Srpski film

[Corkscrew]

Kako pretrpeh kritike i pokude za ovaj topik na potonjim forumima, ja cu ga iz najstarijeg srpskog razloga (inat) otvoriti opet, jer ja na svakom forumu mislim isto.Dakle, rekosmo da se domaca kinematografija ne ogleda samo u Maratoncima i Ko to tamo peva, bez obzira sto se generacije vec sporazumevaju replikama iz istih, vec je tu bilo i ozbiljnih ostvarenja sa ozbiljnim porukama. E sad udrite u tastaturu ako imate neki utisak, secanje , komentar za sve nase stavljeno na celuloidnu traku od Limijera naovamo.Vozi Misko !

[andjelija]

Kako pretrpeh kritike i pokude za ovaj topik na potonjim forumima, ja cu ga iz najstarijeg srpskog razloga (inat) otvoriti opet, jer ja na svakom forumu mislim isto.Dakle, rekosmo da se domaca kinematografija ne ogleda samo u Maratoncima i Ko to tamo peva, bez obzira sto se generacije vec sporazumevaju replikama iz istih, vec je tu bilo i ozbiljnih ostvarenja sa ozbiljnim porukama. E sad udrite u tastaturu ako imate neki utisak, secanje , komentar za sve nase stavljeno na celuloidnu traku od Limijera naovamo.Vozi Misko !

ispada po tebi da maratonci i ko to tamo peva nisu dovoljno ozbiljni. molim te, za neke ljude oba filma prestavljaju najbolje nase filmove i najsavrsenije. meni licno maratonci su najbolji srpski film, ali dosta ih jos nisam odgledala. a znam i one koji ce reci da im je ko to tamo peva. i oba filma su i te kako ozbiljna zavisi iz kog ugla gledas. ------da kazem ponovo, nadajuci se da nece i ovaj forum crci sutra, jer ce me treci put stvarno mrzeti ponovo da kucam...prvo da kazem da mnogo domacih filmova nisam gledala ali ono sto jesam, cu da spomenem. SUTRA UJUTRU rezija oleg novkovic, scenario pisala ZEMUNKA milena markovicradjen sa vrlo malo para. ono sto dominira u filmu je sublimarna tisina koja vlada medju akterima. sve sto je receno je manje vise ne bitno. ponasanje, mimika, pokreti, pogledi, telesno iskazivanje emocija je kljuc zbog cega je ovaj film za mene poseban. toga u nasim filmovima skoro da nema. mislim da su glumci fenomenalno odradili svoj deo posla, da su uspeli verodostojno da nam iznesu unutrasnja osecanja i kroz sta su svi do jednog prolazili. ono sto je mene posebno fasciniralo (sada se osecam kao papagajka) je glumica NADA SARGIN prosto ne mogu da verujem koliko je dobra! ona je vrhunska glumica! takav osecaj ispred kamere (na zalost nisam stigla da je gledam u pozoristu ako uopste glumi u pozoristu) ....nemam reci. mislim da ni od starih ni od mladih mi nemamo bolju... i nadam se da ce jednog dana, kao moja muza, da mi bude u filmicima :) i od jos novijih gledala sam zavet koji me je razocarao. ima par odlicnih (scenografija pretezno) scena ali overall EK se tu totalno pogubio.

[Corkscrew]

Nisam tako mislio, to su u svakom slucaju ozbiljne tragikomedije, al ovaj prvi deo kovanice nikad niko nije hteo u celosti da sagleda, valjda zbog svega sto nam se inace desavalo. U svakom slucaju su najvise exploatisani, pa su poceli da gube na specificnoj tezini, bez obzira koliko su super.Iz tog opusa meni su recimo jaci Sabirni centar i Majstori, majstori sa maestralnim recitalom istoimene pesme pisca Aleksandra Sekulica na kraju filma u izvedbi zabludelog alkoholisanog nastavnika srpskog jezika Viskija (A.Bercek)Nada Sargin-meni familiar face.Ok je, mada se nisam udubljivao u njen rad.Sutra ujutru nisam gledao,kao ni ranije pomenutu Klopku, zao mi je sto sam zadnjih godinu dana malo izgubio korak sa domacim ostvarenjima, atrudim se da ipratim i pogledam sve sto izadje. bez obzira na kritike. Sad su i ti filmovi poceli da se masovnije snimaju pa se ne stize. Shta ye two ye, cekamo DVD.Nisam stigao da pogledam ni Sejtanov ratnik, ni Optimiste.

