Polemike

[Turnbull]

na stranu to, kao i bogoljubovo tvrdokorno ostajanje na strani koju je od pocetka godine zastupao - i to mu se mora priznati, nije menjao izborni stav po onom kako vetar duva - ovom pasusu se nema sta zameriti.ne mogu da verujem da sam na braniku odbrane teofiljeve.

Ma daj, drnda ga Teofil, ovo je neposredan nastavak polemike Milenković-Pešić, u kojoj je Pešička Milenkovića pojela, a zatim mu ispljunula koščice. Ovaj pasus bi da ustvrdi kako je razlika između Tome i Tadija ideološka, ali na kraju nevoljko priznaje da je ona tek - lična. Tadi je naš dečko s Dorčola, a Tomi je, uprkos tome što je mnogo čitao^tm, ipak samo seljober iz Bajčetinu. To je ta velika Teofilova politika, koja se svodi na - samo da seljaci ne dođu.

[luba]

okej, ali ta trivijalna istina, to jest, cinjenice o trenutnom predsedniku republike srbije tomislavu nikolicu, prosto bivaju posmatrane na isti nacin na koji su se mnogi odnosili prema cuvarima vatre u doba "maki-otpor". to jest, jednako je pogresna (ili beskorisna) teofiljeva eskapisticka teza, koliko i (ponekad snobovsko, ponekad eskapisticko) odmahivanje rukom i prelazenje preko biserja koje cini i govori predsednik svih gradjana.

[Turnbull]

Koji mu je kurac, jebote?

Ma ne želi joj ništa loše, samo hoće da kaže da su je oteli naprednjački body snatchers, te da to više nije ona Vesna. Ne ulazi mu u glavu da se nekad moraš menjati da bi ostao isti, te da njegova principijelnost o kojoj priča Luba, promašuje sve relevantne promene u stvarnosti. On prosto više ništa ne razume. Podseća me na mog pokojnog dedu, partizana, koji je o ratu u Bosni mislio u terminima partizani-ustaše, ne shvativši da se tu sad igra neka sasvim druga igra...

[Turnbull]

okej, ali ta trivijalna istina, to jest, cinjenice o trenutnom predsedniku republike srbije tomislavu nikolicu, prosto bivaju posmatrane na isti nacin na koji su se mnogi odnosili prema cuvarima vatre u doba "maki-otpor". to jest, jednako je pogresna (ili beskorisna) teofiljeva eskapisticka teza, koliko i (ponekad snobovsko, ponekad eskapisticko) odmahivanje rukom i prelazenje preko biserja koje cini i govori predsednik svih gradjana.

Ali Ramač upravo ne prelazi preko toga, preko toga prelazi Teofil. Ramač kaže da predsednika treba kritikovati kao i vazda, Teofil kaže - posle (ne)glasanja nema kajanja! i Eto vam ih vaši beli listići, hahaha! Really mature. Edited October 25, 2012 by Syme

[luba]

ko sto rekoh, bice skoro propast sveta jer stavih +1 na onaj pasus teofiljev.iskreno, ne zanima me talasanje druge i trece srbije u tolikoj meri da bih pratila ko je s kim ili ne, moj problem je, kao i uvek, crnobelisanje i ono sto zaista ne mogu da shvatim, da je vaznije i draze polemisati (ne mislim na ovaj topik, naravno :) ) o tome koliko je tadic i njegova klika zla ucinio, nego o tome sta aktuelni predsednik republike srbije tomislav nikolic i njegova klika cini.mozda sam slepa kod ociju, ali sem neke polumutave price o kolarevicevom spisku nepogodnih u vekovno znacajnoj kulturi srbije, ne vidim da se mnogo njih vata pera da se bavi "aktualnim trenutkom", kako to naziva predsednik republike srbije tomislav nikolic.@symeu onom pasusu ne vidim to o cemu govoris. vidim trivijalnu istinu o tome ko je predsednik srbije.

