Crtice o prvom svetskom ratu

[kud u maglu Simoviću]

hvala

:)

[Geo]

Procitao juce u Vecernjim novostima ovu emotivnu i lepu pricu iz prvog svetskog rata na nasim prostorima , pa rekoh steta bi bilo da vise ljudi ne sazna za nju ... http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:502066-Olga-Nikolic-Kunovcic-Kako-je-moj-stric-sprecio-pad-Beograda

 

p.s. Izvinjavam se sto verovatno nisam postavio na najboljoj temi , prvi put sam zasao na ovaj pdf. pa se slabije snalazim ...

Edited July 24, 2014 by Geograf

[Roger Sanchez]

[MancMellow]

:D

[Prospero]

Ajde Manče na tviter, vidi ko je sve tamo:

 

WW1 Foreign Office

@WW1FO

Sir Edward Grey

@WW1Grey

Sir Eyre Crowe

@WW1Crowe

Sir Arthur Nicolson

@WW1Nicolson

:D

[MancMellow]

A jok, dok ne dodju Curzon i Harold Niicolson neću ni ja :D

 

Tj Curzona još i ima, ali to je sve fake  <_< 

 

a, vidi, ja nisam ni znao da si i ti tamo (ili sam zaboravio)  :o  ^_^ 

Edited July 27, 2014 by MancMellow

[Аврам Гојић]

:( kao da će biti nekog rata?

[MancMellow]

Oće. Al na twitteru :D

[Turnbull]

'I Dreamed of a Sudden Death!': Passages from Siegfried Sassoon's Diaries

The haunting private thoughts of one of the twentieth century's best known English soldiers and poets

 

 

 

Sassoon Journals Edited August 2, 2014 by Turnbull

[Prospero]

Rez u istoriji Belgije

Belgija je bila prva žrtva Nemačke u Prvom svetskom ratu. Istoričar Herbert Ruland za Dojče vele govori o napadu na belgijsku teritoriju i posledicama po nemačku manjinu u toj zemlji, kojoj i sam pripada.

 

 

DW: Gospodine Ruland, Belgija je 1914. bila neutralna zemlja, a nemačka vojska je ipak umarširala preko granice. Da li je napad četvrtog avgusta predstavljao šok za Belgijance ili se rat ipak mogao predvideti?

Herbert Ruland: Rat nije bio tako neočekivan. Možemo da se vratimo na Sarajevski atentat 28. juna, kada je jedan srpski nacionalista ubio austrijskog prestolonaslednika. Ljudi u centralnoj Evropi su tada verovali da je to samo kriza na Balkanu i da to sa njima nema nikakve veze. Oni ljudi koji su za to imali para, otišli su na odmor. Ali sa austrijskim ultimatumom Srbiji, pa objavom rata i aktiviranjem evropskih vojnih blokova, bilo je jasno da rat neće biti ograničen samo na Balkan. Belgija i Holandija proglasile su mobilizaciju još pre Nemačke, 31, jula. A onda je drugog avgusta stigao ultimatum belgijskoj vladi u kome su Nemci tražili da im se dozvoli prolaz (fotografija gore). To je naravno odbijeno. Još od tog trenutka, za sve Belgijance stanje stvari bilo je gotovo očigledno. Utvrđenja oko Liježa, ovde u pograničnoj oblasti, pripremana su za borbu. Posečeno je drveće, porušene su kuće i podignute barikade. Presečeni su putevi prema granici. Životne namirnice su već počele da ponestaju, konji i stoka su bili rekvirirani. Ljudima je bilo jasno šta će se desiti.

 

U Nemačkoj se malo zna i piše o ponašanju nemačkih vojnika prema belgijskim civilima. Bilo je masakara, ratnih zločina, danas bi se to nazvalo i zločinima protiv čovečnosti. Usledile su četiri godine okupacije. Kako je to promenilo viđenje Belgijanaca prema Nemačkoj?

Promena je bila potpuna. Ovde, u pograničnoj oblasti, ljudi pre 1914. zapravo i nisu znali za granice. Išli su tamo gde su mogli da se zaposle. Početak rata je sve to naglo presekao. Tokom prve nedelje rata između Ahena i Liježa ubijeno je 950 civila. Namerno je spaljeno na stotine kuća. To i danas opterećuje odnose Nemačke i Belgije, naročito na jugu zemlje, kod Valonaca koji govore francuski. Bio je to potpuni prekid. Mnogi ljudi na belgijskoj strani koji su učestvovali u oba svetska rata, tvrdili su da je Prvi svetski rat bio gori od drugog.

 

Belgija nikada nije u potpunosti okupirana tokom Prvog svetskog rata. Zapadna Flandrija je četiri godine predstavljala bojno polje gde su se protiv Nemaca borile belgijska vojska, Britanci i veliki broj njihovih saveznika. Koliko je važna ova odbrana za belgijsku državu i naciju?

