Priča o pesmi

[Прслин]

Откуд ти то да би Тичер могао да узме озбиљну кинту? Па ти си аутор, није он. Да му је до пара као што очигледно није, могао би да поставља банере и разне друге рекламе и да се радује сваки пут када нешто напишеш јер то значи нове кликове, али нема он ауторска права на све написано и нацртано на форуму па да даље истерује на судове и тако се богати. Не иде то тако.Подкаст је добра идеја, дефинитивно, нарочито ако имаш добру дикцију и глас, као и макар основну опрему која ће да ти омогући релативно пристојан снимак. Ипак причаш о музици, ред је да звучи добро.

[Papovac]

podrzavam podcast

[luba]

ovaj, righteous anger na stranu, ali skoca pise ovu rubriku u zabavniku vec par godina, kao i desetine muzickih novinara na svetu koji imaju rubrike slicnog tipa, npr originals and covers u rolingstounu vec nekih 35 godina, uncutov story of a song, pesme koje su mi promenile zivot u danasu do pre par godina, u ritmu je bila slicna rubrika, imamo i na forumu, doduse uglavnom jutjubovan topik covers, da ne pominjem radijske emisije itd.a vec smo imali tonu "pozajmljivanja" forumaskih rasprava i ideja u medijima, tekst o pesmi koja ima pet miliona kavera nije bas toliko ekskluzivna tema. ekskluzivna su osecanja i reakcije autora, a to vec, postavljanjem na internet forum, pada u vodu kao ekskluzivnost kopirajta.

Edited November 3, 2012 by luba

[April]

ovaj, righteous anger na stranu, ali skoca pise ovu rubriku u zabavniku vec par godina, kao i desetine muzickih novinara na svetu koji imaju rubrike slicnog tipa, npr originals and covers u rolingstounu vec nekih 35 godina, uncutov story of a song, pesme koje su mi promenile zivot u danasu do pre par godina, u ritmu je bila slicna rubrika, imamo i na forumu, doduse uglavnom jutjubovan topik covers, da ne pominjem radijske emisije itd.a vec smo imali tonu "pozajmljivanja" forumaskih rasprava i ideja u medijima, tekst o pesmi koja ima pet miliona kavera nije bas toliko ekskluzivna tema. ekskluzivna su osecanja i reakcije autora, a to vec, postavljanjem na internet forum, pada u vodu kao ekskluzivnost kopirajta.

Mislim da si u pravu, sem u jednoj stvari - preterao je. I u kopiranju treba imati malo mere, nije baš morao da loše prepriča. Srozao je čitav tekst na nivo tezge.Ali nema veze, no hard feelings: možda nas ova epizoda trgne da Priču o pesmi poguramo u neku napredniju formu, možda mu posle svega budemo zahvalni što nam je probudio novu energiju.

[bradilko]

mogao bi taj bar da spomene izvor na neki nacin tipa da je inspirisan ili tak nekak. ipak od reci do reci skinuti neciji text i potpisati sebe posle je jadnost neopevana. nasa posla. predlazem bar jedno kvalitetno izdrkavanje na tzv novinaru p zabavnika

[MocaVukotic]

ma koji podcast, blog.

[Indy]

tekst o pesmi koja ima pet miliona kavera nije bas toliko ekskluzivna tema.

Time je kradja i besmislenija.

[HoboCan]

