Ideologija & Arhitektura

[Zaz_pi]

Ispod spomenika se nalazi Muzej kosmonautike.A, unutra:Sovjetsko svemirsko odelo-Krecet:Nekadasnji enterijer Svemirske stanice "Mir":Lonohod(roboti koji su trebali da se spuste na Mesec, izradjivano u periodu 1969-1977)Sputnjik:Gagarinova kapsula:Zanimljivost, kardiogram Gagarina dan pre odlaska u svemir:

[Zaz_pi]

Ima tu svecega, prve sonde koja je dosla do druge planete, makete Burana, citavog raketnog programa SSSR/Rusije, misija ka drugim planetama...

[Zaz_pi]

Oprostite mi za ovu unutrasnjost, jednostavno, morao sam. :)I, za kraj:Ako ikada budete u Moskvi posetite muzej. :)E, sada, ceo spomenik se ne moze smatrati konstruktivizmom zbog baze. Sam titanujimski deo je cist, izvajan oblik tj. konstruktivizam. Medjutim, baza je kicasta i ima misticizma. To su konstruktivisti prezirali. Pomenucu slucaj jednog od najvecih slikara XX veka-Vasilija Kandinskog. On je dosao u Moskvu 1918 i poceo je da radi prvo na SVOMASu(Свободные Государственные художественные мастерские-Slobodni drzavni umetnicki studio) koji je poceo da okuplja umetnicku elitu Rusije posle Revolucije. Da bi iz SVOMASa nastao Вхутемас(Высшие художественно-технические мастерские Vysshiye Khudozhestvenno-Tekhnicheskiye Masterskiye-Visi umetnicki i tehnicki studio). Upravo je odatle krenula ruska avangarda da se grana na konstruktivizam, racionalizam i suprematizam. Dva, od ova tri pravca, su nastale u Rusiji: kosntruktivizam(vec sam pisao kako je nastao) i suprematizam-Kazimir Maljevic i njegovo cuveno delo Crni kvadrat i Crni krug. Mada nisu bas bili crni, vec su imale nacrtane male pukotine koji su simbolizovali veliku promenu u Rusiji, godinu nultu. Ali to je za drugu temu.Elelm, odoh od cuvenog Kandinskog i konstruktivizma. On je otisao iz Moskve jer su ga konstruktivisti optuzili da u svom delovanju ubacuje misticizam. Konstruktivisti su to na svaki nacin izbegavali, prezirali su to, kao i kicenje. Cist oblik su obozavali. Rodcenko je isao toliko doleko da je rekao da on nije umetnik.Evo jos jednog primera, Minsk:Pa, Moskva 1930, Ivan Fomin:Cak i u SAD, Klivlend:

[Zaz_pi]

Danas u Rusiji nema puno novih gradjevina koji se grade u stilu konstruktivizma. Medjutim, ima nekih izuzetaka, od cega jedan bi mogao(nisam jos siguran da je to konstruktivizam ali mi lici) mogao biti stvrano grandiozan:Skolkovo, to je mesto gde moderna Rusija planira da ulozi milijarde $ za razvoj nauke i tehnike, u stvari oni to vec rade. Tu bi trebalo da dodje velika imena nauke i velike tehnoloske korporacije poput Apple, Microsofta, Nokia-e, Siemensa...Nebitno to sada.Tu bi trebalo da se nalazi nesto sto se zove Moskovska skola menadzmenta:Enterijer:I jos jedna eksterijera:Ovo je neka vrsta konstruktivizma i definitivno avangarda u modernoj Rusiji.Evo jos jednog primera konstruktivizma u Moskvi:Manje kuce koje se rade u duhu konstruktivizma u Rusiji:Ima jos nekih zgrada koje su izgradjene u Moskvi pod uticajem konstruktivizma.Elem, nazalost u Moskvi su razni cudni ljudi dosli do novca i kic dominira.edit: Jedan od mogucih uticaja konstruktivizma na zgrade u SAD, tacnije Cikago:

Edited August 25, 2012 by Zaz_pi

[MayDay]

ovaj klivlend ko izvrsno vece vojvodine. jojjjj, neki neizdrz imam koliko mi se ide u tu moskvu. uredno hvatam beleske.. mada bih i u volgograd da vidim majku rusiju. uf!

[Zaz_pi]

E, sada, pomenuo sam jedan grandiozan projekat za koji nisam siguran da je konstruktivizam ali mi lici na to ali ne samo to. Pominjao sam ranije cuveni Tatlinov toranj koji je trebao da se gradi u Lenjingradu(Sankt Peterburg).Pa da ga vidimo ponovo, Tatlinov toranj:Tatlinov toranj je trebao biti visok 400m.Pazite sada, Gazprom :o gradi najvisu zgradu u Evropi u Sankt Petersburgu(Lenjingrad) visoku nesto iznad 400m. Rekao bih da je zgrada u enterijeru konstruktivizam:http://www.youtube.com/watch?v=XIt3fP_8zJoDa li je ovo Oda Tatlinu? :oAli, u Rusiji malo toga ima uglavnom je sve kicerica.

