (tojest, manje stete) su imali od Bugara, takvih kakvi su, fusnota u istoriji Velikog Rata, nego od "velike" KundK.