[Corkscrew]

Naravno, to jeste u svakom slucaju najinteresantnije i aktuelno, ali sam se na kraju uvodnog topika kao vest advokat zadnjom klazuzulom zastitio da mozemo da cavrljamo o svemu. Jako je veliki broj domacih filmova koji su snimljeni i imali ogroman uticaj na vlast i drustvo, a kod sirih narodnih masa su prosli relativno neprimeceni i neupamceni kao npr Misterije organizma od Makavejeva zvbog kog je iskljucen i KP i emigrirao i u egzilu stvorio svetku karijeru, pa do srpskog(jugosolvenskog) noir filma koji je imao za posledicu da bude inspiracija nekim holivudskim rediteljima koji su ih gledali na filmskim festivalima po svetu kao npr lik Dzimi barke koji je posluzio kao inspiracija za lik koji glumi Dzon Vojt u legendarnom Ponocnom kauboju.

[Musharaf]

veceras premijera necega sto je inventivno nazvano 'cetvrti covek'. film potpisuje grossmajstor zecevic. ajd ko bude morao da gleda po sluzbenoj duznosti nek zapljune vodje...

[ToniAdams]

vazi...pre bi se osiso na tarzanku neg gledo koja kao superheroja.

[Musharaf]

sve se nekako nadam da onima koji su preziveli krojacevu tajnu ni cetvrti covek nece tesko pasti.

[luba]

sve se nekako nadam da onima koji su preziveli krojacevu tajnu ni cetvrti covek nece tesko pasti.

iz druge ruke saznajem da je na novinarskoj projekciji bilo samo par izroda koji nisu ocarani novim uradkom coveka sa kacketom, te ce mozda postati i cenjeniji od klopke medj svesnom srpskom publikom. ratni zlocinci, bia, jso i sl. pravi recept za uspeh.ali je tut belgrad bio na premijeri, cujem od onih koji ne znam iz kojih razloga dzedze da bi gledali invasion.scenario i slicne stvari, ma koga je za to briga. nekako imam utisak da ce treci plus jedan covek nema veze ni sa noarom, ni sa krimicima, vec da je u pitanju jos jedan od smandrljanih pokusaja da se dokaze da srpski film nisu samo letece curke ili kako god bese onaj divni citat.volela bih da gresim ali se plasim da sam u pravu, sto rece milan milutinovic u rambujeu.

[maxivida]

iz druge ruke saznajem da je na novinarskoj projekciji bilo samo par izroda koji nisu ocarani novim uradkom coveka sa kacketom, te ce mozda postati i cenjeniji od klopke medj svesnom srpskom publikom. ratni zlocinci, bia, jso i sl. pravi recept za uspeh.

A tako znači Klopka... Evo je već treću nedelju na repertoarima nemačkih bioskopa. Ja htela da idem da gledam, bez ikakvih očekivanja. Možda bolje da ne?

[kobni zelaya]

To gastosi gledaju. Misliš da bi jedan ozbiljan Nemac mogao sebi da dopusti da gleda to đubre? (Potpuno sam ozbiljan, bez trunke ironije.)

[luba]

ako ti nedostaju srceparateljni a besmisleni scenariji srdjana koljevica i gospodje mu, smiranje nebojse glogovca i mikija manojlovica, manda, podocnjaci natase ninkovic, anica dobra u bundi i izvakani patriota vuk kostic, spotovi ane stanic, recenice koje nista ne znace u situacijama u kojima su izgovorene, zapleti koji se dehumanizuju i gube snagu razradom, izvedbom i mizanscenom, maternji jezik i novi zargon koji je bio in medj srednjoskolcima pre desetak godina, onda mozda i da pogledas.inace, nema potrebe.jedina svetla tacka melita bihali ponovo na filmskom platnu.naravno, an zeneral ocena establismenta i objektivnih gledalaca je thumbs up.

[maxivida]

Zelajo, film je bio uvršten na program Berlinskog festivala, mislim da je tim putem došao do nemačkih bioskopa. Inače, gastosi* ne idu u bioskop. Ovo ti i ja najozbiljnije kažem, bez ironije. Ti ljudi nemaju nikakvog kontakta s kulturnim životom u bilo kom obliku, osim što svako ima satelitsku antenu. Kakav crni bioskop, pare moraju da se šparaju i da se šalju kući. Čast izuzecima.Lubo, to stvarno zvuči depresivno. I'll pass. *pritom mislim na prave gastose, koji čine veći deo naše dijaspore u Nemačkoj, a dospeli su ovamo sedamdesetih godina.

