Priča o pesmi

[April]

Crtice o nastajanju nekih dragih pesama ili trenutaka vezanih za njih...

[April]

Evo da počnem s mojom pričom. Pesma zbog koje sam zavoleo trubu:Elvis Costello - Shipbuildinghttp://www.youtube.com/watch?v=IuPrrdRzlxcEngleska, počeci tačerizma, posao gubi preko milion ljudi...depresija. Iznenada, pronosi se glas - biće posla! Ponovo radi brodogradilište!It's just a rumor that was spread around townBy the women and childrenSoon we'll be shipbuilding...Doduše, ono radi zbog novog rata...očevi počinju da rade da bi sinovi išli na Foklande:The boy said "Dad they're going to take me to task, but I'll be back by Christmas"i bezbroj pitanja tipa 'Is it worth it?A new winter coat and shoes for the wifeAnd a bicycle on the boy's birthday...'Sam Elvis Costello ovaj tekst smatra svojim najboljim, pesma je manje-više na svim listama najznačajnijih 100 iz osamdesetih, a za mene lično je značila prekretnicu u odnosu prema trubi, koju sam pre nje uglavnom posmatrao kao obavezni deo big bendova. Solo koji je odsvirao Chat Baker međutim, zakucao me za stolicu, sa onim umereno upotrebljenim dilejom u sredini. Kasnije sam preslušao solidan deo Bejkerovog opusa i naišao na mnogo veće bisere. Dodatnu dramatiku ova snimak dobija ako se zna da je to možda poslednji Bejkerov studijski snimak! Ovo ne mogu da potvrdim sigurno, jer se čovek ubio tek pet godina kasnije, koncertirao i snimci tih koncerata sigurno postoje, ali mislim da sam negde pročitao takav podatak, da je zbog zavisnosti imao problema sa zatvorenim prostorom i nije više ulazio u studio...Prvu verziju Costello je napisao za Robert Wyatt-a godinu ranije i naravno da i dalje postoje diskusije oko boljosti^tm, posebno zato što je i Suede snimio jedan pošten cover. Ja sam je pronašao na 'Punch the clock' albumu iz '83. koji se kod nas pojavio u izdanju PGP, takvi su tad bili muzički urednici...naravno Punch the clock nam je otkrio Sloba Konjović puštajući Every day I write the book, pa smo ostale bisere kasnije otkrivali sami...

[April]

http://www.youtube.com/watch?v=dQImxftiJAoOvu sam pesmu otkrio pre 20 godina na nekoj divljoj švedskoj kaseti smooth jazz standarda koje se prodaju pred Božić...tada nisam razumeo zašto piratski snimak.Do iznemogolosti sam vrteo nedostojno loš snimak, pokušavajući da ga razumem:Please stay with me,til'after the holidaysthat's when I need you so...Šta sam ja o tome tada mogao da znam, tek punoletan? Samo sam osećao da iza napuklog glasa ima nečega kad zadrhti i iznenada propadnejust say you'll waittil'after the holidaysthen I can let you goŠta sam mogao da znam o stranputicama sredovečnih čiju sam himnu upravo otkrivao? O nerazvedenim polupijanim poluzavisnicima i njihovim nagriženim ljubavima? Ali negde sam osećao da to nije samo još jedna pesma, da je kod Džonija Karsona tada gostovala jedna autoironična ali iza granice bola otkopčana Džudi Garland i da više nije važno što se studijskog snimka te pesme više niko i ne seća:Don't make me face this Christmas aloneAfter each wonderful Christmas we've knownWon't you be kind and let me believeYou're mine on New Years Eve...Ona zvuči pijano, ali elegantno, poraženo, ali otmeno, gorko ali hrabro, zapitana nad spiralom svog života od duge do amfetamina...Just stay with me til'after the holidaysI know it's hard, but try...try to pretend til'New YearThen we can say goodbyeOk, ali zašto sam Vam sve ovo pisao? Pa možda zato što sam pre godinu i nešto otkrio da to zapravo nije priča o Džudi, makar je užasno ličila na nju i samo je ona mogla ovako da je iznese. Pravi junak ovog masterpisa je njen višegodišnji ljubavnik John Meyer, autor pesme - on je bio taj koji je čekao i pisao za ženu koju voli. I nikad je nije dočekao; šest meseci pred kraj udala se za nekog muzičara Mikija Dinsa i predozirala barbituratima. Nikad je nije dočekao...ili zapravo jeste? Dočekao je da kod Karsona čuje kako peva After the holidays i It's all for you. Čovek je još uvek živ, i još uvek veruje da je pevala samo njemu: I could still believe she was singing to me...