Edited October 25, 2012 by luba

[Аврам Гојић]

okej, ali ta trivijalna istina, to jest, cinjenice o trenutnom predsedniku republike srbije tomislavu nikolicu, prosto bivaju posmatrane na isti nacin na koji su se mnogi odnosili prema cuvarima vatre u doba "maki-otpor". to jest, jednako je pogresna (ili beskorisna) teofiljeva eskapisticka teza, koliko i (ponekad snobovsko, ponekad eskapisticko) odmahivanje rukom i prelazenje preko biserja koje cini i govori predsednik svih gradjana.

Koliko sam procitao, Ramac se zalaze za potpuno suprotnu stvar, a to je da treba reagovati na Nikoliceve gafove. mislim da je mnoge od nas zahvatila gadna atonija posle Nikoliceve pobede, bas zbog Pancica i njegove ekipe koji su aktivno i histericno ometali svaki drustveni dijalog o tome sta je to sa Srbijom poslo tako naopako da Nikolic dodje na vlast, i da u pitanju nije snobizam koliko temeljna zgadjenost obema opcijama. sada se polako ulazi u kolosek realnosti, i ne verujem da ce se Nikolic ubuduce stedeti.

[Turnbull]

@symeu onom pasusu ne vidim to o cemu govoris. vidim trivijalnu istinu o tome ko je predsednik srbije.

S naglaskom na trivijalnu.Ramač naravno, ne štedi Nikolića. Teofilov poenta je pak - ne vredi kritikovati Nikolića, on je to što jeste, a takvi kao ti (Ramač) su krivi što je došao na vlast. Sad nemojte da kukate i plačete, nego trpite za svoju glupost. Edited October 25, 2012 by Syme

[kim_philby]

Upravo. Ramač ga je razbio sa stilom, kako samo on ume. Teofila je u poslednje vreme nemoguće čitati, osim kad piše o Đilasu. Nedavno čuh od prijatelja, da se privatno šali - "bivša Vesna Pešić". Šaljenje^tm.

moj... hmmm... drugar (recimo) cvorke tako kaze: pokojni za nekoga s kim vise ne odrzava odnose.a teofil je necitljiv vec neko vreme. alan baђu anyone u onom razgovoru sa todorovim. ma, prevazisli su dogadjaji odavno nase kolumniste.Sent from Bender's iPad using Tapatalk

[Turnbull]

Ja više ne mogu da čitam Teofila bez jake alergijske reakcije.

