Tenis radi tenisa

[hazard]

Danas sam mislio o tome, samo sto mi ne pije vodu da za 7-10 dana menjas nacin udarca, plus sto ce tesko izdrzati toliki broj prebacivanja sa udarcem koji nije toliko kontrolisan. Jedno je vezbanje sa nesretnicima u prvih par kola koji se useru i pre nego izdju na teren, a nesto sasvim drugo kad preko puta imas coveka koji sve sto bacis vraca duplo jace, pa par ravnih udaraca i moze da prodje. Pricamo naravno o forhendu, posto bekend udara kudikamo ravnije... Ne vidim sta on toliko moze da menja, a da proradi u tako kratkom roku, jednostavno, Noletova igra je trenutno bez premca i rupe. Cekam da se malo oslobodi sa volejima, jer provejava misljenje da su losi,a ubedjen sam da ce i to leci vrlo brzo. Malo je nesiguran kod prilaza, ceka zicer, i ako neko malo jace odigra pasing, vise gleda da prebaci volej nego da poentira. Kad se malo oslobodi, a to je sledeca stavka na kojoj ce sigurno raditi, imace sve atribute za bilo koju podlogu.E da, ubedjen sam da bi Marej iz polufinala oprao Rafu. Ova dva poraza su ga sasvim solidno poremetila.

Sto jes jes, ne mozes za 7-10 dana dovoljno da promenis svoj nacin igre da pariras protivniku, ali sigurno ce se uvesti neke manje novine, sitne promene, ispravljanje nekih gresaka. To samo po sebi verovatno ne bi bilo dovoljno da nema jos jedne cinjenice - a to je da je u pitanju grend slem koji se igra u 3 dobijena seta, a ne dva.Nadal je i dalje jaci igrac od Novaka, ma najjaci igrac na ATP turneji. Djokovic je uspevao u ova 4 finala do sad da ga iscrpi setajuci ga levo desno, ali nije kao da je Djokovicu to islo od sale. Imaju sad obojica vremena za odmor, ali fizicke predispozicije su i dalje na Nadalovoj strani. Pre tog eventualnog finala sa Nadalom Djokovic ce morati da prodje 6 meceva koji se igraju u 3 dobijena seta.Ne treba previse da zakljucujemo sto se RG tice na osnovu rezultata u Rimu, ipak je to bio turnir koji je poceo u sredu nakon finala Madrida u nedelju. Nije tu Nadal imao sad ne znam koliko vremena da izmeni nesto u igri, izanalizira sta se desilo, pa i predje preko psiholoskog soka poraza na domacem terenu.Nadal ce protiv Djokovica na RGu da ide sa kombinacijom tih relativno sitnih izmena u igri i sirove fizicke sile. Videli smo kako je Djokovic fizicki padao u finalu Rima, kada je onim udarcima u mrezu poklonio Nadalu po koji gem. Nadal nije uzeo nijedan set u ova dva finala u "blatu" ali je oba puta bio blizu. Dovoljno je da na RGu Nadal uzme jedan set, i mec se produzava znatno, i to je odmah nesto drugo, i ta fizicka prednost Nadala doci ce vise do izrazaja. Nema nikakve sanse da Nadal dobije Djokovica na RGu 3-0, vrlo su male sanse da ga dobije 3-1, ali mislim da postoje sanse da ga dobije 3-2. A je nekako tipujem na Noletovu pobedu, i to bas 3-2 :D bice to jedan od epskih finala cini mi se, nece ga Djokovic "oprati" kao u ova prethodna 2. A nesto "sasvim novo" na sljaci protiv Djokovica sa Nadalove strane videcemo tek sledece sezone.Btw, kako funkcionise zreb RGa, ukrsta li se sad Djokovic sa Federerom? Tu predstoji jedna pobeda od 3-0 za Noleta, i bilo bi lepo i simbolicno da postane 1. na ATP listi ubedljivom pobedom nad najboljim teniserom u istoriji

[freakns]

