Priča o pesmi

[April]

ali Aprile, sto ja ne podnosim taj 'so 80s' remark. mislim, naravno da ima istine i u njemu, al s njim imam problem sto je u njemu savrseno sazeta MTV pop-kulturna ikonizacija 80ih, sto je po meni pigeoholeovanje jedne nesagledivo bitne i tumultuous dekade u nesto silly, marketable i instatnly absorbable (odredjeni fad) za publiku ciji attention span ne prelazi 5 minuta. a 80te su so much more than that.

Uuu, tu se milion posto slažemo, ali umem ja itekako da se zaletim za generalizacijama.Recimo, osamdesetih smo tako olako potcenjivali sedamdesete, a ispalo je da su neki periodi sedamdesetih bili zlatno doba. Teško je zadržati distancu...Možda se baš zato najteže odlučujem da pišem o osamdesetim - lično sam vezan za njih, najbolje ih poznajem i plašim se da ću zbog toga ostanem površan sa svojim tinejdž prisećanjima. Kad si već spomenuo Cabaret Voltaire, vredelo bi se npr. pozabaviti sfrj nasleđem Cabaret Voltaire i Einstürzende Neubauten: Borghesia, White Rabbit band, Laibach, Sexa, Miladojka Youneed - i to su takođe bile osamdesete.Sa druge strane ubeđen sam da dolazi vreme novog sagledavanja dometa sinti treša osamdesetih; i to ne bi bilo prvi put. U istoriji popularne muzike takva redefinisanja bila su česta i svaka nova generacija donosila je svoju pravdu za nezasluženo prezrene iz prethodnih dekada; vidi, npr. Lu Ridovu listu: http://www.rollingstone.com/music/playlists/lou-reed.

[April]

Evo mog skromnog vikipedijskog doprinosa.

Ponedeljkom uveče(pazi termin, jebote!) su početkom osamdesetih na Mašincu bile bluz večeri, i tad sam prvi put čuo Don't believe a word, ali u nekoj bluziranoj chicago varijanti. Ta stvar funkcioniše u (skoro)svakoj inkarnaciji, ali samo sa Fil Lajnotom izuva onoliku energiju. Evo i jedan smešan pokušaj:

[francuski sobar]

Perfect day

Šugavi forumi ne zaslužuju ovakve perfektne osvrte, ali kad malo razmislim ni ne znam za gde su. ;)Osamdesete, pogotovo rane, pored opravdane generalizacije o smešnoj muzici i još smešnijim frizurama, pamtim isto po kvalitetnim sporednim strujama a i po ovakvim tekstovima u tada popularnoj omladinskoj štampi i tzv muzičkim magazinima. Rok kritičar a bogami i istoričar je bilo jedno uvaženo Zanimanje.U vezi lične percepcije pesama, pade mi na pamet.jedna meni jako draga od Talking Headsa, odudarajuće narativna sa inače savršeng albuma. Verovatno NPC angažovana pesma iz vizure Možika (Indijanca, Arapina, teroriste?) čiju potresnu atmosferu i mantrični refren "The wind in my heart ... The dust in my head ... Drive Them Away" sasvim sebično koristim za neke svoje vrlo intimne elegične momente.Ne volim baš custom Youtube spotove kad ne postoji original, ajde neka bude ovaj od nekog našeg antiglobaliste.http://www.youtube.com/watch?v=lrAlwHmdgnEVidim sad da je Peter Gabriel odradio ozbiljan kaver. Nemam zamerki ali definitivno nema atmosferu Enoove prdukcije niti onih gitarskih galebova Adriana Belew-a (hvala Googlu na malom podsećanju)

[Turnbull]

Ponedeljkom uveče(pazi termin, jebote!) su početkom osamdesetih na Mašincu bile bluz večeri, i tad sam prvi put čuo Don't believe a word, ali u nekoj bluziranoj chicago varijanti. Ta stvar funkcioniše u (skoro)svakoj inkarnaciji, ali samo sa Fil Lajnotom izuva onoliku energiju. Evo i jedan smešan pokušaj:http://www.youtube.com/watch?v=estVsnvgQ3I

Hahaha upiš!A ima i ozbijnijih obrada, naravno.ROBERT SMITH TALKS PHIL LYNOTTThe legendary Cure frontman is a bit of a fan!The Hot Press Newsdesk, 18 Aug 2011When chatting to The Cure’s Robert Smith about his involvement in the John Martyn tribute album HP were delighted to discover the goth legend is a huge Thin Lizzy fan.In advance of what would be his 62nd birthday on Saturday it is a timely reminder of the breadth of Phil Lynott’s appeal and his enduring legacy.“I’ve got every single one of their albums on vinyl,” Smith proclaims. “I saw Thin Lizzy in the Brighton Dome in 1976 and it that was one of my all-time favourite concerts. It was just genius…. Phil Lynott with his mirror bass picking girls out. I loved Thin Lizzy.”“There are two ways of looking at them, one is the classic line-up and the two guitars and the rock side of it and the other is the softer ballad side. People tend to overlook the best part of Thin Lizzy which is songs like ‘Still In Love With You’, that section of their catalogue is genius. The softer gentler songs and the early traditional stuff is brilliant.”Edit: A sad nađoh i ovu. Laura Izibor je, baš kao i Lajnot, Irkinja mešovitog rasnog porekla, što čini stvar još zanimljivijom.

