Endarkenment

[Indy]

Samo da ostavim ovde neke linkove koji nekom mogu biti interesantni, mislim na ove koje zanima da cuju neke nove ideje (potkrepljene cinjenicama), a za one koji vec sve znaju - ne sekiram se.O kraju inovacije, Graeme Maxton: http://endofprogress.com/2011/10/our-age-of-endarkenment/(Ima i audio verzija za one koje mrzi da citaju)Endarkenment na naucnom planu, nadrinauka ulazi u akademiju na velika vrata (i pritom ne mislim na ekonomiju). http://www.guardian.co.uk/science/2007/aug/15/endarkenmentO kraju progresa. http://www.abc.net.au/radionational/programs/latenightlive/the-end-of-trust3f/4066648 Ovo je radio program iz Australije, u kome je gost i gorepomenuti Graeme Maxton.Sa ekonomske i socijalne strane preporucujem literaturu koju sam pominjao drugde: brojne knjige Barbare Ehrenreich, kao i The Precariat Guy Standinga.Sa ekoloske strane, od veoma brojne literature, izdvojio bih Mark Lynasa (Six Degrees), kao i Ozija Paul Gildinga (o njegovim idejama je pisao i Thomas Friedman u NYT, a takodje mozete pronaci i njegov Ted Talk).BTW. Ja nisam pesimista i doomsayer (dapace) clan sam Ozi Zelenih, a simpatiziram i nemacku/svedsku partiju Pirata. Medjutim, postoje odredjeni fakti, konfluenca nekoliko (barem 3, a i vise) dosta neprijatnih stvari, od kojih bi svaka za sebe bila dosta zabrinjavajuca, a koje su pocele da nas stiskaju odjednom i to ce tek doci do izrazaja u narednih 10-tak godina. Scenarija koja se mogu ocekivati nisu neka lepota, medjutim na duze staze ja uopste nisam pesimista... recimo da sam ekooptimista.Ono sto je mnogima uteha je ideja da smo mi ljudi veliki tehno-inovatori (na tom sam nekako izgradio i forumsku karijeru, kao i na veri u ekonomski liberalizam)... medjutim tu ima dosta otreznjucih i onespokojavajucih detalja u prici posebno Graeme Moxtona.Toliko. Nadam se da ce se razviti neka diskusija (a moze i bez mene, stavise jos bolje - premda cu da navratim da vidim ima li dobrih linkova i preporuka literature). Ne marim ako me neki optuze da sam se pretvorio u jaja s paprikama, premda moja motivacija nije emotivna. I gorepomenuti autori (koji sigurno zasluzuju da budu cenjeni vise od mene) se "zale" da ih publika cesto tretira kao da su sumanuti... Niko ne voli donosioce losih vesti.

[jolanda.kirschner]

Ti to o ovome?

[hazard]