Nadal je i dalje jaci igrac od Novaka, ma najjaci igrac na ATP turneji. Djokovic je uspevao u ova 4 finala do sad da ga iscrpi setajuci ga levo desno, ali nije kao da je Djokovicu to islo od sale. Imaju sad obojica vremena za odmor, ali fizicke predispozicije su i dalje na Nadalovoj strani. Pre tog eventualnog finala sa Nadalom Djokovic ce morati da prodje 6 meceva koji se igraju u 3 dobijena seta.Nadal ce protiv Djokovica na RGu da ide sa kombinacijom tih relativno sitnih izmena u igri i sirove fizicke sile. Videli smo kako je Djokovic fizicki padao u finalu Rima, kada je onim udarcima u mrezu poklonio Nadalu po koji gem. Nadal nije uzeo nijedan set u ova dva finala u "blatu" ali je oba puta bio blizu. Dovoljno je da na RGu Nadal uzme jedan set, i mec se produzava znatno, i to je odmah nesto drugo, i ta fizicka prednost Nadala doci ce vise do izrazaja. Nema nikakve sanse da Nadal dobije Djokovica na RGu 3-0, vrlo su male sanse da ga dobije 3-1, ali mislim da postoje sanse da ga dobije 3-2. A je nekako tipujem na Noletovu pobedu, i to bas 3-2 :D bice to jedan od epskih finala cini mi se, nece ga Djokovic "oprati" kao u ova prethodna 2. A nesto "sasvim novo" na sljaci protiv Djokovica sa Nadalove strane videcemo tek sledece sezone.

prica o fizickoj spremi uopste ne pije vodu. NJole je do finala Madrida odigrao 9 meceva u 11 dana, ako se ne varam 3 od njih su isli u 3 seta. samo 19 sati pre meca sa Nadalom je imao stravicno iscrpljujuci mec. RG ce biti drugacija vrsta zivotinjke. mozemo uracunati da ce prva cetiri meca dobiti relativno lako(kazem relativno posto niko ne zna kako ce se sve otvoriti) ako sve bude islo po protokolo. znaci 12 ili max 13 setova za 8 dana. tesko da ce ga to izmoriti.uopste, ako udje u finale RG moglo bi se desiti da ima isti broj odigranih setova kao u Madridu i Rimu zajedno, cak i manje mozda, i to uz manji psihicki napor jer je manji broj meceva u pitanju, te vrlo verovatno i "laksih" protivnika. da bi dosao do finala Rima covek je morao da pobedi Ferrera, Wawrinku, Soderlinga, Murraya i samog Nadala. ovakih 5 protivnika sigurno nece imati u prvih 6 meceva. da ne pricam da ce imati dan odmora izmedju meceva, nece mu finale biti 5 dan u nizu, kao u Rimu...tako da, budi ubedjen, ako NJole udje u finale RG, bice itekako spreman da ga odigra(ako ne bude nekih kisnih prekida i sranja...) i fizicka sprema nece odigrati odlucujucu ulogu makar u prvih 3.5-4 sata...

[nexus13]

I ja bih rekao da fizicka sprema nije vise "tolika" barijera. Veliku ulogu na svakom slemu igra zreb. Ako ti se zalomi par igraca koji mogu da podivljaju na sljaci, i to u nizu...Ferer, Marej, jos neki ludi spanac pre toga, moze da bude jako jebeno, i to za obojicu. Sa druge strane, ako bismo imali koliko toliko jednak prolaz do eventualnog meca u finalu, cenim da Nole ne bi imao toliku frku od meca u 5 setova. Stavih na prosloj strani statistiku o provedenim satima prosle i ove sezone. Dok bismo se prosle sezone negledali medicala, raspada, tapkanja i ostalik qraca, ove ne videh neki problem u fizickoj spremi, stavise..., Nadal mi je u sva 4 meca delovao istrosenije. Po formi iz Rima, odmah ulazem kviska na Fedexa za polufinale, mada.., moze se lako desiti da ni on ni Marej ne doguraju do istog.

[hazard]

Pa i nece u prva 3,5-4 sata, ali zato kazem ukoliko Rafa uspe da osvoji set, a recimo dva koja izgubi uspe da pruzi jak otpor i da oni dugo traju, onda prelazimo tu vremensku granicu i Nadalove sanse rastu.

[renne]

Pitanje je to veliko. Seti se američke turneje. Rafa je jedva stajao ma nogama od umora. Nema Rafa tu više nikakvu prednost.