Edited October 16, 2012 by Syme

[April]

Šugavi forumi ne zaslužuju ovakve perfektne osvrte, ali kad malo razmislim ni ne znam za gde su. ;)Osamdesete, pogotovo rane, pored opravdane generalizacije o smešnoj muzici i još smešnijim frizurama, pamtim isto po kvalitetnim sporednim strujama a i po ovakvim tekstovima u tada popularnoj omladinskoj štampi i tzv muzičkim magazinima. Rok kritičar a bogami i istoričar je bilo jedno uvaženo Zanimanje.U vezi lične percepcije pesama, pade mi na pamet.jedna meni jako draga od Talking Headsa, odudarajuće narativna sa inače savršeng albuma. Verovatno NPC angažovana pesma iz vizure Možika (Indijanca, Arapina, teroriste?) čiju potresnu atmosferu i mantrični refren "The wind in my heart ... The dust in my head ... Drive Them Away" sasvim sebično koristim za neke svoje vrlo intimne elegične momente.Ne volim baš custom Youtube spotove kad ne postoji original, ajde neka bude ovaj od nekog našeg antiglobaliste.Vidim sad da je Peter Gabriel odradio ozbiljan kaver. Nemam zamerki ali definitivno nema atmosferu Enoove prdukcije niti onih gitarskih galebova Adriana Belew-a (hvala Googlu na malom podsećanju)

Ovako...već par meseci se rešavam da pišem o Talking heads. Prvi izbor, bio je i ostao 'Take me to the river', između ostalog zbog kretanja te pesme kroz vreme - od fanka ka bluzu. Danas ćete je najčešće čuti u bluz varijanti. Originalno nije pesma Talking heads, kako mnogo misle, već pesma Al Greena. Ali joj moram posvetiti jedan ceo vikend...biće prilike.Zašto izbegavam da pišem o Remain in light? Zato što obožavam tu ploču, znam svaki njen ton, Jugoton je izdao jako brzo kod nas, bila je vrhunski narezana i na mojoj Toshibi je zvučala tačno kako treba, jedna od onih raskrsnica iza kojih izlaziš drugačiji. Slušao sam je dovoljno rano da bi se upisala u moj genetski kod i siguran sam da će moja ćerka jednog dana bez ikakvog razloga slušati Once in a lifetime i pomisliti 'O Bože koliko je ovo dobro'... da li shvatate da je snimljena pre 33 godine? Zvuči kao da su je radili juče, svetlosnu godinu udaljena od svih važnih stvari snimljenih te važne godine, jednako daleko od svih kasnijih Talking heads hajlajta, jednako daleko od kasnijih Inoovih produkcija. Standard za sebe, usamljena dragocenost. Zato je praktično nemoguće pisato o kasnijem životu pesama sa ploče - njega skoro i ne može biti, tesko da ga mogu imati izdvojeni iz homogene celine kakva Remain in light jeste. Zato je i vredan pokušaj Petera Gabriela propao...A Listening wind je tek posebna priča, školjka se otvori tek kad mnogo puta preslušaš ceo Remain in light. Pravi posvećenici se prepoznaju po njoj; kada TH fanovi počnu da ređaju War during lifetime, Take me to the river, Psychokiller, sve je to ok, ali tek kad spomenu Listening wind, znam s kim razgovaram. Ponekad sam je zamišljao u akustičnoj verziji, sa violinom - ali svi Inoovi zvuci i Birnove setnje preko ivice falsa; to ni oni sami više nikad neće umeti da ponove.

[aram]

Listening wind

vi ste 1 carevi :)

[Indy]

Ja moj primerak (Remain in Light LP) doneo iz Trsta, zajedno sa stogod Enoa i Japana. Eno je i sad "kuci" u BG negde u storidzu. Ja ne pisem o tome jer nema sansone da prepricam efekt koji je to imalo. Uglavnom, ta i slicna muzika je odgovorna za taj stupidni osecaj da sam nesto posebno, koji me je pratio decenijama. Fala bogu te se i toga resih, pa sad Byrne i ja samo neprenteciozno bicikliramo, konacno s nogama na zemlji, tj. pedalama.sent via tapatalk

[April]

Uglavnom, ta i slicna muzika je odgovorna za taj stupidni osecaj da sam nesto posebno, koji me je pratio decenijama.