[debaser]

piše: Gavrilo PetrovićMaskirna formaNa izvestan način, dometi filma koji je otvorio Sinemaniju, Četvrtog čoveka Dejana Zečevića, dobar su pokazatelj ispoljenih ambicija pri odabiru onoga što se ove godine nudi na našoj maloj "distributerskoj reviji"?pod pretpostavkom, naravno, da je mogućnost izbora uopšte i postojala. Površno, nemaštovito, neretko bleferski (da ne upotrebim neku oštriju reč), i prvi celovečernji film i celonedeljni program mahom su sklopljeni tako da već na prvi pogled s razlogom izazovu skepsu oko kakvog kumulativno-pozitivnog utiska kod svakoga ko prati šta se inače dešava u zapadnoj kinematografiji. Rekoh zapadnoj kinematografiji, zato što se i Zečević idejno najradije poziva na nju kad preslikava njene obrasce, dok se program u nastavku revije, izuzev pokojeg britanskog kvazibiografskog kvazispektakla, u celosti zasniva na zbrda-zdola nabacanim proizvodima iz američkog asortimana.U oba slučaja, naglasak na najbogatiju i najisplativiju riznicu na svetu ne bi trebalo da ograničava. Niti je u produkcionom okviru koji kombinuje državne novce, pomoć kuće Pink International, istaknutu filmsku ekipu i podebelo zanatsko iskustvo reditelja bilo nemoguće nabudžiti nešto što može verno da oponaša kvalitetniji američki hit?ili da bar stoji rame uz rame sa tamošnjim niskobudžetskijim biserima?niti je iz produkcionog okvira Holivuda i okoline bilo teško probrati najprivlačnije i pružiti još jednu priliku ljubiteljima komercijalnog filma da bez frustracije dobiju destilovanu porciju onoga što im FEST tradicionalno razvodni. Naročito pošto mi je prošle godine maltene isključivo zbog Sinemanije bilo drago što pratim i domaći, a ne samo strani bioskopski repertoar. Međutim, zapanjujući postotak onoga što sam do sada video opravdalo je crne slutnje i svelo se na gomiletinu filmova koji ne samo da su loši, ili prolazni, nego takvi da ne morate nikad ni da ih pogledate.Razlozi za šokantno siromašnu ponudu su brojni, delom opravdani, i sigurno depresivni, i možda ću nagađati o njima u predstojećim danima kad se mučnijim pokaže pisanje o dosadnim filmovima koji su se preselili u centar grada, odnosno onim koji, posle projekcije u Centru Sava, nikad neće preći reku. Zanimljivija je odluka da svetkovine, posle toliko godina, otvori domaći film, uz prateću pompu i crveni tepih, poklon autor? i skuplju ulaznicu, da bar preko FEST-ove fore, kad već ne premijerama preostalih dvadesetak ostvarenja, L'oreal Paris Cinemania 2007. ostavi traga.Ako je to stvarno bila namera, svaka čast. Četvrti čovek je ono što je Klopka bila za FEST. šteta što nije i bolji film, pa da prosečno holivudskog đubre koje sledi (Invazija, već iste večeri) bude išta drugo do olakšanja.Dejan Zečević kaže da voli kada se punopravni autori dohvate žanrovskih konvencija trilera pa ih obrade na svoj način, bilo da su Amerikanci, Englezi ili Francuzi koji prave repliku na anglofone uzore. Kao Melvil sa Samurajem, Parker sa Anđeoskim srcem, Beson sa Nikitom i Profesionalcem, ili Majkl Man, svako malo, sa kakvom kriminalističkom dramom. Svako od pobrojanih dela uzima žanr kao polazište, istovremeno ga poštuje i pretumbava, prozbori nešto fundamentalnije o ljudskom stanju i bez izuzetka spada u s?m vrh opusa pobrojanih reditelja. Volim i ja kad se to desi. štaviše, za moj ukus to je definicija idealnog filma.šta ne volim? Kada nedovoljno sazreli autori, umešne zanatlije tek za domaće standarde, uzmu da prave "moderan, urban" triler o "surovoj srpskoj stvarnosti" koji je i nekakva "moralistička potka", a zapravo izgovor za štikliranje uzora. Zato što, pored osnovnih pretenzija, Čovek sa Klopkom deli, nažalost, i sličan konačni rezultat: radi se o delu koje ni sa jednim, ni sa drugim, ni sa trećim, ni sa četvrtim, ne izlazi najveštije na kraj. A spasavaj se ko može kad pokuša da ih uklopi u isti film: čim se primaknu kompleksnosti, koliko-toliko izgrađeni likovi skliznu u žanrovske tipove; obećanje svake dramatičnije scene poništava se ziheraškim replikama, pištoljskom paljbom ili?proizvoljno od slučaja do slučaja?policijskim sirenama; a kad stvari, uprkos svemu, zadeluju iole verodostojno, ubije ih sledeća rediteljska etida iz oblasti trilera koja s prethodnim nema mnogo veze.Kako se odvija, priča otkriva rupe kroz koje se mogu provući hladnjače devedesetih. Već u prvim minutima, kad se iz dvomesečne kome probudi lik sa amnezijom i sazna da su mu ubili ženu, sina, zamalo i njega, pretpostavljamo jedno moguće rešenje priče jer smo ga već stotinu puta videli, ali ga odbacujemo kao verovatno?jer smo ga već stotinu puta videli. Ostatak filma Zečević i Jevtić će pokušavati da nam ne otkriju kako je priča položena baš na taj izlizani obrt.To izgleda ovako: u razgovoru sa starim prijateljem (bar mu ovaj tako tvrdi), naš junak, major vojno-bezbednosne agencije, vraćen iz mrtvih i prigodno nazvan Lazar, dobija ključni nagoveštaj posle koga ga do istine deli samo jedno jedino pitanje?i smesta napusti scenu kako se film ne bi tu i tada završio. Kad posle dugog perioda sumnjičavosti odjednom reši da bespogovorno veruje onom koji mu nezvanično imenuje krivce za njegovu tragediju, on upotrebi detektivske instinkte da istraži njihovu prošlost, ali ne i da eventualno proveri svoj izvor, ili s?m iznudi potrebne informacije i priznanja?