[harper lee]

Odmah pa disclaimer. Ovaj post uopste nema nameru da se bavi statistikama, trofejima, besmislenom trkom u GOAT takmicenju i konkretnim podacima, pa se stoga iz njega nista o tenisu ne moze zakljuciti, niti nauciti. Prosto se odavno kanim da napisem jedan hommage nekolicini igraca zahvaljujuci kojima sam uspeo da istrajem u ljubavi prema ovom jedinstvenom sportu. Igraci su poredjani po godinama kako su se pojavljivali.Dzimi Dzimbo Konors je prvi veliki sampion kojeg sam gledao ali moram da priznam da sam ga uglavnom gledao kao Onog S Druge Strane Mreze protiv mojih prvih velikih teniskih favorita, Borga i Meka. Prvi njegov mec kojeg se secam je, zacudo, bio njegov senzacionalan poraz u Vimbldonu u rukama igraca koji se danas vise pamti po tome sto je jedan teren na kojem se igra US Open nazvan po njemu nego po svojoj karijeri – Artura Esa. Skoro sam citao neki komentar na taj mec koji je opisao sve ono sto ja kao klinac tada nisam mogao da vidim, cudnu ali efikasnu taktiku Esa kojom je uspeo da se nametne najboljem igracu sveta tog doba i na kraju ga dobije.Dzimbo je bio apsolutno neverovatan igrac. Drzao je citavu seriju GOAT momenata dugo nakon zavrsetka karijere na zicama svog metalom ojacanog Wilsona (tad jos nije bilo grafitnih glava). Verovatno da bi imao jos bolje rezultate da nije dolazio (kad je uopste dolazio) u Evropu kao na prinudni rad. Zato je brao usi po Americi kao tajfun dok se Mek nije pojavio i poslao ga u penziju, tamo u Americi je jedno vreme bio prosto nepobediv.Razlog zbog kojeg sam se zaljubio u tenis dosao je u liku i delu Bjorna Borga, najveceg all-roundera svih vremena i, po meni, najboljeg igraca kojeg sam gledao. His Iceness je ucinio najvecu revoluciju u tenisu, kako u igri tako i van nje. Sa onom trakom oko cupave glave, tesnom Fila opremom i nedokucivim ponasanjem na terenu zbog kojeg je izgledalo kao da ga nista ne dotice bio je popularan kao Beatles-i svojevremeno. Ni pre ni posle njega nije bilo igraca koji je toliko puta osvajao back-to-back RG i Vimbldon u vreme kad su te dve podloge bile toliko razlicite da su se igrale bukvalno dve razlicite igre. Trava na Vimbldonu je u to vreme bila toliko brza da je jedne godine Borg na jedvite jade u pet setova uspeo da ga osvoji protiv coveka koji se zvao Rosko Taner (anybody?). E tog lika je trebalo videti, jedna cetvrtasta gromada sa kovrdzavom kosom koji je ispaljivao torpeda umesto loptica iz servisa. Ako se ne varam to je bilo prvi put da sam video Borga posle meca kako pada na kolena u odusevljenju, mogu samo da zamislim koliko se frustrirao dok je gledao kako Tanerovi servisi zuje oko njega a on im ne moze nista.Borg je od dvorucnog BH koji tada gotovo niko nije igrao napravio pravu malu umetnost od udarca. Igrao ga je slicno kao Djokovic danas, hvatao ga je u penjanju i duboko se naginjao na reket u pripremi. U to vreme to je bio bez diskusije najsmrtonosniji udarac svetskog tenisa i, iako je i Konors imao strasan BH, po prvi put je neko sa tog krila imao toliku nadmoc. U kombinaciji sa Borgovom fantasticnom brzinom i legendarnom preciznoscu (navodno je na treninzima umeo po osam puta iz deset pokusaja da skine sa linije paklicu cigareta koja je postavljena dijagonalno s druge strane ali uzmite to sa rezervom, svasta se o Borgu pricalo svojevremeno) godinama je vazio za coveka kojeg je jednostavno nemoguce pobediti. Osim na betonu u Americi. U svom prajmu Borg je kidao Vimbldon, RG i Australiju ali u Americi nije mogao ni da opepeli. Taj turnir mu je bio Nemezis kao Samprasu RG.Borg je navodno tokom citave karijere dnevno radio izmedju 6 i 8 sati dnevno. To u kombinaciji sa porazima od nekih novih mladjih igraca, tvrdoglavoscu u ostajanju na drvenom reketu i njegovim tragi-komicnim privatnim izborima penzionisalo ga je iz tenisa u najboljim godinama. Sa 27 godina vise nije igrao, nijedan sampion pre i posle njega nije tako rano bez velike muke digao ruke