[porucnik vasic]

@porucnik vasictreba uzeti u obzir radikalnu promenu u svim vidovima umetnosti u SSSRu po dolasku Staljina na vlast. Staljin je mrzeo svaku modernost pa tako i avangardu u arhitekturi. baš ovde na topiku ima sjajnih slika sovjetskih građevina iz perioda 20-tih i ranih 30-tih. rekao bih da su u tom smislu Hitler i Staljin veoma slični, sitni palanački ukusi.što se jugoslovenske arhitektonske škole tiče (iako ona zapravo i ne postoji), na istu su najviše uticali izbegli Rusi (akademizam). kako je njihov uticaj slabio 30-tih godina, na scenu stupaju arhitekti koji se trude da reprodukuju ono što su naučili u inostranstvu.

Овако, југослованска архитектонска школа изистински никада није постојала, она је симулирана можда у доба Титостана, пре тога је није било ни у назнакама. Да је било другачије Плечник би градио по целој земљи, као Добровић, Брашован или Злоковић. Једина назнака југословенске архитектуре је у оквиру Мицићевог зенитизма и радова Јо Клека у њему. Руски академизам никако није пресудно утицао на српску архитектуру, био је то више инцидент базиран на Александровом русуфилству него на било каквој озбиљној друштвеној концепцији. Србија је још пре рата имала врло пристојно образовање на архитектонском одсеку Техничког факултета на коме су жене међу првима у Европи стекле звање архитекте ( Јелисавета Начић, која је била и градски архитекта, сестра ђенерача Драже Михаиловића, пострадала после рата, јер је ваљда била квислинг су само неке од њих), а које је било базирано на бечким узорима. Период после првог светског рата опет карактеришу повратници из Прага ( Коњевић и други) као и Париза ( Борисављевић), наши експресионости ( Дероко) . Добро ако се сложимо за Хитлера и Стаљина да су имали провинцијални укус шта кажеш за парализованог становника Бееле Куће. Он сигурно није имао провинцијалан укус и образовање.

Ne znam, odvelo bi nas daleko da pokusamo da postavimo odredjenje ideologije, narocito kad je rec o arhitekturi kao idealnom sredstvu da se ideologija obuce i opremi za vecnost.Ima nesto drugo: ideologija bez birokratije, drzavnog aparata u modernom smislu – a on nastaje sa ratom za okoncanje svih ratova, Prvim svetskim, i Revolucijama koje su mu sledile – je kroz celu istoriju covecanstva iz arhitekture izvlacila ideoloski neodredjena ali velika arhitektonska ostvarenja.Onaj izuzetak koji potvrdjuje pravilo je, mozda i samo, Egipat u kome drzava i njen delegat dobijaju arhitektonski izraz ne vidjen nikada posle.A sto se Adolfa i Josifa Visarionovica tice, mislim da precenjujes njih kao pojedince, kada je o arhitektonskom izrazu rec. Naravno da je i njihov (malogradjanski) ukus imao znacaja, ali sva desavanja u arhitekturi, narocito kada je rec o CCCP i pad sa visina dvadesetih godina su upravo odraz rastuce uloge birokratije koja je metastazirala kao nikad do tada.Pojavljuju ju se porodicne vrednosti, potreba za sigurnoscu i dubokim zamrzavanjem stanja (oznaka #1 svaka, ama bas svake birokratije) i svasta jos, pa se pojavljuje i arhitektura koja sve to treba da upakuje.To vazi za sve birokratije – od Kine i Severne Koreje, do Amerike.Vazi i za njihov arhitektonski izraz pre svega i kada je o vezi izmedju arhitekture i ideologije rec.Sasvim je druga stvar ko je, kako i zasto uspeo da obuzda sopstvenu birokratiju i to je kamen temeljac razlikovanja demokratija i svih totalitarizama, ali je nesto, mislim, nesporno: svaka, ama bas svaka birokratija je sila za sebe koja namece – tamo gde moze i hoce i u meri u kojoj joj to drustveni mehanizmi dozvoljavaju – svoj ukus i svoj izraz.I Adolf i Josif su imali, a to se cesto previdja, jednu silu iznad sebe kojoj niti su mogli niti smeli da se suprotstave: sopstveni birokratski aparat.E, sad, zasto je bas neoklasicizam postao zastitni znak birokratske arhitekture 20. veka, drugo je pitanje.Lakse je objasnjiv i razumljiv otpor snaga o kojima govorim modernom koje je uvek subverzivno.A da je 20. vek covecanstvu doneo, po prvi put, drustvenu snagu do tada nevidjenu i neprevazidjenu po moci i uticaju, modernu birokratiju, cenim da je nesporno.Bas kao sto je nesporan i njen uticaj na modernu civilizaciju.

Све ово о чему пишеш су еуфемизми за левицу, осим оног њеног да тако кажем троцкистичког крила (мада је и то зезнуто и готово неадекватно да се напише), иначе готово све стоји.

