Beograd Prajd

[Eraserhead]

 

Kao čovek koji živi&radi u USA, ti svakako prepznaješ da su te priče opšta mesta američke desnice.

 

Manjina svakako amplifikuje neke većniske pradrasude, ali većinske predrasude prema homoseksualcima su još uvek vrlo daleko od teorija o njima kao o "povlašćenom prozapadnom sloju", za tako nešto ti ipak treba NSPM. Ili Glen Bek, zavisno od toga da li živiš u Šumadiji ili Montani.

 

Inače, meni je u jakom sećanju od pre par godina ostao neki prilog iz one stupidne emisije Eksploziv, sa Prve TV. Posetili Palmu pred Prajd ono kad je rekao da će isključuje TV iz struje, da deca slučajno ne vide tu bestidnost, a kod Palme neki majstori rade, nešto preuređuju deo kuće, ili prave novi, zaboravio sam. Voda Palma novinare po kući, voda, dovede ih i do majstora, pa kaže - evo i moji majstori istu ne idu na pedersku paradu, jel tako? Jel da da nećete? Jedan masjtor se pravi blesav, i ne sluša ga, drugi se stidljivo nasmeši, pa kaže - ne znam ja to.

 

Meni je to bilo potpuno carski, i ta scena mi je slika i prilika upraov ovoga o čemu govorimo - razlike između tzv. običnog naroda, i onih koji govore u njegovo ime.

 

 

Ne mislim ja da vecinski Srbija misli da su oni deo "povlascene zapadne kaste" ali ima tu mnogo razlicitih motiva koji se mesaju i preplicu. Od toga da to nije u skladu sa srpskom tradicijom, preko toga da je to protivno pravoslavlju (SPC je deo te neodgovorne politicke elite koja pumpa takav odnos), toga da se namece zapadni sistem vrednosti, pa do toga da su oni deo povlascene kaste (Srbi su u Srbiji najugrozeniji). To je deo ideologije koja se razvila nakon petog oktobra a na semenu koje je posejano za vreme Milosevica. Srbija se lazno predstavlja kao tacka sukoba istoka i zapada (tu ima ucesca i nas istorijski folklor) gde se i istok i zapad tumace na nacin koji odgovara tvorcima tog sukoba. Sve se to opet bazirana istorijskim frustracijama ponetim iz poraza u ratovima devedesetih i posebno iz bombardovanja. 

 

Sad cu ti navesti par primera zasto mislim da je to tako. Svestan sam da nijedan od njih za sebe nije dovoljan da se donese definitivan zakljucak ali meni bar govore u kom pravcu stvari idu. Bilo je vise istrazivanja medju mladima uposlednje vreme (probao sam da izgooglam neka ali bezuspesno) u koja se vidi visok stepen mrznje prema manjinskim grupama sa akcentom na homoseksualce, albance i ostale "neprijatelje". Pogledaj komentare na vesti po drustvenim mrezama videces da su ljudi koji su tu tolerantni velika manjina. I uopste ukupan osecaj u drustvu koji sam imao dok sam ziveo tamo je bio takav da stvari idu u suprotnom smeru od onoga koji je pozeljan. Opet nije ovo nikakav dokaz ali je "educated guess" baziran na nekoliko stavki koje mi deluju bolje od primera sa Palmom i njegovim majstorima.

 

Mislim da nece biti dobro ako se budemo zavaravali da je to samo manjina koja je glasna a da je vecina OK. Vecina nije OK. Vecina je ili zaducana ili apaticna. 

 

Mislim da u tako konzervativnom društvu kao što je naše sigurno postoji iracionalni animozitet prema gej populaciji, koji dolazi iz porodice, obrazovanja i multifikuje se u sredini u kojoj konkretan čovek živi. Ipak, dok je neko u toj tihoj većini i dok ne izražava glasno to iracionalno u sebi, teško je reći šta misli. Bitno je kakve racionalizacije svega toga nudi elita - da li nudi ovo što nudi Ćirjaković, ili nešto drugo, treće, itd. Ksenofobična racionalizacija je samo jedna od njih (homoseksalnost se uvozi sa zapada). U tom smislu je čak i ova racionalizacija koju nudi Vučko (i ja sam protiv prajda, ali eto, ustav je ustav) bolja od ove Ćirjakovićeve, koja je, blago rečeno grozomorna.
Kada se pojavi dovoljno jaka elita koja će ponuditi neku racionalizaciju koja se bazira na toleranciji (makar - ja to neću u svojoj kući, al' nek svako radi što mu je volja)i kada se marginalizuju elite koje nude antagonističke racionalizacije, veći deo posla će biti gotov i ostalo će biti stvar tehnike.
Glavni dobitak ovog prajda je što je obesmislio tezu o "bezbedonosnom riziku".

