Jump to content
IGNORED

Srpski film


Corkscrew

Recommended Posts

Posted

gledaj bre secrets and lies

Posted

ovaj trailer me nikada ne bi povukao da gledam film ali slab sam na srkija.

Posted

ovaj trailer me nikada ne bi povukao da gledam film ali slab sam na srkija.

jesi gledo zavet?

Posted

jesi gledo zavet?

 

nisam :(

Posted

ovijeh dana, obecavam. :(

Posted (edited)

Nije fer, mustangkinju teraju da gleda secrets and lies, a kojota zavet. Pravda za kojota!

 

 

edip - ono što se može videti iz trejlera je to da opet imamo socrealizam kursadžijskog tipa - ono - "došli srbin, hrvat, crnogorac, slovenac i bosanac....". Kol'ko vole pare Srđo, nije normalno....

Edited by kobni zelaya
Posted

Nije fer, mustangkinju teraju da gleda secrets and lies, a kojota zavet. Pravda za kojota!

 

 

edip - ono što se može videti iz trejlera je to da opet imamo socrealizam kursadžijskog tipa - ono - "došli srbin, hrvat, crnogorac, slovenac i bosanac....". Kol'ko vole pare Srđo, nije normalno....

kojote, gledaj zavet. to ti je rubljov by dzon voters.

 

 

Sent from Bender's iPad using Tapatalk

Posted

kojote, gledaj zavet. to ti je rubljov by dzon voters leslie.

 

 

Sent from Bender's iPad using Tapatalk

Posted

lepe veti su da mladen đorđević snima nešto. on not so good side maja uzelac je rodila dijete nekom drugome

 

 

 
KROZ MRAK I BLATO DO SVETLA

0 KOMENTARA

clock.png 31.03.2014.  author.png AUTOR: ZORAN JANKOVIĆ

Mladen-Djordjevic.jpgRazgovor sa Mladenom Đorđevićem, autorom verovatno i najboljeg srpskog filma u novom milenijumu: “Života i smrti porno bande”. Povod su tri njegova nova projekta, a Đorđević ekskluzivno za PSS otkriva i četvrti

U svetu pravde nadareni imaju svako pravo i na duži predah i na povratak na staze stare slave, a nikome ne bi trebalo da čudno zazvuči čudna želja da se čuje koja mudra iz usta favorita. Srećom, poslednje sedmice dale su nam i konkretan povod (zapravo, nekoliko njih) za razgovor sa Mladenom Đorđevićem, autorom dokumentarca “Made in Serbia” i “Života i smrti porno bande“, verovatno i najboljeg srpskog filma u novom milenijumu. Đorđević je nedavno završio snimanje svog segmenta omnibusa “Jednaki“, a na nedavno okončanom konkursu Filmskog centra Srbije našao se na listama pobednika u dve kategorije – za dugometražni dokumentarni i kratki igrani film. O tome i o još nekoliko važnih stvari u ovom razgovoru za Pazi, snima se!, uz malenu ekskluzivu u samom finišu priče.

Šta se (u kreativnom smislu, naravno) zbivalo u ovom podužem međuvremenu od distribucije „Porno bande“ naovamo?
Uglavnom sam se bavio pisanjem scenarija, a bilo je tu i nekih dugometražnih igranih projekata, koje, nažalost, nisam uspeo da realizujem, odnosno, za neke od njih, borba još uvek traje.

Kako ti se sa ove distance čini odjek koji je „Život i smrt porno bande“ imao? Da li si suštinski zadovoljan recepcijom filma?
Vrlo sam zadovoljan odjekom filma. Mislim da, kako vreme prolazi, on dobija na sve većoj težini i značaju. Javljaju se novi fanovi, kako u Srbiji, tako i u inostranstvu.

Čini se da je „Porno banda“ nekako snažniji odjek imala vani nego u Srbiji? Ako deliš taj utisak, kako ti to objašnjavaš?
To što je imala jači odjek napolju ne treba da čudi. To je već uobičajen put. Mislim da umetničko delo treba pre svega da komunicira na globalnom nivou, naročito kad se radi o skupoj umetnosti kakav je film. Ipak, zadovoljan sam i prijemom na domaćem terenu. Od premijere 2009. napisano je izuzetno mnogo, mahom pozitivnih, tekstova o mom filmu. I dalje se, iako je distribucija davno završena, s vremena na vreme organizuju specijalne projekcije „Porno bande”, praćene tribinama. Dakle, film je definitivno ostavio značajan trag.