[Zaz_pi]

OBMAS Workshops (ОБМАС, Объединённые мастерские), Moscow, 1922

[francuski sobar]

Jugoslovenska (tačnije Beogradska) moderna kao autentična nadogradnja svetske moderne sa brojnim endemskim specifičnostima je valjda najvredniji arhitektonski stil sa ovih prostora.Mada kao laik moram priznati da iako obožavam njenu istorijsku i umetničku stranu, da je smatram nekako funkcionalno ružnom.Za razliku od Kusturicizma npr. :)Zanimljiv mi je ideja za ovaj omaž retro projekat od pre nekoliko godina. Nerealizovana stambeno poslovna zgrada u Ruzveltovoj ofmah pore Novog groblja.Ideološki beogradska moderna sa svim onim okruglim prozorima, zaobljenim terasama, zidnim satovima, jarbolima za zastave kao i sveukupnim stilom najviše podseća na rani i neiskvareni fašizam.

[retronaut]

Све ово о чему пишеш су еуфемизми за левицу, осим оног њеног да тако кажем троцкистичког крила (мада је и то зезнуто и готово неадекватно да се напише), иначе готово све стоји.

Ja bih na nivou na kome se odlucuje o arhitekturi - a ona je skupa i o njoj se odlucuje na najvisem nivou - bio oprezan sa klasifikovanjem, mislim na tvoje levo i desno u ovom kontekstu. Jednostavno, na tom nivou i u ta vremena, mislim na vreme posle WW1 i period u kom moderna drzava i njena birokratija cvrsto preuzimaju i zatezu uzde, ideoloskih razlika, paradoksalno, skoro da i nema.Naime, direktor velike kapitalisticke korporacije i direktor velikog zauralskog kombinata :) bi bez po muke nasli zajednicki jezik.Tako i arhitektura sistema u kojima oni rade ima koliko hoces zajednickih tacaka.Ovde dolazimo i na - da je uslovno tako nazovem - korporativnu arhitekturu: nema tog imena vredne velike kompanije, americke pogotovo, koja u ta vremena nije podigla prava cuda od monumentalizma.Ukusi na stranu, naravno.Chrysler Building, recimo:Sa sve detaljima:A da se nastavim na Ruse i njihov postrevolucionarni period, zlatno doba kako god okrenes, doba jos neumrlih ili nepobijenih iluzika i nada, bar kada je umetnost ove vrste u pitanju, interesantno je da i kod Nemac imamo nesto slicno.Ako Bauhaus uzmemo ka predlozak, nacisti nisu bili nimalo gadljivi na njegovo nasledje i dostignuca.Posle dolazi evolucija.Planinska kuca, odmaraliste Luftwaffe i izvorni Bauhaus takoreci.Heinkel, fabricka hala, Bauhaus, malo manje...Trpezarija, kasarna Luftwaffe; jos uvek Bauhaus, ali plafon je vec krenuo dalje...... da bi krv i tlo dosli po svoje... Edited August 25, 2012 by retronaut

[Zaz_pi]

Bauhaus je imao kontakta sa sovjetskim Vkhutemas. Cak su pokusane i razmene. Prica se da je na Bauhaus puno uticao upravo konstruktivizam iz SSSR preko nemackih levicara. Uglavnom, dve skole koje su oblikovale avangardu u arhitekturi. Uzgred, Vasilije Kandinski je posle napustanja Moskve 1921 upravo otisao u Vajmar, gde se prikljucio Bauhausu. Pod uticajim konstruktuvizma je nastavio rad u Vajmaru ali on nikada do kraja nije prihvatio tako radikalan rez u umetnosti koji su zahtevali konstruktivisti i suprematisti.

[porucnik vasic]

Баухаус је комнунистички( ако не скроз онда изразито левичарски) покрет и нема ту много шта да се прича. Зато и нечуди размена са совјетским конструктивистима. Такође врло је занимљиво да су нацисти у изградњи фабрика усјвајали концепте мрских им другара са левице које су прогањали.

[hazard]

Mada kao laik moram priznati da iako obožavam njenu istorijsku i umetničku stranu, da je smatram nekako funkcionalno ružnom.

Meni je ta medjuratna beogradska moderna bas lepa. Ima i uspelih pokusaja imitiranja u novogradnji, npr. jedna zgrada u Koste Abrasevica.

[Zaz_pi]

Harkov, Konstruktivizam i Staljinizam:Na levoj strani slike se nalazi Univerzitet u Harkovu koji je poceo da se gradi kao Konstruvisticki objekat ali je kasnije dodat Staljinizam.Evo kako ceo Trg izgleda, koji je uradjen velikim delom u Konstruktivizmu:Jos jedan primer Konstruktivizma iz Harkova:Staljinizam u Harkovu:edit: promena ekstenzije

Edited August 31, 2012 by Zaz_pi

[Zaz_pi]

Rostov, primer Konstruktivizma i Staljinizma iz 1935, Teatar drame Maksim Gorki: