November 8, 20204 yr Sa Makartnijevog YT kanala: Quote To mark the 100th birthday of Rupert The Bear, the animated music video for “We All Stand Together” has been remastered and upgraded to HD. The song was the focal point of Rupert and The Frog Song - a short animated film that Paul began work on in 1981 with animator Geoff Dunbar. Written and produced by Paul and directed by Geoff, Rupert and The Frog Song was eventually released in 1984. E, ovo me je potpuno razgalilo! Mislim da nisam pogledao video, a verovatno ni čuo pesmicu verovatno od te '84. godine.
November 8, 20204 yr Wow Ja ovo prvi put gledam i predivno je. Catchy je glupa reč al vidim da ću da nosim ovo sa sobom
November 9, 20204 yr Ha, cim sam cuo one duvace na kraju, znao sam da je Sir George Martin bio producent (i jeste.)
November 13, 20204 yr This is Ship-Scope's "Butterfly Effect," a quietly epic techno anthem that stretches out to infinity with elegance and finesse. The bleary melody smears across its foundation, like watching rain trickle down an apartment window. World-weary, sad yet oddly uplifting, "The Red Line" conveys a certain kind of emotion vague enough to feel universal yet distinct enough to overwhelm you. This seems to be Atobe's peculiar gift. world weary, yet oddly uplifting ovo je moj novi potpis
February 11, 20214 yr Nije novo na YT (za mene jeste) i ne sećam se da je bilo ovde - ekspresivan video u kome Badalamenti govori o nastanku Laura Palmer teme:
April 16, 20214 yr komentar sa yt: At 1.5x speed, it becomes the uptempo theme song of a 1970s detective show in which Willie Nelson busts drug dealers but the evidence keeps disappearing.
April 22, 20214 yr Osim navedenih, ima još uticaja na Blue Monday. Npr. Gerry And The Holograms - Gerry Hologram
6 hours ago6 hr Author Pitali ste zašto ne pišem na ovom topiku, pa hajde da ga podignemo za jutarnju kaficu nedeljomFAJRONT SONG(do novog susreta sa vama)Ako zatvoriš oči i pomisliš na bolju prošlost - Đuza je uvek tu negde na nekoj od slika. Nikad nije bio komičar, nije bio ni superstar; bio je samo Gospodin Normalnost onda dok su se prijatelji još često viđali s prijateljima. Ne da bi gledali utakmice, već da se zajedno smeju i lepo završe dan. Prilično redovno sam ga viđao u sporim crvenim trolejbusima: ja bih sišao kod Čuburskog parka, a on nastavljao ka Krstu. Nikad mu se nisam ni prijateljski nasmešio, niti pozdravio sa #kakojemajstore, bilo je nekako normalno da je tu, među nama. Uostalom, tako smo viđali i Petra Kralja i Ružicu Sokić, svi su oni stanovali negde oko Beogradskog Dramskog; Batu Životinju nismo viđali, premda je i on bio u kraju, ali je bio filmski glumac pa je išao autom. Prvaci drame su se posle predstave klatili noćnom trolom u pola jedan.Pera Kralj nosio je preširoke farmerke, svesno i namerno smucan kao da želi da potone u hladnoću između mutnih stakala lenjih i sporih vozila GSP; niski i mršavi Đuza je i na liniji br.29 blistao kao na Brodveju; samo smo čekali da kao Keri Grant raširi ruke i počne song, recimo Ljubav i moda.Prezirao je svaku afektaciju i zato se izvođenje činilo tako laganim. Dečko iz Kruševca je kroz sving i džež gazio kao kroz mekanu mladu travu, snimajući klasike koje slušamo i danas.Ali jedan od njih, poseban je slučaj. Bila je obična, najobičnija muzika za odjavnu špicu sitkoma. Tako je i objavljena, kao singl PGP. Na a strani, Sedmorica