što bi se očekivalo od ucveljenog osvetnika željnog pravde, kamoli od nekoga ko je uz to i prekaljeni obaveštajac. Po kratkom postupku on likvidira "osumnjičene" jer bi u svakom drugom slučaju saznao ono što se nekako mora odložiti za kraj. To nije dovoljno, te ga osoba kojoj je najmanje u interesu da Lazar reši misteriju posle još i kori zbog prenagljenog okidanja pištolja. Kasnije će ga neko iza koga?iz svega predočenog?ne stoji veća grupa konspiratora, ucenjuje da izvrši političko ubistvo, i Lazar, umesto da mu rokne jedan kroz glavu i momentalno reši problem?pristane, šta će. Iz tog razloga, Nikola Kojo pokazuje vanrednu ubedljivost i harizmu do prvog momenta kad mu scenario ne zaprži čorbu: jedno vreme i najgore replike iz njegovih usta odjeknu proživljeno; posle toga, primoran je da se snalazi od scene do scene.Jedan od načina da se film predstavi ozbiljnim jeste što se u njemu svi ponašaju smrtno ozbiljno (kao u Klopci!). Bogdan Diklić i Dragan Petrović Pele otaljavaju taj posao izgovarajući rogobatno prevedene rečenice sa engleskog, nesrećni i iritantni u loše podeljenim ulogama, Miki Krstović, glumac koji s?mom pojavom može da ubedi da je mračni bezbednjak, potrošen je na s?mom početku gde šmira doktora, a ne znam koliko odgovornosti za lik Teodore, Lazarove ljubavnice, staviti na dušu Mariji Karan, a koliko Zečevićevoj nesposobnosti da stvori ženski lik, odnosno romantičnu scenu. Prilika da se epizodni likovi istaknu ekscentričnostima završava se tako što krimos/tajkun/političar s vrata udari u onu "Je l' znaš ti ko sam ja?", valjda da bi se potcrtala ironija glavnog junaka koji traži sopstveni identitet, šta li?a kad i dođe red na krimosa da probulazni nešto o svinjogojstvu, ili ratnog zločinca o "svemu što je država tražila", na političara (Dragan Nikolić) o duši, zasvrbe prsti da Kojo što pre izvadi pištolj i presudi im za zločine protiv dramaturgije.Sudeći po konfuziji zapleta, problemu motivacije likova, previda i paradoksa na svakom narativnom uglu, izgleda da je Zečević (uz saradnika na scenariju Bobana Jevtića) hteo da se priča obrazuje oko kopiranja opštih mesta iz omiljenih filmova. Pored najočiglednijeg?polazišta iz Bornovog identiteta?špica i muzika kažu nam da reditelj voli Sedam; sećanje koje se u fragmentima vraća glavnom liku prikazaće se onim preosvetljenim titranjem koji koriste još samo sajdžije iz najdubljih holivudskih podruma, junak će umaći goniocu u podzemnoj železnici, biće tu nekakva scena sa snajperom, uglavljenja posveta Samuraju u vidu paljenja i gašenja stone lampe, noarovski kadar lifta iz iskošene donje vizure, i, obavezno, finčerovski helikopter da na kraju svojim reflektorom osvetli sramotu negativca kad ovaj začkilji u nebo.Svaki takav "omaž" niti nadmašuje niti na bilo koji način nadograđuje original. Samo izgleda bolje nego u prosečnom domaćem filmu, s kojim deli nešto mnogo značajnije: sveprisutnu energiju "izduvanog balona", tako da čak i scena koja je laka za efektno rešavanje?poput one u kojoj lik mora da prodre u kompjuter vojne bezbednosti pre nego što se neprijatelj pojavi i otkrije ga?kuburi na napetosti.Da li zato Četvrtog čoveka treba vrednovati u kontekstu srpskog filma?gde je, uprkos svemu pobrojanom, superioran?ili svetskog, gde je u najboljem slučaju problematičan? Ovo nije prvi put da se nešto hvali time da je "prvi pravi bioskopski film", niti je, samo u toku ove godine, prvi put da se upotrebljava odrednica "prvi srpski triler". Hoćemo li tako stalno da počinjemo ispočetka, zadovoljavajući se ponovnim pionirskim statusom, ili će se napokon pojaviti i taj "drugi", koji bi da odmeri snage i sa svetom van naše male zemlje, koji od nas neće tražiti da se pretvaramo kako pre njega u životu nijedan triler nismo odgledali?http://www.b92.net/kultura/film/vise.php?n...270646&fs=1odlican tekst.Apsurdno mi je snimati film u ovoj zemlji i to na ovaj nacin, gde ti je glavna tema BIA i VBA. Nije uopste hrabro, a mislim da autori misle da jesu. Film teze, izrecene posle ne znam koliko minuta mucenja. Nije bitno da li je teza tacna ili nije, nego da li je prica ispricana vesto a ovaj put nije, sta vise vrlo banalno i prepuno dramaturskih rupa/nelogicnosti, koje je opet moguce opravdati uslovnostima koje zanr nosi sa sobom, ali ove rupe su ipak prevelike. Obaska sto smo zatrovani udbaskim pricama, raznim sluzbama, insajderima i slicnim, pa je tema automatski ziheraska. Politika je toliko deo pop kulture i politacari i sluzbe su toliko izmitomanisani, da mi je prosto melem kada vidim domaci film kao sto je Sutra ujutru.Ni polugola Marija Karan nije uspela da ublazi dusevnu bol koji film izazove.p.s.Teza mi deluje da je na tragu izjave Bebe Popovica da je udba osmi putnik srpkog drustva, s cime bih se mogao sloziti, ali to ipak nije dovoljno za dobar film. S tim da ovde nije u pitanju bas udba, nego losi momci iz iste. Ipak je zandarmerija ucestvovala u snimanju.