nuspojave > Povratna karta za Prokića teofil pančić ZANIMLJIVO JE KAKO NAŠA "PROGRESIVNA INTELIGENCIJA" NAKON 2000. U ODNOSU PREMA POLITIČKIM PARTIJAMA STALNO LAVIRA IZMEĐU DVEJU EMOTIVNIH KRAJNOSTI Uvek prerano umorni od davanja podrške, zamerajući ono nevažno i ističući neprestano sebe i samo sebe, oni ("nezavisni intelektualci" u politici, op. T. P.) na taj način učestvuju u opštem sklopu nepravde, dajući svoj ne baš mali doprinos katastrofama koje izjedaju društvo. Kakve koristi uopšte društvo ima od takvog pojedinca koji nikad do kraja ne istera stvari, već odustaje na nekoj ranoj deonici u korist afirmacije sopstvene večne pravovernosti? Takvi se trude da uvek nađu neku novu kratkotrajnu okolnost za promociju sopstvene "konzistentnosti", destruktivno delujući na sve dugotrajne procese (koji jedino mogu da pomognu) i nalazeći alibi u primitivnim i često sasvim lažnim ličnim karakteristikama ljudi sa kojima su do juče bili u istom stroju. Meni je to odvratno.(Nenad Prokić, april 2011)Ako mene pitate, gornji je pasus jedan od lucidnijih momenata u relativno skromnom spisateljskom opusu Nenada Prokića; nastao je, inače, povodom demonstrativnog izlaska Vesne Pešić iz poslaničkog kluba Liberalno demokratske partije. A mogao je, bezbeli, nastati i nekih godinu i po ranije, kada se Prokić bio zapleo u nekakvu trakavičastu raspravu "sa Peščanikom" (u praksi je to uglavnom značilo – sa mnom, mada sam, kao i uvek i svugde, govorio isključivo u lično ime) oko složenog dijalektičkog odnosa tzv. nezavisnih intelektualaca i političkih partija, naročito onih koje bi trebalo da su im negde svetonazorno bliske. Prokić se, kao partijski čovek, ljutio na to da su takvi – recimo da će oni docnije većinom postati jezgro pokreta "belih listića" – jeftino i zbog sitnih, narcisoidnih zakeranja olako izdali LDP kad su bili najpotrebniji, a ovi su, pak, mislili da je LDP "prodao" njih, da je postao truo i nevaljao i tako izdao Svete Principe zarad kojih su ga ovi podržavali sve dok se ubrzo nisu umorili, što bi rekao Proka (ovde u kolumnu uzrujano utrčava Mihal Nikako Miša Ramač mašući rukama i vičući: "Stop! Ne može! On svoje tekstove ne potpisuje sa ’Proka’!"; srećom, obezbeđenje kolumne građanina M. N. M. R. nežno, ali odlučno udaljava, pa možemo da nastavimo).Kadli, u međuvremenu, eto ti i Prokića napolju! Otišao iz LDP-a tresnuvši vratima, uz povik: zbogom, žohari! I to po receptu koji se ne razlikuje bitno od nekih prethodnih izlazaka intelektualnih vedeta (što stvarnih, što nabeđenih) iz LDP-a, ali i nekih drugih stranaka. Na koncu, po svoj ogorčenosti na pre svega Čedomira Jovanovića, Prokićev se bučni odlazak iz LDP-a ne razlikuje bitno od "procedure" koju je sam Prokić besprekorno lucidno (i s prezirom) opisao u pretposlednjoj rečenici gornjeg citata. E, to volim u ovoj zemlji i na njenoj "javnoj sceni": sve je negde predvidljivo, a opet ti nikada nije dosadno, jer je sve tako živopisno i melodramatski...Svojevremeno je Prokić, u onoj prepisci sa mnom, a pre nego što je sasvim izgubio živce i prešao (u otužnom sadejstvu sa bitno nenadarenijim i tome sukladno bezobraznijim Ostojić Zoranom) na uvrede i zaumne konfabulacije, razlike među nama pokušao da opiše sažimajući pristupe javnom i političkom angažmanu Kamija i Sartra, gde bi on, Prokić, opredelivši se napokon za praktično i partijsko političko delovanje, evoluirao od Kamija ka Sartru... Pa dobro, nadam se da je tada ipak kupio povratnu kartu od Kamija, da ima gde da se vrati.E sad, zašto je sve ovo uopšte važno? Ne zarad podsećanja na preklanjske snegove (nažalost, nisam zlopamtilo), nego otuda što (i) iz ovog "slučaja" izbija nešto što se već prilično jasno profiliše kao zakonitost. Sklon sam da, bar ovako priručno, to nazovem princip ložnjave (s elementima "histerisanja"). Naime, jedan je nimalo zanemariv sloj naše "progresivne inteligencije" nakon 2000. kao da ne uspeva da se sabere i razabere šta hoće od sebe i sveta nego stalno lavira između dveju emotivnih krajnosti, a ja moram skromno da priznam da su mi obe prilično nerazumljive. Koje su to krajnosti? Faza 1: učlanjivanje u neku političku partiju ili osnivanje nove, hiperentuzijastičan angažman do i preko granica ostrašćenosti, velika vera u Lidera, loše prikrivena netrpeljivost prema svakoj Sumnji, tvrdo uverenje da onaj ko neće da javno zalegne za Partiju mora da je glup ili korumpiran i već sve po redu i u tom smislu... Onda se, međutim, pre ili kasnije nešto dogodi i nastane faza 2: pompezni izlazak iz partije, gromoglasno "razočaranje" u raskorak ideologije i prakse, nedostatak želje ili pak neuspeh da se pronađe novi istovrsni angažman, i zapadanje u neku vrstu nihilističkog amoka: s partijama i političarima kao takvim ne treba imati ama baš nikakvog posla, mlogo smo uvredjeni, sve je to bre banda, svi su oni isti, ma nisu čak ni isti nego su najgori ovi što se prave da su "naši", sve je to fuj, ne treba čak ni glasati ni za koga, treba crtati Čiča Gliše i biti larpurtlartistički ponosan na svoju nenadjebivost, a onaj ko nedajbože misli da nijesu baš "svi isti" i da glasati ima smisla taj mora da je glup ili korumpiran i već sve po redu i u tom smislu... Rezultat? Vidimo rezultat, i tek ćemo ga videti. I osetiti.Ne bih voleo da se ovo doživi ni kao vajkanje ni kao samohvala (mada znam da hoće, ali ’ajde), ali ne mogu da ne razmišljam i o ovome: prvo sam se zavadio sa "partijcima" a la Prokić, a posle sam se zavadio i s belolistićarskim "antipartijcima", i od jednih i od drugih popivši najteže uvrede i diskvalifikacije, mada sve vreme uglavnom pričam jedno te isto, ukazujući na ogromne šupljine tih pozicija... E sad, ili sam ja neka mašala velika svađalica i prznica, ili... ili su sve to "fini ljudi, samo nikako da uhvate korena", što bi rekao Harms. Kako god, nije bez neke da su većina (ne svi, naravno) najistaknutijih i najglasnijih "belolistićara" bivši istaknuti partijski ljudi, što DS-ovi, što (još više) LDP-ovi. Prešli ljudi na fazu 2, šta ćeš; a ja – kao trajnobesfazan – optiram za Harmsa, taj je i dalje najbolji srpski politički, da prostite, analitičar.

