Srpski film

[korindjar]

Jel neko od vas zvao na TVK da pita ko je rezirao ovaj film?Telefoni su se usijali!!!

ovo? http://www.imdb.com/title/tt0180756/

[Aule@]

Данас сам погледао овај клипић:http://www.youtube.com/watch?v=Szc3BDSRMR8и у тренутку 1:10 Цвија пева: ако сакаш да се освежаш ти узми оно најдобро..Претпостављам да је то нека македонска реклама. Где могу да нађем оригинал?

[kim_philby]

debata paskaljevic - mojovic o zakonu o kinematografiji

[luba]

prevrat u festovskim vodama!Skupština grada Beograda je - na svojoj sednici održanoj 4. maja ove godine - razrešila dužnosti dosadašnjeg umetničkog direktora FEST-a, g. Miroljuba Vučkovića i imenovala:Za umetničkog direktora FEST-a - g. Borislava Anđelića, filmskog kritičara, iza selektora FEST-a - g. Ivana Karla, urednika filmskog programa RTSU Beogradu,8. juna 2010.g. Predsednik Odbora FEST-a, Darijan Mihajlović, i direktor “Direkcije FEST-a”, Miloš Paramentićivan karl je veci mag i od roberta nemeceka. od tv revije, preko sbba, do zvezda.

[ToniAdams]

o jebemti, ima i ja da pustim onaku bradu!

[luba]

gotovo sad. moras da cekas dvaes godina, dok ne sidje karl ivan sa trona.

[Ajant23]

Skupština grada Beograda je - na svojoj sednici održanoj 4. maja ove godine - razrešila dužnosti dosadašnjeg umetničkog direktora FEST-a, g. Miroljuba Vučkovića

Najzad U ostalo ne ulazim, ali najzad je odleteo. Heh, posle pet godina, možda ponovo odem na FEST...

[kim_philby]

ovo je jedna od neocekivano ocekivanih vesti. kuckovica svake godine smenjuju i carsija i novine i to se naravno nikada ne desi. poslednji put kada mu se drmalo mesto u filmskom centru srbije turao je vimu vendersu u tanjir sa cevapima cirilicni tekst bore andjelica iz vecernjih novosti u kojem se pljuje po njemu (vuckovicu ne vendersu) i drao se preko buke ciganskog benda zbunjenom nemackom prijatelju u uvo: vidite sta mi rade! inace manje vise je neprimeceno prosla cinjenica da je na mestu vrsioca duznosti direktora filmskog centra srbije probio sve zakonske rokove te da je njegov sin pavle vuckovic dobio sredstva za razvoj scenarija na konkursu doticne institucije u situaciji ko narucenoj za vericu barac. inace karlito je takodje jedno vreme bio i sef odeljenja medjunarodne saradnje u filmskom centru srbije. cisto kao prilog za biografiju.pa posle neka neko kaze da domaca kinematografija nije interesantna :)nego, da li neko pohadja cinema city?

Edited June 9, 2010 by kim_philby

[kim_philby]