[yolo]

svaka ti cast covece. kakvo otvaranje topika.

[April]

svaka ti cast covece. kakvo otvaranje topika.

Pa i ja čekam da ti ovako otvoriš topik o kineskom tržnom centru...moram da guglam da bih dobio najbolje od Gazze

[April]

Priča o ovoj pesmi počela je skroz normalno... 1965. Ray Davies sedeo je kod kuće i čekao vesti iz porodilišta; njegova prva supruga Rasa bila je tamo, rađala ćerku i nije mu bilo dozvoljeno da udje. Pisao je sve što smo svi osećali jedne takve noći:When I look up from my pillowI dream you are there with meThough you are far awayI know you'll always be near meI go to sleep, sleepand imagine that you're there with meI to je zvučalo ovako, na demo snimku:http://www.youtube.com/watch?v=jdkbqmu20LgDemo je kasnije objavljen na albumu Kinda Kinks, ali je Ray bio toliko nestrpljiv da ga je pre toga u demo verziji poslao Pegy Lee, koja ga je prva i snimila sa svojim dirigentom Sid Fellerom na albumu Then was then - Now is now i to je zvanično prva objavljena verzija ove pesme. Ubrzo će uslediti jođ dve - Cher, koja je jednostavno neće razumeti, i nemačke pevačice Marion, dosta dublje i dramatičnije, negde na pola puta od Toma Džonsa do Mine Mazzini.Univerzalnost poruka ovog malog masterpisa će, međutim, razni umetnici početi da prepoznaju u sasvim različitim bojama. Tako će se ludo zaljubljena Crissie Hynde nakon par godina veze sa Ray-om dokopati prvog demo snimka na kome su samo glas i klavir i snimiti ultimativni klasik, koji će sada u fokus staviti long distance relationship, njihovu zajedničku čežnju koja nikad nije dobila razrešenje: iako su dobili ćerku, nikad se nisu venčali i razišli su se '82. Ni Pretenders nikad više neće zvučati tako močno i duboko:http://www.youtube.com/watch?v=JD4M0iluv5kTako su redovi kao I look around meAnd feel you are ever so close to meEach tear that flows from my eyeBrings back memories of you to medobili potpuno drugo značenje i svi koji smo kroz long distance relationship prolazili kao kroz teško izlečivu zavisnost, pronalazili smo u I go to sleep izgovore za sve svoje iracionalnosti i nastavljali da verujemo u san.Ali tu nije bio kraj. Iako smo verovali da je Crissie kroz prokletstvo veze sa Davies-om uspela da ovo čudo od pesme nadgradi i preko dometa originala, 2008. se u seriji 'Dollhouse' pojavljuje razarujuća verzija koju izvodi Sia:http://www.youtube.com/watch?v=HtTHsBlhdxoMožda i najteža od svih. Uzrok se saznao uskoro...iako poznata po svojoj biseksualnosti, 10 godina ranije u saobraćajnoj nesreći izgubila je svoju prvu ljubav Dana u Londonu, nedelju pre nego će stići iz Australije. Tek u svetlu te tragedije, redoviI was wrong, I will cryI will love you till the day I dieYou were all, you alone and no one elseYou were meant for meWhen morning comes againI have the loneliness you left meEach day drags byUntil finally my time descends on meI go to sleep, sleepand imagine that you're there with meobići će pun krug od rođenja Ray Davies-ove ćerke preko svih nedovršenih ljubavi do fizičkog gubitka jedinog Sia-inog muškarca...I ne, tu više nema kraja: krug se pretvorio u kamen i zakotrljao lavinu novih čitanja koju je započeo Geoff Barrow iz Portishead koji sa Anikom snimio tri hipnotička minuta očigledno prizivajući duh Nico iz Velvet Underground-a:http://www.youtube.com/watch?v=m0UAqJWzsZEI više ne znamo gde će se zaustaviti...čak nisam siguran ni da slavna novela SJ Watson-a Before I go to sleep nema neku tajnu vezu, makar je ja još uvek ne vidim...

