Zašto se Jugoslavija/SFRJ zaista raspala

[Prospero]

Ali on nije gurao tu agendu, već modernu federaciju, onovremeni "demokratski centralizam" tj. "jedan čovek, jedan glas". Pokušao je da to uradi s partijom u nameri da to uradi i s državom, ali za malo nije uspeo i tu je koncepcija pukla.

 

Posle je sve već nebitno, jer je Jugoslavija u uslovima političkog pluralizma mogla da postoji ili tako ili nikako.

 

Msm taj je pokušaj već u startu bio osuđen na neuspeh i prosto bi iznenađenje bilo da je uspeo, kao što rekoh, pokušao je da točak istorije vrati unazad.

 

U partiji - na saveznom nivou - se tako u suštini i glasalo, 1 delegat - 1 glas.

 

Tako je bilo i na 14. kongresu i ranije, postojale su kvalifikovane većine za neke odluke većeg domašaj, često oko 2/3 ali nije bilo republičkog/pokrajinskog veta (bar ne za ogromnu većinu odluka) niti zahteva da se unutar republičkih/pokrajinskih delegacija mora dobiti većina. Miloešvić je hteo da postojeće principe partijskog odlučivanja preslika na savezni nivo.

[dillinger]

Čuj, Jugoslavija je posle pada zida mogla da postoji samo i jedino kao parlamentarna demokratija, i nikako drugačije. To nužno podrazumeva mehanizme odlučivanja zv. "jedan čovek, jedan glas". Ako bi to ikome izgledalo kao nametanje volje srpskog naroda (kao da bi svi Srbi odmah poskočili na noge lagane i glasali komuniste, a ne izdelili se na pet partija) onda Jugoslavija nema racio svog postojanja kao država.

 

On nije pokušao da federaciju prevede u državu srpskog naroda, već da konfederaciju prevede u federaciju. (!) Da smo načisto.

 

Aj to sprovedi u BiH danas molim te.

Nema 1 čovek 1 glas bez jedinstvene (jugoslovenske) nacije.

[Tribun_Populi]

Pa nema ni države bez toga.

[Roger Sanchez]

Čuj, Jugoslavija je posle pada zida mogla da postoji samo i jedino kao parlamentarna demokratija, i nikako drugačije. To nužno podrazumeva mehanizme odlučivanja zv. "jedan čovek, jedan glas". Ako bi to ikome izgledalo kao nametanje volje srpskog naroda (kao da bi svi Srbi odmah poskočili na noge lagane i glasali komuniste, a ne izdelili se na pet partija) onda Jugoslavija nema racio svog postojanja kao država.

 

On nije pokušao da federaciju prevede u državu srpskog naroda, već da konfederaciju prevede u federaciju. (!) Da smo načisto.

Sve te recepte koje nudiš OHR pokušava primijeniti da skua dobar bosanski lonac, pogledaj kako im ide. Pričamo samo o ustavu i poretku doduše, u Bosni su kao i u Jugi unutarnje™ granice krucijalno pitanje, bile, jesu i ostat će.

[Prospero]

^^

 

1 čovek 1 glas je samo trebalo uspostaviti u Veću naroda, a Veće republika i pokrajina i Predsedništvo ostaviti na de facto međuvladinom nivou odlučivanja.

 

Sistem je bio bespotrebno/lažno dvodoman jer su se oba doma punila na istom bazičnom principu - sve republike jednako - samo sa različitom osnovom reprezentovanja (ili se glasalo na nivou građana/društvenopolitičkih zajednica, ili su republičke skupštine delegirale poslanike za saveznu skupštinu).

Edited August 21, 2016 by Prospero

[Tribun_Populi]

Sve te recepte koje nudiš OHR pokušava primijeniti da skua dobar bosanski lonac, pogledaj kako im ide. Pričamo samo o ustavu i poretku doduše, u Bosni su kao i u Jugi unutarnje™ granice krucijalno pitanje, bile, jesu i ostat će.

