Generacija Y

[MancMellow]

Imao sam prilike da radim i sa jednom i sa drugom "generacijom" i nisam primetio neke razlike. Složio bih se sa Gazzom što se podele kod nas tiče.

Da, podela je uglavnom ok za Srbiju. Samo se ne bih slozio do kraja u vezi sa uzrocima.

[Weenie Pooh]

Generacijsko gunđanje na stranu, meni je u ovoj priči najzanimljiviji taj deo o samopouzdanju i high self-esteem. Ne znam baš puno tih Y klinaca ali skoro svaki od njih nekoliko ima užasno visoko mišljenje o svojim sposobnostima i kvalitetima, često potpuno nepodržano u svetu van njegove glave. Neverovatno mi je koliko su često ubeđeni da im ceo svet nešto duguje, da im je zakinuto ovo ili ono što sleduje po nekakvom nepisanom pravilu, for being awesome.Vidim samo dva moguća uzroka za te deluzije:1) Hiperinformisanost. Više nego ranije generacije, ovi danas imaju uvid u to kako svet funkcioniše na nekim lepšim mestima, uglavnom izmišljenim, kako se likovi u filmovima ili serijama ponašaju, i šta zaslužuju by default. Identifikuju se podsvesno, i bivaju razočarani kad im realni svet ne izađe u susret.2) Odbrambeni mehanizam. Da bi se izbegla samokritika i preispitivanje zbog eventualnih neuspeha koja vodi do, o ne, sumnje u svoje kvalitete i sposobnosti, potrebno je u sebi konstatno mantrati "ja sam super, ja sam super, ja sam super" dok u to ne počne da se veruje. A kad sebe ubede, mogu da se opuste i sačekaju da svet počne da ih tretira kako oni Zaslužuju. Brzo će to, a dok ne stigne uvek mogu da se požalim putem social networkinga... ceo svet, naravno, jedva čeka da čuje šta sam danas radio.

Edited August 9, 2011 by Weenie Pooh

[yolo]

Složio bih se sa ovim, i ja sam došao do sličnog zaključka posmatrajući mlađe generacije na faksu. Ono što njih najviše karakteriše nije beznađe, već prilično velika ambicija. I to ne ona koja ostavlja prostora za neki rad na sebi i lični napredak, već jako izražen osećaj da se sve zaslužuje odmah i sada i ne biraju se sredstva da bi se to ostvarilo. Od profesora se očekuje da ih maltene nagradi što su prepisivali na ispitu, jer to pokazuje da su se snašli, a smisao za snalaženje je na daleko najvećoj ceni. Obrazovanje se ne doživljava kao dvosmerni proces, profesori su tu da im daju diplome i to se visokim prosekom kako bi se posle upisao master. Ukratko, samo je forma bitna.Druga stvar koja upada u oči je gotovo fascinantna nezainteresovanost za bilo šta što najdirektnije ne utiče na njihov život.

fantasticno primeceno. moja prijateljica koja je prosle godine predavala na jednoj umetnickoj skoli (ajd da kazemo prilicno visokog ranga za domace prilike) bila je izlozena pobuni na ispitu sada u junu kada je primenila kriterijum da student koji nije dosao sa prakticnim radom na ispit, ne moze da dobije 10-ku (pritom prakticni rad uopste nije uslov za izlazak na ispit). u pitanju je ozloglaseno lak fakultet za studiranje i predmet koji se lagano prolazi prakticno bez spremanja, uz znanje koje se delom stice na predavanjima i vezbama a delom je intuitivno, iz svakodnevnog iskustva, dok priprema inkrimisanog prakticnog rada ne traje duze od jednog ili dva popodneva. pazi, zenu su pohisterisane klinke smarale do pola noci zivkajuci je kuci i placuci na telefonu, sve to praceno visokim stepenom solidarnosti medju studentima koji su naravno odmah krenuli da pustaju glasine o profesoru koji ih maltretira, nema kriterijume i sve ostalo sto ide. problem jesu vrednosti koje mladi ljudi sticu. i taj problem je neresiv.