[bradilko]

Priča o ovoj pesmi počela je skroz normalno... 1965. Ray Davies sedeo je kod kuće i čekao vesti iz porodilišta; njegova prva supruga Rasa bila je tamo, rađala ćerku i nije mu bilo dozvoljeno da udje. Pisao je sve što smo svi osećali jedne takve noći:When I look up from my pillowI dream you are there with meThough you are far awayI know you'll always be near meI go to sleep, sleepand imagine that you're there with meI to je zvučalo ovako, na demo snimku:http://www.youtube.com/watch?v=jdkbqmu20LgDemo je kasnije objavljen na albumu Kinda Kinks, ali je Ray bio toliko nestrpljiv da ga je pre toga u demo verziji poslao Pegy Lee, koja ga je prva i snimila sa svojim dirigentom Sid Fellerom na albumu Then was then - Now is now i to je zvanično prva objavljena verzija ove pesme. Ubrzo će uslediti jođ dve - Cher, koja je jednostavno neće razumeti, i nemačke pevačice Marion, dosta dublje i dramatičnije, negde na pola puta od Toma Džonsa do Mine Mazzini.Univerzalnost poruka ovog malog masterpisa će, međutim, razni umetnici početi da prepoznaju u sasvim različitim bojama. Tako će se ludo zaljubljena Crissie Hynde nakon par godina veze sa Ray-om dokopati prvog demo snimka na kome su samo glas i klavir i snimiti ultimativni klasik, koji će sada u fokus staviti long distance relationship, njihovu zajedničku čežnju koja nikad nije dobila razrešenje: iako su dobili ćerku, nikad se nisu venčali i razišli su se '82. Ni Pretenders nikad više neće zvučati tako močno i duboko:http://www.youtube.com/watch?v=JD4M0iluv5kTako su redovi kao I look around meAnd feel you are ever so close to meEach tear that flows from my eyeBrings back memories of you to medobili potpuno drugo značenje i svi koji smo kroz long distance relationship prolazili kao kroz teško izlečivu zavisnost, pronalazili smo u I go to sleep izgovore za sve svoje iracionalnosti i nastavljali da verujemo u san.Ali tu nije bio kraj. Iako smo verovali da je Crissie kroz prokletstvo veze sa Davies-om uspela da ovo čudo od pesme nadgradi i preko dometa originala, 2008. se u seriji 'Dollhouse' pojavljuje razarujuća verzija koju izvodi Sia:http://www.youtube.com/watch?v=HtTHsBlhdxoMožda i najteža od svih. Uzrok se saznao uskoro...iako poznata po svojoj biseksualnosti, 10 godina ranije u saobraćajnoj nesreći izgubila je svoju prvu ljubav Dana u Londonu, nedelju pre nego će stići iz Australije. Tek u svetlu te tragedije, redoviI was wrong, I will cryI will love you till the day I dieYou were all, you alone and no one elseYou were meant for meWhen morning comes againI have the loneliness you left meEach day drags byUntil finally my time descends on meI go to sleep, sleepand imagine that you're there with meobići će pun krug od rođenja Ray Davies-ove ćerke preko svih nedovršenih ljubavi do fizičkog gubitka jedinog Sia-inog muškarca...I ne, tu više nema kraja: krug se pretvorio u kamen i zakotrljao lavinu novih čitanja koju je započeo Geoff Barrow iz Portishead koji sa Anikom snimio tri hipnotička minuta očigledno prizivajući duh Nico iz Velvet Underground-a:http://www.youtube.com/watch?v=m0UAqJWzsZEI više ne znamo gde će se zaustaviti...čak nisam siguran ni da slavna novela SJ Watson-a Before I go to sleep nema neku tajnu vezu, makar je ja još uvek ne vidim...

:Hail:

[Buck Naked]

Au bokte. Beyond Bitni postovi. Prelepo je kada se u bilo čemu (a, lično, posebno muzici/filmu i nauci, dodao bih) vidi strast.Glupo mi i da stavljam prikladnog emotikona.

Edited May 31, 2012 by Buck Naked

[April]

