Eh ja sve manje verujem da će Silksong ikada izaći. Najavili su ga još 2019. godine i otad ni traga ni glasa.

 

Isti osećaj za Cuphead. Dvaput sam ga brisao, zbog zmaja i žene sa slatkišima, pa instalirao opet. Vuče da igraš i kada te frustrira.

2 hours ago, napadaj said:

Eh ja sve manje verujem da će Silksong ikada izaći. Najavili su ga još 2019. godine i otad ni traga ni glasa.

 

Isti osećaj za Cuphead. Dvaput sam ga brisao, zbog zmaja i žene sa slatkišima, pa instalirao opet. Vuče da igraš i kada te frustrira.

Tim od tri čoveka razvija Silksong. Poslednja vest je iz januara ove godine da će igra izaći ali se još razvija... to je na Tviteru jedan od njih trojice napisao. A 2022. godine na nekom od Microsoft eventa je pušten trejler 

 

Cuphead mi je iz nekog razloga bio lakši od Hollow Knight, tu se baš ne sećam da sam mnogo glavio...

3 hours ago, napadaj said:

Eh ja sve manje verujem da će Silksong ikada izaći. Najavili su ga još 2019. godine i otad ni traga ni glasa.

 

Isti osećaj za Cuphead. Dvaput sam ga brisao, zbog zmaja i žene sa slatkišima, pa instalirao opet. Vuče da igraš i kada te frustrira.

Zmaj je i mene naterao da pauziram na par meseci, dok nisam skapirao da moram da igram neprestano istu stvar dok se ne utreniram. Ili dok me verovatnoća ne nagradi.

To, ja sam u jednom momentu prezupčio i igrao ga mehanički, kao robot, bez nerviranja. Samo sam ponavljao i ponavljao i ponavljao taj fajt i na kraju prešao. Imam osećaj da mi je zmaj doneo drugi pristup i odnos prema igri i umesto nerviranja urezao sterilnu istrajnost, tako da se više nisam emotivno investirao u igru. Teške su bile psihičke bitke sa prokletim zmajem.

 

Edited February 24Feb 24 by napadaj

Neće mi nikada biti jasno kako možete da sebe maltretirate igrom - kao ne jebe me život dovoljno i ovako, nego još i igra da doprinese. Mislim, volim i ja da imam neki izazov u igri i da se malo oznojim i potrudim da dobijem, ali baš i ne da mazohistički po sto puta radim isti fajt, da bih možda jednom uspeo, a onda posle toga imam još pet takvih fajtova do kraja. Ovo je jedan od razloga što nikada nisam uzeo da igram Dark Souls recimo, niti ću.

Meni je ovo baš izazovno, a pritom Cuphead ima samo boss fightove i nekoliko speedrunova. Još je 2D, pa je perfektno za džojped. Instalirao sam i Sekira, ali mi nije zgodan za igranje na džojpedu, a ne bih toliko da se muštram da igram preko tastature.

 

Pa i vidikovac je lepši ako si se ojeo dok si došao do njega.

47 minutes ago, Ayatollah said:

Neće mi nikada biti jasno kako možete da sebe maltretirate igrom - kao ne jebe me život dovoljno i ovako, nego još i igra da doprinese. Mislim, volim i ja da imam neki izazov u igri i da se malo oznojim i potrudim da dobijem, ali baš i ne da mazohistički po sto puta radim isti fajt, da bih možda jednom uspeo, a onda posle toga imam još pet takvih fajtova do kraja. Ovo je jedan od razloga što nikada nisam uzeo da igram Dark Souls recimo, niti ću.

Ja lično volim izazov, Dark Souls i sve souls like igre sam prešao uzduž i popreko... jedino mi je Sekiro bio frustrirajući na samom kraju. Finalni bos ima 4 faze i baš je teško jer je nestvarno brz i ne ostavlja prostora za najmanju grešku. Sve ostale souls igre nisam imao više od 10 pokušaja na nekom bosu. Recimo u Bloodborne, koji je možda i najbolja souls igra, finalnog bosa dobijam regularno iz prve. Demons Souls, tu stvarno ne znam dal me je iko namučio više od nekoliko puta. Hoću reći, jesu to teške igre ali nisu nefer... organizacija nivoa i raspored protivnika je vrlo pametno odrađen. Ne varaju kao mnoge druge igre koje težinu povećavaju sumanutom količinom protivnika pa je onda svaki pokušaj mučenje jer prvo treba kroz tu masu proći... takav je Dark Souls 2 koji mi je zato najlošiji souls pokušaj ubedljivo. Radila ga je druga postava From Soft tako da nije ni čudo 

Terror of the Seven Seas deluje kao zanimljiva igra sa gusarskom tematikom. U stvari ne moramo biti gusari ako necemo vec mozemo zastupati neku od nacija. Za razlike od vecine igara ovog tipa, nemamo samo mapu Kariba na raspolaganju, vec ceo svet. Zato u startu i nismo ograniceni nekim klasicnim nacijama, vec imamo glavne i sporedne. Glavne su Pirates, England, France, Spain, Netherland. Sporedne, Portugal, Denmark, Sweden, Russia, Ottoman Empire, China, Japan, Italy, Prussia.

