Sloboda volje

[Aineko]

morala sam da guglam reason-giving game :). mislim da mi je jasno sta hoces da kazes ali nisam 100% sigurna. u svakom slucaju, ja sam evoluciju pomenula samo da bih Jolandi rekla da ne mora da postoji nekakav objektivni moral da bi nas mozak bio sposoban da pojmi taj koncept.ja bih rekla da je primer s robotom 'dobar' samo na prvi pogled. taj primer je kao da se pitamo 'a sta ako postoji bog koji je na visem nivou spoznaje od nas i zna da mi nemamo slobodu volje jer nas je on programirao?'. pa nista, nama isto ko i pre, tj. kao sad. cak i da se taj bog pojavi glavom i bradom da nam to kaze, mi necemo izgubiti ovaj intuitivni osecaj, i njegova pojava i announcement bi bili samo jos jedan odcinilaca u nasem delovanju. takodje mislim da nije dobra analogija s ljudima jer taj primer podrazumeva da je decision making process kakav se odvija u ljudskom mozgu computable/programmable, sto mi ne znamo u ovom trenutku. (btw, ako ikad napravimo robota koji misli da ima slobodnu volju (i prodje nekakav Turing test po tom pitanju), ja nemam problem da ga smatram sebi ravnim)

[Aineko]

za Goulda.Inače, mislim da upravo nailaziš na poteškoće evolucionističkog odgovora na Jolandina pitanja. Njeno pitanje je - pa dobro, ali ako je moral samo proizvod nekih objektivnih okolnosti, u čemu se onda sastoji njegova obavezujuća snaga? Zašto poštovati jedne, a ne druge moralne principe? Ovo je onaj čuveni is-ought problem koji je mučio tolike etičare. Kako is nekih činjeničnih tvrdnji (o evoluciji, društvu, itd) izvesti normativne? Evo jednog mogućeg, i meni bliskog odgovora. Mi imamo različite moralne intuicije, i snažno osećamo njihov pritisak. One neretko pokazuju u različitim, a ponekad i u suprotnim pravcima. Sređujući ih, i pokušavajući da ih učinimo konzistentim, mi nalazimo principe koji bi ih objasnili. Tako dolazimo do odgovarajućih moralnih principa.Ili, odgovor broj 2 - do principa dolazimo kroz razuman razgovor otvoren za sve (po modelu diskusije u naučnoj zajednici) - svako ima prava da iznese svoje razloge za i potiv nekog moralnog principa, ali pristaje na nenasilnu prisilu boljeg razloga kada je njegov razloga nadjačan. Na kraju ovog procesa, nalaze se principi koja razumno mogu prihvatiti svi.Na ove načine možemo doći do principa, na primer - kaniblizam je moralno pogrešan, osim u situacijama kada je jedini način da se spasi ljudski život. I to se na zasniva na tome da li se osećamo ovako ili onako, da li se mi sami nalazimo u sobi punog stomaka, ili na ekspediciji na Antarktiku (jer da zavisi, onda bi pravda zaista bila relativna, pa i subjektivna, in a bad way).Naravno da će ovakvi odgovori biti istorijski uslovljeni, ali i nauka je u tom smislu istorijski uslovljena, pa to ne znači da nije objektivna. S tim što je objektivnost, u svetu bez boba, prosta jedna podvrsta intersubjektivnosti.

ali ja se s ovim apsolutno slazem! :) cela poenta mog pomimanja evolucije je bila u tome da kazem da je organska evolucija dovoljna odskocna daska da se takav sistem razvije, ne treba nam bog i slicni vilenjaci. nista vise. (samo bih dodala (sto je i tebi naravno jasno) da se i sami ti principi menjaju kroz ljudski zivot i istoriju).

