Kako otići u Norvešku?

[Filipenko]

Ovaj program u koji sam ja upao je na engleskom..Vecina ostalih programa je na nemackom. Ako nemas dokaz o znanju nemackog,odmah po upisu te upucuju na kurs koji je ili besplatan ili se placa neka sitna taksa.

Niiiice :) Puno sreće i uspeha od sveg srca želim

[SNARC]

Ne videh odmah..Hvala najlepse :)

[Venom]

Cestitke i od mene. Ima dosta mastera koji su na engleskom - master koji se kao nastavlja na moje bachelor studije je na engleskom. Tako da su rekli svima unapred, da poprave engleski, ako planiraju i master, jer ce svi (pa i lokalci) morati da polazu TOEFL.Za Bakemonoa: Iz mog iskustva nije tako tesko upasti na studije. Problem u svemu tome je to sto, iako mozes da radis odredjeni broj dana (bas danas sam hteo detaljnije da se raspitam sta i pod kojim uslovima, ali lenji Nemci ne rade posle 12), zapravo ne mozes da odes tamo i kazes da ces naci posao. Imas na sajtu ambasade (a i verovatno svih ambasada) sta sve prihvataju kao izvor finansiranja (kes u odredjenom iznosu za godinu dana, izjavu da ce neko da te izdrzava itsl.). Druga stvar je pitanje sta nakon studija, jer se nazalost svodi na to da im je u interesu da zadrze ljude koji se bave u tom trenutku nedostajucim zanimanjima.Dakle, ako bas ne mozes vise da izdrzis u Srbiji, onda imas makar na kraci rok mogucnosti da odes. Ali sve ima prepreka, pa su u pravu svi koji ti kazu da se ne ogranicavas na Norvesku. Idi gde ces najlakse da odes, kad vec kazes da zelis da ides po svaku cenu.

[hazard]

Ej, da se razočaram u Norvešku... posle ovoliko godina provedenih u Srbiji! To ne mogu ni da zamislim! :D A ako se ipak razočaram^tm, e pa onda ni za di sam nisam!

Pazi, lako se u sve razocarati, kada odes od kuce, odvojen od prijatelja, familije, poznatog okruzenja, a ljudi se prema tebi ponasaju drugacije nego sto si ocekivao (ne dobijes bas toplu dobrodoslicu npr.).Za svaka 3-4 coveka koji kazu "aj sto mi je dopizdela vise ova Srbija ocu da palim" ima bar jedan u inostranstvu koji govori "a bre smucila mi se vise ova Svajcarska/Austrija/Kanada kada bi samo mogao nazad..." (kazem ti o tome sta ljudi govore i kako se osecaju, ne nuzno da li na osnovu tih osecanje nesto urade - vise ljudi ode, nego sto se vrati, to je bar jasno).Plus biras zemlju koja je koliko sam ja shvatio (nisam nikada bio, prepricavam utiske drugih) ne bas poznata kao 'imigrantski raj' previse otvoren ka pridoslicama (mozda gresim, ali moj je utisak da su 'otvorenije' neke druge evropske zemlje, a Kanada, Amerika, Australija su svakako otvorenije) i gde je mentalitet podosta razlicit od srpskog/balkanskog/istocnojuznoevropskog.E sad ti mozes da kazes "ali bas mi se taj mentalitet i svidja!" a ja cu da te pitam - koliko si puta bio u Norveskoj? Koliko se vremena proveo tamo? Koliko Norvezana poznajes i koliko dobro? Koliko ljudi znas koji su bili tamo/ziveli tamo i koliko si upoznat sa njihovim iskustvima?"Mentalitet" nisu samo nasi stereotipi o nekome, niti ono sto vidimo putem TVa i slicno. "Mentalitet" cine i sitne stvari cesto vazne u medjuljudskim odnosima za koje i ne znas dok ne stupis sa nekim u kontakt - tj. samo shvatis da ti je nesto (neka vrsta ophodjenja, komunikacije, pristupa) sto ti je ranije bilo podrazumevano i o cemu nisi ni razmisljao odjedanput drugacije i strano. I koliko god smatrao da si drugaciji od "srpskog mentaliteta" moze (kazem moze, nije nuzno) da ti se desi da negde drugde naletis na neki drugi mentalitet koji ti jos vise stran. Jer dok si u Srbiji (ili bilo gde gde si navikao i gde zivis duze/od rodjenja) definises svoj "mentalitet" u odnosu na razlike koje imas prema lokalnoj vecini ljudi, a o nekim stvarima koje sa njima delis (u smislu mentaliteta) ni ne razmisljas jer smatras da su univerzalne. Onda odes u neku drugu sredinu i shvatis da nisu, i odjedanput ti je cudno - ti se slazes mozda sa tim ljudima u nekim stvarima koji su ti ranije bile mnogo bitne, ali se ne poklapas u nekim drugima za koje nisi ni razmisljao da je moguce ne poklapati se sa nekim.Pazi, ja ne pokusavam da ti kazem da ides ili ne ides u Norvesku - ne znam uopste dovoljno o istoj da bi mogao da dam neki savet na tu temu (znam samo da je hladno u 3pm pa zbog toga licno nikada ne bi otisao da zivim tamo - toga mi je bilo dosta u Kanadi). Samo ukazujem na neke stvari generalno vezane za odlazak tamo negde o kojima valja razmisliti...tj. hocu da kazem, to sto je u Srbiji sranje, ne znaci da se neces razocarati negde drugde.