[MancMellow]

resiv je, ali resenje mora da bude primer sa vrha, to je ono sto je problem. mladji samo vide na sta lici svet odraslih. ono sto ih vecinski razlikuje od prethodnih generacija sto mahom nemaju zelju da taj svet menjaju, nego da uspeju U njemu. Za njih je bolje, za svet je gorea osim toga, i dalje, srecom, postoje fakulteti gde mogu da se slikaju sa takvom praksom

Edited August 9, 2011 by MancMellow

[Anonymous]

Kuća pored moje (koju sada nažalost čuvam) je trenutno puna generacije Y. Narodnjaci, ne smem ni da pomislim da odem dole da vidim šta se dešava. Jedino da preložim vlasnici da ih sledeće godine čuva profesionalno obezbeđenje.edit: mada, kad malo bolje razmislim, jedina prava razlika između naših nekadašnjih provoda i njihovih je vrsta muzike.

Edited August 9, 2011 by Anonymous

[Muwan]

Nego imam utisak da je beowla indisponirala odredjena situacija u kojoj se nasao , pa je konkretan problem prebacio na citavu jednu generaciju . Jesam li u pravu? Mozda bi bilo lakse da znamo sta se konkretno desilo sto je naseg diskutanta potaknulo da napise ovaj topic ;) .

Nisam indisponiran, daleko bilo. Radi se o tome da radim u veoma "mladoj" firmi koja se polako ali sigurno puni pripadnicima genY. Ja, kao mlađi pripadnik genX, još i mogu da pohvatam njihov način razmišljanja i rezonovanja ali senior management je prilično daleko od toga i već im je sugerisano da bi trebalo malo da se obrazuju na tu temu kako bi mogli da efikasno upravljaju ljudima. Primetio sam razlike u radu sa ljudima iz genX i genY, a to zahteva određen nivo prilagođavanja. Mogao bih sad da krenem da nabrajam mane i nedostatke genY ali to je već pomenuto i prežvakano - bitnije je pronaći način efikasne komunikacije i koordinacije sa njima, tako da te mane ne izbijaju na površinu i ne pretvaraju se u prepreke. Tačnije, kako da se dopre do njihovih vrlina i kvaliteta u cilju iskorišćenja istih. To je na poslu. Onda dođem kući, sednem na terasu kasno uveče da iskuliram, vidim dva tinejdžera kako dolaze iz pravca pekare, jedan konzumira mali jogurt u tetra paku. Kreću se najnormalnije trotoarom i nailaze na 5-6 parkiranih automobila u nizu. Kako su stigli do prvog, ovaj uzima svoj jogurt (još uvek praktično pun i nepopijen) i iz sve snage ga zavaljuje u šoferšajbnu. Ono pakovanje puca, cela šoferka ostaje bela, klinci se pobednički nasmeju i produže dalje istim, normalnim korakom.To je prva razlika koju sam primetio u Srbiji - obrazovana i moderna genY vs. klinci iz kraja koji ne znaju šta je pasoš ali znaju šta su Audi A6 i HTC.Drugu, užasavajuću razliku sam primetio u zapadnim definicijama genY (kojima nas uče u firmi) u odnosu na definiciju srpske genY koju je dao Gazza. To su malte ne sušte suprotnosti. Liberalna i multikulturna ekipa čiji vršnjaci u Srbiji opasno naginju fašizmu i ksenofobiji.Ima toga još ali da ne potežem sada tone HR/recruitment materijala koje sam pročitao na temu genY. Pokušajmo da uhvatimo neku opštu društvenu nit na kojoj bi topik mogao da zaživi :) Edited August 10, 2011 by beowl

[Dr Arslanagić]

Čini mi se da je u Srbiji više izraženo generacijsko razgraničenje po principu ko je 1991. stasao za pušku/Kanadu i ko nije.