Nakon pojave „Porno bande“ krenula je priča o novom srpskom (filmskom) brutalizmu, a tvoj film je označavan kao začetnik i vrhunac tog talasa. Kako ti sagledavaš tu kategoriju?
Mislim da će se taj pravac vrlo teško održati, pošto u Srbiji nije dobro primljen. Milsim da palanačka atmosfera takvo filmsko stremljenje nije primila kao sebi svojstveno. Lakše se odobravaju uspavanke i bajke, što je karakteristično za detinji uzrast, uzrast onih koji su još uvek, po prirodi stvari, neodgovorni i naivni. Da budem iskren, ne verujem da će se taj talas nastaviti, osim što će možda nastati još jedan – dva incidenta. Što se mene tiče, ja lično ne nameravam da menjam kurs. Ovoga puta još brutalniji, ali, čini mi se i inteligentniji i poetičniji … Ali, o tom potom …

Kako bi sada, kao već potvrđen i prepoznat autor, nedovoljno upućenima lično pojasnio svoju filmsku poetiku?
Bilo bi bolje da svoju filmsku poetiku objašnjavam kroz filmove, odnosno praveći ih, a ne preko intervjua. Ali, kad već pitaš, odgovoriću ti. Mislim da je moja poetika zapravo pokušaj da se kroz mrak i blato dođe do svetla. Dakle reč je o jednom eskapizmu i katarzi na inverzan način.

Kako se osećaš kada svoje ime i svoja dela viđaš spomenute u kontekstima odrednica novi srpski film i slično? Šta bi, po tebi, novi srpski film na prvom mestu trebalo da predstavlja?
Čini mi se da odrednica Novi srpski film ne govori mnogo. Najviše što govori je to da je reč o filmovima novijeg datuma. Više se tu radi o dobroj nameri i želji da jednom u budućnosti napokon dođe do jednog takvog strukturisanja i homogenizacije srpskog filma. Takođe, takvom formulacijom daje se kakva – takva, makar više verbalna i programska, kontra dominantnom strujanju u domaćem filmu, koje je još uvek neinspirativno i tromo. Ali, na taj način se stvaraju i neprijatelji … Sa druge strane, hrvatski kritičar Nenad Polimac je od (Dimitrija) Vojnova preuzeo taj naziv. Ko zna, možda je s vana lakše stvoriti jasniju sliku o kretanjima unutar srpskog filma.

“Život i smrt porno bande” često biva navođen kao najkvalitetniji srpski debitantski rad na polju dugometražnog igranog filma; kako ti se čini potonja ponuda debitantskih radova?
Kao debitantski rad računam moj dugometražni dokumentarni film “Made in Serbia”, koji je, po meni, i pokrenuo taj „brutalni“ pravac, koji se u nekoliko osvežavajućih dela bavi, izmedju ostalog, i pornografijom. A što se tiče poslednje ponude debitantskih filmova, mislim da su radovi novih autora značajno i to za kratko vreme podigli kvalitet domaćeg filma.

Na nedavnom konkursu Filmskog centra Srbije tvoje ime se našlo na dve liste pobednika – u kategoriji dugometražnog dokumentarnog filma i kratkog igranog filma, te nam, molim te predstavi ta dva projekta.
Da sam dobio sredstva još i za dugometražni igrani film, bio bih apsolutni pobednik konkursa.
Elem, dokumentarni projekat “Gastarbajterske priče“, od koga nameravam da uradim i TV seriju, bavi se ljudima koji su večiti putnici, konstantno razapeti između zavičaja i Beča. “Nazim i Milutin” je kratki igrani film po ideji legendarnog Živojina Pavlovića, koji je po istoj nameravao da pred smrt snimi film. Film se bavi klasičnom temom – homoerotskim aspektom ratovanja, odnosno ljubavlju između dva vojnika sa zaraćenih strana, u ovom slučaju za vreme rata u Bosni. Na početku će stajati Platonova „Kad bi se ljubavnici borili jedan pored drugog, pobedili bi čitav svet.“
Oba filma će realizovati moja producentska kuća Corona Film, u saradnji sa beogradskom producentskom kućom Cinnamon.