[Bakemono]

@hazard Hvala na savetima, ali zaista ne bih voleo da tema krene u tom pravcu. Bilo bi lepo kad bi ljudi ovde samo davali praktične savete za odlazak, a tu temu bismo mogli da premestimo na drugi topic.Ali, hajde da završim s tim jednom za svagda. :)

Pazi, lako se u sve razocarati, kada odes od kuce, odvojen od prijatelja, familije, poznatog okruzenja, a ljudi se prema tebi ponasaju drugacije nego sto si ocekivao (ne dobijes bas toplu dobrodoslicu npr.).

Otišao sam od kuće još odavno, sa sela u veliki grad, gde i sad studiram. Familija, koje nema tako mnogo, je još jedan razlog da odem. Svi smo siromašni i želim da pomognem i sebi i njima. Što se tiče prijatelja, iako ih imam dosta, istina je da sam poprilično introvertan i da mi oni nisu najvažnija stvar na svetu. Ne očekujem nikakvu dobrodošlicu u stranoj zemlji, baš baš nikakvu, niti mi to treba.

E sad ti mozes da kazes "ali bas mi se taj mentalitet i svidja!" a ja cu da te pitam - koliko si puta bio u Norveskoj? Koliko se vremena proveo tamo? Koliko Norvezana poznajes i koliko dobro? Koliko ljudi znas koji su bili tamo/ziveli tamo i koliko si upoznat sa njihovim iskustvima?

Ne mogu manje da marim za njihov mentalitet. Jedino što mi smeta su patetika, kukanje i kompleksi niže i više vrednosti.

hocu da kazem, to sto je u Srbiji sranje, ne znaci da se neces razocarati negde drugde.

Ova rečenica, mada je tačna, ne predstavlja nikakav argument za bilo šta. Istom logikom se možemo obratiti zatvoreniku koji tuca kamen rečima: "To što ti je ovde loše, ne znači da će ti biti dobro kad izađeš odavde". Možda mu i neće biti bolje, ali to ne može da promeni njegovu želju da izađe iz zatvora. (Nije da Srbiju poredim sa zatvorom, poređenje je samo for argument's sake.) Uostalom, najgore što može da mi se desi je da se razočaram^tm, a tu situaciju već imam, s tim što ovde ne vidim nadu u bolji život. Edited February 17, 2012 by Bakemono

[hazard]

Ma OK, ne trazim ja da se ti pravdas ovako ili onako - samo reagujem na stav "u Srbiji je toliko bezveze da nema sanse da se u __________ razocaram". Uvek ima sanse. :D I da su ljudi u pravu da ne treba da gledas samo jednu opciju (Norvesku) vec i da saras malo :) Ja govorim iz licnog iskustva nekog ko je menjao zemlju dvaput, i oko koga je tona ljudi sa slicnim iskustvima.Poenta je u tome da odlazak negde ume da izgleda bitno drugacije od onoga kako ga zamisljas. To nije razlog da ne odes, ali je razlog da to imas u vidu i da na to budes spreman. :)Sto se tice konkretnih saveta, mislim da je s obzirom na tvoju poziciju los pristup "ja hocu da idem u X". Bolji je pristup "ja hocu da idem napolje da radim Y" i onda da nadjes 2-3 mesta X gde bi mogao da radis Y i onda da probas to da ostvaris. I to X moze biti tranzitna lokacija (narocito ako se o Evropi radi), ne mora da bude permanetna. Gledaj gde mozes sa svojim trenutnim znanjem (faks, jezik, itd.) da se smestis najlakse, radije nego da krenes da "investiras" dosta toga u odlazak samo na jedno mesto (npr. ucenje jezika od nule, prekvalifikacija samo da bi mogao da odes tu i tu, itd.).Btw, neka neko iz Nemacke potvrdi - par poznanika koje studira u Nemackoj mi je reklo da tamo ne mozes da upises jezik samo (ne mislim na lingvistiku, nego na jezik i knjizevnost, kao kada na filoloskom studiras spanski npr.), nego uvek ide u paru jezik i nesto. Jezik i informatika, jezik i ekonomija, jezik i...Btw, jedan link

[Bakemono]

Na to mi je već ukazano i primio sam k znanju, mislim da si u pravu. :) Hvala puno!