Pa ja zato i kažem, ništa od ovoga ne bi moglo da f-oniše ako ne bi bilo prihvatljive jugodesnice i izbora na kojima bi participirala većina. E sad koliko bi to bilo ostvarivo, to je težak SF.

 

^^

 

1 čovek 1 glas je samo trebalo uspostaviti u Veću naroda, a Veće republika i pokrajina i Predsedništvo ostaviti na de facto međuvladinom nivou odlučivanja.

 

Sistem je bio bespotrebno/lažno dvodoman jer su se oba doma punila na istom bazičnom principu - sve republike jednako - samo sa različitom osnovom reprezentovanja (ili se glasalo na nivou građana/društvenopolitičkih zajednica, ili su republičke skupštine delegirale poslanike za saveznu skupštinu).

Ma to bi bio samo prvi korak, taj bi sistem čim pre se uđe u fazu predstavničke demokratije, a to bi u svakoj varijanti bilo veoma brzo, morao da se svede na ono što je bilo u SRJ (dva doma, veće građana i veće republika, jedan čovek jedan glas, prosta ili apsolutna većina za odlučivanje).

[Tribun_Populi]

E pa svojom populistickom politikom je morao da dovede do toga. Moja spekulacija je sledeca: da nije on bio predstavnik Srbije nego neko normalniji (ko bi takodje "vratio" pokrajine, ali tu i definitivno stao) taj bi verovatno uspeo da se nagodi sa hrvatskim komunistima i generalno ocuva jednu normalniju atmosferu u drzavi. U tim uslovima mozda (mozda!) bi SDP-SKH dobila izbore u Hrvatskoj (nije im puno falilo) i onda bi te dve nomenklature relaksiranije pristupili opstanku ili razdruzivanju, bez onakvog straha od povampirenja "cetnistva" i "ustastva".

Brate moj, toga nije moglo biti. On nije bio eksponent nikakvog velikosrpstva već jugoslovenskog umirućeg sistema, starih partizana, rankovićevaca, JNA, dakle ne nužno Srba; pa tek onda onog dela Srba (biće najvećeg) koji su očuvanje Jugoslavije videli kao svoj cilj. Njega neke srpske as in nacionalističke strukture uopšte nisu iznedrile, bez obzira i na tadašnju percepciju i kasnije spinove.

 

U prvom periodu uopšte nije nastupao sa pozicije i interesa niti Srbije (kao države) nit' pa Srba kao etnije, da bi stvari merio i ravnao se po liniji srpsko-hrvatskih odnosa. To je počeo da radi tek od 1990. kad mu je prvobitni plan pukao i kad je preuzeo Dobričinu politiku, koji se s jugoslovenstvom i Jugoslavijom oprostio još krajem šezdesetih i postao veliki Srbin. I to je radio kako je radio, s ortakom iz Zagreba.

Edited August 21, 2016 by Tribun_Populi

[Prospero]

Srpske nacionalističke strukture, osim onih najluđih, su mu dale podršku, prvo glasnim ćutanjem o demokratiji i međunacionalnim odnosima a ubrzo i kroz jasniju podršku ne remontu Jugoslavije nego "idite al sa izmenjenim granicama". A pre njega se tlo počelo pripremati za "Miloševića" po raznim marginama vlasti, pre nego što je neko video Miloševića kao nosioca te dinamike.

 

Ključna stvar u sistemskoj percepciji Miloševića je Žuta greda tj "preuzimanje" vlasti u CG, i to je bio veliki no-no.

[MancMellow]

Ključna stvar u sistemskoj percepciji Miloševića je Žuta greda tj "preuzimanje" vlasti u CG, i to je bio veliki no-no.

 

upravo

[Roger Sanchez]

upravo

Sa zapadne narodne strane, to je bila neutralnost saveznih organa u prevratima u NS i TG, a intervencija svim snagama protiv demonstranata u Prištini. Time je sve postalo jasno i nazaluđenijima.