 

Ja se s ovium potpuno slazem. Ja nekada popizdim, ali na kraju krajeva mislim da je svaki narod manje vise isti, a da od politicke i drustvene elite zavisi da le ce se iz toga izroditi Holandija, Ceska ili Srbija.

[boshoku]

Ja nekada popizdim, ali na kraju krajeva mislim da je svaki narod manje vise isti, a da od politicke i drustvene elite zavisi da le ce se iz toga izroditi Holandija, Ceska ili Srbija.

 

a šta si pre mislio, da su srbi gori?

 

jebla te cg i milo

[Eraserhead]

a šta si pre mislio, da su srbi gori?

 

jebla te cg i milo

 

Ziveo Milo. I Franjo Tudjman.

[kobni zelaya]

wishful thinking

Moguće, samo je realnije da kažemo da ne znamo šta će se desiti dogodine, a kamoli za 5-10 godina, što nije tako mnogo.

[Budja]

Зоран Ћирјаковић Место за столом

Насилно наметање параде неће допринети да Србија коначно почне хомосексуалце да доживљава као своје. После НАТО бомбардовања и подршке САД одвајању Косова, код нас није могуће поновити западну историју борбе за геј права

Ни ове јесени у Србији није било разговора о насиљу и проблемима којим су изложени геј људи. Углавном смо слушали дијагнозе, подметања и клевете.

Чули су се они који у неистомишљеницима виде сподобе које постоје с оне стране човечности – „звери српске” или „педерску гамад”. Редовно су се оглашавали и теоретичари завере, опседнути „професионалним фашистима” или „НАТО плаћеницима” под командом амбасадора који „садистички ужива да Србија заувек остане закржљала и заостала”.

Главну инспирацију као да налазе у уџбеницима психијатрије. Једна страна у рововском рату око Параде поноса истиче своју нормалност, а друга се, поред нормалности, дичи здрављем. Обе у противницима препознају изопаченост, гнусобу и пошаст, ненормалне људе с којима се не може разговарати.

Насупрот забринутима за крхко „биће српског народа” који тврде да се боре против „умоболника” и „дегенерисања народа”, ушанчили су се они који око себе виде „дегенерисани народ” и једну „јако болесну нацију” и тврде да је „болест у онима који немају слуха и толеранције за туђа права и туђе зеље”.

Из угла потоњих самоправедника, свако оспоравање оправданости појединих захтева геј активиста представља се као израз хомофобије. Ова реч је постала ућуткујућа етикета која се углавном користи на нелегитиман начин, као што је „раније хомосексуалност представљана као болест”, истичу професори Вилијам О’Донахју и Кристин Каселс.

Асошијетед прес је пре две године забранио новинарима да користе речи са суфиксом фобија, који сугерише постојање тешког менталног поремећаја, у било ком „политичком и друштвеном контексту”. Уредници највеће америчке новинске агенције реч „хомофобија” данас рутински замењују изразом „антигеј”.

У Србији је олако етикетирање наводних хомофоба допринело да јавна сфера остане препуштена екстремистима и скандалима склоним политичарима који се хране увредама и клеветама. Дошли смо дотле да када слушамо о хомосексуалности слушамо о патологији – било „српској” било „геј”.

Не чуди да многи једва чекају понедељак. „Дај да прође и тај дан, па да не чујем о томе ништа више бар годину дана”, написао је један читалац на сајту „Политике”.

Не доживљавају само „стрејт” Срби политизовану и наметнуту параду као несрећан спој страха и агресивности у коме нема много простор за понос и љубав. Чак и организатори Прајда признају да „парада није догађај који подржава већина ЛГБТ особа у Србији”.

Између „здравих” и „нормалних” ратника уклештена је тиха већина и здравих и нормалних геј људи. „Нас се геј парада апсолутно не тиче, јер она одавно није наша”, пише Предраг Аздејковић, маргинализовани активиста и, практично, неформални гласноговорник хомосексуалаца који верују да насилно наметање параде неће допринети да Србија коначно почне да их доживљава као своје.

