francuski sobar Posted August 17, 2012 Posted August 17, 2012 Industrijski, rudarski, sveučilišni gradovi nisu retkost u svetu al u dalekom Sibiru sve ima opravdanu auru ideološkog progonstva, makar i sa 2-3 hiljade evra mesečno.Nema te arhitekture koja bi me rasteretila nelagode života pored ove rupe.(Inače me privlači Sibir. Svako vrelo leto maštam da sam tamo na onim bistrim rekama i ledenjacima.)
retronaut Posted August 21, 2012 Posted August 21, 2012 (edited) Nije tacno da su reprezentativne gradjevine u neoklasicistickom stilu, cak i u njegovim najmalignijim formama, obelezje totalitarnih drzava. To se moze da vidi od Londona, Pariza i Rima, pa sve preko Moskve do Vasingtona.Ni Adolfov Berlin nije bio izuzetak.Arhitektura je dal' podmukla, dal' subverzivna, dal' podatna vestina: ima malo razlike izmedju fasistickog, komunistickog i demokratskog ukusa.Jefferson MemorialSupreme CourtState Department, stara zgrada, ali i takozvani Trumanov dodatak:Library of CongressAli i:Waldorf Astoria.Ili je, kad je arhitekturi i ideologiji rec, u pitanju samo kontekst. Edited August 21, 2012 by retronaut
retronaut Posted August 22, 2012 Posted August 22, 2012 Arhitektura bez ideologije ili nesto sasvim drugo.Kraj 19. i pocetak 20. veka, srednja Evropa, jedno industrijsko postrojenje, u ovom slucaju glavno vodovodsko postrojenje jednog velikog grada.Beograd je imao nekoliko slicnih, nesto mladjih doduse, koja su, nazalost srusena.Pre svega Utenziliju koja se nalazila na kraju Bulevara Revolucije AKA Kralja Aleksandra, kod Cvetkove pijace.Nekoliko ruiniranih ali prepoznatljivih objekata zivo je jos uvek u Rakovici, IMT itd...Dorcolska elektricna centrala takodje, ako je neko ne srusi.A ideologija je tu negde: polozaj Rakovice kao centra razvoja beogradske industrije u konjunkturi posle WW1 izabran je na osnovu geografskih, tacnije taktickih pretpostavki.Naime, smatralo se da je potencijalno pobunjene radnike iz Rakovice najlakse zaustaviti u tesnacu kod Milosevog konaka.Naravno, u slucaju da krenu na prestonicu.
retronaut Posted August 24, 2012 Posted August 24, 2012 Doba bez ideologije, i...... skoro 40 godina posle zamisli Michael Heizer je postavio u stanje levitacije svoju Leviated Mass, stencinu tesku oko 340 tona postavljenu iznad betonskog prolaza koji je ovim postao podstenski. Stena je putovala 11 martovskih dana - sve kao deo projekta - da bi se dokopala Los Angeles County Museum of Art. Muzej je parama privatnih donacija, nekih 10 miliona US$, finansirao ceo posao, a duzno priznanje odaje se i obicnim gradjevincima koji su zahvatima kao sto su betonski i celicni drzaci i svakojaki osiguraci omogucili levitaciju u trusnom podrucju.Pa dalje, Afrika kao trenutna fensi odrednica zapadnih arhitektonskih trudbenika, sa sve pricama o rastu i kontinentu buducnosti.Turska arhitektonska firma Tabanlioglu Architects je izvela Sipopo Congress Center u Ekvatorijalnoj Gvineji, sve koristeci ono sto se koristi kada se hoce lokalno, tradicionalno, a bogato.I bez ideologije.
MayDay Posted August 24, 2012 Author Posted August 24, 2012 retronaute, ovo je stvarno sve jako interesantno. najstvarnije.ali mislim da mozemo da otvorimo posebnu temu gde cemo da lepimo slicice interesantnih gradjevina. ovde je tema bas ideologija&arhitektura i mislim da nije fazon da je razvodnjavamo.
porucnik vasic Posted August 24, 2012 Posted August 24, 2012 PROPOSED OLYMPIC COMPLEX IN BELGRADE – PROJECT BY HITLER’S ARCHITECT WERNER MARCHМоја боља половина је захвална неизмерно. Него, како то објашњавате да су Рузвелт, Стаљин и молер из Линца много естетски ближе један другом него, овај последњи са улитељем из Италије.