Edit: Dakle, kada te Jolanda pita: "Jel' to postoji 7 000 000 000 ljudskih pravdi?", a ti joj kažeš "Da, da, da i da. Jel treba jos jednom da napisem 'da'?", onda ti konstatuješ jednu sociološku činjenicu, ali te Jolanda zapravo pita nešto drugo - koja je pravda zaista pravedna? Koji je, od međusobno sukobljenih setova moralnih principa, ispravan? Koji treba da sledimo?

cekaj, zar zaista nije jasno da je moj odgovor na to pitanje upravo ovo sto si ti napisao gore - ne postoji zaista pravedna pravda. postoji samo nasa trenutna ideja o tome sta je pravedno, dobijena ovim procesima koje si opisao gore. edit: ja sam stvarno mislila da se to podrazumeva/proizilazi iz ovog sto sam napisala. bice da je problem s mojim podrazumevanjem :).edit opet jer se plasim da opet nisam bila dovoljno jasna. dakle: ne postoji zaista pravedna pravda u onom smislu u kome me je Jolanda pitala. postoji zaista pravedna pravda u u odnosu na neki moj postupak ali samo u ovom nasem, gore opisanom sistemu. Edited July 4, 2012 by estel

[Turnbull]

morala sam da guglam reason-giving game :). mislim da mi je jasno sta hoces da kazes ali nisam 100% sigurna. u svakom slucaju, ja sam evoluciju pomenula samo da bih Jolandi rekla da ne mora da postoji nekakav objektivni moral da bi nas mozak bio sposoban da pojmi taj koncept.ja bih rekla da je primer s robotom 'dobar' samo na prvi pogled. taj primer je kao da se pitamo 'a sta ako postoji bog koji je na visem nivou spoznaje od nas i zna da mi nemamo slobodu volje jer nas je on programirao?'. pa nista, nama isto ko i pre, tj. kao sad. cak i da se taj bog pojavi glavom i bradom da nam to kaze, mi necemo izgubiti ovaj intuitivni osecaj, i njegova pojava i announcement bi bili samo jos jedan odcinilaca u nasem delovanju. takodje mislim da nije dobra analogija s ljudima jer taj primer podrazumeva da je decision making process kakav se odvija u ljudskom mozgu computable/programmable, sto mi ne znamo u ovom trenutku. (btw, ako ikad napravimo robota koji misli da ima slobodnu volju (i prodje nekakav Turing test po tom pitanju), ja nemam problem da ga smatram sebi ravnim)

Reason-giving game je prosto ovo što sada radimo - praksa razmene razloga, iliti razumne rasprave. Evo jednog teksta, istina ne o slobodnoj volji, već o altruizmu, koji ukazuje na ono o čemu govorim:

Contemporary discussions of altruism quickly turn to evolutionary explanations. Reciprocal altruism and kin selection are the two main theories. According to reciprocal altruism, evolution favors organisms that sacrifice their good for others in order to gain a favor in return. Kin selection — the famous “selfish gene” theory popularized by Richard Dawkins — says that an individual who behaves altruistically towards others who share its genes will tend to reproduce those genes. Organisms may be altruistic; genes are selfish. The feeling that loving your children more than yourself is hard-wired lends plausibility to the theory of kin selection.These evolutionary theories explain a puzzle: how organisms that sacrifice their own “reproductive fitness” — their ability to survive and reproduce — could possibly have evolved. But neither theory fully accounts for our ordinary understanding of altruism.The defect of reciprocal altruism is clear. If a person acts to benefit another in the expectation that the favor will be returned, the natural response is: “That’s not altruism!” Pure altruism, we think, requires a person to sacrifice for another without consideration of personal gain. Doing good for another person because something’s in it for the do-er is the very opposite of what we have in mind. Kin selection does better by allowing that organisms may genuinely sacrifice their interests for another, but it fails to explain why they sometimes do so for those with whom they share no genes, as Professor Librescu and Mr. Autrey did.When we ask whether human beings are altruistic, we want to know about their motives or intentions. Biological altruism explains how unselfish behavior might have evolved but, as Frans de Waal suggested in his column in The Stone on Sunday, it implies nothing about the motives or intentions of the agent: after all, birds and bats and bees can act altruistically. This fact helps to explain why, despite these evolutionary theories, the view that people never intentionally act to benefit others except to obtain some good for themselves still possesses a powerful lure over our thinking.

