Srpski film

[Crème de la Crème]

Upravo sam pokusavao da gledam Šišanje, i izdrzao sam nesto malo vise od pola. Kakav uzas od teksta, glume, Viktora Savica kao glavnog naciste, Ejdusa kao glavnog srpskog nacionalistickog ideologa (sto je logicno ravno nacizmu, valjda aluzija na D. Cosica), ma svega. Valjda najgori domaci film jos od Jagode u supermarketu.

+1Isto pokusao, brzo odustao, film je

[copkillah]

Težak crap.

[čekmeže]

Film jeste sranje ali je barem vaskolikoj populaciji na jednostavan način prikazano nekoliko stvari pa će možda neko posle toga i da se zamisli...

[Milogled Bluff]

Film jeste sranje ali je barem vaskolikoj populaciji na jednostavan način prikazano nekoliko stvari pa će možda neko posle toga i da se zamisli...

To da. Ideja dobra, izvedba losa.

[Nikodije]

Film jeste sranje ali je barem vaskolikoj populaciji na jednostavan način prikazano nekoliko stvari pa će možda neko posle toga i da se zamisli...

Svaki film o nacistima i skinhedima (barem ovi koji su mejnstrim i koji idu ka siroj publici) porucuje da nije lepo biti nacos i skins i da se treba baviti postenim poslom, umesto razbijati glave ciganima/azijatima/pederima/komunjarama. Upravo je izvedba ono sto cini razliku (a ne sama poruka, koja je svuda ista). Ovakvim nedelom jedna plemenita poruka moze biti samo kompromitovana, pa je bolje da se amateri, neznalice i politicki agitatori ne hvataju ovako osetljivih tema, vec da se bave necime sto odgovara njihovom (ne)znanju.

[Аврам Гојић]

film su pravili ljudi koji su skinsa videli samo u drugim filmovima kao sto je "Romper Stomper", pa nagadjaju kako to otprilike izgleda i koje su njihove zamisli i navike. pogotovo mi je skaredna ideja da skinse predvodi akademik SANU, a jos skarednija da skinsi mrze one Muslimane ne zato sto su Muslimani nego zato sto su seljaci. vidi se all over zelja da se ne zamere apsolutno nikome u Srbiji, ali da naprave kao neku objektivnu sliku naseg drustva. pri tome film nije video m od montaze, a neke linije radnje vise u vazduhu jer se zasnivaju na odbacenim scenama (prebijanje gej profesora u final cut-u nema nikakvog smisla).apsolutno djubre od filma, nema nijedan redeeming quailty osim onih finih mladalackih sisa.sto se Parade tice, film me nervira iako ga nisam gledao, niti planiram. verujem da je moguce da te neki filmovi nerviraju na daljinu.

Edited November 1, 2011 by Marko M. Dabovic

[Nikodije]

Upravo to nasilno stavljanje price u politicki kontekst je ono sto film cini propagandnim pamfletom, a ne nekakvom umetnoscu koja kao treba da navodi na preispitivanje i razmisljanje. Taj kontekst, kao i jednostavnost i jednodimenzionalnost poruke je ono sto je autorima bilo vaznije nego da samu pricu zaokruze da bude gledljivo delo koje ima neki smisao, glavu i rep.

Edited November 1, 2011 by Nikodije

[April]

osim onih finih mladalackih sisa.

fino zapazanje - nadao sam se da cu ih videti bar jos jednom

[copkillah]

fino zapazanje - nadao sam se da cu ih videti bar jos jednom

To je bar lako.

[ultra plasticni]

Kazu nije bilo kinte za aktuelne huliganske marke tipa: Ben Serman, La Koste, Barberi i Lonsdejl, pa su isfurali fazon ejtis kezual: spitke sa buvljaka, izlizani dzins, lanci umesto kaisa i Doktor Martins obuca. O Ralf Loren kacketima da ne govorimo.

[Cane Vukic Prebranac]

Реално, "младалачке сисе" су једино вриједно пажње у филму. Толико тога је набацано без икакве повезаности. Мислим, тренутак кад се појављује "Цеца"... :lol:edit:Је ли неко гледао ово ? Из неког разлога бих волио да погледам, па да знам вриједи ли.

