Igre

[*edited by mod]

Ja zavrsio prvu sezonu Telltale Betmena.

Realno pati od njihove standardne boljke a to je da u principu imas jedan relativno vazan izbor po epizodi a ovaj put su dodali jos jednu a to je suvise pop up sekvenci gde moras brzo da pritiskas dugmice, nije da su nesto tesko samo su ih suvise ubacili u odnosu na prethidne igre, doduse posto se Betmen svako malo malo siba onda im je to i za oprostiti.

Sem toga prica je zapravo sveza i zanimljiva i verovatno cu uzeti da igram i drugu sezonu. Uveli su cak i foru da moze da igra vise ljudi odjednom demokratskim glasanjem bilo iz iste sobe ili online doduse nisam isprobavao kako funkcionise.

 

Od ostalog konacno zavrsio Metal Gear Solid Phantom Pain, nema sta da se kaze sjajna igra, sjajan soundtrack i klasicno zbunjujuca prica za koju treba da si sa razumevanjem igrao svakog izdanje MGS od MSXa i NESa ili da provedes par sati pogubljen na WikiA i YT linkovima. Na srecu ne utice na igracko iskustvo i ako se startuje bez ikakvog predznanja. Jedina zamerka je sto su na relativno velike dve mape stavili nesto manje lokacija nego sto bi realno moglo da stane pa pored ponavljanja misija sa otezanim uslovima u chapter 2, ima i po 3-4 misije koje se u razlicitim periodima odigravaju na istim lokacijama. Oruzija i modifikacija ima pun kurac, ali je bar kod mene slucaj da kada nadjem ono sto mi najvise lezi to najcesce guram do kraja.

[Tpojka]

Još malo pa nestalo: SPEC OPS: THE LINE

[189-]

jel igra neko far cry 5?

[Calavera]

mada na prvi pogled deluje kao standardan srpg, lost dimension je zanimljiv koktel nekoliko razlicitih zanrova. kombat ima dosta slicnosti s valkyria chroniclesom: potezni 3d sistem u kojem svaki lik na raspolaganju ima odredjeni broj movement poena i jedan napad. i ovde se dosta paznje pridaje pravilnom pozicioniranju, jer svaki napad povlaci i napade saboraca koji su dovoljno blizu da pomognu. ima i par stvari koje nismo videli u vc (bar ne u prvom, koji sam jedini i igrao ), poput defer sistema koji omogucava prepustanje poteza saborcu koji je vec napao nekoga. to je dosta bitno, s obzirom da svaki od 11 likova ima svoj sopstveni (i masivni!) skill tree, pa im se stilovi igre uglavnom dramaticno razlikuju. svaki put kad neko od njih zagine, pretvara se u cvrstu materiju koju je moguce nakalemiti na odredjena mesta u odredjenim skill treejevima i tako stvarati kul hibridne ratnike.

 

borbe su kratke i prilicno zabavne, mada igra nudi vrlo sture informacije u pogledu slabosti neprijatelja i efektivnosti mojih napada. stavise, nema cak ni definicije agi, dex, psy i ostalih statistika, a neke od njih uopste ne rade kako sam to na pocetku mislio  moguce da me je into the breach malo razmazio, ali svejedno bih voleo da znam kako najbolje iskoristiti odredjeni potez. doduse, najjaci napadi su u 90% slucajeva zavrsavali posao, tako da...

 

izmedju borbi je moguce popricati sa saborcima i dizati im social linkove, ali mnogo bitnije je provaliti ko vam od njih radi o glavi. na svakom od pet spratova igra iz vaseg tima bira tri sumnjivca, od kojih ce jedan uvek biti izdajnik kojeg je potrebno eliminisati na glasanju na kraju sprata. prica ne nudi nikakvo obrazlozenje za cinjenicu da vam skoro pola tima radi o glavi, ali ipak se radi o klasicnoj zajebanciji o nadarenim studentima i spasavanju sveta  nakon svake borbe saznajete koliko je sumnjivaca bilo u timu koji ste malopre vodili, a dalje sve zavisi od metoda eliminacije. ovo je verovatno najjaca strana lost dimensiona, pogotovo sto svaki novi prelazak nudi random kombinaciju izdajnika. lepo je i sto igra vodi temeljnu evidenciju o vasim detektivskim otkricima, sto se da videti iz prilozenog:

 

 

i pored donekle manjkave egzekucije (interfejs je prakticno preslikan s vite), lost dimension vredi igrati zbog kombinacije dobrih ideja i zanimljivih sistema. nisam siguran zasto ova igra nije napravila veci bum kad se pojavila s obzirom na pedigre developera (lancarse - smt: strange journey i etrian odyssey) i svoj nedvojbeni kvalitet. kapiram da se radi o 1 od onih naslova koji su mnogo popularniji u bratskom japanu nego u ostatku sveta. vredi pomenuti da se prosle godine pojavila i pc verzija, mada ne garantujem za kvalitet porta.