dakle prve kritike iz novog sada. djordje bajic o filmu janka baljka plavi voz

PLAVI VOZ vs ĐORĐE BAJIĆSinoć je kickoffovan Cinema City prvom srpskom premijerom na festivalu. Reč je o filmu PLAVI VOZ Janka Baljka koji je privukao pažnju još 2007. godine na gradskom konkursu kada je nagrađen prvim mestom među ponuđenim projektima, uz Momčilovićev ČEKAJ ME i Koljevićevu ŽENU SA SLOMLJENIM NOSEM. Najave su delovale intrigantno jer reč o našem omiljenom žanru omladinske komedije smeštenom u zanimljivu 1980. godinu - u vreme Titove smrti što nudi mogućnost za vrlo zanimljiv zaplet i rekonstrukciju epohe. Utisci o scenariju koji su se tada mogli čuti bili su vrlo povoljni.Tri godine kasnije dočekali smo i premijeru. Ekipa ovog bloga nije bila na premijeri u Novom Sadu ali je zato naš drug Đorđe Bajić smogao snage da ode na festival baš zbog ovog filma i poslao nam je sledeći komentar:Plavi voz je sinoć u Novom Sadu stigao pred domaću publiku. Prva javna projekcija ostvarenja Janka Baljaka (režiser + scenarista) održana je u SNP-u, u okviru festivala Cinema City. Atmosfera na projekciji: odlična. Sala je bila krcata, ispunjena do poslednjeg mesta - sedelo se i na podu. Među zvanicama su bili poznati domaći filmski pregaoci (među njima i novosadska ikona i živa legenda Mira Banjac) koji su došli da podrže Baljaka i ostale kreativce koji su radili na Plavom vozu.Ispostavilo se da je podrška kolega bila više nego dobrodošla.Plavi voz tokom svoje prve vožnje u javnosti se nije baš najbolje pokazao. Doduše, prisutni nisu postali svedoci železničke nesreće kolosalnih razmera, ali nameće se utisak da se radi o ostvarenju koje ne uspeva da se uzdgne iznad obeshrabrujuće niskog proseka srpskog filma novog milenijuma.Zaplet verovatno već znate, a ako vam nije poznat – evo prilike da se s njim upoznate čitajući sledeći pasus.Plavi voz je drama iz srednjoškolskog miljea smeštena u nekoliko dana maja 1980. godine, neposredno pre i posle smrti Josip Broza Tita. Mlada glumica Sanja Popović zahvaljujući Plavom vozu može da ubeleži svoju prvu glavnu ulogu na filmu. Ova lepa devojka uplašenih crnih očiju glumi Anicu, dobrodušnu školsku lepoticu. U nju je zaljubljen njen drug iz razreda Vojislav (debitant Ljubomir Bulajić, širem auditorijumu poznat po reklamnoj kampanji za jednog mobilnog operatera), mladić koji ima nezgodan običaj da u pitanje dovodi tekovine socijalizma. Voja pokušava da osvoji Anicu tako što će organizovati takmičenje Princeza maja – izbor za najlepšu devojku u školi. U takmičenje se uključuje i pankerka Milena (glumi je Suzana Lukić koja je i pre tri godine u Hadersfildu glumila problematičnu tinejdžerku). Ona po svaku cenu želi da dođe do krune i okiti se titulom najlepše, pre svega da bi ponizila Anicu koju ne može da vidi očima. Dok nevaljala Milena kuje planove o tome kako da onemogući/pokvari Anicinu i Vojislavljevu sreću, dobronamerni Dok (riđokosi Aleksandar Radojčić, jedna izuzetno simpatična filmska pojava) pokušava da, kako zna i ume, izgladi situaciju. Naravno, to neće biti lako, a glavna prepreka neće biti Milena i njene ratoborne pajtašice, već novi profesor marksizma (Nebojša Milovanović) koji ima vlastite planove sa svojom lepom učenicom Anicom.Plavi voz je coming of age u retro oblandi i s primesama filma nostalgije. Ta sorta vam je pretpostavljam poznata, kako u okvirima stranih kinematografija, tako i naše. Nažalost, Baljak ne uspeva da dostigne kvalitet konceptualno sličnih naslova među koje spadaju Bal na vodi i Dogodilo se na današnji dan. Plavi voz je po dometima najbliži Šotrinom Lajanju na zvezde, ali i u tom poređenju Baljak gubi. Dok je Lajanje na zvezde uspelo da bude na mestimično smešno, Plavi voz je zabrinjavajuće neduhovit film. Nije da Baljak ne pokušava, ali mu jednostavno ne ide od ruke da poentira. (Možda najuspešniji komični segment odigrava se gotovo na samom početku – kada se tokom poslednjeg časa staroj profesorki marksizma događa „mala nezgoda“. Film u tom trenutku doseže gross out teritoriju, i prava je šteta što takvim trenutaka nema više.) Publika se tu i tamo smejala tokom filma, to priznajem, ali istinski smešnih momenata nema dovoljno da bi se film nazvao uspelom komedijom.Film se ne pokazuje mnogo bolji ni na dramskom planu. Baljak ne uspeva da gledaoca uvuče u priču, film ne poseduje dramsku ubedljivost koja bi vas naterala da saosećate sa junacima. Ne pomaže što su odnosi između likova nisu uvek baš najasniji. Žašto Vojslav nagovara Anicu da se kandiduje za misicu, da bi posle toga pobedu prepustio Mileni? Gde je koren Milenine mržnje prema Anici? Zašto je Anica tako lako oprostila Vojislavu njegov greh? Sličnih nedounica ima još, a to nije dobro, škodi integritetu filma. Dobar script docor bi verovatno „utegao“ priču i postavio odnose na pravo mesto. Ovako, previše toga je ostalo nedorečeno i pod znakom pitanja.Problem nije samo u nedovoljno izbrušenom scenariju već i kompletnoj postavci. Iz filma kao da je isisan sav žest i polet, što je neobično pošto se ekipa sastoji uglavnom od mladih ljudi koji su sasvim sigurno bili željni dokazivanja. Njihova energija je morala biti kanalisana na bolji način. Bilo je za očekivati da omladina ubrizga enrgiju u