A dobar je De Waal-ov tekst na koji se poziva:

At the same time, however, I am reluctant to call a chimpanzee a “moral being.” This is because sentiments do not suffice. We strive for a logically coherent system, and have debates about how the death penalty fits arguments for the sanctity of life, or whether an unchosen sexual orientation can be wrong. These debates are uniquely human. We have no evidence that other animals judge the appropriateness of actions that do not affect themselves. The great pioneer of morality research, the Finn Edward Westermarck, explained what makes the moral emotions special: “Moral emotions are disconnected from one’s immediate situation: they deal with good and bad at a more abstract, disinterested level.” This is what sets human morality apart: a move towards universal standards combined with an elaborate system of justification, monitoring and punishment.

Mislim da ovo prilično dobro sumira probleme tvog odgovora Jolandi:

Ti me pitas ako ne mislim da postoji univerzalna pravda kako 'znam' da je neki moj postupak ispravan ili ne. pa na to ne mogu ovako uopsteno da ti odgovorim, morala bi da me pitas za svaki postupak pojedinacno. Evo ti za kanibalizam: ovako, iz tople sobe i punog stomaka, kanibalizam mi ne izgleda pravedan; al da sam na izgubljenoj expediciji na Antarktiku gde je jedini izvor hrane upravo preminuli prijatelj, izgledao bi mi pravedan samo tako. Pitas me da nema kazne da li bih opljackala banku - ne bih, jer pljackanje banke povredjuje neke ljude a ja imam princip da kroz zivot idem izbegavajuci povredjivanje drugih ljudi (iz prostog razloga sto zahvaljujuci empatiji i licnom iskustvu znam da nije lepo kad si povredjen)

Jolandin gambit^tm se sastoji u tome da bez onostrane garancije, objektivnost ne postoji, već postoje samo lična mišljenja i osećanja ^tm. Ali to prosto nije tačno. Objektivnost itekako postoji, ali kao rezultat ljudske prakse razmene razloga, ne kao božanski data. Kako dolazimo do objektivnosti naučnih zakona - pa kroz složeni set naučnih praksi - eskperimenata, kritike, odgovaranja na kritike, itd. Na sličan način dolazimo i do onjektivnih moralnih principa - testiramo ih u odnosu na neke svoje jake moralne intuicije, pokušavamo da odgovorimo na kritike, itd. U tom smilu, možemo tvrditi da nije moralno kamenovati žene zbog preljube, iako je nesoporna sociološka činjenica da postoje društva u kojima se tako nešto smatra moralno ispravnim. Zašto nije? Zato što se ne zasniva na moralnim razlozima, nego na predrasudama koje ne bi izdržale racionalnu kritiku.Problem je što si ti na izvestan način, upala u ovaj gambit, ondosno prihvatila Jolandinu igru, kada si prihvatila razgovor u terminima ličnih osećanja, situacija, itd. Edited July 4, 2012 by Syme

[Turnbull]

ali ja se s ovim apsolutno slazem! :) cela poenta mog pomimanja evolucije je bila u tome da kazem da je organska evolucija dovoljna odskocna daska da se takav sistem razvije, ne treba nam bog i slicni vilenjaci. nista vise. (samo bih dodala (sto je i tebi naravno jasno) da se i sami ti principi menjaju kroz ljudski zivot i istoriju).cekaj, zar zaista nije jasno da je moj odgovor na to pitanje upravo ovo sto si ti napisao gore - ne postoji zaista pravedna pravda. postoji samo nasa trenutna ideja o tome sta je pravedno, dobijena ovim procesima koje si opisao gore. edit: ja sam stvarno mislila da se to podrazumeva/proizilazi iz ovog sto sam napisala. bice da je problem s mojim podrazumevanjem :).edit opet jer se plasim da opet nisam bila dovoljno jasna. dakle: ne postoji zaista pravedna pravda u onom smislu u kome me je Jolanda pitala. postoji zaista pravedna pravda u u odnosu na neki moj postupak ali samo u ovom nasem, gore opisanom sistemu.