To je neverovatno važno. Zamislite samo: oblast koju su belgijske vlasti imale pod svojom kontrolom imala je površinu od tek 800 kvadratnih kilometara, poslednji ćošak zapadne Flandrije. Francuzi su u više navrata tražili od belgijskog kralja Alberta da se povuče i bori na Somi, na severu Francuske. Kralj je to odbio. Znao je se verovatno neće vratiti, ako napusti svoju zemlju. Bitka na reci Izer u zapadnoj Flandriji verovatno je značila opstanak za belgijsku naciju. To je neverovatna priča. Belgijski gubici su manje ili više ostali pod kontrolom jer su se Belgijanci borili u rovovima.

 

Vi ste rođeni u pograničnoj oblasti između Nemačke i Belgije. Okruzi Epen i Malmedi su pre Prvog svetskog rata bili deo Nemačkog carstva. Ipak, nakon svetskih ratova došlo je do pomirenja između Belgijanaca i Nemaca, uključujući tu i nemačku nacionalnu manjinu u Belgiji. Kako je to moguće?

To je pravo čudo. Period posle Prvog svetskog rata bio je težak za ljude u Epenu i Malmediju. Na nivou cele Belgije, tek svaki 60. čovek je osuđen za kolaboraciju, a u oblastima gde se govori nemački osuđeno je negde između trećine i četvrtine stanovništva. Svi koji su nosili nemačku uniformu morali su makar da budu uhapšeni. Granice prema Nemačkoj su na početku bile zatvorene, ali su se nemačko-belgijski odnosi relativno stabilizovali za veoma kratko vreme.

 

Herbert Ruland je istoričar na Autonomnom fakultetu nemačke zajednice u Belgiji. Ruland je Nemac po rođenju i njegova specijalnost su istorija pograničnog regiona i Prvi svetski rat. Oko 70.000 građana Belgije govore nemački kao maternji jezik i do danas uživaju zaštićen status autonomne manjine unutar belgijskog kraljevstva.

[MancMellow]

Hat der Historiker Christopher Clark mit der Aussage recht, dass auch andere Großmächte die Eskalation im Sommer 1914 forciert haben?

 

Clark sagt nicht, dass die Deutschen unschuldig seien. Aber sein Buch "Die Schlafwandler" wird von vielen Deutschen so verstanden. Es ist gut, dass Clark zeigt, welche Entscheidungen damals in Russland, Frankreich und Serbien getroffen worden sind. Es gab auch dort ein paar "Bösewichte". Aber sie wirkten eben nicht zu Beginn der Julikrise, sondern erst später - als die Mittelmächte die Weichen für den Krieg bereits gestellt hatten.

 

Sie widersprechen also Clarks These, wonach alle europäischen Mächte gleich viel Schuld am Kriegsausbruch tragen?

 

In der Hinsicht liegt Clark falsch. Mir wäre es lieber gewesen, die "Schlafwandler" wären 50 Seiten länger gewesen, um die verhängnisvolle Dynamik aufzuzeigen, die sich während der Julikrise in Deutschland und Österreich-Ungarn entwickelte. Aber viele der Dokumente, die belegen, was in Berlin und Wien passierte, kommen bei Clark leider zu kurz.

 

Was belegen diese Dokumente?

 

Wie die Entscheidungsträger in Wien und Berlin nach dem Attentat von Sarajevo die Eskalation der Julikrise mit voller Absicht provoziert haben. Diese Krise existierte, weil Wien Krieg gegen Serbien führen wollte und Berlin bereit war, volles Risiko einzugehen. Entsprechende Überlegungen sind schriftlich dokumentiert. Es existieren Beweise ohne Ende. Die deutsche Führung war bereit für den großen Krieg und wusste schon lange: Es muss eine Krise auf dem Balkan sein, die den europäischen Krieg auslöst - ansonsten wird Österreich-Ungarn nicht mitziehen.

 

Annika Mombauer za Süddeutsche

 

http://www.sueddeutsche.de/politik/ausbruch-des-ersten-weltkrieges-deutschland-und-oesterreich-sind-hauptverantwortlich-1.2061512

 

Edited August 4, 2014 by MancMellow

[namenski]

Jbt, ima nade, ko je doticna?

 

Es existieren Beweise ohne Ende. Die deutsche Führung war bereit für den großen Krieg und wusste schon lange: Es muss eine Krise auf dem Balkan sein, die den europäischen Krieg auslöst - ansonsten wird Österreich-Ungarn nicht mitziehen.

 

[MancMellow]

http://www.open.ac.uk/people/am438

 

Neki ce biti iznenadjeni. Moram neskromno dodati - ne i moja malenkost   ^_^

 

Elem, da, ima nade

Edited August 4, 2014 by MancMellow

[Anduril]

Elem, da, ima nade

 

Ima nade u kojem smislu? Ono sto prica Klark definitivno nije (bio) mejnstrim u nemackoj istoriografiji.

[MancMellow]

Ima nade u kojem smislu? Ono sto prica Klark definitivno nije (bio) mejnstrim u nemackoj istoriografiji.

 

On ni ne pripada nemačkoj istoriografiji u tom smislu. Doduše ovo što je napisala Mombauer, koja isto pripada samo delom, je već ponegde dočekano na nož ( http://www.sehepunkte.de/2014/07/24636.html ) Ima nade da se ljudi ne bave akrobacijama i ne preskaču najvažnije dokumentarne izvore tek tako i ne vrše apstrakciju državnih politika iz tadašnjih novinskih članaka.