[Tribun_Populi]

Srpske nacionalističke strukture, osim onih najluđih, su mu dale podršku, prvo glasnim ćutanjem o demokratiji i međunacionalnim odnosima a ubrzo i kroz jasniju podršku ne remontu Jugoslavije nego "idite al sa izmenjenim granicama". A pre njega se tlo počelo pripremati za "Miloševića" po raznim marginama vlasti, pre nego što je neko video Miloševića kao nosioca te dinamike.

 

Ključna stvar u sistemskoj percepciji Miloševića je Žuta greda tj "preuzimanje" vlasti u CG, i to je bio veliki no-no.

Ma sve to OK, on ne bi mogao uživati podršku kakvu je uživao da nije bilo neke vrste konsenzusa u javnosti. To je upravo drugi par cipela koji ukazuje da bi nacionalističke strukture u Srbiji "rastrgle" svakog ko bi pristupio problemu sa aspekta "aj da se mi lepo dogovorimo o razdruživanju", oni su u njemu videli partnera za neku svoju agendu inače ga ne bi podržali. Ali, da je on bio stvarno njihov™ da li iko misli da bi dobio podršku JNA? Bi juče.

 

Meni je jasno kakvu su percepciju, kad sa druge strane imaš dominantno konfederaliste, njegove akcije i način delovanja mogle proizvesti i ja sam to više puta podcrtao, naglasivši da je to što je on naumio bilo em istorijski zakasnelo, em je taktički potpuno pogrešno izvedeno, em je nagazio na Kardeljevu minu™ i istog momenta dobio etiketu velikodržavnog centraliste/velikosrpskog hegemoniste.

 

edit: ali, još jednom naglašavam, nekog drugog moćnog a profederalistički/projugoslovenski orijentisanog, takoreći boljeg, uopšte nije ni bilo.

Edited August 21, 2016 by Tribun_Populi

[dillinger]

Srpske nacionalističke strukture, osim onih najluđih, su mu dale podršku, prvo glasnim ćutanjem o demokratiji i međunacionalnim odnosima a ubrzo i kroz jasniju podršku ne remontu Jugoslavije nego "idite al sa izmenjenim granicama". A pre njega se tlo počelo pripremati za "Miloševića" po raznim marginama vlasti, pre nego što je neko video Miloševića kao nosioca te dinamike.

 

Ključna stvar u sistemskoj percepciji Miloševića je Žuta greda tj "preuzimanje" vlasti u CG, i to je bio veliki no-no.

 

Slovenci su se viže uzbunili zbog Kosova još 88, ipak je tamo išao kontra većine dok se u CG moglo govoriti i o širokoj podršci koju je imao za 'srpsku stvar'.

Hrvati su zapravo dugo ćutali što je i pogodovalo kasnijem usponu HDZ

[MancMellow]

Ma sve to OK, on ne bi mogao uživati podršku kakvu je uživao da nije bilo neke vrste konsenzusa u javnosti. To je upravo drugi par cipela koji ukazuje da bi nacionalističke strukture u Srbiji "rastrgle" svakog ko bi pristupio problemu sa aspekta "aj da se mi lepo dogovorimo o razdruživanju", oni su u njemu videli partnera za neku svoju agendu inače ga ne bi podržali. Ali, da je on bio stvarno njihov™ da li iko misli da bi dobio podršku JNA? Bi juče.

 

Meni je jasno kakvu su percepciju, kad sa druge strane imaš dominantno konfederaliste, njegove akcije i način delovanja mogle proizvesti i ja sam to više puta podcrtao, naglasivši da je to što je on naumio bilo em istorijski zakasnelo, em je taktički potpuno pogrešno izvedeno, em je nagazio na Kardeljevu minu™ i istog momenta dobio etiketu velikodržavnog centraliste/velikosrpskog hegemoniste.

 

edit: ali, još jednom naglašavam, nekog drugog moćnog a profederalistički/projugoslovenski orijentisanog, takoreći boljeg, uopšte nije ni bilo.