likove i priču, ali to se nije dogodilo. Glumci za to nisu krivi. Svako radi s onim što ima na raspolaganju, a scenario Plavog voza ne predstavlja najzahvalniju osnovu za nijansiranje likova. Mladi junaci Plavog voza su nedovoljno razrađeni i zbog toga neinteresantni, više podsećaju na skice nego na formirane likove.Glumci se bore s tekstom kao najbolje znaju i umeju, ali ima i krupnih žrtava. Što se malđeg naraštaja tiče, oni se kreću u rasponu od osrednjeg do korektnog. Važno je da se niko od njih nije obrukao. U najlošijem svetlu su se pokazali oni iskusniji. Pri tom posebno mislim na Nebojšu Milovanovića. On je obično odličan glumac koji uspeva da udahne malo digniteta svakom filmu u kome je glumio – uključujući i naslove iz nedavne prošlosti kao što su Medeni mesec i Đavolja varoš. Nažalost, Plavi voz mu je došao glave – u Baljakovom filmu je ostvario ubedljivo najgoru ulogu u svojoj dosadašnjoj filmskoj karijeri. Masne kose i dezorjentisan, na momente mahnitog ponašanja, njegov anti-junak je jednodimenzionalna karikatura bez glave i repa. Imajući u vidu neosporan Milovanovićev talenat, pretpostavljam da se radi o trenutnoj slabosti koja će biti prebrođena već u sledećem glumačkom zadatku (ove godine ćemo ga gledati u Kako su me ukrali Nemci Miše Radivojevića). Seksepilna Lena Bogdanović (koja je i jedan od producanata filma) pružila je svoj maksimum u skrajnutoj ulozi direktorke, a najzanimljiviji aspekt njenog lika je fizička transformacija na koju je glumica pristala kako bi se povinovala modnim diktatima od pre 30 godina. Goran Sultanović, kao Vojin deda – pukovnik Krsmanović, ima malecku ulogu koja je jedva vredna pomena, dok posebno pominjanje zaslužuje režiser Nebojša Radosavljević (Miloš Branković, Šesto čulo) koji je stao sa druge strane kamere kako bi odigrao sitniju ulogu ekscentričnog profesora. Njegov lik je napisan u comic relief ključu i publika ga je odlično prihvatila pozdravljajući gotovo svako njegovo pojavljivanje pljeskom i smehom.U tehničkom pogledu, film se bori sa brojnim problemima... Fotografija je veoma nepivlačna, HD elektronika umanjuje ionako problematičan retro štimung. Rekreacija epohe je trapava. Radnja je smeštena u 1980. godinu, ali tvorci filma ne uspevaju da nas uvere da je to zaista tako. Za razliku od Beogradskog fantoma koji je zarobio duh poznih 70-tih, Plavi voz je upadljivo neubedljiv po pitanju kostima i enterijera/eksterijera. Junaci nose firmirane košulje iz kolekcija od pre 2 godine, u tramvaju su novi automati za poništavanje karata... Uz to, Beograd izgleda izuzetno oronulo. Učionice imaju izguljne zidove, fasade su prljave i pune grafita... Zar se za vreme Tita nije obraćalo više pažnje na izgled prestonice? Ili nije bilo novca da se enterijeri pošteno okreče? U pitanju je, gotovo izvesno, ovo drugo. Nedostatak novca se vidi i u skučenosti scena koje se odigravaju na ulicama Beograda. Sve sami krupni planovi, ograničen dijapaznom lokacija...Dinamika film je potpuno off. Radnja krene, naglo zakoči, pa ponovo krene... Kao da je u pitanju voz sa tehničkim problemima. Prvi vrhunac filma se odigrava na igranci povodom izbora za najlepšu devojku. Fešta se prekida kada direktorka saopštava vest o smrti druga Tita. Kasnije, film još jednom pikuje. Ljubavne uzdahe Anice i Voje preko razglasa čuje čitava škola (Baljak je očigledno veliki fan Altmanovog M.A.S.H.-a). Zatim, Voja dospeva u zatvor gde je izložen torturi policije zbog vređanja lika i dela Josipa Broza. Posle njegovog oslobađanja sledi treći vrhunac koga neću spojlovati. Ali, to nije kraj. Gledaoci su „počašćeni“ sa dva nepotrebna i loše realizovana epiloga – prvi (koji se nadovezuje na prve minute filma) smešten je u 1991, drugi u 1996. godinu. Ovaj drugi epilog je posebno problematičan pošto se u njemu pojavljuju gotovo svi (sada) bivši tinejdžeri (u pitanju je godišnjica mature koja se, gle čuda, odigrava u Titovom plavom vozu). Problem je što svi izgledaju potpuno isto kao pre 16 godina. Istina, kosa ima je očešljana na drugu stranu i odeća je nešto modrenija, ali postarivanje izvedeno toliko nezgrapno da te scene dobijaju snažan nenamerni komični potencijal. Tokom tog poslednjeg segmenta ubačeno i nekoliko prvoloptaških koketiranja sa aktuelnom političkom situacijom (Hag), što priči daje nepotrebnu notu angažovanosti. (Političarenja ima i ranije, u vezi sa Titovom smrću, ali stav autora prema minulim događajima mi je promakao. Zahtevam pojašnjenje.)Iz ovog osvrta ispada da sam bio veoma oštar prema filmu. I jesam. U odbranu, moram istaći da film u domaću kinematografiju uvodi nekoliko zanimljivijih mladih glumaca, čije ćemo potencijale, nadam se, videti u nekom sledećem projektu (Aleksandar Radojčić je, ako se ne varam, već dobio ulogu u Bjelogrlićevoj seriji/filmu Montevideo, Bog te video). Takođe, moram naglasiti da mi je Plavi voz prijao više od mnogih filmova iz aktuelne domaće ponude (Čekaj me, ja sigurno neću doći, Kao rani mraz, Tamo i ovde...). Šta da radim, gajim simpatije prema tinejdžerskim dramedijama, čak i kada ne zadovoljavaju sve propisane kriterijume. Voleo bih da je ispostavilo da je Baljak srpski Džon Hjuz, ali ovo je ipak Srbija. Ne treba preterivati s očekivanjima.