Pored dva pomenuta projekta, publika će videti omnibus nazvan „Jednaki“, u kom se našlo i tvoje viđenje zadate teme (obespravljenosti i ugroženosti dece/mladih/mlađih u Srbiji danas). Šta treba da znamo o tvom delu tog omnibusa i ideji uopšte?
Radi se o vrlo interesantnom dugometražnom filmu koji potpisuju osmorica autora i koji će, nadam se, postići značajan uspeh. Bavimo se nemilosrdnim svetom koji nas okružuje, ali iz dečije vizure, a pored mladih glumaca debitanata, koji uglavnom još nisu punoletni, igraju velike domaće glumačke zvezde, koje su pružile nesebičnu podršku našem projektu. Sve priče su rađene po istinitim događajima, po kojima je najpre sinopsise sačinila scenarista filma Milica Piletić.
Moja priča u okviru omnibusa bavi se štićenikom beogradskog popravnog doma „Vasa Stajić“ u kome su smešteni mahom maloletni prestupnici. On, pošto postaje punoletan, mora da napusti dom. Sve što su vaspitači gradili sa njim i za njega, nastojeći da mu zamene roditelje, odnosno porodicu, se napolju vrlo brzo ruši, što vodi tragičnom kraju.
Moram da napomenem i to da su producenti filma kuće Cinnamon Production i Absinthe Production. Ostali autori su Ivica Vidanović, Igor Stoimenov, legenda domaće kinematografije Dejan Karaklajić, Miloš Petričić, Miloš Đukelić, Vladimir Petrović i Darko Longulov.

Da li postoji još neki projekat na kom trenutno radiš, imaš li neku jarku želju, neku tihu patnju, neku ideju koja bi u dogledno vreme mogla da se izrodi u stvarni film?
Jedan od ovih projekata za koje sam dobio sredstva na pomenutom konkursu, prerašće u budućnosti i u dugometražni igrani film. Ipak, još ne bih da odajem o čemu se tačno radi. Mogu samo da kažem da mi je cilj da tokom narednih godina uradim niz low budget dugometražnih igranih filmova, koji će se realizovati tempom jedan film godišnje. Ova pauza koju sam imao od “Porno bande” mi je prosto odvratna. Čini mi se da bih kao autor mogao drugačije da funkcionišem, tj. češće da stvaram. Moji omiljeni autori se uglavnom ističu i kvantitetom filmografije. Priznajem, postići to je danas mnogo teže nego ranije, čak i u svetskim okvirima. Ali, eto, imali smo genija kakav je Balabanov, koji je maltene svake godine izlazio sa novim filmom i pritom nije opadao kvalitetom.

Mladen-Djordjevic-2.jpg

Imam i jednu ekskluzivnu vest za Pazi, snima se!. Jedan od projekata koji razvijam, a za koji sam trenutno najviše zainteresovan je film po autobiografskom romanu čuvenog beogradskog transvestita Vjerana Miladinovića, pod naslovom “Terezin sin”. Producentkinje Ana Kala i Mihaela Stojanović su već krenule da se bave finansijama. Već imamo zainteresovane strane koproducente. Reč je, dakle, o izuzetno inspirativnom literarnom materjalu po čijim motivima nameravam da snimim film. Međutim, stvar će ići malo sporije, pošto je reč o skupljem, ambicioznom projektu, koji se uglavnom tiče epohe, jer većim delom obuhvata poslednje tri decenije prošloga veka na prostorima SFRJ, odnosno Srbije. Nesrećna sudbina ovog dela Balkana ispričana je iz jedne neobične vizure, odnosno iz perspektive transvestita Vjerana Miladinovića Merlinke.

 

 

Posted

Niko nije gledao "Atomski zdesna"? Ovaj forum je postao leglo nekih matoraca.

Posted

Da, mladi hrle da vide to tragikomično ostvarenje o našim balkanskim naravima, čujem da je red za Kozaru dug sve do Moše Pijade.

Posted (edited)

:lolol:

 

Video sam trejler kad sam prošle nedele išao na Filomenu. Izgleda kao Kursadžije: the movie.

Edited by Turnbull

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...