[Calavera]

crusader kings 2 je danas dzabe:

 

http://store.steampowered.com/app/203770/Crusader_Kings_II/

 

sad jos da nadjem par stotina sati za njega 

[Krošek]

e kul, konacno imam ck2 privilegije na paradox forumu i sad mogu da skidam modove odatle

[Calavera]

crypt of the necrodancer je igra koju sam dugo izbegavao jer mi je koncept delovao blesavo. mislim, ritmicki roguelike u kojem mozete da se krecete samo ako pritisnete strelicu u ritmu muzike?  za odugovlacenje naravno nije bilo razloga, s obzirom da se radi o krajnje kvalitetnoj igri. kretanje nije tesko koliko to izgleda na prvi pogled: jeste potrebno pratiti beat, ali igra je vrlo popustljiva u pogledu inputa, a i u svakom trenutku je moguce stati i analizirati situaciju. kontrole se svode na cetiri strelice (neprijatelje eliminisete tako sto udjete u njih™), pa je osnovnim gameplay loopom zaista prilicno lako ovladati. sadrzaja ima koliko srce zeli: 10 likova s razlicitim stilovima igranja, 4x3 nivoa, pregrest itema i neprijatelja, daily challenge, plus dlc koji dodaje jos svega toga.

 

jedina prava zamerka koju imam na necrodancera je ujedno i njegova najveca snaga: prevelika zavisnost od ritma. kad se malo uvezbate, verovatno ce vam se ciniti da pocetni nivoi prosto imaju prespor beat gde se mozete kretati tek na svakih 0.5 do 0.75 sekundi. to mozda ne zvuci nesto preterano ogranicavajuce ovako na papiru, ali u samoj igri je itekako primetno ako vec znate gde zelite da idete. sem toga, nemam nekih posebnih problema za prijaviti. dijamanti koje skupljate u pojedinacnim nivoima gube vrednost kad otkljucate sve iteme u lobiju, mada sam ja do tad vec uveliko forsirao all zones mod, gde su dijamanti zamenjeni nadasve korisnim zlatom.

 

kad se sve sabere i nista manje oduzme, necrodancer je jos 1 odlican roguelike za ljubitelje zanra. preporucam!

 

 

a kad smo kod high-concept igara, pre neki dan se pojavio i izvrsni minit. ako uspete da predjete preko ruzne osmobitne grafike, minit ce vas kvalitetno zabaviti u tih par sati koliko treba da se predje. na pocetku igre, glavni junak (neka vrsta ptice, mozda patak) nalazi ukleti mac i od tog trenutka umire na svakih 60 sekundi. nakon svake smrti se respawnuje na jednom od nekoliko dobro rasporedjenih checkpointa, s tim sto svi predmeti koje je nasao u nekom od prethodnih zivota ostaju kod njega. minit je pametan, duhovit, i vise nego zavredjuje da se na njega potrosi 1 prolecno popodne 

 

 

[Amos]

Najbolja stvar kod Crypt of the Necrodancer je soundtrack. Mesecima sam ga slusao dok sam igrao neke druge igre. Nevidjena zaraza. 

[Calavera]

apsolutno, bez toga igra uopste ne bi ni radila. naravno, jasno je da su najbolje ostavili za nivo 1-1 da nas navuku 

 

 

[Calavera]

ne secam se mnogo cega iz svojih avantura s ps2 verzijama ratcheta & clanka, ali sumnjam da sam se vise zabavljao nego uz tools of destruction. svaki put kad napucavanje preti da postane dosadno, igra promeni tempo nekom sekvencom s clankom u glavnoj ulozi, side questom, ili mini-igrom. s obzirom da je ovo prakticno ps3 launch naslov, dosta tih mini-igara je zasnovano na motion kontrolama, koje skoro da mi uopste nisu smetale. neverovatno! kvalitet arsenala je naravno na nivou, moji favoriti su mini-turet koji ispaljuje pcele i elektricni bic  cak je i prica relativno duhovit i kvalitetan crtac! nema sta, insomniac izdominirao.