Da, da, ali peripetija je u tome što kada susretneš nekoga ko smatra da valja kamenovati žene zbog preljube, ti ne želiš samo da mu kažeš - "kod nas se to ne radi", nego nešto mnogo jače od toga - to što radiš nije u redu, nije moralno ispravno. Objektivno nije, a ne samo po mom (ili našem, gde smo ovi mi jedna kulturna grupa, na primer "Zapad") mišljenju. Edited July 4, 2012 by Syme

[Aineko]

Biological altruism explains how unselfish behavior might have evolved but

samo da zakljucim ovu temu 'zasto sam pomenula evoluciju' - nema but. ovaj prvi deo je sve sto sam ja htela da kazem pominjanjem evolucije. (nemoj da me mesas sa dajhard evolucionim psiholozima samo zato sto sam uvela evoluciju u celu pricu :). moji stavovi su mnogo blizi suprotnom kraju spektra (plasticni mozak i ostala prica). ja sam davno citala selfish gene ali cak i tada mi je zakljucak bio 'ne moze se prosto ekstrapolirati na ljudsko ponasanje')

Mislim da ovo prilično dobro sumira probleme tvog odgovora Jolandi: Jolandin gambit^tm se sastoji u tome da bez onostrane garancije, objektivnost ne postoji, već postoje samo lična mišljenja i osećanja ^tm. Ali to prosto nije tačno. Objektivnost itekako postoji, ali kao rezultat ljudske prakse razmene razloga, ne kao božanski data. Kako dolazimo do objektivnosti naučnih zakona - pa kroz složeni set naučnih praksi - eskperimenata, kritike, odgovaranja na kritike, itd. Na sličan način dolazimo i do onjektivnih moralnih principa - testiramo ih u odnosu na neke svoje jake moralne intuicije, pokušavamo da odgovorimo na kritike, itd. U tom smilu, možemo tvrditi da nije moralno kamenovati žene zbog preljube, iako je nesoporna sociološka činjenica da postoje društva u kojima se tako nešto smatra moralno ispravnim. Zašto nije? Zato što se ne zasniva na moralnim razlozima, nego na predrasudama koje ne bi izdržale racionalnu kritiku.Problem je što si ti na izvestan način, upala u ovaj gambit, ondosno prihvatila Jolandinu igru, kada si prihvatila razgovor u terminima ličnih osećanja, situacija, itd.

sorry, opet mi nije jasno u cemu je problem u mom odgovoru :) (osim sto sam mislila da se podrazumeva da hocu da kazem da ova objekntivnost koja 'itekako postoji, ali kao rezultat ljudske prakse razmene razloga' proizilazi iz interakcije pojedinaca. mozda je zabunu izazvalo to sto sam u onom primeru gde sam se pozvala na princip 'ne povredjuj druge' dotakla empatije i mojih osecanja - to sam ja samo jos jednom htela da napomenem da mi ne treba neka bozanska intervencija da bih (ja, mi, ljudsko drustvo kroz istoriju) razvila taj princip. nisam mislila da bukvalno, ja tu, on the spot, u situaciji, razvijam taj princip i po njemu delujem :D . mada vidim da sam bas tako napisala . sorry, ostatak je bio u mojoj glavi. ova brzopotezna partija filozofije mi ne ide danas lol )

Da, da, ali peripetija je u tome što kada susretneš nekoga ko smatra da valja kamenovati žene zbog preljube, ti ne želiš samo da mu kažeš - "kod nas se to ne radi", nego nešto mnogo jače od toga - to što radiš nije u redu, nije moralno ispravno. Objektivno nije, a ne samo po mom (ili našem, gde smo ovi mi jedna kulturna grupa, na primer "Zapad") mišljenju.