[kim_philby]

jos o baljkovom filmu

RODITELJSKI SASTANAKZvanično najveći poznavalac omladinskog filma kod nas, Zoran Janković, autor predavanja o velikanu Johnu Hughesu, nije propustio priliku da među prvima pogleda PLAVI VOZ i da iznese svoju procenu ovog...Zvanično najveći poznavalac omladinskog filma kod nas, Zoran Janković, autor predavanja o velikanu Johnu Hughesu, nije propustio priliku da među prvima pogleda PLAVI VOZ i da iznese svoju procenu ovog ostvarenja, njegovog mesta u našoj tradiciji omladinskog filma i dometa u sferama rekonstrukcije epohe, političke višeslojnosti i veštine izrade.PLAVOM VOZU Janka Baljka nije potrebno ni dvadesetak minuta da se svrsta u najpogubiju od svih kategorija viđenih za neuspele filmove – kategoriju nimalo zanimljivih promašaja. To dosta zbunjuće imajući u vidu da PLAVI VOZ podbacuje u svakom aspektu koji se uzme u obzir.PLAVI VOZ je film nostalgije; pošto govorim o ovom našem parčetu raja koji samo što to nije postao, sasvim prirodno, reč je o filmu nostalgije sa ideološkim štihom. Ni tu se u načelu ne bi imalo šta zameriti da PLAVI VOZ tako uporno nee pokušava da se nametne kao ogledni primer lošeg filma. Uz to, ogledni primer koji nemoć svojih autora da na iole pismen i konsekventan način u delo sprovedu ideju koju su sami odabrali. Baljak nas je već TEGLOM PUNOM VAZDUHA privikao na nekompetetnost (pa i onu čisto aršinima zanata merenu) kao krunsku odliku svog stvaralačkog pristupa.Scenaristi PLAVOG VOZA kreću od dva zdrava i rezonska uzora – ŽIVOTA SA STRICEM Krste Papića i EKSPRES, EKSPRES Igora Šterka. Pozitivna ocena za prepoznavanje i odabir uzora, a jedinica kao vrata za egzekuciju ukorenjenu u ubeđenje da se prostom aprprijacijom i zbiranjem nadahnuća može dobiti približno ubedljiv rezultat. A ni prići,. Od Papića su mogli naučiti kako vešto i dostojanstveno balansirati sa melodramom koja čini srž daleko sveobuhvatnije priče, a od Šterka kako se sentimentalnost u pogledu bolje (upamćene) prošlostui ipak može preobraziti u višeznačnu zaumnost.Ništa od tih mogućih nauka, jer ovakvom PLAVOM VOZU kao nedostižni uzori izmiču i Čalićeve LUDE GODINE, Karaklajićev BUDIMIR TRAJKOVIĆ, pa čak i Miloševićev NIJE NEGO sa kojim deli otvorenu didaktičnost i razuđenost. Ovo nije apologija za Baljka, ali teško je iznaći ovdašnjeg reditelja koji bi uspeo da napravi značajnije kvalitetniji film na osnovu ovako traljavog predloška. Scenario PLAVI VOZ počiva na uverenju da je ritam priče tek jedno u dugom nizu postmoderničkih preterivanja; ključni događaj se odigra i zaključi još pre polovine filma, a ostatak filma prati postojanu mustru opšte aritmičnosti.I likovi su koncipirani sa jednakom ležernošću i oglušivanjem o ono čemu mlade dramaturge (valjda) uče na visokoim školama, a sve i da to nije deo nastavnog plana i programa, dosta toga su mogli prikupiti i pešačkom (VHS/DVD/divx praksom. Junaci PLAVOG VOZA su bledunjave i nezanimljive utvare predstavljene kao puke datosti, ništa zanimljivo se ne događa u njima samima, a ta praznina bi, po svoj prilici, trebalo da primora gledaoce da prepoznaju sličnu ispraznost i u vlastitim egzistencijama. Pitanje je zašto bi to pošten plevbes poželeo da uradi?Da bi udovoljio Baljku i ostalim ključnim kreativcima da je u zemlji zasnovonaj na simulaciji moguće i izsimulirati omladinski film koji se tiče