Procitao sam prvi clanak, ovog Maxtona...ne znam, nije nesto ubedljiv a razmisljanje izgleda povrsno. No OK, mozda je to samo forma kratkog novinskog clanka pa covek i ne moze da se udubljuje.No ipak ima nekih stvari koji mi nisu bas najjasnije. Npr. kaze da je stopa inovacija dostigla svoj vrhunac 1873. godine. OK, mozda je tako. Ali pogledajmo kako se sve svet promenio od 1873. godine do danas. Da li ste vi nezadovoljni stopom inovacija? Ja nisam.Moguce je da je period 19. i 20. veka nekakva aberacija i da se vise nikada stvari nece menjati tako brzo (nikada ranije u ljudskoj istoriji nisu). Ali da li je to nuzno katastrofalno? Da nije mozda sasvim dovoljno da imamo 20%, 30%, 50% nivoa tih inovacija i promena?Takodje, cini mi se da je ovo delom licna perspekiva autora - danasnje inovacije ga ne impresioniraju. Kaze svi mislimo da su smartfonovi inovativni, ali zapravo to je samo pobosljana verzija proizvoda koji postoji decenijama. Ma nemoj? Mozda ako je taj "poboljsani proizvod" telefon, ali to je previse usko gledanje. Da li je to stvarno decenijama postojao proizvod koji je mogao da mi stane dzep, i koji mi je omogucavao da telefoniram, komuniciram na nekoliko drugih nacina, nadjem na licu mesta informacije o necemu sto nikada nisam ranije video, tog sekunda, da simultano prevodim natpise sa nekog jezika koji prvi put vidim/cujem, i da me usput jos navodi do mesta do kojeg bi da stignem a ja pojma nemam kako do tamo?Ili kao, super je genome project, ali to nije zapravo nista novo jer je DNK otkriven pre 50 godina. Ma nemoj? Pa onda ni elektrifikacija u 20. veku nije nista novo, jer su i stari Grci znali za staticki elektricitet. Mislim previse tih primera je proizvoljno postavljeno. Tako neko moze da kaze smartfon nije nista novo, i ranije su postojali telefoni, kompjuteri, i GPS. Da, ali su kompjuteri bili velicine stola, telefoni velicine fudbalske lopte a GPS je bio toliko skup da ga je koristila samo vojska. Spakovati sve to u paket koji staje u dzep u kosta 500 dolara je bogami pogolema inovacija. Kao sto je i veliki korak mapiranje genoma od otkrica DNK. Po tonu ovog teksta, kada bi neko sutra izmislio antigraviatacioni pogon iz SF knjizevnosti - a slazemo se da bi to bila ogromna inovacija - autor bi napisao "da, ali to nije nista novo, gravitaciju je opisao jos Njutn."I sto volim taj komentar "internet postoji decenijama". Pa mozda i postoji, ali pre '95. je uticaj interneta bio takvi da je mogao da nestane da 99% ljudi to ne primeti. Internet uostalom nije samo tehnologija - vec i fenomen njegovog koriscenja. Takodje se zanemaruje koliko se sam internet tehnoloski izmenio od pocetka. Danasnji internet slican je onom prvobitnom koliko je automobil iz 2012. slican konjskoj zaprezi iz 1850. - oba uredjaja imaju 4 tocka i mesta za sedenje i prtljag. I tu slicnosti prestaju. Da li to znaci da automobil zapravo nije nikakva inovacija?Dalje, zanemaruje se cinjeca da relativno "mala" i inkrementalna inovacija moze da napravi velike promene u drustveno-ekonomskim odnosima. Npr., recimo da smo imali vozove od 100-150 km/h, i sada predjemo na vozove koji mogu da idu 300 km/h. To je relativno inkrementalna inovacija - ali menja duboko odredjene odnose u drustvu. Cini mogucim da npr. radim u mestu koje je 300 km udaljeno od mesta gde zivim, jer mi treba samo sat vremena da prodjem tu razdaljinu. Svet je odjedanput manji i tona stvari postaje moguce. Drugi primer, zamislite KOLIKO je zapravo internet izmenio nase zivote - mi smo se svi navikli pa ne primecujemo - ali pokusajte da ne koristite internet UOPSTE (za bilo sta) 7 dana pa mi se javite.Na kraju - da, moguce je da ce spektakularnih inovacija u stilu 19. i 20. veka biti manje. To je zato sto je tzv. low-hanging fruit otisao. Lakse je izmisliti bilo sta sto svetli kada mu das struju - sijalicu - nego napraviti nesto sto 70% energije pretvara u svetlost umesto samo 50%. A jos teze dostici efikasnost od 80%. Pa jos mnogo teze od 90%. Pa je potreban herojski napor za 95%. Pa jos jaci za 97%, i onda jos je potrebno 10 puta vise raditi da bi se doslo do 98%. Tj. potrebno je mnogo vise inovacija i truda za mnogo manje rezultata. Ali to je normalno...i ne znaci da smo usli u nekakav "age of endarkment".

Edited June 18, 2012 by hazard

[Mp40]

Ti to o ovome?