Edited November 2, 2011 by Cane Vukic Prebranac

[Moća]

Evo gledam Rane i mogu da kazem da je Vesna Trivalic 1 carica! Kakva moc transformacije cudo.

[pantelia]

Ne znam da li ovo ikoga interesuje, ja cu ipak napisati.Ulaze na autokomandi u 18-icu, 2 zene, pokrivene (vide se samo oci i jos mali deo lica) odecom koja je neka mesavina pripadnika sekte i odrpanaca (nisam se bas najsrecnije izrazio, ali valjda me shvatate). Obe gospodje su 60+ godina, pogled je... onako, recimo da se vidi da nije bas sve cisto. Meni se jedna ucini poznata po ocima, ali ne mogu se setiti ko je. Izadjosmo i one i ja kod Sava Centra, jedna ode gore ka nadvoznjaku, druga, meni poznata, se prvo uzurbano setala po stanici, a onda krenu da svira u neku frulicu. Dok je to radila, marama kojom je bila pokrivena joj polako spada, i setih se odakle mi je poznata. Vesna Pecanac.Ja sam pre citao da je sin zlostavljao, ali mi se cini da je igrala skoro neku monodramu. Uzasno je mrsava, kost i koza... Bas potresno :(

[reg]

neko gledao ovo? mrzi me da prelistavam 50 strana :) elem, bile su dve reprize u dobu, prilicno sam sokiran. film deluje malo bolje sada kada sam porazmislio *necu da kazem - na papiru* a u bioskopu je bilo nekih transfera neprijatnosti. kada sam video headline za infantilnu politicku bajku iznenada je sinula lampica. scena sa decakom u opservatorijumu je nebeski antologijska ™. i trojstvo imena junak/inja, nada, vera, ljuba(v). vesna odlicna, ne mogu da verujem da joj je to zaista prva lead filmska uloga.

Gledao ja odavno, mislim u koloseju, ne secam se da li sam nesto napisao. Film, kako odlazis iz bioskopa i zaboravljas jedan glup i kratak deo ('cudesni klinac') postaje sve bolji, do trenutka kada pocnes da ga preporucujes ljudima. Posebno kada se uporedi sa smecem koje se pojavilo poslednjih par godina, sa izuzetkom Tilve Ros i Kako su me ukrali Nemci.

[Lezilebovich]