Edited November 8, 2012 by Syme

[gospa buba]

:yawn2:nekako, dozvoljavam, da vishe ne idemo na istu stranu, teofil, misha, proka i ja. ili verovatno i idemo, ali oni nekako imaju vishe vremena, zbog zato sto je njihov lebac da ja chitam njih, a moj lebac je da ja chitam neshto drugo

[morgana]

ovaj pancicev tekst zvuci kao post dps ili sdp-ovog omladinca (koji obicno i nije tako mlad) na cg forumima pred izborea to nije kompliment

Edited November 8, 2012 by morgana

[bergasa19]

Pescanik

Déjà vu ili razgovor s jednoumljemMiljenko Dereta | 27/11/2012Urlanjem publike i vređanjem zbog fizičkog izgleda sam bio sprečen da govorim na Peščanikovom Razgovoru o kraju epohe. To me nije iznenadilo, jer sam skoro identičnu situaciju već doživeo od Naših, kao jedan od predviđenih govornika na tribini Peščanika u Topoli. Doduše, tada nas je i ispred sale i u sali štitila policija. U CZKD-u je pravo na drugačije mišljenje štitila samo Srbijanka Turajlić.Šta sam želeo da kažem ali mi nije dozvoljeno:Moje teze za razgovor su bile:Demokratski potencijal – Čini mi se da postoji ozbiljna greška u proceni kapaciteta Srbije za brze i temeljne demokratske promene. Stvara se utisak da tamo negde postoji kritična masa „divnih ljudi“ koje DS i LDP nisu hteli ili nisu umeli da okupe i da sa njima urede Srbiju na moderan način. Nije tako. Nažalost, ideje i vrednosti za koje se prodemokratske partije zalažu podržava manjina građana i građanki. Tako će, bojim se, biti još dosta dugo. Pristati na dugoročnu borbu sa pozicije manjine veliko je iskušenje i razumem one koji od toga odustaju.Politička ponuda – Politička ponuda se svesno svodi na izbor između samo dve partije, što ne odslikava stvarnu situaciju na političkoj sceni. Postoje i treća, četvrta, peta…. sve do tridesete opcije, koliko ih u ovom trenutku učestvuje u radu Skupštine. Dakle, ponuda je mnogo raznovrsnija ali uključivanje u neku od manjih partija ne garantuje i ulazak u vlast. Hteo sam da ukažem i na zanimljiv fenomen u kome MI postaje ONI. MI želimo i očekujemo nešto, a ONI nam to ne isporučuju. ONI su političke partije, u čijem radu mnogi ne žele da učestvuju.Pravo na grešku – Pogubno je apsolutno neprihvatanje prava na grešku. Tako, na primer, iz sadašnje perspektive nesumnjivo pogrešna politička odluka da se podrži Zakon o informisanju, postaje argument da se LDP zauvek prezre i po mogućnosti uništi. Nisu mnogi zaćutali, kako se kaže u materijalu koji je najavio skup. Mnogima je uskraćena mogućnost da govore.Civilno društvo – Netačna je, pa čak i uvredljiva u svojoj isključivosti, tvrdnja da civilno društvo više ne postoji. To demantuje i spisak koji su sastavili Naši. U ovom trenutku, registrovano je 16.000 organizacija, od toga 6.000 novih u poslednje dve godine. Civilno društvo je, kao i svi, zbunjeno i traži nove oblike međusobne saradnje. Funkcionisanje organizacija civilnog društva je sve teže, posebno onih koje se bave ljudskim pravima i razvojem demokratije.Kraj epohe? – Oko nas, industrijska epoha je uveliko završena. U toku je epoha komunikacija, od koje smo mi u Srbiji iz dana u dan sve dalje. Prvi nagoveštaj da bi nova epoha mogla započeti u Srbiji presečen je ubistvom Zorana Đinđića. Od tog trenutka postoji samo napor velike većine političkih partija, uključujući DS, da se političko nasleđe Zorana Đinđića zatre i da se „stara epoha“ što dublje ukopa. Rezultati poslednjih izbora i novoformirana vlast to dokazuju.Predlog – Po ugledu na 2000-u godinu, formiranje širokog fronta OCD i političkih partija oko zajedničkih, konkretno definisanih koraka ka promenama.Da je bilo vremena, verovatno bih se sa par reči osvrnuo i na ono što su u svojim monolozima rekli uvodničari. Nije se moglo. Iako su oni govorili o građanskoj opciji, malo građanskog je bilo u CZKD-u. Govorili su o kulturi, posebno o političkoj kulturi, a nije poštovana elementarna kultura dijaloga. Principe je lako zastupati, ali ih je mnogo teže sprovoditi u praksi.Ponavljam, nije me ni iznenadilo ni zaplašilo ni zabrinulo nasilno odbijanje dijaloga od većine u publici. Rastužilo me je ćutanje govornika oko stola.

[bergasa19]

