Ideologija & Arhitektura

[pere urban x]

I za kraj, Meljnikov koji se oprobao u projektovanju i oblikovanju predimenzionisanih objekata ciji je zadatak bio da proslavljaju socijalizam (danas bi ih mozda nazvali ideoloskim megastrukturama ^_^).Iako svrstavan u neoklasicizam, Etjen-Luj Bule je po pitanju dimenzija objekata koji ostavljaju bez daha ("arhitektura koja govori") bio uzor mnogim arhitektima koji su stvarali u totalitarnim rezimima.Palata naroda 1932, MoskvaProjekat za Narkomtjazprom 1934.

Edited September 14, 2012 by pere urban x

[porucnik vasic]

Ne znam zašto :žiga:, meni je zgrada prelepa.

Како би ти рекао то је израз дивљења. Мајстору свака част.

Korbizije (i Pjer Zanere) su pobedili na konkursu za Centosojuz 1928. dok je konstrukciju razradio sovjetski inzenjer, arh i urbanista Nikolaj Koli.Dvostruki stakleni zid primenjen na ovoj zgradi nije se bas pokazao sjajno za vreme ostrih ruskih zima dok je crveni jermenski tuf kojim su oblozeni zidovi izazivao partijske aparatcike da ulaze u besmislene rasprave o "pravoj" nijansi crvene.Korbizije je kao levicar rado pruzao usluge sovjetskoj drzavi ali je manje poznato da se nije libio da zasuce rukave i za Visijevsku Francusku kada se za to ukazala prilika.Ovu knjigu svakako treba procitati ako vas tema interesuje...Le Corbusier and the mystique of the USSR: theories and projects for Moscow, 1928-1936.

Да је Корби био једини који није гадљив на различите политичке менторе. Има њих подоста.Заз и Пер, пита моја жена може ли да скине слике које постављате?

[pere urban x]

Ja nemam nista protiv a zbog uctivosti evo jos nekoliko zanimljivih... :)(jasno je da se radi o "Centrosojuzu" a ne "Centosojuzu" kako sam napisao jer sam progutao slovo)

Edited September 14, 2012 by pere urban x

[kim_philby]