mladih su snimili šaljivi song koji je tiraž ploče trebao da rasproda rutinski, koristeći popularnost serije; na b strani, kratki odjavni song, minut i dvadeset četiri,reklo bi se, tek da popuni prostor. Možda bi tako i bilo da početak songa nije obeležio sugestivan Đuzin bariton, i nežan i energičan u isto vreme:'Još jedan prođe dan…"Ne bi to bila prva sjajna pesma koju je b strana poslala u prašinu, ali Pozorište se repriziralo u proseku jednom godišnje i svaka nova repriza činila nam je vreme u kom se snimalo sve boljim i romantičnijim; pa je tako i Još jedan prođe dan dobijao svaki put dublje značenje. Taj sveprolazeći dan polako smo gubili i osećali da nam izmiče negde u trci između kredita za automobil, skijanja i dijeta.‘Još jedan prođe dan’ zapravo je klasik Ljuba Kuntarića iz filma ‘Pukotina raja ’ iz 1959. U originalu,zvala se Zamagljen prozor, a originalni tekst pisala je Blanka Čudoba:https://youtu.be/p8fDFUYp3o0?si=bVrq080yx7kJzsHdSnimljena je kasnije bezbroj puta, ali nijedna moderna orkestracija nije prišla originalu koji je pripao mladom Džimiju Staniću pod kontrolom džez vukova i koji takvu interpretaciju nije nikad ponovio.Šjor Ljubo i veliki srpski glumac imali su nešto zajedničko - bili su ljudi kojima talenat nije bio teret. Svoj dar nosili su lagano... njima je trebalo malo: Ljubi mir i jedna kamena staza Lungomare od Voloskog do Lovrana, Đuzi gradska rutina Crvenog Krsta.Nikad se nisu upoznali.Nije čudno da su Rale Grajić, autor muzike za Pozorište u kući i Đuza, verovatno u hroničnoj vremenskoj iznudici, odlučili da prilagode tekst i iz školjke izvade Kuntarićev biser za odjavnu špicu Pozorišta, da se na brzinu završi posao uz dobro društvo i maligane. Fini glenmilerovski aranžman Šjor Ljuba razlio se kao tamjanika po kariranom stolnjaku bifea u Aberdarevoj. Ostalo je malo vremena da predaju odjavni song Pozorišta u kući, pa su napravili jedan vinski brejnstorming. I šta je uz gitaru, razgovor i dva prijatelja pa moglo da izađe sem ruskog štima?Pesma tužna kao prazna ljuljaška.Stajala je tako crno-bela godinama, a onda, negde sredinom osamdesetih, u prvom naletu prostakluka I lošeg ukusa na Televiziju Beograd, u samoodbrani smo se počeli vraćati reprizama Pozorišta u kući i stari refren je postao deo repertoara svakog kombo sastava sklepanih brod restorana. Gitara, harmonika i kontrabas počeli bi sporo, a pevač, konferansije i vođa orkestra najavio bi fajront:Još jedan prođe danNekako se taj gitarski foršpil sa početka neprimetno provukao kroz dim pravo među muzikante. Oni bi ga prosviravali dok se društvo svađalo koju novu da naruči; ge mol - de sedam - uzburkan ko more. ’El to ona iz Pozorišta u kući?’Pravo preko pepeljara i karafingli sve tajne stihova iz bifea u Aberdarevoj sekle su plavi dim; svaka senka u kafani izdužila se i dobila ime.Grlo bi pred jutro već bilo dobro podmazano, neko bi viknuo - alal ti organ, brate - a zora nas pekla prebelom belinom. Oštar vazduh je treznio, trebalo je nekako preći klimave mostiće od broda do svete zemlje Beograd. Možda je za televizijsku seriju završna crtica #donovogsusretasavamadoviđenja bila zgodan kraj, ali svako pijano jutro davalo joj je novo značenje - kao da Đuza u njoj glumi malu smrt.Slušajući tek probuđene ptice oko sebe, puštali smo pogled niz Savu, zaleđeni trenutkom.Možda se sledeći put rodim kao galeb.
Create an account or sign in to comment