Mi smo ovo pravili iz domacinstva!!

[Indy]

Samo na brzu brzinu (posle cu potanko), ali hazarde elektrifikacija nije inovacija. Danas je termin inovacija izlizan, svaki usljivi menadzercic je "inovator" zato sto u flow-chartu organizacione jedinice vise ne oznacava kruzicima nego kvadraticima. Inovator, covek.

[Sestre Bronte]

Razvijali su se materijali i to je omogućilo da TV više nije na lampe, da telefon može u džep, da gps bude manji... ali to je skoro sve posao inženjera. Period koji je iza nas je praktično era materijala, malo po malo, postajalo je moguće ono što je bio SF do tada. Interesantno, ali taj deo razvoja, koji je skoro 100% u industriji, se polako, ali sigurno urušava. Cost cutting ubija značajno R&D budžete, što opet dovodi do sporijeg razvoja, čime se daje prostor copy paste industrijama da sustignu vodeće.Ono što nedostaje je fundamentalan pomak, koji će da izbaci klasičnu nauku iz koloseka u koji je upala.Najkraće rečeno, dok sam radio u R&D, ozbiljno me je ljutilo što se zovemo R&D, kada nijedan dan godišnje nismo bili R, isključivo smo se bavili sa D. A D je to o čemu si mahom pisao u postu i D je ono što potrošaču treba.

[Indy]

Takodje mislim da je hazard-haki propustio 1 moment u tom tekstu. U npr. vreme Tesle (=definicija inovatora), svet je imao cca. mlrd i po ljudi. Cirka 5 puta manje nego danas. Gde je nama danas ne jedan nego petoro Tesla? Edisona da ne pominjem, zato sto mi je antipatican.

PS. Moglo bi se, istina, polemisati o toj tezi o stagnaciji inovacije. Medjutim, tesko da se moze reci da se tempo inovacije odrzava barabar sa populacionom eksplozijom. Evo, ja prvi nisam nista pronasao. Cak ni Australiju. Mada sam imao dobru nameru. Sto rek'o onaj lik iz 3rd Rock From the Sun:Harry: I want to make the world a better place. I want to give mankind the gift... of electricity. Tommy: They have electricity. Harry: Ah, then my work is done!

Edited June 18, 2012 by Indy

[Utvara]

Takodje mislim da je hazard-haki propustio 1 moment u tom tekstu. U npr. vreme Tesle (=definicija inovatora), svet je imao cca. mlrd i po ljudi. Cirka 5 puta manje nego danas. Gde je nama danas ne jedan nego petoro Tesla? Edisona da ne pominjem, zato sto mi je antipatican.

PS. Moglo bi se, istina, polemisati o toj tezi o stagnaciji inovacije. Medjutim, tesko da se moze reci da se tempo inovacije odrzava barabar sa populacionom eksplozijom. Evo, ja prvi nisam nista pronasao. Cak ni Australiju. Mada sam imao dobru nameru. Sto rek'o onaj lik iz 3rd Rock From the Sun:Harry: I want to make the world a better place. I want to give mankind the gift... of electricity. Tommy: They have electricity. Harry: Ah, then my work is done!

Današnji Tesla je 100% u finansijskom sektoru:

ili tako nešto. Tu idu najveći umovi, i inovatori .

[dekss]

zanimljiva tema. da i ja nešto doprinesem:klik

[Kelt]

jel pomenuli pronalazak kamiona :P http://www.youtube.com/watch?v=nt1z0Ywih9Y&feature=player_embedded#!

[Indy]

zanimljiva tema. da i ja nešto doprinesem:klik

[Sestre Bronte]

zanimljiva tema. da i ja nešto doprinesem:klik

Da, ovo je otprilke i moje mišljenje o budućnosti čoveka. Jebali smo ježa u leđa i sve moguće podvarijante.Doduše, 98% truda ide u pravcu da ga izjebemo što pre, a onih 2% odlazi na napore da se uradi nešto racionalno.Kako je moja vera u ljudski idiotluk bezgranična, računam da će kvantitet da pobedi kvalitet.