ovo je s jedne strane manji a s druge slozeniji problem. manji je s te strane sto kad sretnemo nekog takvog obicno necemo stici do metafizicke rasprave o objektivnosti i moralu :). tj. ova nasa ne-apsolutno-objektivna objektivnost uglavnom vrsi posao.a slozeniji je, bar po mom misljenju, zato sto ja jos uvek nisam nacisto sta je tu najbolji pristup, tj. uopste nisam sigurna da je igranje na kartu nije moralno i slicno, najbolje/najefikasnije resenje. ja bih tu mozda pre igrala na neku kartu empatije i/ili primera/obrazovanja tipa 'evo, svet sasvim lepo funkcionise i bez kamenovanja zena'. ne znam, to mi je mnogo zeznuta tema(ja dolazim iz jako, jako konzervativne sredine, tipa drugarice iz osnovne su se poudavale sa 16god za likove koji su ih razbijali od batina i pre braka. ja sam vremenom dosla do zakljucka da nikakvi objektivni argumenti to ne mogu da promene. jedino sto nekako radi su primeri drugacijeg delovanja)edit: dodatno pojasnjavanje :D Edited July 4, 2012 by estel

[Turnbull]

a slozeniji je, bar po mom misljenju, zato sto ja jos uvek nisam nacisto sta je tu najbolji pristup, tj. uopste nisam sigurna da je igranje na kartu nije moralno i slicno, najbolje/najefikasnije resenje. ja bih tu mozda pre igrala na neku kartu empatije i/ili primera/obrazovanja tipa 'evo, svet sasvim lepo funkcionise i bez kamenovanja zena'. ne znam, to mi je mnogo zeznuta tema(ja dolazim iz jako, jako konzervativne sredine, tipa drugarice iz osnovne su se poudavale sa 16god za likove koji su ih razbijali od batina i pre braka. ja sam vremenom dosla do zakljucka da nikakvi objektivni argumenti to ne mogu da promene. jedino sto nekako radi su primeri drugacijeg delovanja)

Uh, baš mi je žao, ako smem da pitam, gde je to? (Odgovor može i na pp, ako ti je bez veze da otkrivaš, ili možeš i da ignorišeš moje pitanje, neću se naljutiti, naravno.)Ali pitanje šta je bolje za ubeđivanje je već pragmačko pitanje, i tu si sasvim u pravu, ima različitih načina ubeđivanja, ne moraš da ih biješ po glavi Kantom. Ali ovo o čemu razgovaramo je principijelno pitanje - ne kako ćemo da ih ubedimo, nego na osnovu čega tvrdimo da smo u pravu mi, a ne oni?

ovo je s jedne strane manji a s druge slozeniji problem. manji je s te strane sto kad sretnemo nekog takvog obicno necemo stici do metafizicke rasprave o objektivnosti i moralu . tj. ova nasa ne-apsolutno-objektivna objektivnost uglavnom vrsi posao.

Sa ovim se ne bih složio - u multikulturnim društvima, a danas su sva u izvesnoj meri takva, ovo su itekako značajna pitanja.

sorry, ostatak je bio u mojoj glavi. ova brzopotezna partija filozofije mi ne ide danas lol

Ma nema frke. Da promenimo metaforu - ovo je prijateljska utakmica ;) Edited July 4, 2012 by Syme

[Aineko]

Uh, baš mi je žao, ako smem da pitam, gde je to? (Odgovor može i na pp, ako ti je bez veze da otkrivaš, ili možeš i da ignorišeš moje pitanje, neću se naljutiti, naravno.)

selo u Istocnoj Srbiji, krajem devedesetih. znam da zvuci surreal ali cista realnost, nazalost.