Wow – ne prati čovek par dana forum i već ga živog sahraniše. Elem, ja sam Vladimir Skočajić (Skoča), autor spornog teksta u Zabavniku. S obzirom da vidim da sam već osuđen kao lopov i plagijator, iskreno sumnjam da će redovi koji slede išta promeniti u glavama onih koji bi da se kvalitetno izdrkavaju na meni dok mi jebu mamu bezobraznu, ali u svakom slučaju je red da nešto kažem u svoju odbranu - sa naglaskom da se pre svega obraćam Aprilu, umesto ovima što na muziku zalaze koliko i ja na politiku. U sklopu pripreme za svaki svoj tekst/recenziju, gotovo uvek pročitam 5-6 tekstova o related temi, bez obzira koliko sam upoznat sa radom muzičara o kome pišem. A o muzičarima sa čijim radom nisam odlično upoznat – ne pišem. Dakle o svakoj temi imam već oformljeno mišljenje pre ijednog slova koje stavim na papir (ekran), ali uvek proveravam da li sam nešto propustio. Tako je bilo i sa tekstom za pesmu “Perfect Day”. Na ideju da pišem baš o njoj, došao sam jer se ovih dana obeležava 40 godina albuma “Transformer”, inače jedne od najdražih ploča u mom životu, i albumu kog sam pre par meseci ponovo slušao nakon mnogo godina. Kako je reč o ploči o kojoj sam želeo reći mnogo više od predviđene 2 strane u Zabavniku, rešio sam da suzim obeležavanje jubileja na jednu od najdražih mi pesama sa albuma. Od nekoliko tekstova koje sam pročitao u vezi te pesme, jedan je bio i Aprilov sa ovog foruma, koji je (u tom se valjda slažemo i mi sa par desetina i vi sa hiljadama postova) fenomenalan, i za koji mi ne pada na pamet da lažem da ga nisam čitao.Čitajući ga, na momenat sam pomislio da se ipak, umesto toj pesmi, okrenem ploči “Transformer”. Zašto? Pa zato što i ja mislim: da je jedna od osnovnih umetničkih vrednosti ove pesme što je Lou tumači na jedan, a slušaoci na drugi način, odnosno što na koncu uopšte nije ni važno na šta je Lou mislio; to što je Ronsonova i Bowieva produkcija ispred svog vremena; to što je logično da je “Perfect Day” imala problem da se istakne pored ostalih hitova sa albuma…ostale sličnosti koje sam “prepisao” od Aprila dopišite sami. Dakle, prošlo mi je kroz glavu da bih mogao biti optužen za ovo za šta jesam, jer je priznajem, neobično da u dva teksta o istoj temi, dva čoveka sa istog foruma, imaju toliko podudarnosti. Ali kako sam ovu pesmu puštao pre par godina nekoliko puta u svojim radijskim emisijima, najavljujući je uz upravo pomenute sličnosti u Aprilovom i svom razmišljanju (a kontam da na sličan način o “Perfect Day” misli svako ko iole poznaje materiju), kako sam trubeo o istim stvarima kada se u par navrata u društvu povela rasprava o toj pesmi, i kako bih napisao tekst čija bi suština bila potpuno ista i da nisam pre toga čitao Aprilov, ipak je pobedio “Perfect Day” a ne “Transformer”.Valjda zato što sam uvek smatrao da me Žikica Simić ne bi nazvao plagijatorom ako u svom tekstu napišem nešto tipa “inteligentni, a u isto vreme mračni i depresivni tekstovi Marka Eitzela čine ga jednim od najtalentovanijih pesnika u popularnoj muzici 20. i 21. veka”, odnosno da se Zorica Kojić ne bi žalila ako u tekstu o npr. bendu Tuxedomoon pomenem “mijazmu i izmaglicu”, tako rezonovah da su pomenute sličnosti sa Aprilovim tekstom logične svakom sa zdravim razumom (by the way, “mijazmu” pomenuh just for the sake of argument).Sve ovo što pišem je iskreno, a ko ne veruje, jebiga, šta da mu radim. Taj će, pretpostavljam, nastaviti da se kvalitetno izdrkava na meni. Za razne elektronske i štampane medije u proteklih 7 godina sam napisao nekoliko stotina tekstova o muzici. Do sada nikada nisam bio optužen za plagijat. Znači postoje tri opcije: ili sam kvalitetno krao pa ne bejah provaljen, ili je ovo što sam napisao povodom sličnosti sa Aprilovim tekstom istina, ili sam rešio da kradem od ovog broja Zabavnika. Ovo poslednje je moguće proveriti već sledećeg petka.April, ne bi mi bio nikakav problem da ti se izvinim (ili da ti ustupim honorar, ako želiš), ali s obzirom da su moja razmišljanja konkretno povodom pesme “Perfect Day” vrlo bliska tvojim, te da uopšte ne mislim da sam tvoj tekst pokrao/prepričao/pozajmio na bilo koji način, nekako ne osećam potrebu da ti se izvinjavam. Sličnosti definitivno postoje i neko dobronameran bi možda rekao da je razlog njihovog postojanja taj što sam tvoj tekst čitao pre pisanja svog, pa sam ih podsvesno pomenuo, ali garantujem da to nije slučaj. Sve što sam napisao u Zabavniku je svesno i zaista je moje mišljenje. Ako ti pak misliš suprotno, jbg, tuži me. Znaš moje ime i prezime, a ako želiš neki podatak više (mejl, telefon) rado ću ti proslediti.U svakom slučaju, ne moraš se uopšte brinuti da ćeš ikada “više” biti “pokraden” od strane mene, s obzirom da planiram da se vratim na početak ovog topika i da natenane pročešljam o kojim si pesmama pisao, kako o bilo kojoj od pomenutih numera u budućnosti ne bih napisao ni slovo. Što je sigurno sigurno. A što se tiče ideje za tvoj blog/podcast, i ja je podržavam, s obzirom da uživam u tvojim tekstovima.I kao što ti reče – no hard feelings.

