Beograd Prajd

[Аврам Гојић]

 

 

Ненад Илић

September 16 · Edited

ЛАЖНА ПРИЧА О ПОНОСУ

 

Опсада Београда и Србије већ дуго не престаје. Једино, што сваке године у време пред најављене “параде поноса” та опсада постаје видљива и посебно понижавајућа. У беспоговорном прихватању лажи као нормалног средства политичке комуникације ми, слаби и апатични, у јадним и нестабилним остацима земље за чије очување се кроз историју гинуло као ретко где на земаљској кугли, понекад као да немамо снаге за оно што нам је сад најпотребније - јасно сагледавање онога што нам се дешава. Као да би нас јасно сагледавање угрозило тако што бисмо морали да признамо сву своју беспомоћност и избегавање сопствене одговорности за оно у чему смо се нашли. 

 

Наш колективни инстинкт се још увек заснива на традицији. Ма колико је традиција овде осакаћена, што деловањем модерних и постмодерних политичких пројеката који разарају памет целог света па и нашу, што нашим посебним грешкама. Док год имамо икакве везе са традицијом за нас има шансе. Симболичка акција која би видљиво направила радикалан рез у односу на традицију, може да направи финални ударац традиционалној свести, после ког би нам повратак традиционалним вредностима био ако не онемогућен, онда драстично отежан. Ради се о удару на последње остатке националног поноса, зато изгледа потпуно оправдано да се тријумфална поворка људи са посебним сексуалним склоностима назива управо “парада поноса”. 

 

Док се једном тај исфорсирани догађај који треба да буде наша коначна улазница у “цивилизовану” заједницу народа, не рашчлани на саставне делове, све што се чини у вези са њим, било са које стране биће погрешно. У вези са догађањима у вези са “парадом поноса” и Српској Православној Цркви редовно приписује мрачњаштво које дефинитивно није њена одлика. Не значи да људи Цркве не праве грешке и да нису одговорни за много тога што би могло да се уради у борби за духовно здравље народа у коме делује, али агресивност, фанатизам и мрачњаштво сигурно не спадају у доминатне особине православне заједнице. 

 

Црква не подржава људске страсти, већ чува знање нагомиланог искуства светих мученика и подвижника, да страсти нису никакав одраз слободе, већ управо супротно – поробљености људске личности од стране безличних духовних сила. И зато је немогуће да Црква да благослов или да ћутке пристане на промовисање било хомосексуализма, било блуда друге врсте, било похлепе, било неговања агресивности - било које друге од страсти којима смо сви изложени. Свако је у мањој или већој мери изложен нападу ове или оне страсти. Хришћани се не одликују тиме што су сви од реда победници над страстима, него тиме да на њих не пристају и свесно се боре против њих. А у томе имају мање или више успеха. Пошто тај успех док смо живи не може бити коначан и не зависи само од наше природне снаге већ пре свега од Божије помоћи, нико од правих хришћана није склон да се први баци каменом на грешника. Прави хришћани мрзе грехе и страсти, а воле, или се труде да воле, грешнике. А ко и није грешник? 

 

Некога ко је подјармљен хомосексуланом страшћу не можемо потпуно изоловати од некога ко је подјармљен неком другим обликом блуда. Замислите за тренутак како би изгледала, на пример не парада “геј популације”, него рецимо тријумфална парада фетишиста, парада педофила, нимфона и нимфоманки, садо-мазохистичких парова, заступника масовних оргија или парада обичних “нормалних” похотљиваца рецимо парада „швалера“, „курвара“. Како би изгледала парада похлепних, парада ждерача, пијанаца, парада мрзитеља... тријумфално парадирање било које од ових група кроз центар града а под заштитом полиције јасно би говорило о дубокој болести друштва, а наметање таквих парада било би без сумње доживљавано као изругивање и понижавање већинске популације која се приклања традиционалним вредностима и очувању породице, као саблажњивање деце и као штетно или макар само ружно релативизовање последњих преосталих вредности друштва. Не могу наше страсти бити наша основна одређења. Страсти су безличне. 