 

Nije on nagazio na "kardeljevu minu", ni pre kardelja tj 74 ne bi se smelo tako iz Srbije dirigovati smenama izvan Srbije. Moglo bi iz federacije, ali to nije bio slucaj. 

[Tribun_Populi]

Moglo bi iz federacije, ali to nije bio slucaj.

Zato je i nagazio na Kardeljevu minu, iz federacije se tako nešto moglo dok su Kardelj (1979.) i Tito (1980.) bili živi, posle nije imao ko jer je mehanizam odlučivanja podrazumevao konsenzus.

 

Bukvalno je morao neko odnekud. Pošto iz Hrvatske a još manje Slovenije nisu bili zainteresovani, logično da je to morao neko iz Srbije. A ko god iz Srbije da je krenuo, naletao je pravo na Kardeljevu minu.

[Prospero]

Ma sve to OK, on ne bi mogao uživati podršku kakvu je uživao da nije bilo neke vrste konsenzusa u javnosti. To je upravo drugi par cipela koji ukazuje da bi nacionalističke strukture u Srbiji "rastrgle" svakog ko bi pristupio problemu sa aspekta "aj da se mi lepo dogovorimo o razdruživanju", oni su u njemu videli partnera za neku svoju agendu inače ga ne bi podržali. Ali, da je on bio stvarno njihov™ da li iko misli da bi dobio podršku JNA? Bi juče.

 

Meni je jasno kakvu su percepciju, kad sa druge strane imaš dominantno konfederaliste, njegove akcije i način delovanja mogle proizvesti i ja sam to više puta podcrtao, naglasivši da je to što je on naumio bilo em istorijski zakasnelo, em je taktički potpuno pogrešno izvedeno, em je nagazio na Kardeljevu minu™ i istog momenta dobio etiketu velikodržavnog centraliste/velikosrpskog hegemoniste.

 

edit: ali, još jednom naglašavam, nekog drugog moćnog a profederalistički/projugoslovenski orijentisanog, takoreći boljeg, uopšte nije ni bilo.

 

U vreme kada Milošević dolazi na čelo SKS a to je prva polovina 1986. ipak razdruživanje nije živa opcija ni tema. Nova revija i SLO program su neka osnova ali ni to nije bilo pod moranje a i došlo je malo kasnije

 

Za srpsku političku istoriju ostaje pitanje kako su se u tom periodu mogle drugačije uokviriti postojeće teme, kako drugačije postavljati pitanja i zahteve, kako denfovati pritiske i kanalisati nezadovoljstva. Nemoj da Sloba ispadne kao neki pasivni činilac, puko oruđe postojećeg nezadovoljstva, iako ga ono jeste izbacilo na površinu. Mnogo, mnogo toga leži u njegovoj taktici i ideološkom okviru (kojem je Mira tercirala i koji je bio nesinhronizovan sa širim kretanjima, bio je retrogradan).

 

Ti isti "konfederalisti" su na kraju manje-više mirno - uz medijsko drmanje (Cankarjev dom) ali bez direktne političke akcije - prepustili Srbiji bavljenje pokrajinama (iako je taj proces trajao sto godina). Granica Miloševićevom ponašanju nije bila postavljena na "ne smeš da diraš ni jednu jedinu tačku postojećeg sistema" - seti se da je i savezni ustav remontovan - nego na principu, relativno "tradicionalnom", da se ne meša direktno, otvoreno u ni manje ni više nego smenu vlasti u drugoj republici.

 

Ono što je bila svesna agenda Miloševića u tim zadnjim godinama jeste da je stavljao pod kontrolu i dobrim delom dirigovao proces širenja "nacionalne pažnje" sa Kosova, tj. položaja Srba ("i Crnogoraca") tamo na položaj Srba u celoj Jugoslaviji, što je derogiralo bilo kakvu "jugoslovensku" crtu kod njega a pojačalo "srpsku", makar gledano sa strane, tj iz ne-srpske vizure. Sad, taj amalgam srpsko-jugoslovensko je posebna tema.