[April]

No hard feelings...molio bih i sve ostale da se ne vraćamo na ovu stvar.Ovaj topik je samo za uživanje u pesmama koje smo voleli.

[pt 2.0]

Ovaj topik je jednostavno uživanje i pppodsticajni slobodni minuti, ne bih da ih pokvarim za sitne pare.

ti si stvarno carina.:)

[April]

http://youtu.be/ftRVcKEuIT0Miruj, ljubavi!Zar nisi ti moj noćni tat?Na mjestu praznog srca mogu mrtvu tijelu kuca sat.Ide stari svat.Moj kum.Naš kum.'Janino ludilo' je deo opere 'Gubec-beg' iz 1975. Opera je u originalu rađena na narudžbu HNK, po libretu Ivice Krajača. Praizvedbu imala je 5.marta 1975. u Lisinskom, a od 1975. do 1984. igrana je u Zagrebačkom gradskom kazalištu Komedija kao njegova najgledanija produkcija.Danas je to opšte mesto: 'Gubec-beg' je jedan od temelja hrvatske moderne muzike, u ravni sa Tijardovićevim operetama i Gotovčevim narodnim operama. U osnovi, to je priča o vođi ustanka hrvatskih i slovenskih kmetova protiv gospodara Susedgrada Franje Tahija, koji zlostavlja kmetove Stubice, ispričana na dotad u Hrvatskoj neviđen način: u formi rock-opere. Verovali ili ne, to je treća rock opera u svetu uopste.http://www.youtube.com/watch?v=Hg1PacTE9W4&feature=share&list=PLwhQMsvdnEyd751WlG_BKOgeJbU1BHPgYPa ipak, obratite pažnju na jednu nelogičnost: naručena u HNK - igrana u HGK Komedija. Ta nelogičnost, međutim, otkriva jednu od najvećih blamaža hrvatskog nacionalnog teatra...naime, po rečima samog Ivice Krajača, predstavu je očekivao reditelj Petar Šarčević(tadašnji ravnatelj HNK), redovno dolazio na seanse u vreme nastajanja opere i polako pripremao svoju rediteljsku viziju za scensku realizaciju. Kada je opera bila spremna, a autori, Metikoš, Prohaska i Krajač došli u HNK da izmere dimenzije pozornice i pronađu orkestralne rupe(pored standardne orkestracije aranžman je tražio i dodatne rok elemente), pozorišni mainstream HNK ogorčeno je ustao da brani svoje pozicije u hramu hrvatske kulture. Stvari su otišle toliko daleko da je intendant Škiljan morao da na oglasnoj tabli objavi javno izvinjenje svim zaposlenima za ovaj 'nemili, samovoljni i blasfemični' čin!!! Takođe, objavio je i demanti da se bilo kakva i bilo čija rock opera uopšte može pojaviti na programu Kuće!Gde je, zapravo, bio problem?Greh trojice autora bila je asocijacija na prve pojavne oblike estrade u Hr.U slučaju Karla Metikoša to i nije bilo daleko od istine: bio je velika pop zvezda u Francuskoj kao deo generacije Džoni Holideja i Silvi Vartan; u Rusiji su ga zvali Železnij čelavjek po svetlucavim fake-Elvis odelima od lamea; i konačno, u biografiji je imao i godine provedene po barovima raznih Hiltona sa nekoliko probranih zagrebačkih ortaka.Ivica Krajač-Mali je popularnost i novac okusio krajem pedesetih u vokalnom sastavu 4M, što ga međutim, nije sprečilo da diplomira prvo muzičku pedagogiju, a zatim i pozorišnu režiju, i to u klasi velikog prof.Koste Spaića, sa kojim je kasnije godinama sarađivao. U biografiju je upisao legendarne pesme za koje mnogo ljudi misli da su tradicionali: Nono, dobri moj nono, Nima Splita do Splita