Neke se stvari dese samo jednom. Zapostavljene, zapišane, odbačene, nastave da žive samo svoj život daleko od onog koji im je bio namenjen.Nikad nećemo saznati razlog za brutalan fade out koji nasilno i nelogično utišava Tinu i njen najbolji tekst baš kad se očekuje klimaks, ali mogao bih da se kladim da to nije bio nikakav svesni, konceptualni, umetnički smash oko koga će generacije trljati glavu...Little old town in TennesseThat's called a quiet little old communityA one-horse townYou have to watch what you're puttin downin old Nutbush...i onda iscuri;posle tri minuta, banalno i besmisleno. '73. bila je luda godina za Tinu i Ajka. Genijalni crni kapetan još od Altamonta '69. počeo je svoj brod da okreće ka savremenijim tendencijama, obilato koristeći divljenje koje su prema njemu gajili beli gitaristi poput Marka Bolana sa kojim je delio zavisnosti, studijske sate i ko zna šta sve: taj šering i danas izaziva sočne fantazije...uglavnom - nema definitivne potvrde da je najslavniji r'n'b rif odsvirao Marc X, mada zvuči baš kao on:http://www.youtube.com/watch?v=ipOz_k9zvzoNavodno, Tina jeste potvrdila na intervju za BBC, baš kao i Gloria Jones, Markova tadašnja devojka. Gotovo identičan rif postoji na snimljenom false startu Jitterbug love, b strani Children of the revolution, a kažu da se Markova gitara čuje i na Sexy Ida Part 2.Moj privatni flim išao bi negde ka nejasnom fluidu između Tine i mladog superstara koji dominatni crni guru oseća iz daleka i trudi se da odgovori kao zreo muškarac: na genijalni rif koji prati karakterističan glam uvod samo bas bubnja i doboša, a bez kontra činele, odgovara uvodjenjem unisone bas-moog linije u najboljoj Motown tradiciji tada dominatnog wonderovskog manira i dobija soul marš u kome zajedno gaze najmudastije armije ovog sveta; Tinin krik,A church house, gin house,A school house, out houseOn highway number 19,The people keep the city cleanThey call it NutbushOh NutbushThey call it Nutbush city limitstaj neponovljiv Tinin krik posrao se na sve tada aktuelne slatkaste glam vokale, baš kao i na sve kasnije Tinine pokušaje da ga ponovi: samo je jednom iz nje izašla tolika putenost inicirana blizinom dva moćna uspaljena mužjaka, svim dostupnim stimulansima i srećnom pripadanju najboljim godinama moderne muzike.You go to the fields on weekdaysAnd have a picnic on labor dayYou go to town on SaturdayBut to go to church ev'ry SundayThey call it NutbushOh NutbushThey call it Nutbush city limitsIronisanje i prezir ukalupljenog srednjeg crnog konzervativizma Tarneri nikad nisu platili - naprotiv, Tina je na pmenutom State Route 19 dobila svoju deonicu Tina Turner Highway:25 was the speed limitMotorcycles not allowed in it,You go to the store on Friday'sYou go to church on Sunday'sThey call it NutbushOh NutbushThey call it Nutbush city limitsMogu lako da zamislim kako se nervoza tri ljubomorna leptira pretvara u brutalnu svađu, snimanje prekida, a smoreni izdavači spuštaju reglere i nikad dovršeni masterpis šalju na štampanje... Kada sam ovu monstr mućku gema i soula pronašao na jednoj kompilaciji, bio sam ubeđen da na vinilu jednostavno nije bilo mesta pa su radile makaze; tek kasnije sam shvatio da je to prosto tako, i da u tom šeringu niko ni za čim ne treba da žali, Bolan ponajmanje - svirao sa Ajkom, oljuštio se od kreka, možda i voleo Tinu; najbolji dani prekratke karijere... Inače, gazda Ajku ova osveta nije bila dovoljna: neku godinu kasnije uradiće Get it on, stvar koju česo mešaju sa Bolanovim klasikom, iako međusobno nemaju nikakve veze; naravno da je Ajkova deset puta mudastija...Razni umetnici su Nutbush pokušavali da završe. Po meni je najbolji pokušaj Bob Sigera na albumu Beautiful Loser(mada njegovi fanovi više vole live verziju sa Live Bullet):http://www.youtube.com/watch?v=DPTiBGlz2eUU sličnom bluz maniru, pesmu je video i Alvin Lee, Martin Barre, kao i noviji heavy udarnici Budgie i Nashville Pussy.Najluđi slučaj desio se na AC/DC audiciji nakon smrti Bona Skota. Brian Jones je izurlao Whole Lotta Rosie, a onda su ga zamolili da malo iskulira - pusti to, daj ti nama Nutbush City Limits...i to je zvučalo otprilike ovako:http://www.youtube.com/watch?v=wRQgh17_b0wParalelno s tim, disko groznica sedamdesetih gradila je svoj Nutbush kult, koji će vrhunac doživeti u Australiji, gde je dance korak pod imenom Nutbush ostao plesni klasik do danas. Obratite pažnju na Flashmob, godina je 2009., Sidnej:http://www.youtube.com/watch?v=hO6qYIczBQ8Meni je posebno zanimljivo da nakon svih dance shit verzija raznih Chica, Sam Brown ili same Tine, ljudi hoće samo original iz 1973...to valjda nešto govori, majku mu.A još jedno finale nedovršene pesme pokušao je da da i australijski film Clubland; neposredno nakon samog klimaksa filma, izvođenja Nutbush uz tradicionalne plesne korake u jednom klubu, film lagano odlazi u fejd, uz naklon za sve koji ostaju...