[nenad]

Nisam indisponiran, daleko bilo. Radi se o tome da radim u veoma "mladoj" firmi koja se polako ali sigurno puni pripadnicima genY. Ja, kao mlađi pripadnik genX, još i mogu da pohvatam njihov način razmišljanja i rezonovanja ali senior management je prilično daleko od toga i već im je sugerisano da bi trebalo malo da se obrazuju na tu temu kako bi mogli da efikasno upravljaju ljudima . Primetio sam razlike u radu sa ljudima iz genX i genY, a to zahteva određen nivo prilagođavanja. Mogao bih sad da krenem da nabrajam mane i nedostatke genY ali to je već pomenuto i prežvakano - bitnije je pronaći način efikasne komunikacije i koordinacije sa njima, tako da te mane ne izbijaju na površinu i ne pretvaraju se u prepreke. Tačnije, kako da se dopre do njihovih vrlina i kvaliteta u cilju iskorišćenja istih. To je na poslu. Onda dođem kući, sednem na terasu kasno uveče da iskuliram, vidim dva tinejdžera kako dolaze iz pravca pekare, jedan konzumira mali jogurt u tetra paku. Kreću se najnormalnije trotoarom i nailaze na 5-6 parkiranih automobila u nizu. Kako su stigli do prvog, ovaj uzima svoj jogurt (još uvek praktično pun i nepopijen) i iz sve snage ga zavaljuje u šoferšajbnu. Ono pakovanje puca, cela šoferka ostaje bela, klinci se pobednički nasmeju i produže dalje istim, normalnim korakom.To je prva razlika koju sam primetio u Srbiji - obrazovana i moderna genY vs. klinci iz kraja koji ne znaju šta je pasoš ali znaju šta su Audi A6 i HTC.Drugu, užasavajuću razliku sam primetio u zapadnim definicijama genY (kojima nas uče u firmi) u odnosu na definiciju srpske genY koju je dao Gazza. To su malte ne sušte suprotnosti. Liberalna i multikulturna ekipa čiji vršnjaci u Srbiji opasno naginju fašizmu i ksenofobiji.Ima toga još ali da ne potežem sada tone HR/recruitment materijala koje sam pročitao na temu genY. Pokušajmo da uhvatimo neku opštu društvenu nit na kojoj bi topik mogao da zaživi :)

Hahahaaaa, pa ovo je fantasticno. Ne znas koliko si me nasmejao. Ovo je verovatno za neku drugu temu, ali moram primetiti da u vecini multinacionalnih kompanija (a pogotovo u BIG4) problem lezi upravo u senior menadzmentu. Ako mislis da ce edukacija o osobinama generacije Y vs generacije X doprineti boljem upravljanju ljudima, samo bih ti porucio da se ne nadas previse. Izvinjavam se zbog uzurpiranja teme.

[Muwan]

Ako mislis da ce edukacija o osobinama generacije Y vs generacije X doprineti boljem upravljanju ljudima, samo bih ti porucio da se ne nadas previse.

Ne bih se složio. Dobar deo senior menadžmenta (pogotovo stranci) pokazuje spremnost da ove faktore uzme u obzir. Slepilo, kada se i javlja, uglavnom se javlja kod domaćih rukovodilaca.

[MancMellow]

Pa to jedino da mi ovde otvorimo celu jednu novu temu u istrazivanju drustva "u nas" :) Posto, ono sto vazi za Ys na osnovu kojih su pisane te studije negde tamo daleko, u velikom procentu ne moze da se primeni u Srbiji.

[nenad]

Ne bih se složio. Dobar deo senior menadžmenta (pogotovo stranci) pokazuje spremnost da ove faktore uzme u obzir. Slepilo, kada se i javlja, uglavnom se javlja kod domaćih rukovodilaca.

mislis da ce to pomoci? ili bolje da te pitam da li mislis da su ti isti ljudi dobro upravljali pripadnicima generacije X?

[dexter8]

1) Hiperinformisanost. Više nego ranije generacije, ovi danas imaju uvid u to kako svet funkcioniše na nekim lepšim mestima, uglavnom izmišljenim, kako se likovi u filmovima ili serijama ponašaju, i šta zaslužuju by default. Identifikuju se podsvesno, i bivaju razočarani kad im realni svet ne izađe u susret.2) Odbrambeni mehanizam. Da bi se izbegla samokritika i preispitivanje zbog eventualnih neuspeha koja vodi do, o ne, sumnje u svoje kvalitete i sposobnosti, potrebno je u sebi konstatno mantrati "ja sam super, ja sam super, ja sam super" dok u to ne počne da se veruje. A kad sebe ubede, mogu da se opuste i sačekaju da svet počne da ih tretira kako oni Zaslužuju. Brzo će to, a dok ne stigne uvek mogu da se požalim putem social networkinga... ceo svet, naravno, jedva čeka da čuje šta sam danas radio.