ili Mi smo dečki kaj pijemo stoječki. Karijeru je završio kao operski reditelj u tom istom HNK. Čovek je, inače, rođeni Beograđanin.Miljenko Prohaska je tek posebna priča. Proglasiti za estradu tako opasnog lika, tvorca jazz klasika 'Intime', dirigenta kod Dona Ellisa, potpisnika filmske muzike za Hadžićeve Prometeja i Drugu stranu medalje, Papićevih Lisica ili Ivandinog Borisa Horvata, mogla je biti samo zavist manje talentovanih kolega.A možda im je najveći greh bio Dnevnik jedne ljubavi, konceptualni album iz 1973. Valjda je komercijalni uspeh te ploče zamirisao na moguće poseljačenje nacionalnog teatra, ne znam šta bi drugo mogli da prigovore.Kad sam već spomenuo Dnevnik jedne ljubavi, tu postoji detalj vredan pažnje: većina posvećenika po inerciji smatra da su autori uzeli istu sviračku ekipu i na Dnevniku i na Gubec-begu. To nije istina. Dnevnik je po konceptu bio priča o nastajanju i nestajanju ljubavi jedne gradske devojke, pa je Metikoš vrlo vešto za snimanje izabrao najjaču gradsku ekipu koja je u studio unela dobri duh Zagreba sa početka sedamdesetih, pa se svirka kreće između Time(Dado, Pop, Braco Doblekar, Ratko Divjak) i Grupe 220(Vedran Božić) uz par plusića poput Bode Kovačevića iz Indeksa, Branka Živkovića iz Drugog načina i opakih duvača. Na Gubec begu su angažovani stari Metikoševi ortaci Marijan Makar, Zlatko Tanodi i mladi Rajko Dujmić. Vokali su takođe promenjeni: umesto ženske all-star ekipe sa Dnevnika(Zdenka Kovačiček, Anica Zubović i Ksenija Erker), dovedeni su muški vokali Miro Ungar, Branko Blaće i Marijan Kašaj.Krajač je legendu o kmetskom kralju preveo u ljubavnu tragediju o Đuri i Jani. Paralele sa Dnevnikom i tu stoje: po originalnom sinopsisu, ljubav se kreće od upoznavanja, srećnog početka i borbe za bračni blagoslov, preko komplikacija i Đurine pogibije, sve do brutalnog silovanja, Janinog ludila i konačno izgubljene bitke. Kao da je sjajan koncept iz 1973, dobio novi kvalitet i odneo umetnost u novu dimenziju.Song 'Janino ludilo' postao je klasik. Svaka nova podela, svako novo uprizorenje procenjuje se po dometu tih sedam minuta. Da se razumemo: artizam Josipe Lisac nikad nije dostignut.Sama Lisica ga već 40 godina drži na svim svojim setlistama, a gledano iz današnje perspektive čudesno je na osnovu čega je četiri godine pre pojave Kate Bush ili šest pre pojave gotika pronađeno jedno takvo rešenje. Nažalost, Josipa mu se više nikad nije približila, kasnije se više obraćala pažnja na frizure bunde, balet ili scenska svetla. Ruku na srce, više nije dobijala ni takve pesme.http://youtu.be/K2jtGGezUfARadojka Šverko je vrlo brzo zamenila u podeli(1976. Lisica je otišla u Ameriku, i, koliko znam, u podelu se nije vraćala). Ona je Janino ludilo osmislila puno decentnije, i to je bilo vrlo elegantno rešenje. Ta talentovana i lepa žena nametnula je predstavi svoj umetnički izraz i vremenom aranžmane prilagođavala dolazećim osamdesetim. To je samoj predstavi produžilo život, a nama ostavilo jedini snimljeni trag o operi u jednom herojskom vremenu:http://youtu.be/JZ0veMMeXMw