[raskopcani]

Travanj objasnjava! Jos!

[Mp40]

Ono sto neko naziva postmodernom, ponekad ume da bude toliko lepse kategorizovano. Pokusao sam da ponovo prozivim to prolecno popodne. Majka je dobila otkaz zbog neslaganja sa uredjivackom politikom kuce u kojoj je radila a otac se sudio sa istom tom firmom oko invalidske, prevremene penzije. Prevremeno je prava i kljucna rec za ovu pricu i ovu pesmu od price. Ponekad, nesto kao da kida kontinuum vreme-prostor i zaplice vremenske strune o kojima je i moj povremeni sugradjanin Albert Ajnstajn jos davno teoretisao. Ova pesma dosla je iz nekog drugog vremena a postala je simbol bas tog trenutka u kojem se zaorila sa talasa jedinog slobodnog medija u Srbiji. Srbiji ogrezloj u rat, beznadje, mrak. Jedan kratak, sinkopirani i repetitivni, gotovo onomatopejni zvuk lomio je besmisao time sto ga je pojacavao do makismuma. Do tog dana nisam shvatao a ni cenio dugme Demo na sintisajzerima koje su moji vrsnjaci donosili na casove muzickog obrazovanja. Tek tada postalo mi je jasno mnogo toga.Mnoge demo melodije sa raznih sintisajzera sam preslusao, gotovo fanaticno ali ono sto je davao Fujitone X90 bilo je pravo. Cak ni Casio SA20 sa pesmaricom Majkla Dzeksona nije bio dostojan jer u njemu nije bilo sempla koji je ovde carevao. http://www.youtube.com/watch?v=tvLDm8821jQUostalom, nije slucajno sto je Naxi taxi upravo ovo uzeo za svoju reklamu tih dana. Simbolika je prejaka. Ubistva taksista i svojevrsni haos u toj sferi sektora usluga ne mogu a da se ne osete tacno na sredini intervala izmedju 137. i 206. Doop-a a prorocka klarinetska minijatura kao da je htela da nam poruci da i nakon demokratskih promene nece biti svetla na kraju tunela.Mnogi su pokusali da u svom maniru ukrote taj prkosni i znacajni poklic ali, kao sto cete videti, nisu uspeli. http://www.youtube.com/watch?v=Nx-Jmq8k_PsNeke stvar imaju jednostavnost ali su tako prokleto komplikovane. Odrastao sam, mnoge su ljubavi bile i prosle. Drvo koje je u vreme premijere ove pesme bilo do 2. sprata moje zgrade, sada mi potpuno zaklanja pogled na zgradu prekoputa. A koincidencija je da je upravo u toj zgradi zivela devojka koja je jedina poznavala nekoga ko je imao veze sa autorom ove pesme. Otisla je u Kanadu, kao i mnogi... Njen mozak se odlio.... Vidim je na facebooku gde i dalje nesmanjenom zestinom izgara za demokratijom u Srbiji. Sa koliko je samo zara pozivala mlade da idu u diplomatsko-konzularna predstavnistva, da srbijom ne zavlada ONAJ... Ipak, zavladao je. Sve je kao u refrenu ove pesme...Neka te pokrije topla i bezbedna Vinipeska noc, neka te ova pesma cuva:DOOPDoop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop DoopDoop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Do-doop do-doopDoop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop Doop

[pere urban x]

ova me ispunjava neobicnim spokojem, pravo mesto da je postavim.kao da drzim neki fanzin u rukama...http://www.youtube.com/watch?v=PYD-DIggB2k&feature=related

[April]

Spasiba drugari, divna podrška...posebno zahvaljujem Empejcu koji je precizno skapirao kuda ovaj topik treba da ode...to su samo licne price, bez ikakve sigurne veze sa istinom, licni dozivljaji trenutaka koje su te pesme obelezile i poneka trivija koja im je davala posebno znacenje. Upravo zato, dajem mnogo manje podataka, a mnogo vise skupljam komentare po raznim blogovima, forumima i verujem im...jer je svaki od tih slusalaca u nekom takvom trenutku imao svoju istinu.