omladinaca najmanje. A u kom su i odrasli tek prikaze punokrvnih (pa i grešnih ljudi). PLAVI VOZ savršeno rimovanje za svoju katatoniju i somnabulnost pronalazi u glumi. I to Nebojše Milovanovića, ozbiljnog glumca i velikomučenika koji već deceniju i frtalj dostojanstveno preživljava nove i nove uratke Paskaljevićevih, a koji u PV redefiniše pojam gromorne glume sa neviđenom moći da probudi vuklanski snažan tranfera neprijatnosti kod zatečenog gledaoca. Njegov zli profesor je začudni mutant svega najgoreg čega neverzirani/priučeni/polenji scenaristi mogu da se dosete – on je zavodnik, on je drzak, on je samoljubiv, buntovan, neprijatan, snishodljiv, prevrtljiv, nesvatljiv, izdajica, ulizica, demagog, idolopoklonik po potrebi, fašista u nastajanju... Zato ne čudi što u završnom segmentu filma saznajemo da je isporučen Haškom tribinalu zbog počinjenih ratnih zločina. Za koje se pripremao negde u četvrtoj rolni PLAVOG VOZA kada je (valjda) u svrhu seksualne predigre sa direktorkom rekreirao scene iz omiljenog mu Ciminovog LOVCA NA JELENE(!!!). Na stranu što je i iole mudrijim laicima poznato zlatno pravilo omladinskog filma – likovi odraslih moraju biti gurnuti na sam rub fokusa priče o mladima.Na sve muke koje prate Baljkov dugometražni igrani prvenac nadovezuje se paušalnost u jako važnom aspektu – rekonstrukciji epohe. Ono što nam je ponuđeno je nekakav dajdžest ranih osamdesetih, scenografski neutemeljen i sa kostimografskim rešenjima među kojima se nađe par godina star model Diesel košulje (sa vidnim logoom) ili Scotch &Soda preskupi džemper iz kolekcije ne starije od poslednje ruke scenarija PLAVOG VOZA. Naravno, ove manjavosti (baš kao i jadnjikav izbor HD kamere bi se dali oprostiti i opodvesti pod posledice skučenog budžeta pod uslovom da sve ono drugo (priča, gluma, poenta, smislenost, atmosfera, bazična filmska pismenost...) funkcioniše. A u PLAVOM VOZU sve toliko škripi da se gotovo ni ne čuje soundtrack za koji se postarala Janja Lončar uz song Zorana Pedina.Konac delo krasi, a PLAVI VOZ se završava u tonu saobraznom svemu što je prethodilo u poslednjih 100 minuta. Fizički gotovo nepromenjeni likovi 15 godina kasnije u atmosferi parastosa (sa nekakvim vudu lutkama na torti(!!!) saopštavaju šta se dogodilo – epizodisti su izginuli, glavni nevaljko je teško preživeo dešavanja na frontu i napisao zbirku antiratne poezije (koju je supruga prevela za englesko govorno područje), pečalbar se priženio multikulturalnom strankinjom, Superbad bucko je pustio brkove i na tome zaostao, a školska drolja i zlica je prestala da tapira kosu i postala (opoziciona) novinarka.... a zlom profesoru neka sudi Hag jer institucije našeg sistema još nisu osposobljene za tako nešto. Ovaj nenadani upliv dnevnopolitičkog u samom finišu nije ništa drugo do otužni pokušaj dodavanja relevantnosti filmu čiji autori nisu pokazali sposobnost ni da se nose sa najtrivijalnijim mogućim sadržajem. Onom u kom momak zavoli devojku, rezdeviči je u sobi za razglas uz zvuke govora tek upokojenog predsednika da bi ni kriv ni dužan postao junak kilavog ostvarenja iz domena partijske umetnosti.Baljka u magareću klupu jer nije pokazao dovoljno znanja ni da napravi film vredan prezira i cepidlačenja. Za ovako nešto se munjevito zakazuje sednica (barem) nastavničkog veća Ali to je važilo u neka druga vremena.