Muzej savremene umetnosti Beograd /Galerija-legat Milice Zorić i Rodoljuba ČolakovicaRodoljuba Čolakovica 2, Beogradtel/fax: +381 (0)11 3676 288www.msub.org.rsRadno vreme: od 12h do 20h, osim utorkom...............................................................TRI TAČKE OSLONCA: ZORAN BOJOVIĆ18/09 – 22/10/2012.Kustosi: Andrej Dolinka, Katarina Krstić i Dubravka SekulićOtvaranje izložbe: utorak, 18. septembar 2012. godine u 20 časovaGovore:Branislava Anđelković Dimitrijević, direktor Muzeja savremene umetnosti, BeogradAnđelko Kovačević, potpredsednik Privredne komore SrbijeMeđu mnogim poznatim i nepoznatim pričama o Jugoslaviji postoji i ona o jugoslovenskom graditeljstvu i građevinskim kompanijama koje su masovno gradile zemlje Afrike, Azije i Južne Amerike. Dok je poneko znao nekoga ko je radio kao inženjer na projektima ili bio na nekom od ovih velikih gradilišta, i čuo priče iz „prve ruke”, većina se nije ni trudila da sazna nešto više o tome šta se, kako i za koga, zapravo, tamo gradilo. Postojalo je samo efemerno znanje da su se „tamo negde” podizale brane, autoputevi, putevi, zgrade... Novine su o ovim projektima izveštavale rutinski, koristeći neozabilaznu frazu „novi podvizi našeg graditeljstva” i hvaleći građevince što grade, te inostranu saradnju. Uglavnom su izveštaji bili fokusirani na kvantitet rada i materijalnu dobit od posla. Profesionalni arhitektonski časopisi uglavnom su ignorisali ovu temu i projekte koji su nastajali izvan Jugoslavije, fokusirani na pitanja lokalne modernizacije i razvoja arhitekture s kojom su bili neposredno suočeni. Izgradnja u afričkim i drugim nesvrstanim zemljama bila je previše apstraktna, iako je otvarala mnogo pitanja. Kako su se projekti povezivali sa lokalnim stanovništvom i kulturom? Šta znači podizanje brana, fabrika ili hotela u zemljama koje su tek proglasile nezavisnost? Koji je odnos između tih građevina i Pokreta nesvrstanih? Trebalo je da prođe određeno vreme kako bi bili stvoreni uslovi da se projekti izvedeni i projektovani za ono što se danas naziva Globalni Jug kontekstualizuju i kroz to razume pozicija arhitekture i arhitekata u pomenutom procesu. Većina ovih pitanja ostala je bez odgovora.Jedno od građevinskih preduzeća se posebno istaklo u izgradnji zemalja Globalnog Juga, Afrike, Azije i Bliskog Istoka. Beogradski Energoprojekt bio je među najistaknutijim preduzećima koja su gradila u pomenutim zemljama, ne samo u poređenju sa drugim jugoslovenskim organizacijama. Njihovi direktni konkurenti bili su građevinci iz Zapadne Evrope i Amerike, ali i iz Poljske, Sovjetskog Saveza i Kine. U Energoprojektu je arhitektura imala poseban položaj, tako da arhitekti nisu bili podređeni izvođačima i stručnjacima iz ostalih struka, što je u velikim građevinskim kompanijama često bio slučaj. Među brojnim Energoporjektovim arhitektima posebno se istakao Zoran Bojović. Osim kvaliteta i složenosti projekata koje je vodio, od velikog značaja je bio njegov pristup arhitekturi, zahvaljujući kojem je za tu disciplinu izboren status ključnog i neodvojivog dela radnog procesa.Bojovićevim rečima: „Ne možete da odvojite arhitekturu od ostalih disciplina. Sve je arhitektura. Radi se o oblikovanju prostora. Veliki građevinski projekti, posebno brane i hidroelektrane, utiču na promenu životne sredine, na promenu klime. To je sve oblikovanje prostora, a oblikovanje prostora je arhitektura.” (iz intervjua „Sve je arhitektura”, načinjenim za potrebe izložbe)Cilj izložbe Tri tačke oslonca jeste da postavi praksu Zorana Bojovića u širi kontekst postkolonijalnog razvoja Afrike i celokupnog Globalnog Juga. Osnovna zamisao je da se prikaže interna i eksterna dinamika Pokreta nesvrstanih, koji je definisan kao treća strana u vreme bipolarnog sveta izazvanog krizom Hladnog rata. Pored toga, namera je da se predstavi svet nadmetanja u globalnoj građevinskoj industriji, gde je Energoprojekt igrao važnu ulogu sve do kraja osamdesetih godina XX veka, kao i da se prikaže uticaj globalnih sila na njegovu arhitektonsku praksu i intelektualnu arhitektonsku radnu snaga koja je dolazila iz nesvrstane Jugoslavije.Iza ovih velikih narativa stoji priča o Zoranu Bojoviću, arhitekti koji je našao, u „Mojoj Africi” kako je često naziva, kvalitete i logiku koja mu je pokazala put kroz proces projektovanja.Fokus ove izložbe je dat kroz četiri velika projekta:• Državni sekretarijat Kanou (Nigerija) – kompleks od jedanaest ministarstava na kome je radio u timu Milice Šterić, glavnog arhitekte Energoprojekta u to vreme;• Generalni urbanistički plan za sedam gradova države Kano (Nigerija);• Međunarodni sajam u Lagosu (Nigerija);• Al kulafa – razvojni program ulice Al kulafa u Bagdadu (Irak).Prva dva projekta smeštaju Zorana Bojovića u afričko okruženje, koje je izvršilo zapažen uticaj na njegov dalji razvoj i pristup potonjim projektima. Druga dva slučaja prikazuju kontekst u kojem Bojović radi i stvara – projekte velikih razmera, ali u kratkim rokovima i s ograničenom mogućnošću nabavke materijala i kvalifikovane radne snage. Zoran Bojović je razvio specifičan pristup u kojem arhitektura postaje alat za upravljanje kompleksnostima. U četvrtom delu, izložba pokušava da osvetli poziciju tih velikih projekata danas, nekoliko decenija kasnije, u potpuno izmenjenom društvu, kao i uticaj koji su ti objekti imali na razvoj gradova i sredina u kojima su podignuti.Izložba Tri tačke oslonca: Zoran Bojović ponovo aktuelizuje temu o arhitekturi u Muzeju savremene umetnosti i uspostavlja model njenog prezentovanja. Ovo nije prva izložba sa temom arhitekture u MSUB-u. Godine 1968. organizovana je izložba pod nazivom „Savremena srpska arhitektura”. Tom prilikom istaknuto je pitanje provere kriterijuma arhitekture, kao i postavljanje lokalnog arhitektonskog diskursa u dijalog s evropskim i svetskim zbivanjima. Organizovane su i monografske izložbe poput one o Ivanu Antiću, koautoru zgrade Muzeja (1975), tematske, kao što su Solarna arhitektura (1980), Arhitektura vode – ratno ostrvo (1983) i Arhitektura zemlje (1981), prikazane su i inostrane izložbe među kojima su Građevinarstvo 20. veka (1973), Internacionalni stil 1927-2002 (2006) i druge. Muzej je 1972. godine organizovao izložbu Srpska arhitektura 1900–1970, čime je ta disciplina uvrštena u ciklus velikih studijskih izložbi. Izložba Tri tačke oslonca: Zoran Bojović predstavlja nagoveštaj novog kontinuiteta u odnosu Muzeja savremene umetnosti i arhitekture.U okviru izložbe biće prikazan film: Lagos/Koolhaas, scenario i režija: Bregtje Van der Haak, 55min, produkcija Sylvia Baan za Pieter van Huystee Film, 2002.Projekcija je na engleskom jeziku i biće emitovana na svakih sat vremena.Kustoski tim se zahvaljuje: Ljiljani Bojović, Milici Velanac, Slobodanu Simiću, Aleksandru Slijepčeviću, Anđelku Kovačeviću, Preduzeću Energoprojekt (Vladimiru Milovanoviću, Slobodanu Jovanoviću, Marijani Vasić, Zoranu Radojičiću, Nikoli Banu)