[April]

Ova priča ne može baš od početka.Moj lični početak sa Dear Prudence bio je 1983. Naša generacija nije stigla na pank prapočetke, nama je zapao gothic i ne možemo se baš požaliti kako nismo imali sreće. A od svih crnih ruža koje su se nudile ja sam izabrao Siouxsie.Kaleidoscope, treći album Siouxsie&theBanshees iz 1980. bio je moje tinejdžersko posvećenje, silazak sa mejnstrima u neke mračnije hodnike; Christine? Happy house? Skin? Tenant? Red light? svaka od tih pesama mogla je biti priča. Te priče mogli su napisati i Johny Marr, i Tricky, i Santigold, i Jim Kerr, i Edge i Jeff Buckley, i john Frusciante i svako od nas hipnotisanih.Ipak, dolazila je 1983. i gledali smo čitavu galeriju bivših kako se prodaju industriji i adaptiraju na promenjene trendove. Čekala se Siouxsie...naša prvosveštenica panka bila je veća od trivija koje su je pratile:skandala u Bill Grundy tv show, Sid Vicious-a na bubnjevima i glasina o gudri. Nismo se plašili trivija, plašili smo se novca.http://youtu.be/jRNOUz7uefAOnda je stigao glas da snima obradu bitlklasika Dear Prudence. O fak. Nismo hteli to. Manje-više što smo The Beatles izbegavali kao kugu; istine radi, još 1978. snimili su obradu Helter-Skelter; međutim, sama ideja je izgledala kao instant Siouxsie za narod, posebno u formi EP.Ali Siouxsi nije izdala. Ni tad, ni u trideset dolazećih godina. Na sve priče o Dear prudence, njena je ostala samo njena. Na prvom taktu već znaš da su to Banshees...inače, najdublji trag na tom snimku ostaviće zvečeća gitara mladog i mršavog Roberta Smita. Sama 1983. bila je za Banshees potpuno šizofrena: Siouxsie i bubnjar Budgie su u projektu The Creatures izdali legendarni album The feast, dok su Robert Smith i basista Severin pokrenuli projekat The Glove i takođe izdali album. Na sve to, dodali su i Dear Prudence:http://youtu.be/u5UYbQkPSEI

[April]