[Musharaf]

gavrilo je 1 car i voleo bih da ga vidim na ovom forumu. jedino što me razočarava je da voli folirantske pokušaje mana i besona. ko nije zaspao na heatu ili nikiti, taj nije 1 čovek. naročito na heatu.

[luba]

ja imam neki cudan OCD kad je u pitanju domaci film, te me u odredjenim vremenskim ritualima uhvati neizdrz da moram da pogledam sva izuzetna ostvarenja kojih mogu da se docepam.tako sam gledala do koske, sta je s tobom nina, budjenje iz mrtvih, zivanu (dobro, to je tv drama, ali glumi milica milsa), apsolutnih sto, rodjeni sjutra , pogled sa ajfelovog tornja, sivi kamion... i razne slicne, excluding filmove dobitnika nagrade branko radicevic, cak ni prvenac (tj. drugenac, ali to nema veze).onda osetim onaj transfer neprijatnosti, pa me zudnja za maternjom kinematografijom prodje. i ne znam da li je problem u losim scenaristima, karakternim glumcima ili nadobudnim rediteljima. jedan od retkih filmova za koje sam mislila da ce biti drugaciji, to jest, obican simpatican rom-com, sasvim obicna prica, ispade besmislena budalastina u kojoj cak i pominjanje meni dragih yo la tengo zvuci folirantski i totalno out-of-place.i tako nekako zakljucim da je mlad i zdrav kao ruza najbolji film koji sam gledala u post-2000 srbiji.