Graficki podseca na Pirates of the Carribean koji je radila Akela, sa malcice pojednostavljenim komandama. Startni brod zavisi od porekla koje izaberemo. Deluje obecavajuce, iako bi moglo da se doradi dosta toga.

On 24. 2. 2025. at 15:51, arheolog1981 said:

Ja lično volim izazov, Dark Souls i sve souls like igre sam prešao uzduž i popreko... jedino mi je Sekiro bio frustrirajući na samom kraju. Finalni bos ima 4 faze i baš je teško jer je nestvarno brz i ne ostavlja prostora za najmanju grešku. Sve ostale souls igre nisam imao više od 10 pokušaja na nekom bosu. Recimo u Bloodborne, koji je možda i najbolja souls igra, finalnog bosa dobijam regularno iz prve. 

 

Zato ljudi i kažu da je Sekiro najbolji od tih soulslike, ako uopšte u njih spada (ja ništa drugo nisam igrao pa ne znam). Ne daje samo satisfakciju kad najzad uspeš da pobediš jer te je malo usralo. Daje onaj neizreciv osećaj da si stvarno navežbao, da kapiraš gde si grešio i gubio ritam, da bi ga ako treba ponovo dobio jer sad znaš šta radiš.

 

(Isshin BTW nema četiri faze nego samo tri; pretpostavljam da mu računaš i Genichiro revisited ali to je realno samo zagrevanje.)

 

Poređenja radi, Cuphead je samo glupavo težak. Možeš milion puta da odigraš isti nivo, ali kad ga najzad uz malo sreće pređeš, realno ništa nisi naučio. Milion i prvi put opet će te urnisati.

 

Da Pathfinder nema ovaj strateski deo, bio bi jedan od najboljih CRPG naslova sigurno (recimo izmedju 9 i 10 ocena). Ovo mlataranje armijama ubija imerziju prilicno. Sada sam pred Drezenom ostao skoro bez vojske (dok sam video da su sharpshooteri toliko mocni, izgubio sam 2 armije). Vagao sam da li iskljuciti potpuno upravljanje vojskom i posto po netu pominju par bonus questova i odredjene artifakte, stavih crusade na najnizi nivo (story); valjda ce to biti dovoljno za moje skromne upravljacke sposobnosti. Ovde postoji moral kao komponenta. On pada sto se vise razvlacim po mapi, a ja sam naviknut da to mogu da radim neograniceno u HOMM, gde obidjem lezerno bukvalno svaki cosak. Cini mi se da je u Kingmakeru strateski deo bio laksi, iako sam i tamo jednom zaginuo zbog loseg upravljanja.

Kao sto rekoh, sjajan settings, odlicni kompanjoni, zadaci, neprijatelji, klase, sve je na mesti osim pomenutog (RPG deo mi se toliko dopada, da cu tesko dati ukupnu ocenu ispod 9).

Koji mythic path si izabrao? Ili je previše rano za to ako si tek stigao do Drezena?

 

Što se tiče ležernog istraživanja mape u pravu si, ovo nije taj tip igre - u Kingmakeru si mogao da se šetaš po šumama i istražuješ, ovde ne. Worldwound je transplanarno ratište, ideja je da ideš samo tamo gde moraš i kad moraš, da ste stalno u nekakvom cajtnotu jer neprijatelj konstantno nadire na svaki outpost koji si osvojio.

 

U završnoj trećini igre se privremeno napušta Worldwound, tu više neće ni biti mape jedno vreme. Posle kad se vratiš, biće opet sve sjebano makar ti prethodno uspeo da očistiš mapu.

Da, procitah to oko povratka u petom chapteru. Nisam jos nacisto koji mythic path da uzmem (trenutno smo drugi mythic nivo).

Oko partija me jedino nervira sto je lik koji sluzi kao izvidjac (najvisi trickery i to ubedljvo, visok perception i stealth), jedan od najjezivijih karaktera koje sam video od kada igram RPG igre.

On 27. 2. 2025. at 15:12, Miljenko said:

Terror of the Seven Seas deluje kao zanimljiva igra sa gusarskom tematikom. U stvari ne moramo biti gusari ako necemo vec mozemo zastupati neku od nacija. Za razlike od vecine igara ovog tipa, nemamo samo mapu Kariba na raspolaganju, vec ceo svet. Zato u startu i nismo ograniceni nekim klasicnim nacijama, vec imamo glavne i sporedne. Glavne su Pirates, England, France, Spain, Netherland. Sporedne, Portugal, Denmark, Sweden, Russia, Ottoman Empire, China, Japan, Italy, Prussia.

Graficki podseca na Pirates of the Carribean koji je radila Akela, sa malcice pojednostavljenim komandama. Startni brod zavisi od porekla koje izaberemo. Deluje obecavajuce, iako bi moglo da se doradi dosta toga.

Od svih novijih piratskih igara, vidim da najviše hvale onaj jakuza spinof

To jos nisam stigao da probam, mada mi deluje malo neozbiljno za tematiku. Trazim vise neku simulaciju, a ovo deluje korektno, plus je mapa ogromna. Bonus je sto uvek mozes naci zrtvu na moru, posto je stalno neko u ratu sa nekim drugim. Dobra fora je sto mozes kasnije i da lobiras za promenu politike, ulaganjem novca kod guvernera.