[Buck Naked]

Budalo. <_< Svi znaju da je Casio imao vanvremenski Wake Me Up Before You Go-Go vokalno-instrumentalnog sastava Wham! za demo.

[April]

http://www.youtube.com/watch?v=EpatC8sR-KUBallad je sa albuma Highway 61 Revisited, centralne zvezde za sve fanove iz Dilanove galaksije; moja nije. Na dilanovstinu cu se navuci godinama kasnije, posle Desire i Hurricane, a Ballad of a thin man otkriti tek u live verziji na Budokanu. Hipnoticke improvizacije Al Kooper-a na orguljama i Dilanova mantra But something was happening here and you don't know what it is?-bila su moja prva zaraza, zrela za Dabovicev topik.Zato sam u uvod i postavio najraniji live snimak koji sam pronasao - na njemu sam Dilan svira akusticni klavir, bas kao u studiju, a iza je verovatno The Band...verovatno, jer se ne vide dobro, ali sve je jos uvek sveze i jako. Prva tumacenja bila su sasvim benigna, o navodnom pinboy-u, finom obrazovanom cvikerasu u tregerima, koji bas nista ne razume...Well, you walk into the room Like a camel and then you frown You put your eyes in your pocket And your nose on the ground, a Dilan ce opstu konfuziju iskoristiti da dodatno isproziva novinare na potezu 'sto vise pitaju - manje znaju'. U to vreme neopisivo su ga smarali sa navodnom izdajom folka i prelaskom sa akustike na elektriku, pa je Ballad bila dodatna prilika da dokaze da ima dusu kao okean, makar talasi bili elektricni. Mr Jones je po toj legendi bio jedan od dosadnih nekreativnih novinara koji jednostavno nista ne razumeju, a dvadeset godina kasnije, na koncertu u Japanu, Bob je to decidirano i ponovio.Zivot ce, medjutim, odneti Ballad daleko od Bobovog mirnog pristanista. U pesmi ce se iznenada prepoznati Brian Jones, tada vec solidno odvaljen i pokrenuti lavinu novih citanja. Od onih ordinarnih da je Jones referenca na Dzizsa, pa do najrasprostranjenijih da je Ballad of thin man zapravo prva auting himna :You walk into the room With your pencil in your hand You see somebody naked And you say, "Who is that man?"Well, the sword swallower, he comes up to you And then he kneels He crosses himself And then he clicks his high heels And without further notice He asks you how it feels And he says, "Here is your throat back Thanks for the loan"Because something is happening here But you don't know what it is Do you, Mister Jones? Nije daleko od pameti da Dilan 1965. nije imao hrabrosti da se upusti u eksplicitniji opis mejking auta i da je multi-layer song genije jos jednom pronasao izlaz kroz viseznacnost svojih stihova, a suludi orkestar iza sebe(Mike Bloomfield, Boby Gregg, Harvey Goldstein i nenadjebivi Al Kooper) iskoristio da skrene paznju sa eksplozivnog tovara u utrobi broda. Sam Al Kooper ce Ballad opisati kao najrafiniranije parcence Highway 61 Revisited, a sva sila cover-a ce se uglavnom vrteti oko razrade te briljantne orkestracije, verovatno najboljeg predloska za dzemovanje ikad snimljenog i refrena kao pripreme za klimaks koji nikad nece stici.Bluz citanja su samo pravila konfuziju, na njima su padali pravi majstori kao Alman, Jeck White, klupski starovi, a verovatno najvece dno dodirnuo je sam Dilan u prejadnom pokusaju sa Grateful Dead sredinom osamdesetih, imate ga na YT, pa koga ne mrzi...; za razliku od losih kopija, kogod se samo predao sedmominutnoj voznji stizao je jako daleko. Moj apsolutni favorit je Kula Shaker verzija:http://www.youtube.com/watch?v=2X0qPcHgyYQa ni Laibach se bas nisu obrukali, mada je njihovu verziju obogatio fan video koji je neko dodao na YT:http://www.youtube.com/watch?v=U-Lo_OkyyakTeatralnost Mike Patton-a mi je takodje legla baš-baš, samo što nisam mogao a da ne pomislim kako bi to uradio Tom Waits?http://www.youtube.com/watch?v=S4f1hOm8cUg