Smit će posle izdavanja albuma Hijena konstatovati da ne može više da izdrži toliko lica i otići u istoriju sa The Cure, ali zvuk gitare koji je ostavio na Dear Prudence upisaće ga u red važnih.Priča oko DP gitar paterna tu se vraća na sam početak. Okolnosti nastanka originalne verzije Dear Prudence odavno su poznati: Bitlsi su otputovali u Rišikeš na časove meditacije kod Mahariši Maheš Jogija. Tamo ih je dočekao čudan svet, između ostalih i Donovan, i Prudence, mlađa sestra Mie Farrow. Prudence, bleda, preosetljiva i sklona depresiji, zanemarila je Maharišijeva upozorenja o postepenom ulasku u meditaciju, prepustila se bez ostatka i zaronila u duboku katatoničnu psihozu. Lenon: "She'd been locked in for three weeks and was trying to reach God quicker than anyone else" - ne mogu da se ne nasmejem,jbg. - 'Niko nije znao kada će kompletno pomahnitati, zatvorena u sobi meditirala je po 23 sata dnevno i bili smo zabrinuti da odlazi u ludilo. Zato smo joj pevali...'Dear Prudence, won't you come out to playDear Prudence, greet the brand new dayThe sun is up, the sky is blueIt's beautiful and so are youDear Prudence won't you come out to play?Sama Prudence Farrow nije bila oduševljena njihovom brigom. Ona je zaista postala učitelj meditacije i 37 godina nakon toga držala spiritualne tretmane u Americi. Za časopis Mojo, 2008. je izjavila: "They were trying to be cheerful, but I wished they'd go away. I don't think they realized what the training was all about."I to jeste negde istina. Ako su Lenon i Harrison negde ipak našli sebe u Maharišijevom ašramu u Rišikešu, ostala dvojica to svakako nisu. Ova Ringova fotka prilično verno prikazuje atmosferu u ašramu(prva s leva je Prudence Farrow):Demo snimci napravljeni tamo, međutim, fantastični su, po mnogima bolji od verzija koje su kasnije ušle na The white album. Ovo je Dear Prudence demo:http://youtu.be/fNpNiIyJaYkTenzije između posvećenika Lenona i Harisona s jedne i manje spiritualnih Pola i Ringa s druge strane rasle su. U jednom trenutku dobile su takve razmere da je Ringo napustio snimanje. Manje je poznato da je na Dear Prudence bubnjeve lupao Paul Mc Cartney, kao i na većem delu Belog albuma. Ipak, kada se Ringo konačno odljutio i vratio na snimanje, na bubnju ga je dočekao welcome back buket cveća...takva su to bila vremena:http://youtu.be/QrrP5K-6Nyg

[April]

Kao što rekoh, u ašramu je bio i Donovan. Njegov način sviranja jako je uticao na Lenona. Ilustracije radi, ovo je Donovanov klasik Turquoise:http://youtu.be/XGgmNBITa3QIntergalaktičkom talentu kakav je Lenon bio nije trebalo mnogo: prisvajajući Donovanov svirački manir, napraviće legendarni gitarski uvod kao međuigru dve gitare svirane kao high strings i jedne svirane kao low strings. Ovu malu dragocenost kasnije će glancati mnogi veliki svirci, mada se ta igrica najbolje čuje u igrici koju je na fretlesu improvizovao Jaco Pastorius, 1975.:http://youtu.be/DZEROm-HNzcNa sličan način, Dear Prudence nadahnuće i Džerija Garsiju. Njegova istorija sa DP bila je duga i komplikovana, ali će koren uhvatiti na istom mestu kao i Pastorius: jedanaestominutne improvizacije će uvek kretati i završavati se na ingenioznom Lenonovom uvodu. Zanimljivo je, međutim, da se DP nikad nije pojavila na setlistama Grateful Dead, čak i u njihovoj kasnijoj fazi iz 1990. Svirana je isključivo na koncertima Jerry Garcia Band, kao da je to bila ona fina nijansa koja je odvajala ta dva projekta:http://youtu.be/tOfRY81MqEgDear Prudence ostao je i nekakav idiom, često korišćen u različitim situacijama; npr. kao draga-saveta-blog magazina Slate, ili kao ime za skroz slatki pop bend iz Brajtona - brajtonska scena s razlogom ima kredit.Meni je, ipak, najdraži početak:http://youtu.be/3ww-pKVClzU

[Indy]