Овде и даље постојимо само „ми” и „они”. У очима већине грађана, „они” су „повлашћена прозападна каста” која стално провоцира. Стереотип је толико снажан да је неопходно објашњавати да нису сви геј људи исти, да не деле фиксацију шачице професионалних активиста и не виде себе на ободу друштва, као неувиђавне бунтовнике или ексцентрике који воле да упадају у очи. То је важно истаћи зато што овде, после НАТО бомбардовања и подршке САД одвајању Косова, није могуће поновити западну историју борбе за геј права.

Живот просечног геј Србина није различит од живота просечног грађанина Србије. Многи су незапослени или једва састављају крај с крајем. Обележени су једном стигмом више – и пребијањима која је обично прате, али и закинутим радовањима. Маштају о томе да једног дана кажу родитељима и не буду одбачени. Волели би да могу да дођу на празнични ручак и изговоре: „Мама, ово је мој дечко”.

То неће ићи лако. Антигеј ставови и страхови се овде углавном везују за слабије образоване грађане, навијаче и љубитеље турбо-фолка. Често је претходних дана цитирана изјава Аце Лукаса да, када је реч о потомству, сви знају „шта је најгоре” и закључак: „Само да ми деца не буде хомосексуалци”.

Али, и они који воле да кажу „само да ми дете не буде Аца Лукас” обично не мисле баш тако. Многи су само „гурнули у орман” своје страхове и згађеност. „Сви знамо да је педерчина геј господин који је управо изашао из просторије”, написао је велики амерички писац Труман Капоте.

У српској верзији, један од најгласнијих (хетеросексуалних) „бораца за геј права” употребљавао је ову погрду за блиског сарадника, хомосексуалца коме је дао отказ. Дечко успешног сина грађанских активиста, великих бораца за људска права, испричао ми је недавно да је морао да се сакрије у орман када су се (турбо)либерални родитељи ненадано појавили на вратима. И у самопроглашеној „другој Србији” пречесто важи – „геј је ОК, али не у мојој кући”.

За разлику од гласне и упадљиве мањине, активиста који воле да говоре о „слободи избора” и „конструкцији идентитета”, међу ћутљивом већином доминирају људи који нису имали о чему да размишљају, који ништа нису бирали и за које сексуалност није ствар опредељења. „Не, ја никада нисам мислио да сам геј. То није нешто о чему размишљате. То је нешто што знате”, написао је један амерички активиста.

Млади хомосексуалци сазревају изложени огромном притиску да буду оно што нису, да „скривају тајне, говоре лажи и поричу оно што јесу”. Ту помажу слике с мора с пријатељицама, помињања давних, збрканих хетеросексуалних веза и неискрени одговори мајци која чека снаху.

Потресно је слушати исповести оних који су дуго жалили што су рођени другачији или су се годинама упињали да буду оно што никада не могу постати. Неке од тужних прича везане су и за животе супруга и деце хомосексуалаца који су се – разапети између огромне стигме, амбиције и очајничке жеље да не буду одбачени – определили да воде мучне, двоструке животе.

Да парафразирам несрећну изјаву, најгора ствар која може да се деси и Аци Лукасу и сваком другом родитељу коме је добробит деце на првом месту јесте да му син или ћерка буду геј и да не могу да живе оно што јесу.

Ни „излазак” из четири зида родитељског дома неће бити много лакши. У данашњој Србији, чији је усуд имао бројне домаће и западне бабице, Парада поноса је могућа само између два кордона полиције – и уз мање или веће локве крви.

Као таква, она није савезник геј популације која себе не види у плишаном урбаном гету. Отуд и комбинација псовки и равнодушности којом већина гејева дочекује помињање овакве параде и њених организатора, људи које редовно описују као самопромотере жељне славе, сасвим незаинтересоване за то како је бити ЛГБТ особа у Неготину или Лесковцу.

Велике идеје имају смисла само ако можемо да их осетимо у малим, свакодневним стварима. За бројне лезбијке и гејеве мамина сарма, сервирана на столу за којим седе родитељи и једина особа која се воли поредивом љубављу, представљала би највећу срећу. Канонада увреда и дијагноза којој смо били изложени претходне недеље учинила је да она постане још мање достижна.

Зоран Ћирјаковић

објављено: 28/09/2014

 

 

Jos jedna nerazumljiva salata od teksta, a usled boldovanog mi pregorese prekidaci u mozgu. To pominje u jednoj recenici u tekstu bez ikakvog objasnjenja.

 

Jos jedan debeli poraz desnice, sada i na tom, kulturnom polju gde su mislili da imaju moc. 

[boshoku]

Moguće, samo je realnije da kažemo da ne znamo šta će se desiti dogodine, a kamoli za 5-10 godina, što nije tako mnogo.

pazi, negde je i politika "zapada", a spram insistiranja, korak po korak, al sam sumnjičav da če srbiji to ikada biti prihvaćeno

 

nadam se da grešim

Edited September 28, 2014 by boshoku

[bergasa19]

Ja Politiku i Večernje Novosti kapiram kao odbranu od desnice iako su desno konzervativne novine.

Edited September 28, 2014 by bergasa19

[betty]

upravo

 

bilo skroz mirno, a to govori za sebe

 

ne samo to, i po medijima i u blogosferi je bilo mnogo mirnije nego prethodnih godina. nije se pojavljivao ministar policije da tvrdi kako huligani imaju zolje i planiraju desant na terazije. manje je bilo 'a sta ako budu hteli da usvajaju decu' argumenata. uopste, narod se manje uzbudio oko celog dogadjaja. ocito su i ove prethodne otkazivane parade odradile veliki posao. 

 

i hvala svima vama koji ste bili. 

[Turnbull]

Jos jedna nerazumljiva salata od teksta, a usled boldovanog mi pregorese prekidaci u mozgu. To pominje u jednoj recenici u tekstu bez ikakvog objasnjenja.

 

Jos jedan debeli poraz desnice, sada i na tom, kulturnom polju gde su mislili da imaju moc. 

 

Još sve filovano nekim anegdotama o NN licima. Npr. gej aktivista koji se i bukvalno krije u ormanu od roditelja svog dečka, inače "drugosrbijanaca" - i to je onda arugment da drugosbijance vole gejeve, ali "ne u svojoj kući". Zemljo, otvori se.

[boshoku]

i hvala svima vama koji ste bili. 

samo ja od svih ljudi koji su u beogradu na forumu...

 

bezveze

[Time Crisis]

 

Mislim da nece biti dobro ako se budemo zavaravali da je to samo manjina koja je glasna a da je vecina OK. Vecina nije OK. Vecina je ili zaducana ili apaticna.

 

 

Rekao bih da si u pravu, dovoljno je samo pogledati kakvi su stavovi većine prema drugim ugroženim u društvu, žene/deca koje lema domaćin porodice, Romi, izbeglice i ostali, baš da su puni razumevanja i nisu nešto.

[Budja]

Naravno da ne, nego da to ima veze sa onim sto bergasa pomenu ranije o sudaru ideologija. Da je Srbija jedno konzervativno drustvo kome neodgovorna drustvena elita namece odredjene drustvene poglede medju kojima je i taj da je homoseksualnost (homosekzsualizam u domacoj interpretaciji) nesto uvezeno sa zapada koji nas je ionako upropastio u poslednjih XY godina i sada oce da nam nametne svoje vrednosti. Ja se bojim da ovi sto izlaze na ulice protiv parade nisu glasna manjina koja stoji nasuprot tihoj vecini vec glasni predstavnici vecine.

 

Deo elite, da budemo precizniji.

No, deo elite, sa "nametanem" nije narod, u tome je kvaka.

[Turnbull]

Upravo.

[Eraserhead]

Rekao bih da si u pravu, dovoljno je samo pogledati kakvi su stavovi većine prema drugim ugroženim u društvu, žene/deca koje lema domaćin porodice, Romi, izbeglice i ostali, baš da su puni razumevanja i nisu nešto.

 

Da, to se reflektuje na sve ugrozene kategorije svakako.

 

Deo elite, da budemo precizniji.

No, deo elite, sa "nametanem" nije narod, u tome je kvaka.

 

Da u pravu si deo elite, ali mislim da je taj deo elite dominirajuci i da zato uspeva da nametne svoju verziju realnosti narodu.

I naravno da nije narod, narod nema nikakav konzervativan gen vec je narod skup ljudi koji je zauzet svojim problemima i sa minimumom paznje pratio drustvena desavanja tako da nije tesko nametnuti mu ekstremne stavove pod maskom "ugrozenosti".

[betty]

samo ja od svih ljudi koji su u beogradu na forumu...

 

bezveze

 

jesi ozbiljan?

 

a mau, km, notorious, belch...? zar nisu sve u nekom momentu rekle da su bile?