Ali pitanje šta je bolje za ubeđivanje je već pragmačko pitanje, i tu si sasvim u pravu, ima različitih načina ubeđivanja, ne moraš da ih biješ po glavi Kantom. Ali ovo o čemu razgovaramo je principijelno pitanje - ne kako ćemo da ih ubedimo, nego na osnovu čega tvrdimo da smo u pravu mi, a ne oni?

da, razumem. mislim da je stvar u tome sto ja mozda ne vidim principijelno i pragmaticno kao nesto fundamentalno razlicito. da pojasnim: ja vec neko vreme u tim situacijama (kad treba braniti nesto sto ja - i vecina zapade civilizacije - misli da je pravdeno) manje idem principijelno ('ovo nije u redu jer je ljudski zivot svetinja') a vise na neki nacin pragmaticno (' be nice works better for everyone' i slicno). mislim da dolazi od toga sto, gledajuci tu zapadnu civilizaciju (koje je i dalje moj prvi izbor u ovakvom svetu) ja se osecam vrlo licimerno kad krenem da citiram opste principe (ljudski zivot je svetinja - da, sem ako je arapski. prava zena su svetinja - da, al' zazmuricemo ako imate dovoljno nafte itd.). i samo da napomenem, ja uopste ne mislim da se svi na svetu mogu ubediti da treba da budu bolji ljudi, po nasim standardima. ti sad mozes reci da se ja tu ipak vodim nekakvim visim principom i to je tacno, mislim da je u mom slucaju najvisi princip sloboda izbora (visi i od ljudskog zivota - imam posebne probleme sa protivnicima eutanazije). i sad kad razmislim o tome ja sam do "izbora" (ako tako mogu da kazem) tog principa kao najviseg dosla kroz nekakvu reason-giving game, sa samom sobom i drustvom, koja ukljucuje i moja osecanja*. nesto u smislu: 1) ako ne postoji nista iznad nas onda je ovo sto postoji u nama najbitnije, 2) ogromna vecina ljudi najsrecnija je kad ima slobodu izbora svojih zivotnih okolnosti, iz 1 i 2 sledi da bi bilo lepo kad bi svet bio uredjen tako da ljudi imaju sto vise slobode a da u isto vreme ne ugrozavaju slobodu drugih. ali takav svet ne moze da postoji kao staticno stanje, vec samo kao dinamicno i mislim da je to vrlo vazno napomenuti jer se ljudi zalete sa pitanjima "a sloboda izbora nacista????..." i slicno. pa nacista moze reci da mu jevrejin ugrozava slobodu i to ce mozda proci u jedom trenutku i jednom drustvu ali u drugom nece, bar ne u onom u kome ja (i drugi koji dele slicna ubedjenja) imam snage ne samo da diskutujem argumentima iz nauke, sociologije, istorije, filozofije... nego i da se bijem (u samoodbrani, molim lepo), ako diskusija propadne. * da napomenem - ne mislim 'osecanja' u smislu da moja trenutna osecanja odredjuju moje trenutne principe koji se onda menjaju iz situacije u situaciju :). mislim na to da svaki covek koji se upusti u ovakva razmisljanja(a vecina ide tek po inerciji) na kraju izabere svoje principe (svesno ili nesvesno) na osnovu svojih licnih afiniteta: nekome je uteha koju pruza kosmicka pravda draza od logike pa ostane s njom, nekome je sigurnost koju nalazi u tradiciji draza i od pravde i od svega pa izabere principe u skladu s tim itd.

Sa ovim se ne bih složio - u multikulturnim društvima, a danas su sva u izvesnoj meri takva, ovo su itekako značajna pitanja.

u pravu si, ja sam se povela za mojim licnim iskustvima iz proslosti - nikad u slicnim situacijama nisam stigla do objasnjavanja relativizma i slicno :D

Ma nema frke. Da promenimo metaforu - ovo je prijateljska utakmica ;)

da, ali ja 20min razmisjam zasto ti tvrdis da sam ja napisala nesto sto ja, po mome, nikako nisam napisala . ukapirala sam tek posle petog citanja. inace,mene uvek iznova iznenadi snaga ljudskog ubedjenja da mi mora da smo neki bitan andrak u kosmosu, i da nema sanse da smo ostavljeni sami sebi, ovde i sada, da se snalazimo samo sa ovim sto trenutno imamo...