[Zaz_pi]

Како би ти рекао то је израз дивљења. Мајстору свака част.Да је Корби био једини који није гадљив на различите политичке менторе. Има њих подоста.Заз и Пер, пита моја жена може ли да скине слике које постављате?

Sto se mene tice moze da skine ali nisam siguran za distribuciju dalje ;)A, sada maloTeatar Crvene Armije u Moskvi. Danas Centralni akademski teatar Ruske armije Napravljen 1940 u Staljinistickom stilu.Pogled iz pticije perspektive:http://farm5.staticflickr.com/4015/4550157436_006d4e275f_z.jpg ;)3D model:http://preview.turbosquid.com/Preview/2010/12/05__15_16_00/teatr_08.jpg22ea72ca-9697-499a-a0de-e98074ddb2a3Larger.jpgStvarnost:http://lifeglobe.net/media/entry/346/2687191_3.jpghttp://prv2.lori-images.net/tsentralnyi-akademicheskii-teatr-rossiiskoi-armii-0002059862-preview.jpghttp://prv1.lori-images.net/tsentralnyi-akademicheskii-teatr-rossiiskoi-armii-0000102721-preview.jpghttp://prv0.lori-images.net/tsentralnyi-akademicheskii-teatr-rossiiskoi-armii-0000102720-preview.jpgEnterijer:http://www.zakazmebeli.com/images/stories/raboti/nashi-proekti/teatr/SF__4430.JPGInace, ko je u Moskvi 26. septembra moze da gleda Gospodju ministarku: ;)

[Zaz_pi]

Biblioteka druga Lenjina, danas Ruska drzavna biblioteka.Pocela je da se gradi 1927, prva faza zavrsena 1941, druga faza i prosirenja su trajala posle Drugog sv. rata. Prva zamisao je bila da se gradi u Konstruktivistickom stilu, medjutim, kako je stil padao u senku Staljinovog neo-klasicizma tako se odustalo od prvobitnog projekta. Sama zgrada je uglavnom neo-klasicizam sa elementima Konstruktivizma, moze se reci da je u pitanju Postkonstruktivizam. Inace, po broju knjiga bibiloteka se nalazi u svetskom vrhu, preko 17 miliona knjiga, ali mislim da nije najveca te vrste u Rusiji jer biblioteka Ruske Akademije Nauka u Sankt-Peterburgu ima preko 20 miliona knjiga. mada to nije ni bitno.Model:http://www.cih.ru/3d/b7.gifDanasnji izgled:http://www.fotocity.ru/FOTOS/N040924_37e.jpghttp://www.ibiblio.org/pjones/russia/russia-Images/2.jpgInace, ovo je Dostojevski a ne neki revolucionar. I,koliko znam, spomenik je postavljen dosta kasnije od trenutka kada je zgrada napravljena.http://img-fotki.yandex.ru/get/4406/q101p.df/0_70e66_2ef628b1_XL.jpghttp://img-fotki.yandex.ru/get/5907/q101p.df/0_70e79_153fc5b7_XL.jpghttp://img-fotki.yandex.ru/get/5707/q101p.da/0_6f69a_8937b54a_XL.jpghttp://img-fotki.yandex.ru/get/5808/q101p.da/0_6f69d_7e7bfdf0_XL.jpghttp://img-fotki.yandex.ru/get/4705/q101p.df/0_70e7f_8a6716c9_XL.jpghttp://img-fotki.yandex.ru/get/4407/q101p.df/0_70e7c_45d9b789_XL.jpg