od tenisa.Moj prvi reket je bio kineska replika Borgove drvene Donnay prakljace za teranje muva. Na treci sprat robne kuce u Pristini na kojem je bilo odeljenje za sport odneo sam citavu kesu metala iz kasice-prasice i sitnih banknota koje sam skupljao mesecima od raznih poklona, kusura i dzeparaca i srucio citavu tu gomilu u razmenu za to kinesko parce drveta delimicno ofarbano u zeleno, sa koznim gripom boje kafe, koje sam godinama iza toga obozavao. Ta durasna kineska stvarcica, bez spanovanja je nadzivela moje tinejdzersko zanimanje za tenis, jedino se ta boja kafe sa gripa trajno promenila od znoja sa sake.Kad sam prvi put zamahnuo reketom shvatio sam odmah kolika je magija te igre. Udarati tim malim zicanim prostorom loptice u fulu, spinu, slajsu, stotine i stotine puta u jednom jedinom mecu, tim brzinama i tim intenzitetom i pogadjati iznova i iznova onaj ”manji deo terena” s druge strane do dana danasnjeg me potpuno fascinira. Ispred TV-a mi se nikad ne omakne uzdah iznenadjenja kad vidim kako igrac promasi lopticu, ne namesti se dobro na udarac ili promasi teren za pola metra jer i danas mi je u glavi ostao stav da je promasiti lopticu, teren i prilaz loptici mnogo lakse i jednostavnije nego sve uraditi kako treba i zabiti viner posle duge razmene udaraca. Koliko god da znam da je to smesno na nivou tenisa koji gledam.Anyway, jedna od stavki koja je Borga oterala u prevremenu penziju je bila cista vatra na reketu, jeziku, talentu i trakom uvezanim kovrdzama koja se odazivala na Dzon Patrik Mekinro. Ko zeli pod stare dane da se iskoluje i nauci da igra tenis onako kako se igra by the book moze komotno da preskoci klipove sa snimcima Mekovih igara jer su vece sanse da slomi ruku ili nogu nego da nauci tako da igra. Naime, Mek je bio neverovatan prirodni talenat, verovatno najveci da ja znam, koji je uspeo da potrosi sve svoje trenere istrajavajuci na tome da igra tenis kakav niko nije igrao pre njega niti ce iko igrati posle njega. Taj u zivotu nije udario nijednu lopticu kako Teniski Zakoni nalazu, servirao je iz najneprirodnije pozicije koja se moze izvesti a da se ne slomi kicma, udarao je sa obe strane u poskoku kao da nije mogao da se strpi da loptica predje na njegovu stranu, a onda je napadao silovito i brutalno kao furija.Teniski talenat at it’s best. Takodje i nova verzija prznice koja je na terenu trosila vise psovki i rasprava sa sudijama nego loptica. Mek gotovo nikad nije uspevao da ukroti svoj inace neukrotivi temperament koji ga je brzo digao na poziciju najveceg villain-a svetskog tenisa, one plejade igraca pozeljnih utoliko da nas podsete da se i u dzentlmenskom sportu moze gadjati sudija lopticom (o da, umeo je i to) i da i najveci dzentlmeni u sportu imaju zivce kao i svi drugi sportisti. I zelju da te zivce rasterete tako sto ce se istresti na sudiji, protivniku, publici ili ko god da im se nadje na putu. Nastase je umeo da gadja sudije onim balonom za vodu (tad nije bilo flasica sa hemijom, balonce za vodu kao danas po hodnicima firmi i banaka i cepaj), Pilic da im psuje majku kapitalisticku, ali vece deriste od Mekinroa se jednostavno ne moze zamisliti. Kao sto se ne moze zamisliti neko da ima vise tenisa u glavi i rukama. Prilicno sam se iznenadio kad sam procitao da je upravo on igrac ciji streak u pobedama Novak danas juri jer konzistentnost i upornost su poslednje osobine koje se Meku mogu pripisati. A to samo dokazuje o kakvom igracu i talentu se radi. Mekinro je u talentu bio ono sto je Mocart bio u muzici, njegova teniska muzika je imala ”isuvise nota” za propisane standarde, njegov svaki mec je bio remek delo koje nije ponavljao dva puta i nikad se nije vracao da radi ispravke na notnom papiru. Najkrace moguce receno – pravi, pravcati teniski genije.Taj njegov neverovatni streak zavrsio se na reketu sledeceg velikog teniskog sampiona i suste suprotnosti Meku i kad su igra i kad je ponasanje u pitanju. Neljudska