Pescanik

Razgovor s jednim umomDejan Ilić | 28/11/2012Dana 26. novembra 2012. godine, od razularene publike u Centru za kulturnu dekontaminaciju Miljenka Deretu, kako nam sam kaže, zaštitila je Srbijanka Turajlić. Tako se pokazalo da su razulareni građani u CZKD-u šaka jada u poređenju sa, kada se gleda iz Deretinog ugla, njima sličnim građanima u Topoli, od kojih je Deretu morala da štiti policija. Iz toga bismo, pored ostalog, mogli da zaključimo da je Dereta neka ugrožena vrsta kojoj je potrebna stalna zaštita. Niko sinoć nije urlao na Deretu. Neki ljudi iz publike rekli su mu da ne žele da ga slušaju, na šta je, iza stola koji Dereta takođe pominje, reagovala Svetlana Lukić i zahtevala da se Dereta ne prekida dok govori. Zašto je onda Dereta ipak odlučio da svoju reakciju na razgovor o mogućem kraju jedne epohe započne jednom dramatično netačnom slikom?On je u svom tekstu upotrebio retorički manevar kojim je započeo i svoje sinoćnje kratko izlaganje, rekavši da je razočaran, te da od govornika za stolom nije čuo ništa, i pošto su njegova očekivanja izneverena on mora postaviti jedno banalno pitanje – ko, kada i kako treba da donese promene u Srbiji? Pod krinkom želje za razgovorom, Dereta u dijalog stupa tako što odmah na početku diskvalifikuje sagovornike. Kada na to dobije prikladan odgovor, on se hitro povlači na poziciju žrtve, odakle moralno superiorno deli lekcije o demokratiji.No, hajde da sve to pripišemo njegovoj nesigurnosti, zbog koje on teži da sebi unapred obezbedi prednost u polemici. I hajde da kažemo da je od te nesigurnosti važnija Deretina želja da u polemiku uopšte uđe. Polemike su dobra stvar, čak i kada sagovornici nisu ravnopravni. Naime, za razliku od ljudi za stolom koje niko ne plaća, mi svi zajedno plaćamo Deretu da kao poslanik u naše ime obavi neke važne poslove. On je plaćen da razmišlja o stvarima o kojima smo mi sinoć volonterski pokušali da kažemo nešto suvislo. On je naime otelovljenje odgovora na banalno pitanje koje je sinoć postavio: Ko, kada i kako treba da donese promene u Srbiji? – Ti, Miljenko Dereta. Za to dobijaš platu.Polemika, dakle, dobra je stvar jer se razmene neki argumenti, malo se razmisli o svemu, pa se možda sigurnije krene dalje. U svom osvrtu, Dereta je izneo šest argumenata za koje je smatrao da o njima vredi razgovarati. Pošto mu to nije pošlo za rukom sinoć, on nam je, na svoj način, ipak dao još jednu šansu. Bez imalo ironije, zahvaljujem mu na tome.Prvi argument – „ideje i vrednosti za koje se prodemokratske partije zalažu podržava manjina građana i građanki“ – koji Dereta naslovljava kao demokratski potencijal u stvari nije Deretin. Izgovorio sam ga ja, pre Deretinog uključivanja u razgovor.Drugi argument – „MI želimo i očekujemo nešto, a ONI nam to ne isporučuju. ONI su političke partije, u čijem radu mnogi ne žele da učestvuju” – koji Dereta naslovljava kao politička ponuda takođe nije Deretin. Izgovorio sam ga ja, pre Deretinog uključivanja u razgovor.Treći argument, koji Dereta naslovljava kao pravo na grešku nije tačan na više načina. Nije tačno da LDP ima problem sa svojim bivšim glasačima zbog podrške Zakonu o informisanju. I Dereta i LDP u zabludi su ako misle da im je to jedini problem. Tu podršku smo im već zaboravili. Takođe, naivno je misliti da su svi koji su odustali od LDP-a kao političke opcije to učinili iz jednog istog razloga. Na pitanje zašto su građani okrenuli leđa LDP-u mnoštvo odgovora mora da potraži sama stranka u intenzivnim razgovorima sa tim istim građanima. Ja im u tome želim svaku sreću. Jednako nije tačno ni to da je, kako u istom pasusu kaže Dereta, mnogima uskraćena mogućnost da govore. Da prafraziram Deretu: kome je to uskraćeno, i ko im je to uskratio?Četvrti argument Derete, koji se tiče isključivosti prema civilnom društvu, u kontradikciji je sa njegovim prvim argumentom. Ako u Srbiji ima čak 16.000 nevladinih organizacija, a čitavih 6.000 osnovano je u protekle dve godine, zašto samo manjina građana podržava demokratske ideje i vrednosti? Dakle, ili su te nevladine organizacije puka fasada za civilno društvo, ili je reč o lažnim idejama i vrednostima, koje ljudi iz civilnog sektora neće da podrže. Sklon sam da se priklonim interpretaciji koja ističe fasadne karakteristike civilnog sektora. Biću srećan ako me Dereta činjenicama razuveri.U petom argumentu Dereta govori o kraju industrijske epohe. Od sveg srca mu preporučujem knjigu Džefa Ilija Kovanje demokratije, koju je 2007. objavila „Fabrika knjiga“, i u kojoj se govori o dubinskim promenama u privredama zapadnih zemalja u drugoj polovini 20. veka i njihovim posledicama po radničke i demokratske pokrete. To sinoć nije bila naša tema. U isto vreme društvo u kojem živimo spremalo se da povede zločinačke ratove, o čemu sinoć jesu ponešto rekli svi koji su sedeli za stolom. To je razlog što nam jedna druga epoha naizgled izmiče. Dereta je u pravu – mesto Srbije u globalizovanom svetu jeste bitna tema, i morali bismo i o tome da razgovaramo.Šesti zaključni argument sastoji su u predlogu kojim sam i ja završio svoje sinoćnje izlaganje, pre Deretine intervencije. Dakle, gospodine Dereta, i u toj tački slažem se sa vama, i voleo bih da to bude početak jedne lepe saradnje.