[Zaz_pi]

Naravno, zgrada i na enterijeru i eksterijeru "vristi" od ideoloskih odrednica.-Eksterijerhttp://img-fotki.yandex.ru/get/5808/q101p.df/0_70e6e_3848d5a_XL.jpghttp://img-fotki.yandex.ru/get/5906/q101p.df/0_70e6d_9c0f9ccb_XL.jpghttp://img-fotki.yandex.ru/get/5808/q101p.df/0_70e6c_9d4eb2c2_XL.jpghttp://img-fotki.yandex.ru/get/5808/q101p.df/0_70e6b_59563252_XL.jpg-EnterijerUlaz:http://img-fotki.yandex.ru/get/4814/86127458.45/0_7a989_9b8ddc8e_XL.jpghttp://media.englishrussia.com/library/library-35.jpgCitaonica:http://img-fotki.yandex.ru/get/5411/86127458.45/0_7a98c_38de4c8c_XL.jpghttp://www.fresher.ru/images6/rossijskaya-gosudarstvennaya-biblioteka/45.jpgObratite paznju na sliku na kraju. To je slika radnika, seljaka, postene inteligencije a ispred njih se nalazi drug I. V. Lenjinhttp://img-fotki.yandex.ru/get/4413/86127458.45/0_7a98d_7a4d1a4c_XL.jpgDrug Lenjin je sve vreme bio u biblioteci iako je drugarica Krupskaja mislila da je sa ljubavnicom i obrnuto. Uciti, uciti i samo uciti.

[Takeshi]

expo 1937. pariz.nemacki naspram sovjetskog paviljona:

Edited September 22, 2012 by Takeshi

[Zaz_pi]

Ruska(Sovjetska) Akademija Nauka u Moskvi. Zgrada je novija tj. ne upada u rani period SSSR vec u kasni. Gradjena krajem 70ih i pocetkom 80ih a arhitekta je Juri Platonov. Inace, poznata medju Moskovljanima kao "zlanti mozak".http://aging-genes2012.ru/images/RAN3.jpghttp://img-fotki.yandex.ru/get/3614/hor-j.a/0_243fa_31fc8493_XL.jpghttp://ic.pics.livejournal.com/psevdo_poir/23970483/925/925_600.jpghttp://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9f/Praesidium_of_the_Russian_Academy_of_Sciences_building%2C_Moscow%2C_Russia._Inner_court_view%2C_pic.4.JPG/800px-Praesidium_of_the_Russian_Academy_of_Sciences_building%2C_Moscow%2C_Russia._Inner_court_view%2C_pic.4.JPGNa zgradama se nalaze ove strukture:http://photos.streamphoto.ru/2/b/1/49a171af9e91c7235bc275d1cb3a11b2.jpghttp://c1038.r38.cf3.rackcdn.com/group4/building39397/media/wdbp_04_soviet_architecture.jpgEnterijer:http://ic.pics.livejournal.com/psevdo_poir/23970483/1174/1174_600.jpghttp://ic.pics.livejournal.com/psevdo_poir/23970483/718/718_600.jpghttp://club.foto.ru/gallery/images/photo/2006/12/11/753389.jpg

[Zaz_pi]

Trg Lubjanka, Moskvahttp://moscowwalks.ru/2010/detali/lubyanka/image00.jpgAko se neko pita zasto stavljam ovu zgradu(na levoj strani slike), to je zato sto je to bivsa centrala KGB a sada centrala FSB.Trg se za vreme SSSR zvao Trg Feliksa Dzerzinskog poznatog i kao Gvozdeni Feliks. Za one koji ne znaju ko je on, on je "otac" svih sovjetskih tajnih sluzbi, osnivac Ceke.Do 1990/1 se tu nalazio njegov spomenik.Na trecem spratu, zgrade iza, se nalazila kancelarija nacelnika KGB. Svi nacelnici KGB, od Berije do Andropova, su imali istu prostoriju na trecem spratu koja je gledala na spomenik.Kada je pao SSSR, spomenik je uklonjen(odnesen u Park Umetnosti, mada ga zovu i Park "Palih" spomenika, o kojem cu pisati nekom drugom prilikom), sto se vidi na prvoj slici, a postavljen je novi spomenik.Spomenik zrtvama Gulaga-Solovetski kamenhttp://lh3.ggpht.com/-PzqZo57U5mg/TK3UlGxFVRI/AAAAAAAAHgE/MkEfp2Gl-Rc/DSC_0157.JPGSolovestki se zove jer je donesen iz te oblasti a koja je bila u sistemu Gulaga.Iza je bivsa zgrada KGB a danas FSB.U Rusiji je 30. oktobar dan secanja na zrtve Gulaga.http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f7/Loubianka_square_memorial.jpg/800px-Loubianka_square_memorial.jpgInace, na zgradi ima puno komunistickih simbola:http://moscowwalks.ru/2010/detali/lubyanka/image14.jpghttp://moscowwalks.ru/2010/detali/lubyanka/image40.jpgMsilim da je ovo Grb KGB.Ulaz u zgradu:http://moscowwalks.ru/2010/detali/lubyanka/image08.jpgU deo zgrade je moguce uci jer se tu nalazi Muzej FSB, u kojem se nalazi i postavka iz vremena KGB, sa sve oruzjem koje kao da je koristio 007. ;)