[dekss]

Da, ovo je otprilke i moje mišljenje o budućnosti čoveka. Jebali smo ježa u leđa i sve moguće podvarijante.Doduše, 98% truda ide u pravcu da ga izjebemo što pre, a onih 2% odlazi na napore da se uradi nešto racionalno.Kako je moja vera u ljudski idiotluk bezgranična, računam da će kvantitet da pobedi kvalitet.

Ne, ne, nisam hteo to da kažem. To je bila samo šala - prosto uleteo taj sajt medju rezultate googlanja..Ja ne mislim da je baš toliko crno. Doduše to zavisi i od stava pojedinca, ugla gledanja... Može da bude i ježeva i sexa, ali ne mora da znači. Znaš kako kaže naš narod: prognoziranje je teško, pogotovu ako se radi o budućnosti. <_< Evo recimo jedan pozitivan ugao gledanja: niko (ili bar velika većina) ne želi da se desi neki katastrofalan scenario, pa će se svi truditi da se on i izbegne. Znam, ovo i nije neki argument, ali nije ni sulud. Ili kako reče ovaj Paul Gilding (svidja mi se ovja blog - hvala Indy): "optimizam je zarazan..." - ovo je malo izvejdno iz konteksta, ali nebitno. A ja ne bih bio ja, kad nebih dodaozakomplikovao : ... to ponekad može biti kontraproduktivnoA upravo u tome je moja poenta: ako će nešto da nam zakomplikuje život (da ne upotrebim neku crnju konstrukciju), to će biti taj zarazni nerealni optimizam koji može da nas uljuljka i uspava: treba se suočiti sa činjenicama i razmatrati i scenarije u kojim neće sve biti po nažim lepim željama (zapravo više činjenica govori u tom smeru), i prilagoditi se tome.

[Prospero]

Niko ne voli donosioce losih vesti.

:( Lako je uvideti koje su bile peak decenije u smislu stope rasta, praktično za sve regije sveta, sem što sada I. Azija ponovo ima OK stope rasta. Ono što se vidi kao jasan trend je prelivanje moći (u različitim inkarnacijama) sa Evro-atlantskog sveta na daleki Istok, a to ne može a da se ne oseti u gotovo svim sferama društva.Gledajući outside the box teško je reći da je čitav svet u nekakvom vidljivom opadanju. Smanjena stopa rasta kombinovana sa promenjenom raspodelom prihoda u korist Istoka na globalnom nivou donekle stvara taj utisak. On je pojačan time što smo mi svi (gledano na Evropu, i Indy će se složiti;)) navikli na obećanja lienarnog rasta, na stalno "bolje sutra", na socijalne ustanove koje se podrazumevaju (btw, na socijalna davanja Evropa troši više nego ostatak sveta uzet zajedno), itd. Gledajući širu sliku, vreme za nama (recimo zadnjih 50 godina) je bilo više izuzetak, retka konvergencija više pozitivnih trendova, nego što je nekakvo pravilo i tempo održivog razvoja. Time će i barem neke civilizacijske tekovine tog vremena koje smo uzimali zdravo za gotovo, pre svih one iz socijalne sfere, pretpreti promene. Neki od recepata za ublažavanja efekata ovih trendova, barem za Ojropu:

The stagnation trap can be avoided if strong policies are followed in four areas:• Deepen trade, especially in services - we need more Europe not less• Preserve cross border financing, avoiding the “home bias”• Make labor markets more flexible and place innovation policies at the center, not the periphery, of policymaking inorder to induce productivity growth• Address the twin challenges of aging, which are essentially the incentives for participation in the workforce and pension reform.

* i tablica i quote su odavde.

[Indy]

Make labor markets more flexible

U tome je, inace, velika sreca. BTW. Na nekim od linkova iz prvog posta je dosta vec odgovoreno na neke komentare iz tvog posta bb.