[bergasa19]

Pescanik

Déjà luBiljana Srbljanović | 28/11/2012Ja sam osoba čiji je glas iz publike zaustavio izlaganje posetioca tribine Peščanika, narodnog poslanika Miljenka Derete. Ovaj posetilac se prijavio da postavi pitanje u delu tribine posvećenom upravo tome – postavljanju pitanja. Posetilac je govorio deset minuta, uglavnom o sebi, a pitanje nikako nije postavljao. Obzirom da, kao i većina publike, nisam došla na tribinu čiji je učesnik Miljenko Dereta, odlučila sam da reagujem. Rekla sam, doslovce, sledeće: „Molim vas, postavite pitanje. Niste učesnik već posetilac tribine, nisam došla da slušam VAS, već najavljene učesnike. Vi govorite već deset minuta, sada postavite pitanje“. Publika je moju intervenciju propratila aplauzom, Miljenko Dereta je isprva pristao da već jednom formuliše to pitanje, ali pošto mu nije pošlo za rukom, odustao je i stvar je tako okončana.Ružna je laž da sam Miljenku Dereti spominjala fizički izgled, za koji sam duboko nezainteresovana.Konfuzna misao kojom nam se obratio tokom onih deset minuta, nije sadržala niti jednu tezu od ovih koje je, a posteriori, slušajući Dejana Ilića, pismeno formulisao za sajt Peščanika.Ružna laž broj dva je da su „urlici“ iz publike sprečili Deretu da govori. Ljudi su aplauzom reagovali na moju intervenciju i time pokazali da govorim i u njihovo ime.Na svakoj tribini, posebno onoj koja okuplja publiku željnu razgovora, pojavi se po neki posetilac koji monopoliše Q&A deo. To je jedna arogantna alavost ljudi spremnih da zloupotrebom tuđeg vremena oduzmu mogućnost da više posetilaca postavi konkretna pitanja.Iskreno, ne smatram da ova akcija išta govori o odnosima Peščanika i LDP-a, već da je u pitanju samo egocentrični potez jednog narodnog poslanika, sa kakvim se, kao društvo, srećemo svakodnevno. Njegov pokušaj da i dalje monopoliše sadržaj i značaj tribine ponovnim skretanjem pažnje na sebe stvar čini još prostijom.Dereta nije žrtva i za to postoji nekoliko stotina svedoka. Mnogo mi je neprijatno zbog njega, ali i to je nevažno.Déjà lu.

[Verterdegete]

Nije ga "uvredila" ona, vec onaj tip sto je postavljao pitanja posle Derete. Samo to je pre svega bila prozivka na racun Cede.