Dr Arslanagić Posted August 24, 2012 Posted August 24, 2012 Моја боља половина је захвална неизмерно. Него, како то објашњавате да су Рузвелт, Стаљин и молер из Линца много естетски ближе један другом него, овај последњи са улитељем из Италије.Ozbert Lankaster je odlično uočio razlike između nacističke i komunisičke arhitektureSličnost (po meni) je posledica pre svega potrebe da se kroz arhitekturu iskaže monumentalnost, snaga i večnost političkog uređenja (na tragu tada aktuelnih ideja o zlatnom dobu čovečanstva tj. antici). Italija se razlikuje jer su na italijansku arhitekturu 30-tih izuzetno uticali futuristi (i na jugoslovensku, mnogo više nego Nemci sa svojom interpretacijom neoklasicizma).Inače, lično smatram da su i američki i sovjetski neoklasicizam vrhunski kič.
retronaut Posted August 24, 2012 Posted August 24, 2012 ovde je tema bas ideologija&arhitektura i mislim da nije fazon da je razvodnjavamo.Sorry ako se nismo razumeli: post o Africi kao praznoj tabli za vezbanje (kao i toliko puta do tada) sam uzeo kao dobar uvod za pokusaj da aideologizaciju koja jezdi na svim poljima pogledamo: tamo se gradi na veliko, pa bi mozda bilo interesantno da se u kontekstu ideologije vidi kako to izgleda i kako moderno misli da moze da se suprotstavi ideologiji.
retronaut Posted August 24, 2012 Posted August 24, 2012 Ozbert Lankaster je odlično uočio razlike između nacističke i komunisičke arhitektureSličnost (po meni) je posledica pre svega potrebe da se kroz arhitekturu iskaže monumentalnost, snaga i večnost političkog uređenja (na tragu tada aktuelnih ideja o zlatnom dobu čovečanstva tj. antici). Italija se razlikuje jer su na italijansku arhitekturu 30-tih izuzetno uticali futuristi (i na jugoslovensku, mnogo više nego Nemci sa svojom interpretacijom neoklasicizma).Inače, lično smatram da su i američki i sovjetski neoklasicizam vrhunski kič.To je jedan pristup: drugi, mozda interesantniji, je nesto sto je zajednicko i jednima i drugima, a retko se, gotovo nikad ne uzima kao zajednicki cinilac.Birokratija i njen izraz u arhitekturi.I Ruzvelt i Staljin i Hitler su odrazi nevidjene birokratizacije moderne drzave, pocetaka njenog zadiranja u sve.Ovakvog ili onakvog, ideoloski predznak je ovde manje bitan.I mislim da je tu negde odgovor na slicnost(i).
porucnik vasic Posted August 24, 2012 Posted August 24, 2012 Ozbert Lankaster je odlično uočio razlike između nacističke i komunisičke arhitektureSličnost (po meni) je posledica pre svega potrebe da se kroz arhitekturu iskaže monumentalnost, snaga i večnost političkog uređenja (na tragu tada aktuelnih ideja o zlatnom dobu čovečanstva tj. antici). Italija se razlikuje jer su na italijansku arhitekturu 30-tih izuzetno uticali futuristi (i na jugoslovensku, mnogo više nego Nemci sa svojom interpretacijom neoklasicizma).Inače, lično smatram da su i američki i sovjetski neoklasicizam vrhunski kič.Ово је кроз целу историју људске цивилизације. Иначе, опасна ти она карикатура, немој да је друг Ким види. ;) Код нас је ситуација баш компликована. ко је ту и на кога утицао и због ћега. Љуба Мицић је брви ван совјетије објавио радове конструктивиста.
Dr Arslanagić Posted August 24, 2012 Posted August 24, 2012 @retronautsvakako, treba i to uzeti u obzir ali ja i dalje mislim da je više u pitanju ideologija u platici.@porucnik vasictreba uzeti u obzir radikalnu promenu u svim vidovima umetnosti u SSSRu po dolasku Staljina na vlast. Staljin je mrzeo svaku modernost pa tako i avangardu u arhitekturi. baš ovde na topiku ima sjajnih slika sovjetskih građevina iz perioda 20-tih i ranih 30-tih. rekao bih da su u tom smislu Hitler i Staljin veoma slični, sitni palanački ukusi.što se jugoslovenske arhitektonske škole tiče (iako ona zapravo i ne postoji), na istu su najviše uticali izbegli Rusi (akademizam). kako je njihov uticaj slabio 30-tih godina, na scenu stupaju arhitekti koji se trude da reprodukuju ono što su naučili u inostranstvu.