Edited February 17, 2012 by Bakemono

[hazard]

Uzmi u obzir i Svajcarsku. Skupa je za zivot, ali je samo studiranje jeftino i svajcarska vlada daje stipendije za strane studente (link).Master kosta 600-700 franaka po semestru. Soba za studenta u Cirihu se moze naci za 500 franaka mesecno. Kao student se hranis u menzi, gde mozes da rucas (takodje i veceras) za 7-10 franaka dnevno. Hrana je inace skupa u mejnstrim samoposlugama, ali ako iskopas lokalni Lidl (ima ih, zatrpanih negde po podrumima :D) onda je sve OK i kada imas mali budzet. Ova stipendija je oko 2000 franaka mesecno. Za skroman studentski zivot je dovoljno. Mozes i da radis, ali za to tamo kada dodjes moras proci dodatnu proceduru za ogranicenu radnu dozvolu (i moras imati ponudu za zaposlenje). Racunaj da ti na hranu i kiriju ode 1000-1200 franaka mesecno. To ti daje dovoljno preostalog od te stipendije za druge stvari (skromno, bas, ali dovoljno). Ja znam za Cirih, koji je verovatno najskuplji...kirija u nekom manjem mestu je sigurno niza. Na linku gore imas listu top univerziteta.

[Bakemono]

Hvala na pomoći!

[Lucia]

Bakemono,da li ste razmišljali o odlasku u neku zemlju Latinske Amerike?Predlažem Čile za koji kažu da je jedna od onih zemalja "Evropa van Evrope". Španski koji se tamo govori je neka specifična čileanska verzija („ružan ali njihov“ – pretpostavljam slično odnosu švajcarski vs nemački) ali vas dvoje biste ga očas posla savladali. Proteže se u nekoliko klimatskih zona, ekonomski je jaka, uredjena i čista, ljudi su srdačni....Ako se već ovde opskrbite raznim sertifikatima iz svih jezika koje znate, posebno onim koje možete predavati u zemljama van njihovih govornih područja, možda možete naći posao predavača u školi. Pored svuda korisnog engleskog, možda neki njima „egzotičniji“ evropski jezik se pokaže kao posebno tražen. Znam da imaju dosta stanovništva nemačkog porekla, pa možda nemački nije (ili baš jeste!?) tražen, ali napr. francuski, italijanski ili čak ruski. Koliko zam Čile je izvoznik, pa se možda traže prevodioci za evropske jezike u izvoznim firmama, napr. za ruski (Rusija im je možda zanimljivo veliko tržište, naročito za izvoz hrane, a moguće je da je u tim krajevima ruski „najegzotičniji“). Kao treću ideju za posao u Čileu, vidi da li te zanimaju jezici drevnih naroda (meni ono malo transkribovanog jezika Inka izgleda nepremostivo, tebi može biti zanimljivi izazov) pa možda možeš dobiti stipendiju na nekom njihovom fakultetu radi proučavanja i usavršavanja u tome. Moja prijateljica se odselila pre petnaestak godina. Koliko se sećam vizu je dobila po sletanju i bila je na poduži period, sasvim dovoljno za traženje posla. Njenog muža je posao praktično čekao, a ona ga je lako našla kada je odlučila da počne da radi (stigla je sa malom bebom), ali oboje su softveraši što se tada svuda tražilo. Nadam se da je procedura za dobijanje vize ostala i sada tako sasvim jednostavna. Koliko se sada sećam, njeni prvi tadašnji utisci su bili: čisti i tačni gradski busevi bez gužve, obilje veoma kvalitetne hrane (voće, povrće, riba, meso, vino)... Znam da se ona druži uglavnom samo sa Čileancima i ponekim drugim evropskim došljacima, ali znam da postoji i iseljenička ex-yu zajednica.Ima samo jedan detalj koji treba unapred znati o Čileu a to je da su zemljotresi redovna pojava. Sad, ako se neko od vas dvoje veoma plaši zemljotresa onda Čile nije najsrećnije rešenje, a možda i jeste – da se pobedi taj strah. Oni su na potrese spremni (zgrade grade po posebnim standardima) i organizovani (stanovništvo je obučeno kako da reaguje), ali je ipak onaj veliki zemljotres od pre nekoliko godina mojoj prijateljici bio traumatično iskustvo.Ovo su sve nabacane ideje, najviše što oboje odlično govorite španski, a i zbog svih tih evropskih jezika čije znanje u nekoj dalekoj zemlji može biti asset. Zato mi se Čile učinio idealnim predlogom.

[Bakemono]

Pa to zvuči gotovo suviše dobro da bi bilo istinito! Hvala do neba!