Ovo je takva istina...ja sam delio Beograd na one koji slusaju Slobu Konjovica i one druge.Doduse, ta prestroga podela me bas izmestila iz realnosti u koju se vise nikad nisam vratio.

[Turnbull]

Thin Lizzy je jedan od onih bendova (sigurno svako ima neki takav) koji sam uvek voleo, iako ih nisam detaljno poznavao niti sušao. Kao klinac ima sam njihov greatest hits album "Dedication" (kaseta u izdanju... RTB ili RTZ? ko bi se sada toga setio...) i on mi je baš puno značio u jednom periodu, a posle sam zahvaljujući ovoj obradi, dakle opet preko njih, otkrio i Skyclad koji su mi postali jedan od omiljenih bendova.Ovih dana se vraćam njihovim starim albumima i tkrivam zaista odličan bend. Emerald i još par sličnih pesama na stranu - Thin Lizzy poetika je mnogo bliža Springstinu, Sigeru, pa čak i Dilanu, nego metal i hard rok bendovima sa kojima ih često (s razlogom) trpaju u isti koš. Lajnotovi tekstovi bave se pre svega životom sitnih kriminalaca i prevaranata na granici zakona, te ličnim dramama i problemima, ali ima i (sasvim dilanovski) tema iz irske i američke istorije. (Emerald je po svemu sudeći, pesma o ovom događaju)

Ovu pesmu otkrih tek nedavno, i baš kao i u slučaju Ridovog "Perfect Day"-a, isprva olako nasednuh na ljubavno tumačenje (nalazi se među puno sličnih pesama). Pogrešno, naravno,The more one studies the lyrics of some of Phil Lynott's songs, the more it is apparent that he harboured some sort of death wish. "Sugar Blues" from the Chinatown album may contain some fine and typical Thin Lizzy soloing, but in the words of Lynott biographer Mark Putterford, it also contained "perhaps the most disturbing disclosure of them all".The song is obviously about Lynott's growing addiction to heroin, but as Dublin promoter Smiley Bolger said, "It was so obvious we couldn't see it".Lynott co-wrote "Sugar Blues" with guitarists Scott Gorham and Snowy White, and drummer Brian Downey; it runs to 4 minutes 22 seconds and was released on the album in October 1980. A live version was also released as the B Side of the single "Chinatown". This was recorded at City Hall, Dublin on April 13, 1980.Less than six years later, Lynott's addiction to class A drugs led to his death aged just thirty-six. Inače, čini mi se da u Lajnotovoj smrti u 36-oj godini ima nečeg istinski tragičnog, tragičnijeg nego u slučaju 27 club-a (sa mogućim izuzetkom Kurta Kobejna). Lajnot je čovek koji se celog života trudio da bude dobar - muž, otac, čovek - ali mu na kraju nije pošlo za rukom, bar sa ova prva dva. Morisom kao da nije čestito ni zakoračio u život, a Lajnot jeste, i to mi je nekako još strašnije. Ove slike mi uvek izmame suzu, mušku najtežu.Lično, Thin Lizzy su mi označili jedan vrlo lep period u životu - prve zaljubljenosti, prva prijateljstva zasnovana na zajedničkom muzičkom ukusu (nisi sam u svemiru, ima i drugih koji vole ono što i ti! dakle,osećanje obrnuto od onog Indijevog, ali jednako prijatno - nisi poseban, u smislu, nisi lud, nisi nisi mimi svet, ili možda i jesi, ali bar u tome nisi usamljen :)), menjanje kaseta i ploča, itd. I naravno - flanerstvo, beskonačne šetnje po gradu, danju i noću, uz prijateljev boom-box sa kojeg su treštali između ostalog i Thin Lizzy. Dakle, otkrivanje grada kao otkrivanje sveta.

[slepa živana]

Šugavi forumi ne zaslužuju ovakve perfektne osvrte, ali kad malo razmislim ni ne znam za gde su. ;)

za politikin zabavnik?

[April]

Ljudi, šta je ovo?Da li je ovo danas objavljeno?Who the fuck is Vladimir Skočajić?

[slepa živana]

Ljudi, šta je ovo?Da li je ovo danas objavljeno?Who the fuck is Vladimir Skočajić?

pa da, skenirala sam iz novog zabavnika, današnjeg.kako ko je, pa ti si :D samo što nećeš dobiti honorar.

[April]

Ja ne mogu da verujem da ga je mrzelo da doda bar neki sitan doprinos, neki detalj, nešto...o fak. Kad Srbi kradu, oni to rade glupo.

[slepa živana]

Ja ne mogu da verujem da ga je mrzelo da doda bar neki sitan doprinos, neki detalj, nešto...o fak. Kad Srbi kradu, oni to rade glupo.

dvoumila sam se jutros da li da okačim na temu iz foruma u medije...

[Papovac]

ja bio siguran da je april skoca :o