[kim_philby]

koljevic trijumfovao na sinema sitiju.

Subota, 12. jun 2010.Nagrade festivala Cinema CityInternacionalni Festival filma i medija Cinema City zatvara se u subotu 12. juna u 21h, kada će u Katoličkoj porti biti održana ceremonija dodele nagrada. Festival je tokom osam dana predstavio više od 120 filmova, preko 30 premijera u tri takmičarske i 11 revijalnih selekcija. Festival se odvijao na pet lokacija, u Katoličkoj porti, Srpskom narodnom pozorištu, Dunavskom parku, Pozorištu mladih i Muzeju savremene umetnosti Vojvodine. Tokom osam dana festivala, Cinema City posetilo je više od 80 000 gledalaca, a vedro nebo, toplo vreme i kvalitetan program doprineli su izuzetnoj posećenosti u open-air bioskopima, jednoj od najjačih tačaka Cinema City festivala. Novosadska publika je naročito uživala u gostovanju slavne glumice i pevačice Džulijet Luis, koja je otvorila filmski program i nastupila na muzičkom otvaranju festivala 5. juna na Petrovaradinskoj tvrđavi. Od 5. do 12. juna ceo grad je, zaista, postao bioskop!Na svečanoj ceremoniji zatvaranja Internacionalnog Festivala filma i medija Cinema City, u Katoličkoj porti, 12. juna u 21h , biće dodeljene sledeće nagrade:Međunarodni žiri takmičarskog programa „Exit Point“ festivala Cinema City u sastavu:1. Ninos Feneck MIKELIDES – predsednik žirija2. Albert Wiederspiel3. Guy Jacques4. Kalina Kovačević5. Steffen Winkje na završnoj sednici, pošto je pogledao sve filmove u takmičarskom programu, jednoglasno doneo odluku o nagrađenim filmovima:1) GRAND PRIXIBIS statueta i novčana nagrada za najbolji film iz takmičarskog programa’’Exit Point’’ dodeljuje se filmu „Zima do kostiju“ u režiji američke rediteljke Debre Granik.Obrazloženje: Nagradu za najbolji film dodeljujemo filmu “Zima do kostiju” za poštenje, iskrenost i autentičnost opisivanja društvenog miljea, jednim upečatljivim i efektnim stilom.2) NAGRADA ZA NAJBOLJU REŽIJUIBIS statueta za najbolju režiju filma u okviru takmičarskog programa’’Exit Point’ dodeljuje se kineskom režiseru Čuan Luu za film “Grad života i smrti”.Obrazloženje: Nagradu za najbolju režiju dodeljujemo kineskom reditelju Čuan Luu za istorijsku vrednost, i za postignut balans između epskog i individualnog u impresivnoj, bolnoj i realističnoj režiji.3) NAGRADA ZA NAJBOLJU MUŠKU ULOGUIBIS statueta za najbolju mušku ulogu u okviru takmičarskog programa’’Exit Point’ dodeljuje se Emiru Kusturici za ulogu u filmu “Afera Zbogom”.Obrazloženje: Nagradu za najbolju mušku ulogu dodeljujemo Emiru Kusturici za suptilnost i humanost u prikazu različitih karakteristika jedne ličnosti.4) NAGRADA ZA NAJBOLJU ŽENSKU ULOGUIBIS statueta za najbolju žensku ulogu u okviru takmičarskog programa’’Exit Point’ dodeljuje se Loli Duenjas u filmu “Ja takođe”Obrazloženje: Nagradu za najbolju žensku ulogu dodeljujemo španskoj glumici Loli Duenas za toplinu i prikaz čitave palete emocija u filmu.5) SPECIJALNA PRIZNANJAŽiri selekcije “Exit Point” dodeljuje ove godine dva specijalna priznanja.- Plaketa za umetnički doprinos , u okviru takmičarskog programa ’’Exit Point’’ dodeljuje se Muhamedu Al Darađiju za ostvarenje “Sin Vavilona”.Obrazloženje: Posebno priznanje za umetnički uspeh dodeljuje se za hrabar i poetičan opis uticaja rata na pojedinca.- Plaketa za izuzetan glumački doprinos dodeljena je Pablu Pinjedi za ostvarenje “Ja takođe”.Obrazloženje: Specijalno priznanje za glumački doprinos dodejeno je Pablu Pinjedi za ljudskost, snagu i duhovitost koje je ugradio u svoj lik.Međunarodni žiri takmičarskog programa „NACIONALNA KLASA“ Cinema City festivala u sastavu:1. Kirill Razlogov – predsednik žirija2. Albert Wiederspiel3. Dejan Aćimović4. Jelka Stergel5. Thure Munkholmje na završnoj sednici, pošto je pogledao sve filmove u takmičarskom programu, jednoglasno doneo odluku o nagrađenim filmovima:1) GRAND PRIXIBIS statueta i novčana nagrada za najbolji film iz takmičarskog programa''Nacionalna klasa'' dodeljuje se filmu "ŽENA SA SLOMLJENIM NOSEM" u