[Kampokei]

Ja sam sada i sam u situaciji da nemam pojma gde cu da zivim u septembru, saljem prijave kojekude i idem tamo gde faktor novac*kvalitet posla*kvalitet grada bude najvisi (ako uopce uspem da me prime bilo gde, kriza blablabla). A posto je za mene trziste rada jako suzeno (univerziteti, instituti, drustvene nauke), ici cu, makar za pocetak, gde god me prime. E, sad, postoje tu 3-4 jaka grada kandidata i imam ja jake preference, ali u sustini apsolutno je nemoguce znati kako ce meni i bilo kome drugom biti kada ide u nepoznato. U mom slucaju, sve i da dobijem mesto u koje mi se trenutno najvise ide (Stokholm, da ne mistifikujem previse), sasvim lako moze da se desi da zbog recimo usamljenosti pobegnem u rekordnom roku. Tako da, jbg, biraj po onome sto ti se u tom trenutku cini najbolje, pa i ako ne ispadne kako si ocekivao, neces imati sebi sta da prebacis.Nordijci su generalno distancirani ljudi, ali niposto hladni. Samo malo spori u uspostavljanju prijateljskih odnosa, ali to rade iz opreza, nista drugo. Jako se ne slazem sa slikom Norveske kao zemlje u kojoj imigranti nisu dobrodosli. Naprotiv, te gore zemlje su prve u Evropi usvojile multikulturalizam kao zvanicnu politiku. Znaci, ne podstice se asimilacija, nego samo integracija, u paru sa ocuvanjem vlastitog identiteta. U svakoj opstinskoj biblioteci u Oslu postoje knjige na jezicima najvecih imigrantskih zajednica. To cisto da ilustrujem. A licni kontakti su druga stvar, ali ni to medju normalnim ljudima neces biti diskriminisan zbog toga odakle si, ljude to generalno zapravo uopste ne zanima. A slazem se i za Latinsku Ameriku, vrlo zanimljiva kao potencijalna destinacija. Chile i Brazil pogotovo.

[beeva]

norveska je preskupa za studiranje uz rad...cuo sam od poznanika koji gore zivi 20ak godina..ok je za zivot, dobri uslovi, standard, socijalno dobro sredjena drzava..ali poskupa..

[Lucia]

Nema na čemu Bakemono, drago mi je ako sam nešto pomogla. :) Na Internetu ćeš naći tačne aktuelne informacije, pa ako saznaš za postupak i uslove dobijanja vize, napiši ovde – da ne širim netačnu priču (iako se uvek ogradim da je to samo snapshot od pre 10+ godina iz druge ruke i slabašnog pamćenja).Pored zvaničnih sajtova što Čilea što prezentacija njegovih gradova i oblasti, predlažem ti da prošetaš kroz njihove jobsearch sajtove i headhunter agencije, čisto da stekneš utisak šta se traži generalno a šta nudi tvojim tamošnjim kolegama. Na sajtovima njihovih filoloških fakulteta i instituta (ili srodnih, pada mi na pamet etnološki – imaju male etno zajednice prastanovnika pa se valjda neko bavi i njihovim jezicima) nadam se da možeš dobiti dobar utisak kako izgledaju studije, ko daje stipendije (a ko ima pravo da se prijavi) i spozoriše istraživanja...Možda ti je najbolje da prečešljaš njihove forume (i opšteg tipa i neke specijalizovane za vašu struku) i učlaniš se u neke. Sami Čileanci će ti najbolje odgovoriti na sva pitanja, dati linkove na pouzdane izvore specifičnih informacija, savete i sl. – tako se možeš lako virtuelno useliti u Čile i videti da li ti odgovara. Biće ti višestruko korisno i da uočiš jezičke lokalizme, kolokvijalne izraze, način šaljenja i ostale finese sa jedne strane, a sa druge da vidiš šta su im glavne teme na politici & društvu, na čemu se lome koplja, da li je Čile sada jedna od onih "dosadnih sredjenih zemalja" ili je burna prošlost i dalje opterećuje (po utiscima Michael Palin-a sa njegovih prolazaka 1991. i 1996. to je već tada bila prošlost, o kojoj se priča ali tako da "obe strane priznaju svoje greške").Naravno, ako ti i pored svega ostanu pitanja i dileme na koje misliš da bi moja prijateljica mogla najbolje odgovoriti, piši pa ću joj proslediti. Ali verujem da su čileanski forumu najbolji izvor info.

[Bakemono]

Hvala na neprocenjivim savetima, Lucia! Što se tiče vize i odlaska, to je ostalo onako kao što si napisala, proverio sam. Zaista si mi puuuuuuuno pomogla, sad stvarno ozbiljno razmišljam u tom pravcu!