retronaut Posted August 24, 2012 Posted August 24, 2012 Ne znam, odvelo bi nas daleko da pokusamo da postavimo odredjenje ideologije, narocito kad je rec o arhitekturi kao idealnom sredstvu da se ideologija obuce i opremi za vecnost.Ima nesto drugo: ideologija bez birokratije, drzavnog aparata u modernom smislu – a on nastaje sa ratom za okoncanje svih ratova, Prvim svetskim, i Revolucijama koje su mu sledile – je kroz celu istoriju covecanstva iz arhitekture izvlacila ideoloski neodredjena ali velika arhitektonska ostvarenja.Onaj izuzetak koji potvrdjuje pravilo je, mozda i samo, Egipat u kome drzava i njen delegat dobijaju arhitektonski izraz ne vidjen nikada posle.A sto se Adolfa i Josifa Visarionovica tice, mislim da precenjujes njih kao pojedince, kada je o arhitektonskom izrazu rec. Naravno da je i njihov (malogradjanski) ukus imao znacaja, ali sva desavanja u arhitekturi, narocito kada je rec o CCCP i pad sa visina dvadesetih godina su upravo odraz rastuce uloge birokratije koja je metastazirala kao nikad do tada.Pojavljuju ju se porodicne vrednosti, potreba za sigurnoscu i dubokim zamrzavanjem stanja (oznaka #1 svaka, ama bas svake birokratije) i svasta jos, pa se pojavljuje i arhitektura koja sve to treba da upakuje.To vazi za sve birokratije – od Kine i Severne Koreje, do Amerike.Vazi i za njihov arhitektonski izraz pre svega i kada je o vezi izmedju arhitekture i ideologije rec.Sasvim je druga stvar ko je, kako i zasto uspeo da obuzda sopstvenu birokratiju i to je kamen temeljac razlikovanja demokratija i svih totalitarizama, ali je nesto, mislim, nesporno: svaka, ama bas svaka birokratija je sila za sebe koja namece – tamo gde moze i hoce i u meri u kojoj joj to drustveni mehanizmi dozvoljavaju – svoj ukus i svoj izraz.I Adolf i Josif su imali, a to se cesto previdja, jednu silu iznad sebe kojoj niti su mogli niti smeli da se suprotstave: sopstveni birokratski aparat.E, sad, zasto je bas neoklasicizam postao zastitni znak birokratske arhitekture 20. veka, drugo je pitanje.Lakse je objasnjiv i razumljiv otpor snaga o kojima govorim modernom koje je uvek subverzivno.A da je 20. vek covecanstvu doneo, po prvi put, drustvenu snagu do tada nevidjenu i neprevazidjenu po moci i uticaju, modernu birokratiju, cenim da je nesporno.Bas kao sto je nesporan i njen uticaj na modernu civilizaciju.
Zaz_pi Posted August 25, 2012 Posted August 25, 2012 Spomenik i muzej Osvajacima svemira izgradjen 1964. Muzej je otvoren kasnije. Mozda bi ovo moglo vise na neku temu o nauci i tehnici ali itekako ima i ideoloskog uticaja. Sto ce se i videti. Iako je spomenik izgradjen kada je polako SSSR prolazio svoj zenit i ulazio u eru stagnacije Breznjeva, spomenik je bio izvan vremena i imao je notu konstruktivizma i velike energije sa pocetka Revolucije.U pozadini se vidi toranj Ostankino, ugao vara Ostankino je mnogo vislji:Inace, sam toranj je visok 110m i pod uglom od 77 stepeni i ceo je od titanijuma.Sada malo ideologije. Baza spomenika je uradjena u simbolickom sitlu ali ne samo komunistickom vec ima i slovenske mitologije:Izvajana je kao neka vrsta Partenona ili egipatskih hijeroglifa. Pokusano je da se citava ideologije smesti u jedan niz skulptura. Imate seljake, radnike inzenjere, naucnike i iza njiha lebde Lenjin ali i slovenska boginja olicena u Majci Rusiji:Uostalom, SSSR se cesto "igrao" slovenskom mitologijom. Lada, to nisu samo bili automobili vec i podmornice ali i nesto vise. Lada je, po slovenskim romaticarima, slovenska boginja leta, lepote, harmonije.
Zaz_pi Posted August 25, 2012 Posted August 25, 2012 (edited) Elem, da nastavimo dalje sa ovim znacajnim spomenikom istorije.Ulaz u ceo kompleks, inace je okolo park(sto se i vidi na prvoj slici):Na ulazu se nalazi maketa zemlje ali i citavog zodijaka(jos jedna zanimljivost)Zodijak:Kako se priblizavate spomeniku kroz aveniju tako nailazite na pikaz citavog Suncevog sistema:I ispred samog spomenika, spomenik posevecen Konstantinu Ciolkovskom, vizionaru osvajanja svemira, naucniku i rodonacelniku kosmonautike:Kao neki spomenik iz Anticke Grcke, neko bozanstvo.A, onda Aleja velika. Gagarin, Tereskova, Titov, Leonov, Komarov: Edited August 25, 2012 by Zaz_pi
Zaz_pi Posted August 25, 2012 Posted August 25, 2012 Moze se reci da je kompleks napravljen kao neka vrsta svetog Hrama.Jos jedna Aleja velikana, oni bez kojih nista ovo ne bi moglo da se desi:Koroljev:U pozadini se vidi TV toranj Ostankino(540m)U bazi spomenika Koroljevu, Sputnjik i lansirna rampaValentin Glusko, tvorac motora za rakete i covek koji je zeleo Sovjetsku bazu na Mesecu.Mstitlsv Keljdis, razvoj motora za rakete i mlaznog pogona. Razvoj prve balisticke rakete. Inace, on je imao poreklo Ruske aristokratije a porodica mu je trpela veliki udar za vreme cistki Jezova.
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now