 

Иако је либерални капитализам одавно изабрао похлепу као „најконструктивнију“ људску страст која успешно сузбија остале страсти па у доброј мери и оне деструктивне (то је и једино колико-толико сувисло оправдање капитализма и потрошачке цивилизације) коначни тријумф глобализма над неком иоле традиционалном средином запечаћује се не парадом похлепе, него управо „парадом поноса“ хомосексуалаца или боље рећи оних који релативизују и саму задату полност. Традиционализам у било ком облику једини је прави непријатељ глобалистичког неолиберализма, непријатељ апсолутне владавине индивидуализма. „Парадом поноса“ хомосексуалаца убија се неколико мува једним ударцем. 

 

Јавним тријумфом једног од највишег степена „слободе“ савременог човека (слободом од задатог му пола), једним ударцем руше се и све остале мање очигледне, самим тим и макар за нијансу слабије задатости. У карневалском револуционарном заносу поништава се и задатост породице, наслеђа, нације... Пролазак „поворке поноса“ кроз неки град ведро проглашава победу над свим врстама задатости и традиција. Тријумф друштва индивидуа без граница из другог угла гледано - робова без икакве заштите од неограничене силе власника света. Робова који су се вођени лажима страсти добровољно одрекли заштите. Шаренило заставе дугиних боја, која пркоси свим локалним заставама, скрива тужно, ропско и сиво наличје привидне победе. 

 

Већи део групе која као своје битно одређење види сопствене сексуалне склоности није склон вашарском излагању приватности. Нико не би заиста хтео да његово прво одређење буде – хомосексуалац, па тек онда креатор, глумац, службеник, професор... сем ако му то не помаже у остварењу неких личних амбиција (осим сексуалних). Као што је то уосталом случај и са осталим људима под утицајем неке страсти. Многи од њих присиљени су - да не би у оквиру своје групе остали изоловани - да учествују као топовско месо у освајачком походу циничних господара света. 

 

Није исто правити овакве манифестације у центрима моћи, у којима је неолиберална идеологија настала и који од њеног ширења имају користи, и организовати их у сиромашним још непотпуно колонизованим гетима као што је балканска Србија. У центрима моћи „параде поноса“ се могу доживљавати као неукусни карневали којих је увек било. Испуштање вентила. У Србији злоупотреба хомосексуалаца у стварању илузије придруживања центрима моћи може да има гадне последице. Уместо толеранције - баш раст нетолеранције, скоро мржње према њима. Њихова хомосексуалност се свесно или несвесно доживљава као напад инспиратора „парада поноса“ на традиционалну средину, као финално понижавање понижених. А онда тако индукована мржња постаје алиби за неопходност истеривања ђавола нетолеранције горким леком потпуног понижења. Гажења последњих трагова националног поноса, националне свести и наслеђених вредности.

 

Ако неким случајем мржња као потребан алиби финалне екгзекуције националне свести није довољно пробуђења, онда и ноћна туча са жртвом, коју свако нормалан жали, и са преступником, кога нормално чека презир и казна за неконтролисано испољавање беса, постаје повод за причу о линчу извршеном у хомофобној средини. 

 

Алиби за деловање оних који се одроде од свог народа увек се може наћи, поготово у времену владавине лажи. Надамо се да овде лажи ипак на крају нико неће подлећи. Ни они у чијим рукама су полуге власти, ни они који се задовољавају мржњом према изманипулисаним гласницима финалне победе глобалистичких окупатора. Можда је наивно, али је и људски пожелети да смо још увек сви један народ. Потомци јунака који су пре сто година стали насупрот грубе силе лажи. Без обзира што нисмо баш гиганти и што сваком од нас предстоји борба са својим запуштеним страстима. Ако сто година од почетка великог рата у Србији буде обележено укидањем националног поноса, тешко је и замислити шта нас тек чека. Колико год да смо се навикли на песимизам.

 

Ovo je satanisticka podlost. Oni nas nateraju da ih bijemo, i posle nas optuzuju za mrznju i netoleranciju.

Edited September 23, 2014 by Грешни Василије

[kgmr]

ja. upravo sam pomerila ispite koje sam zakazala za 12h. 

 

gazza1, zasto vucica zoves labudom? 