upornost, perfekcionizam, stalno napredovanje i istrazivanje, potpuna posvecenost tenisu ali takodje i izuzetno delikatna priroda, lice kao u (ruznog) isposnika koji se redovno brije, strah od javnosti, izbegavanje privatnih kontakata koji su ga ucinili (neopravdano) najomrazenijim teniserom u istoriji, sve se to sklopilo u hodajucu skolu tenisa poznatiju kao Ivan ”Grozni” Lendl. Nikada niko u istoriji tenisa nije bio toliko gengbengovan od medija tokom citave karijere. Pocelo je tako sto je proglasen za vecitog gubitnika jer je startovao sa osam poraza u finalima GS-ova a zavrsilo se trkeljisanjem zbog toga sto je bio u vezi sa svojom petnaestogodisnjom daljom rodjakom koju je opsesivno krio od javnosti dok nije postala punoletna i dok je na kraju nije ozenio. Izmedju toga, you name it. Verovatno da nije bilo teniskog novinara koji se nije posrao po Lendlu kad god je za to dobio priliku.Ali, nista manje se nije moglo napisati o njegovoj igri, ko je hteo o tome da pise. Samo o njegovom BH-u su se mogle pisati knjige i knjige, udzbenici i udzbenici. Upravo u tom mecu kad je okoncan Mekov streak tim udarcem je toliko puta presao Meka na mrezi da je ovaj na kraju, posle jubilarnog zilionitog passing shot-a u jednom trenutku stao, pogledao u pracu Lendla pogledom punim mrznje, ljudski ga ispsovao za sve pare, a onda reketom izudarao mrezu u nemoci. Lendl je posle tih osam poraza probio mentalnu blokadu i poceo da terorise sve redom, poceli su brzo da padaju razni rekordi a Lendlova dominacija je bila tako stravicna da je jedan set u finalu RG protiv Mikaela Pernforsa odigrao u donjem delu trenerke jer je bilo prohladno. Mislim da je u tom setu pustio dva gema ili tako nesto.Ipak, cak i u vreme najvece dominacije izbegavao je Vimbldon jer je smatrao da nema igru za taj teren. Stavise, svojevremeno je izjavio da trava nije za tenis vec da je pasu krave i time dodatno navukao gnev javnosti koja je boleciva prema tom londonskom turniru. Ta izjava ce mu se debelo obiti o glavu jer ce se pri kraju karijere potpuno posvetiti tome da napravi igru za Vimbldon, igrace dva finala i oba izgubiti od specijalista za travu. Kao i svaka druga izreka i ona da se rad uvek isplati mora da ima svoje izuzetke koji potvrduju pravilo. Izuzetak se desio Ivanu Groznom. Ako je suditi po njegovoj opsesivnoj pedanteriji verujem da i dan danas kad ima problema da se uspava ne broji ovce koje preskacu ograde vec krave koje pasu na pasnjaku.Sad dolazim u problem. Od nekoliko igraca koji su bili sjajni u ovom dobu dvojica su istakli posebnu kandidaturu za ovaj tekst, Boris Beker i Mats Vilander ali ja jednostavno ne nalazim motiva da o njima dvojici pisem kao o velikim sampionima jer ih prosto nikad nisam voleo kao igrace, iz potpuno razlicitih razloga. Koliko nisam podnosio Bekerovu preteranu ekstrovertnost na terenu toliko nisam voleo Vilanderovu smaracku i dosadnu igru. Jeste nepravedno ali mozda neko od drugih starijih forumasa preuzme palicu pa napise nesto o njima dvojici.Umesto toga napisacu par reci o igracu kojeg sam mnogo cenio, Stefanu Edbergu. Edberg je paradigma svih mitova o tenisu kao lepoj dzentlmenskoj igri i zato sam ga ovde uvrstio. Uvek pristojan, uvek svedenog ponasanja, elegantan na terenu kao niko pre ni posle njega i bez ikakve sumnje izvanredan igrac. Edbergov forhand volley je jedan od onih udaraca sa kojima se covek radja, pokusaji da se to nauci mogu samo da odvedu u frustraciju. Posto je tada bilo dosta igraca koji su igrali servis-volej igru jedan od najsigurnijih udaraca da se odbranis od napada je bio pokusaj da se nisko preko mreze po sredini presretne igrac koji krece na mrezu, ono sto sportski komentatori kazu ”igra mu pod noge”. To je ubedljivo najtezi volej za izvlacenje jer ide u korak, ide nisko i trazi vrhunsku kordinaciju pokreta da se odigra. Edberg je te loptice vadio kao madjionicar i to uvek forhendom, sto je teze nego BH volejem jer grip kod