režiji Srđana KoljevićaObrazloženje: Za izuzetnu produkciju, lakoću sa kojom komunicira sa publikom i izuzetan umetnički domet. Ovaj film je dovitljivi komentar na život u multikuluturalnom Beogradu danas.2) NAGRADA ZA NAJBOLJU REŽIJUIBIS statueta i novčana nagrada za najbolju režiju filma u okviru takmičarskog programa ''Nacionalna klasa'' dodeljuje se režiseru filma "32 Decembar", Saši Hajdukoviću.Obrazloženje: Nagrada za najbolju režije dodeljuje se čoveku koji se ne boji da progovori, čineći to sa iskrenošću koja pleni. U ovom, inače svom prvom filmu, reditelj već pokazuje izuzetnu sposobnost da dočara važne društvene i egzistencijalne probeme, ne gubeći pri tom mladalačku direktnost u pristupu.3) NAGRADA ZA NAJBOLJI SCENARIOIBIS statueta i novčana nagrada za najbolji scenario filma u okviru takmičarskog programa''Nacionalna klasa'' dodeljuje se scenaristi filma "ŽENA SA SLOMLJENIM NOSEM" , Srđanu Koljeviću.Obrazloženje: Za inteligentan zaplet i dovitljive dijaloge, zanimljive i ubedljive likove koji s lakoćom zadobijaju simpatije publike.4) NAGRADA ZA NAJBOLJU MUŠKU ULOGUIBIS statueta i novčana nagrada u okviru takmičarskog programa''Nacionalna klasa'' dodeljuje se glumcu u filmu "ŽENA SA SLOMLJENIM NOSEM" , Nebojši Glogovcu.Obrazloženje: Za originalna i upečatljiv portret izbeglice u nedovoljno prijateljskom okruženju, koji kroz nametnutu očinsku ulogu uspeva da u potpunosti povrati svoju ljudskost.5) NAGRADA ZA NAJBOLJU ŽENSKU ULOGUIBIS statueta i novčana nagrada u okviru takmičarskog programa''Nacionalna klasa'' dodeljuje se glumici u filmu "32 DECEMBAR", Nikolini Đorđević.Obrazloženje: Za način na koji prikazuje očajanje, ženu bez nade koju sopstveni vapaj za ljubavlju vodi u bezizlaznu situaciju.6) SPECIJALNO PRIZNANJE ZA UMETNIČKI DOPRINOSSpecijalno priznanje-plaketa za umetnički doprinos u okviru takmičarskog programa''Nacionalna klasa'' dodeljuje se glumcu u filmu "ĐAVOLJA VAROŠ", Vladimiru Velisavljeviću.Međunarodni žiri takmičarskog programa ’UP TO 10.000 BUCKS’ Cinema City festivala u sastavu:1. Dunja Kusturica, predsednik žirija2. Ognjen Glavonić3. Gauthier Moraxje na završnoj sednici, pošto je pogledao sve filmove u UP TO 10.000 BUCKS takmičarskom programu, jednoglasno doneo odluku o nagrađenim filmovima:1) NAJBOLJI FILM – IBIS statueta i novčana nagradaza najbolji film iz takmičarskog programa UP TO 10.000 BUCKS dodeljuje se filmu “Četvrtak” reditelja Nikole Ljuce.Obrazloženje: Zbog jačine vizije, lične i iskrene priče, koju prožima vešto i samouvereno pripovedanje. Odlična fotografija i montaža kao i već visoka autorska zrelost reditelja i njegovih saradnika ovaj film čine snažnim i potresnim delom.Žiri dodeljujeI tri ravnopravna priznanja.2) Specijalno priznanje za režiju – plaketa dodeljuje se filmu “Ja već jesam sve ono što želim da imam” reditelja Danete Komljena.Obrazloženje: Zbog priče prikazane kroz uzbudljivu formu i zrelo, promišljeno kadriranje autora sa već jasnim, preciznim i originalnim stilom.3) Specijalno priznanje za originalan pristup - plaketa, dodeljuje se filmu “Beskoristan predeo” rediteljke Louise Botkay Coucier .Obrazloženje: Zbog interesantnog tretmana vremena kroz prostor i slike, kao i nemog pevanja pesme o usamljeno4) Specijalno priznanje za reditelja koji obećava – plaketa, dodeljuje se filmu Crvenkapa reditelja Zorana Tairovića.Obrazloženje: Zbog ogromne energije i svežeg pogleda na svet autora kao i neobuzdanog duha invencije, jasnog stava i igre koje nose celo delo.Nagrada za najbolji film festivala Cinema City po mišljenju publike dodeljuje se filmu “Žena sa slomljenim nosem”, reditelja i scenariste Srđana Koljevića koji je prikazan u okviru takmičarske selekcije “Nacionalna klasa”Priznanje kritičara i novinara akreditovanih na 3. internacionalnom Festivalu filma i medija Cinema City, za najbolji domaći film u takmičarskom delu programa "Nacionalna klasa" dodeljuje se delu “Žena sa slomljenim nosem” scenariste i reditelja Srđana Koljevića.