[Indy]

imam snage ne samo da diskutujem argumentima iz nauke, sociologije, istorije, filozofije... nego i da se bijem

Izvinjotina na upadu, neću više. Nije ova tema za mene, ja se bavim time kako da platim račune.

[Aineko]

@Indydobro, to jos nije isprobano u praksi. cisto sumnjam da bi se zavrsilo mnogo lose po naciste

[jolanda.kirschner]

Evo me opet. :(

Jolandin gambit^tm se sastoji u tome da bez onostrane garancije, objektivnost ne postoji, već postoje samo lična mišljenja i osećanja ^tm. Ali to prosto nije tačno. Objektivnost itekako postoji, ali kao rezultat ljudske prakse razmene razloga, ne kao božanski data. Kako dolazimo do objektivnosti naučnih zakona - pa kroz složeni set naučnih praksi - eskperimenata, kritike, odgovaranja na kritike, itd. Na sličan način dolazimo i do onjektivnih moralnih principa - testiramo ih u odnosu na neke svoje jake moralne intuicije, pokušavamo da odgovorimo na kritike, itd. U tom smilu, možemo tvrditi da nije moralno kamenovati žene zbog preljube, iako je nesoporna sociološka činjenica da postoje društva u kojima se tako nešto smatra moralno ispravnim. Zašto nije? Zato što se ne zasniva na moralnim razlozima, nego na predrasudama koje ne bi izdržale racionalnu kritiku.Problem je što si ti na izvestan način, upala u ovaj gambit, ondosno prihvatila Jolandinu igru, kada si prihvatila razgovor u terminima ličnih osećanja, situacija, itd.

Da li je uzivanje duvana/alkohola/droge moralno ispravan postupak? Da li je to po tebi moralno ispravan postupak ili je ne, ili je objektivno moralno ispravan postupak ili ne?Da li sve svoje izbore u zivotu karakterises sa 'mislim da je ovo ispravno' ili ' ovo je ispravno'? Edited July 9, 2012 by jolanda.kirschner

[Turnbull]

Evo me opet. :( Da li je uzivanje duvana/alkohola/droge moralno ispravan postupak? Da li je to po tebi moralno ispravan postupak ili je ne, ili je objektivno moralno ispravan postupak ili ne?Da li sve svoje izbore u zivotu karakterises sa 'mislim da je ovo ispravno' ili ' ovo je ispravno'?

Uzimanje duvana/droge/alkohola je, sve dok se tiče samo onog ko ih uzima, moralno neutralan postupak. Prestaje da bude moralno neutralan ako vodi nasilju, saobraćajnim nesrećama i slično, dakle - ako počne da ugrožava druge.Edit: Dakle, da zaključim - mnogi naši postupci su moralno neutralni. Edited July 9, 2012 by Syme

[Otto Katz]

Uzimanje duvana/droge/alkohola je, sve dok se tiče samo onog ko ih uzima, moralno neutralan postupak.

Kant bi najoštrije protestirao. Moraš biti sam svoj kaplar.

[Turnbull]

Kant bi najoštrije protestirao. Moraš biti sam svoj kaplar.

A i sam svoj komandant :)

[Otto Katz]

Pa i stariji vodnik. Ako treba biti morala, taj je moguć samo u zajednici gdje svaki pojedinac postaje moralna osoba učešćem u univerzalnom ljudskom. Onda moral zahtijeva održavanje tog ljudskog integriteta u vlastitoj osobi, uključujući i top fitnes za praktično djelanje. A to neće da može ako si vazda napušen ko kojot. Die Pflicht gegen sich selbst besteht darin, daß der Mensch die Würde der Menschheit in seiner eigenen Person bewahre.

[Indy]

Pa i stariji vodnik.

Odlična ideja. Ja odavno tražim da se uvede pravo da mogu sam sebe da banujem. Kant bi bio ponosan na mene. (BTW. Ako ikad koristite Kantovo ime na engleskom jeziku, postarajte se da izgovorite najviše po američki što možete Keeeeeent... nikako onako kako mi ili Nemci izgovaramo.)