[yolo]

pa ima muda. muda od labuda.

[Krampa]

A u pravu si u stvari. Ne znam sto je me pop bas ovako od jutros izbacio iz takta, same old, same old.

 

Nista, odoh malo da mrzim heroja tenisa za promenu, valjda ce mi prijati ;)

 same new old. 

 

svaki puta kada neka povracotina tipa ove ispliva ljudi misle da nema dalje. patos. dno. kraj.

na zalost, dno se ne nazire. ima da se tone jos dosta. 

[Mil@n]

Zasto, zasto, zasto? Zasto je argument da je bilo i vecih sranja i da zato necemo reagovati?

 

Ne mislim na "nas", već na one koji afirmativno gledaju na crkvu, i ove ispade njenih zvaničnika. Ovo što je Vasa rekao primenjivo je i u politici. Svako ko je glasao SPS 90ih naravno da je delimično kriv za sve što nas je desilo tada, kao što su u ovo moderno doba sns glasači krivi za sve što će ovaj da nam priredi, a kako vidimo ne štedi se. Oni su trebali kao što trebaju i ovi danas da se distanciju od ljudi koje su nam doveli na vlast, isto kao što bi i ovdašnji Hrišćani trebali da se distanciraju od ustanove koju doniraju na ovaj ili onaj način jer su nastupi ovakvih idiota sve samo ne Hrišćanski.

[Singer]

kakvi glasači sns-a, krivi su oni koje to nije zanimalo kao npr. mog kuma (i još dosta njih koje poznajem) koji me danas sablažnjeno pitaju dal sam čuo poslednje od onog ludaka, bolesnika itd.

 

niste izašli na izbore there for stfu

[InvisibleLight]

kakvi glasači sns-a, krivi su oni koje to nije zanimalo kao npr. mog kuma (i još dosta njih koje poznajem) koji me danas sablažnjeno pitaju dal sam čuo poslednje od onog ludaka, bolesnika itd.

 

niste izašli na izbore there for stfu

wow a za vreme DS-a je bila drugacija atmosfera i volja vlasti povodom prajda?

[belch]

Niko vise nece da ide? :(

[levi]

kao što su u ovo moderno doba sns glasači krivi za sve što će ovaj da nam priredi

 

 

Sjajna izjava Dragana Šormaza o paradi i o crkvenom pamfletu, btw Uskoro opširnije

 

[Tolaa]

Niko vise nece da ide? :(

 

Hocu ja.

 

Posto niko od mojih poznanika nece, a frka mi je da idem sama, neka posalje PM neko od forumasa ko ide, a kom mogu da se prislepam.

[Roger Sanchez]

Crkva je straw man, to onako iz hrvatskog iskustva, samo ih sa državovodne pozicije treba po nekom njihovom pitanju odignorirati, ili podplatiti, pa sve može. Doduše, koliko vidim, i vi svoje debelo plaćate, a ne dobivate nikakav popust zauzvrat.

Edited September 23, 2014 by Roger Sanchez

[yolo]

dosta je bizarno to sto je jedina stranka u vrhu srp.politike koja bi se mogla usprotiviti crkvi jedan SPS, i niko drugi.

[kim_philby]

pa sta je tu cudno? oni su i devedesetih bili u klincu s njima a i seki je u hagu.

 

 

Sent from Bender's iPad using Tapatalk

[yolo]

pa sta je tu cudno? oni su i devedesetih bili u klincu s njima a i seki je u hagu.

 

 

Sent from Bender's iPad using Tapatalk

 

pa to je samo mera nase tragedije, da je jedina sekularna stranka na vlasti, tacnije stranka koja radi na tome da srbija ne bude samo zatucana pravoslavna prcija upravo SPS. 

 

jedan nas zajednicki poznanik, ozloglaseni poslanik SPS mi je pricao da se uglavnom samo bavi time da ojacaju nastavu gradjanskog vaspitanja i ogranice uticaj verske nastave. vrlo me zanima sta je DS radio po tom pitanju.

Edited September 23, 2014 by gazza1

[kim_philby]

i otprilike to bi bilo to.

 

 

Sent from Bender's iPad using Tapatalk