Београду с љубављуФилм „Тhe Box”, режија Андријана Стојковић, улоге: Иван Ђорђевић, Слободан Негић, Марко Јанкетић и омнибус: „Практичан водич кроз Београд са певањем и плакањем“, режија: Бојан Вулетић, улоге: Марко Јанкетић, Анита Манчић, Нада Шаргин, Жан-Марк Бар, Жили Гаје, Баки Даврак, Леон ЛучевИван Ђорђевић у филму „ Тhe Box”У недељи за нама пред биоскопско гледалиште изашла су два нова домаћа филма „Тhe Bоx“ и „Практичан водич кроз Београд са певањем и плакањем“, са којима су се, достојанствено и сасвим успешно, представила два дебитанта у форми дугометражног играног филма: редитељка Андријана Стојковић, већ добро позната и као врсан документариста, и редитељ Бојан Вулетић, доскорашњи асистент у филмовима „Клопка“, „Кордон“, „Муње“ и сценариста „Љубави и других злочина“. Иако су и естетски и стилски међусобно различити, ова два филма осим чињеницa да су оба дебитантска и да су прошли кроз вишегодишњи продукцијски пакао, везује још једна, и то кључна, карактеристика. И један и други о Београду и Београђанима говоре са пуно љубави. Представљају град и његове грађане другачије (позитивније) од многих домаћих филмова у последње време. Портретишу Београђане и становнике ове земље као помало откачене, „блескасте“ људе, које кроз живот више води слабо контролисана емоција неголи рацио, са чиме ће се гледаоци лако сложити и идентификовати.„The Box” Андријане Стојковић (сценарио писали Андријана и Славољуб Станковић према истоименом Станковићевом роману) непретенциозан је а рафиниран, естетски култивисан и стилски доследан мали црно-бели филм двоструког (паралелног) наративног тока у којем, кроз готово експерименталну игру квазидокументаристичке и игране форме у камерној атмосфери, ауторка суптилно и ненаметљиво гради прилично снажну емоцију. Ону која се постепено рађа кроз причу и директне исповести три млада Београђанина различитих ћуди, образовања и младалачких хтења, који раде као пакери у амбасадама и директних (паралелних) исповести „спакованих“ – иностраних дипломата који су у време распада Југославије (1992), увођења санкција и виза и праскозорја рата, са свим својим стварима дигли сидро из Београда. Једна рокерска, навијачка и студентска младост је прекинута, а дипломатска каријера, уз велико „so sorry“, само је измештена на друго место. Остаје та велика, метафорична кутија. Херметички затворена, да се из ње нигде још дуго не може изаћи. Остаје тај осећај базичног емотивно-културолошко-цивилизацијског неразумевања између нас и њих... Читавој атмосфери филма у којем преовладавају бели тонови веома је допринела фотографија сниматеља Душана Јоксимовића, глумачка игра Ивана Ђорђевића (рокер), Слободана Негића (успешан студент) и Марка Јанкетића (ирационално пасионираног навијача „Звезде“), као и добро уклопљена музика бендова „Дарквуд даб“, „Велики презир“, „Казна за уши“...Вулетићев „Практичан водич кроз Београд са певањем и плакањем“, омнибус филм само једног аутора, сачињен од четири филмске целине и епилога, управо је то што му и наслов сугерише. Филм о Београду и Београђанима, у којем се и пева и плаче. У којем се рађају љубави, открива како се љубе Францускиње и Американци, како се венчава са Хрватом и како се Турчину објашњава шта значи севдах а шта дерт.Христина Поповић и Леон Лучев у остварењу Бојана Вулетића Другим речима, Вулетићев филм (сценарио писао заједно са Стефаном Арсенијевићем) прилично је забавна романтична комедија симпатичне идеје. Прави мали европски филм, продукцијски упакован и утегнут по свим тренутно важећим европским фондовским стандардима. С друге стране и довољно је аутентичан, те му се не може много замерити то што се на тренутке у њему може препознати и свесна ауторова калкулација и покоја вештачка конструкција.Кратки филмови: „Заљубљивање“ (Жили Гаје, француска гитаристкиња, и поново изврстан Марко Јанкетић као њен домаћин и пратилац), „Криза“ (Анита Манчић, музички организатор на Коларцу, и Жан-Марк Бар као кувар у америчкој амбасади, што се лажно представља као дипломата), „Прељуба“ (Нада Шаргин као хотелска собарица и Баки Даврак као турски бизнисмен који не зна шта га је то снашло у Београду) и „Венчање“ (одлични Христина Поповић и Леон Лучев као српски и хрватски полицајци који ступају у брак), у омнибус целину упаковани су уз помоћ неколико интересантно смишљених и духовито постављених певачких везивних ткива, што доприноси ведрини филма.У знак добродошлице странцима пева хор стјуардеса, у знак њихове безбедности у гостопримљивом Београду певају полицајци, а у знак домаћинског односа према гостима запеваће и хор собарица. Опроштајни поздрав и позив да нам опет дођу у госте, својом песмом ће одаслати затворски робијаши, јер драги страни гости дођу код нас и оду, а емотивно експлозивни Београђани остају срећни у свом малом затвору смештеном у предворју Европе.Осим што је ведар, Вулетићев филм има и ону фину дозу самоироније и добронамерног смеха на сопствени рачун, што је и иначе особина Београђана. Ова симпатична разгледница из Београда коју шаљемо Европи изврсно је снимљена захваљујући директорки фотографије Јелени Станковић...Наравно, и „The Box“ и „Практичан водич...“ нису филмови без мана, али су им врлине довољно јаке да им мањкавости можемо прогледати кроз прсте. У име љубави према Београду и Београђанима и у име лепезе емоција коју и један и други филм поседују.Дубравка Лакић