[kim_philby]

i gradski konkurs...http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1396653

[Sludge Factory]

popboks Vesti | 15:40 | 14.06.2010.Američki rimejk Technotise - Edit i jaAmerička producentska kuća Legendary Pictures radiće rimejk srpskog animiranog filma Technotise - Edit i ja, Alekse Gajića, potvrdio je distributer filma.Do sada je potvrđeno da je scenaristkinja filma Leta Kalogridis, koja potpisuje scenarije za filmove Zatvoreno ostrvo Martina Skorsezea, Aleksandar Olivera Stouna, a trenutno radi na filmovima Battle Angel Jamesa Camerona i Ghost in the Shell Stevena Spielberga, a bila je i izvršni producent filma Avatar.Producenti filmova su Rae Sanchini koji je sa Cameronom ranije sarađivao na filmovima Solaris, Titanik, Čudni dani, kao i Thomas Tull i Jon Jashni ispred kompanije Legendary Pictures.Odluci da se radi rimejk doprinela je velika gledanost probnog dvominutnog trejlera koji je, na porudžbinu Scotta Glassgolda i Raymonda Brothersa, izvršnih producenata rimejka, napravio Jaron Pitts.Trejler je nastao kombinacijom kadrova sa Milom Jovović iz filma Suvišni izveštaj, sa kadrovima iz filmova Potomci, Avatar i drugih, a pušten je u februaru dostigavši preko dva miliona poseta.Trejler možete pogledati u okviru ove vesti.Technotise će kofinansirati studio Warner Bros, a film će se u bioskopima pojaviti 2011. godine.Technotise - Edit i ja nastao je prema stripu Alekse Gajića i prati studentkinju u Beogradu 2074. godine, Edit koja ugrađuje čip sumnjivog porekla kako bi povećala intelektualne sposobnosti, ne sluteći da će čip postati svestan samog sebe i početi da se razvija kao njena paralelna ličnost, Edi.

http://www.youtube.com/watch?v=TPu-PRHtCWE

[kim_philby]

koji se inace proslavio laznim trejlerom za green lanternhttp://www.youtube.com/watch?v=_hTiRnqnvDs

[ToniAdams]

jebote, jel nisu ovo sladzovo u stvari umontirani isecci iz rezident ivla i ostalih sranja?:D