 

 

avaj, pre uzivanja u r&c sam se stigao prilicno razocarati u skoro jednako matorog ninja gaidena (2004) i el shaddai: ascension of the metatron. el shaddai je naslov u kojem je skoro svaki kadar moguce staviti na wallpaper, ali gotovo nista drugo ne valja  grehova je toliko da ih je tesko sve i nabrojati: nekohenerentna prica, preterana zaljubljenost u sebe, stravicna linearnost, los pacing, fiksirana kamera, spori meniji, nepostojeci interfejs, neprecizne platformske sekvence i (ipak) prejednostavna borba. tacno se vidi da je ovo delo dizajnera, a ne pravog rezisera.

 

s druge strane, ninja gaidena je u velikoj meri pregazilo vreme. pozicioniranje 4 razlicite grupe neprijatelja, mini-bosa i bosa izmedju dva checkpointa bi zivciralo i u manje teskoj igri od ove, a ovde je to prakticno nepodnosljivo. ima tu finog level designa (lep primer da prazan hod ne mora biti losa stvar), a tu je i sumiko, ali nije me nesto vuklo da odigram do kraja.

Edited April 20, 2018 by Calavera

[Miljenko]

Nisam skoro probao neku voznju (van konzola, nikada i nisam), pa rekoh da vidim kako izgleda MotoGP 2017.

Nije ovo za mene. Odvezoh 30 krugova u Spielbergu (minimum), i nijednom nisam uspeo da ne zakacim travu (da bi mi se racunalo vreme na time trialu).

[Calavera]

igrao sam malo child of light, side scroller s rpg elementima (ali sta ih danas nema, pitam ja vas). glavni adut ove igre je borba, i ona je relativno solidna. radi se o kombinaciji poteznih i real-time elemenata, nalik finalnoj fantaziji (ili jos tacnije, grandiji, s kojom pak nemam nikakvog iskustva). u dnu ekrana se nalazi merac vremena, i svi likovi (ukljucujuci i protivnike) se na njemu krecu razlicitim brzinama. sad, fora je u tom sto igrac na raspolaganju ima svica koga moze da koristi u razne svrhe, od usporavanja protivnika do lecenja saboraca. u teoriji je to zanimljiv dodatak borbi, ali u praksi cete provesti 90% vremena drzeci y na protivniku koji vam je najveca pretnja. previse je to fizickog rada, jebiga 

 

inace, svi likovi pricaju u rimi, sem lakrdijaskinje™ po imenu rubella, koja uporno zavrsava recenice random recima naustrb ocigledne rime, pa je uvek ispravljaju. iskreno, da sam znao da je za scenario bio zaduzen jefrey yohalem (far cry 3) verovatno se ne bih ni zezao s ovim  nije to cak ni tako lose napisano, samo je dozlaboga prosecno i na momente isforsirano. kao i cela igra, uostalom. ima tu nekih side questova, craftinga, skill treejeva, ali sve je to nekako nedopeceno. uglavnom, nepreporuka.

 

ono sto mirne duse mogu da preporucim je hitman go, prva u nizu poteznih go igara. hitman estetika u formi drustvene igre je besprekorna, ali cini mi se da je ovo ipak za nijansu slabije od lare. nivoi nisu toliko elegantno dizajnirani (tamo je na 1 polju mogla stajati samo 1 figurica), a trazenje relikvija skrivenih na ekranu mi je ipak bilo nesto zabavnije od odradjivanja sporednih ciljeva u hitmanu. svejedno, ovo je kvalitetna zabava za kad nadjete petnaestak minuta slobodnog vremena 

 

 

Edited April 26, 2018 by Calavera

[renne]

F1 2015 trenutno free na Steamu

[Miljenko]

Ja pre dva dana instalirah F1 2017. Impresivno sve to izgleda, u odnosu na one davne igre. Jedini problem je sto sam ja dunster, no valjada cu navezbati par staza. Popravio sam se, kada je MOTO GP 17 u pitanju. Malo mi je neobicno, da na recimo stazi u Argentini, po suvom imam 3 sekunde slabije vreme od vodeceg, a po kisi 3-4 sekunde bolje. 

Edited April 28, 2018 by Miljenko

[teacher]

12 hours ago, Miljenko said:

Ja pre dva dana instalirah F1 2017. Impresivno sve to izgleda, u odnosu na one davne igre. Jedini problem je sto sam ja dunster, no valjada cu navezbati par staza. Popravio sam se, kada je MOTO GP 17 u pitanju. Malo mi je neobicno, da na recimo stazi u Argentini, po suvom imam 3 sekunde slabije vreme od vodeceg, a po kisi 3-4 sekunde bolje. 

samo dve trkačke igram, gran turismo i wipeout. vrhunac svega.