[Zaz_pi]

Na samom Trgu se nalazi jos nekoliko zanimljivih zgrada, dosta ih je u stvari deo FSB tj. nekada KGB, OGPU/GPU(Objedinjeno drzavno politicko upravljanje).Poput ovih konstruktivistickih zgrada sa kraja 20ih godina XX veka:http://moscowwalks.ru/2010/detali/lubyanka/image31.jpghttp://moscowwalks.ru/2010/detali/lubyanka/image32.jpgTo su danas, uglavnom, zgrade FSB. Nekada stvorene za OGPU.Inace, zanimljivost je da se medju zgradama nekadasnjeg OGPU tj. KGB nalazila crkva iz 17. veka:http://moscowwalks.ru/2010/detali/lubyanka/image30.jpgObratite paznju na donji levi ugao.Zgrada Politehnickog muzeja:http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/4/47/Lubianka_Barry_Kent.jpgOna je napravljena pre Revolucije ali je ideloski "okicena" posle:http://moscowwalks.ru/2010/detali/lubyanka/image19.jpghttp://moscowwalks.ru/2010/detali/lubyanka/image26.jpg

[Zaz_pi]

A, sada nesto potpuno drugacije.Park kulture i odmora Maksim Gorki:http://www.trekfortwo.com/wp-content/gallery/moscow-2011/p6201760-o.jpgOtvoren 1928, koncept parka je napravio cuveni sovjetski avangardni arhitekta Konstanin Meljnikov, cije smo mnoge radove vec upoznali na ovoj temi.http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/dc/Moscow_Gorky_Park_View_from_Frunzenskaya_Embankment_04.jpg/800px-Moscow_Gorky_Park_View_from_Frunzenskaya_Embankment_04.jpgInace, ako se dobro secam, tu je pustena prva decija pruga na Svetu, elektrificarana.http://ic.pics.livejournal.com/vulgaris60/24358536/32558/32558_600.jpghttp://inotv.rt.com/s/content/t/k/31400_1_park-gorky_big.jpgNa obali reke Moskve, a u okviru Parka Gorki, se nalazi Buranu koji moze da se udje:http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b2/Moscow-GorkiPark-Buran-1638.jpg/800px-Moscow-GorkiPark-Buran-1638.jpghttp://farm1.staticflickr.com/47/148214944_3e72e644c5.jpgU parku se nalazi i simulator Boinga 747.Ali ima i ovog:http://cdn3.gbot.me/photos/Uy/I5/1336094022/Soviet_Union_statue_in_Go-Gorky_Park-3000000015955-500x375.jpgUlaz:http://content.foto.mail.ru/bk/nadejdats/403/i-636.jpgLegendarna Devojka sa veslom iz 1935:http://ria.ru/images/46850/42/468504252.jpgOvako to izgleda zimi:http://assets0.the-village.ru/assets/post-cover/61/e9/110449/post-cover-default.a0379625-839e-4e9c-a2b5-98b88d5152ff.jpg :)

[MayDay]

kako mene spopadne ludacka zelja da idem u moskvu kad god zaz okaci nesto na ovom topiku. grad je ludilo!

[Prospero]

drago mi je da je buran još u parku gorkog, nadam se da je i dalje otvoren za turiste kao i '97. kad sam kao teen-er razjapljenih vilica obišao to čudo.

[Kampokei]

kako mene spopadne ludacka zelja da idem u moskvu kad god zaz okaci nesto na ovom topiku. grad je ludilo!

Identicnu stvar sam pomislio vise puta citajuc ovaj topik. A jos onaj muzej kosmonautike...