Ovo je sve tačno mada nije lokal-specifično. Ono što sam ja primetio iz kontakta sa klincima jeste njihova zavist prema nama koji smo 90ih bili u centru zbivanja, kao učesnici i svedoci uličnih protesta, zaključno sa 5. oktobrom. Dobiti svoju porciju istorije je velika generacijska privilegija, uz svu tragediju tog vremena, sa distance od 10-15 godina vidi se samo legenda i istorijski afterglow, veličanstveno iskustvo borbe protivu diktature a za demokratiju. Velike priče, široki frontovi.A šta klinci imaju danas? Povremenu fertutmu oko gej parade ili derbija? Ništa specijalno, čega nema na drugim mestima.Dodajmo tome pomenutu info saturaciju koja je vrlo opasna jer stvara utisak moći a prikriva nemoć pasivnost konzumenta koji gubi svest o široj slici realnosti, stalno u potrazi za jačom senzacijom kao dokazom postojanosti sebe i svog okruženja.Dodajmo jeftinu i lako dostupnu tehnologiju koja sama od sebe potencira egoizam i egzibicionizam mladog čoveka, bez ikakvog pokrića. Pošto se svi snimaju i kače svoje fotke i klipove na net, traži se izuzetnost kroz pojačane nadražaje, a to znači seks i nasilje, sa težnjom ka perverziji i morbidnosti.Dodajmo tome ničim opravdanu liberalnu klimu u sistemu obrazovanja i roditeljstvu generalno, što dovodi do rušenja osnovnih autoriteta i kriminalne razmaženosti. Ta slepa vera u socijalnu evoluciju i progres koji se mora dešavati i normirati, iako sa realnim uverenjima, svešću i ambicijama generacije nema veze.Meni je jasno da imamo silazni trend, čiji će ishod biti totalna retribalizacija društva, survavanje u primitivizam i varvarstvo. Civilizacijski sloj je svuda vrlo tanak i porozan, istorijski gledano, vrlo mlad. Kultura Oksidenta nije ponudila ništa što bi taj sloj sačuvalo na duže staze - potrošila je svoju etiku i estetiku, ostao je puki tehno-naučni progres koji stvara lažni utisak o ljudskoj evoluciji. To što imamo širokopojasni internet nije podiglo opšti nivo obrazovanja i svesnosti, nego iz prosečnog korisnika izvuklo najiže porive i potrebu da im udovolji, valjajući se kao svinja u pornografiji, egocentrizmu socijalnih mreža, gigabajtima muzike i filmova koji se ne mogu konzumirati ni za tri života.S tim u vezi, dosta me smore komentari mojih vršnjaka u srednjim 30tim koji, valjda iz želje da se podmlade, imaju potrebu da se dodvoravaju klincima, kao pa znaš ti šta oni sve znaju, čemu sve imaju pristup, koliko su brzi i prilagodljivi (ono jes' stvarno brzo kucaju sms-ove), itd, itd... Meni je žao, možda jesam namćor i matori drkoš, ali ja ne vidim ništa blizu ljudskoj velični reda Sv. Milana, Caneta, Štulića i ostalih heroja moje generacije (o čemu sam već pisao na muzičkom pdf-u). Vidim samo pripadnike nekog modernog Masai plemena, sa tetovažama i pirsinzima, samo što ovi imaju ipad i facebook, pa mogu da brže da stignu do javnosti i hvale pred širom publikom.

[fonTelefon]

Najmladje pripadnice generacije x ili najstarije pripadnice generacije y teska je dilema.

[ivy]

sve će to doći na svoje.

[WTF]

Najmladje pripadnice generacije x ili najstarije pripadnice generacije y teska je dilema.

Vala bas. Razlika izmedju njih je nekoliko godina, a bilo sta da izaberes je safe.