forhenda ulazi unutra u telo i teze se namesta reket. Edberg je uzeo svoj fair share titula u vreme kad je imao neverovatnu konkurenciju za njih. Takodje i lavovski broj titula u paru sa Jaridom, to je verovatno bio najbolji dubl koji sam ikada video.Kad je ta generacija, ili bolje reci generacije, otisla pocetkom devedesetih se iz mnogo razloga od kojih je malo imalo veze s tenisom malo izgubilo interesovanje za tenis. U jednom trenutku je cak doslo dotle da se na WTA moglo videti vise spektakularnog tenisa jer je Navratilova jos uvek igrala, Stefi Graf je rasturala, a iz Novog Sada se Turu prikljucilo tenisko cudo u vidu Monike Seles. Na ATP su loptici uglavnom dusu uzimali neki Kurijeri i Musteri sto jeste uzimalo titule ali nije bilo narocito atraktivno za gledanje.Igru je spasila pojava dva neverovatna igraca iz SAD. Jos od Borga i Meka dva razlicitija igraca nisu postala rivali od Pita Samprasa i Andre Agasija. Jedan izraziti napadac spartanskog izgleda i ponasanja, drugi izraziti defanzivac koji je ponekad vise licio na egzoticnu pticu nego na tenisera, sasav i ekstrovertan do te mere da se pred Vimbldon ozbiljno strahovalo u kakvoj opremi ce izaci na teren (kao sto svi znate, bela oprema je dress code za ovaj turnir).O Samprasu sasvim dovoljno govore titule koje je osvajao. Svi ovi rekordi koje Fed rusi ili je rusio bili su u posedu ove ljudske masine koja se van sljake jedva mogla pobediti. Za mnoge, (forumskog Iva Petovica, na primer) Sampras je najveci igrac tenisa u istoriji i koliko god ja ne voleo takva poredjenja ta teza itekako ima smisla. Pit je do savrsenstva doveo napadacku igru u tenisu. Servis, forhand, volej, smec i do vidjenja, prijatno. Njegovi napadi su izgledali kao, kako ono kazu u vremenskim prognozama, elementarna nepogoda, pracena pljuskovima i grmljavinom. U tom neverovatnom napadackom arsenalu izdvajao se ubitacan forhend, narocito flet, kojim je cistio teren kao metlom. Nikada pre toga tako mocan udarac sa te strane nije vidjen u tenisu, kad ga je udarao iz zone mogao si samo da molis Boga da ga promasi jer ako je loptica ulazila u teren bas nista nije moglo da se uradi. A promasivao ga je retko. Ipak, ako bih morao da biram, Samprasa cu najradije pamtiti po jedinstvenom skok smecu iz trka sa polovine terena kojim je neutralisao sve pokusaje da se balonima smiri njegova napadacka igra. Koliko je taj udarac bio jedinstven dovoljno je reci da se gotovo i ne moze videti u repertoaru cak i najvecih teniskih majstora. A Sampras ga je izvodio s takvom lakocom.Ako bih ovog velikog tenisera poredio sa bilo kim prvo bi mi pao na pamet Majkl Dzordan jer je Pit bio za tenis ono sto je Dzordan bio za kosarku. Znao si sta ce da igra, znao si kako ce da pogodi ali mu nista nisi mogao, tim pre sto faulovi u tenisu ne postoje. Jednostavno, izlazio je na teren napadao i ubijao protivnike. Napad u tenisu je posle pojave Samprasa dobio sasvim drugu dimenziju, vise nije bilo potrebe izlaziti na mrezu da bi se clean kill-om zavrsio napad. Sad je vec igra postala toliko brza i jaka da je vecina vinera pocela da se skuplja sa osnovne linije.Koliko je Sampras promenio tenis u fazi napada toliko ga je Andre Agasi promenio u fazi odbrane. Nedostatak fizikalija, pre svega visine i snage, Agasi je nadoknadjivao jedinstvenom teniskom inteligencijom koja mu je omogucavala neverovatnu anticipaciju i uz pomoc koje je razvio ritern koji je postao landmark u svetskom tenisu. Koliko je taj udarac bio dobar dovoljno govori to da je Agasi, kao zakleti baseliner (u to vreme baseliner nije bio ono sto je danas, Rafa je, recimo, izuzetan na mrezi iako uglavnom igra sa osnovne linije) osvojio Vimbldon. Protiv servera kakav je Ivanisevic. Naravno, Agasi je imao mnogo kvaliteta i mnogo udaraca ali je, po mom shvatanju, upravo ta izuzetna igracka inteligencija i cinjenica da je zahvaljujuci njoj bio vrhunski takticar ono po cemu bi ovaj igrac trebalo da bude zapamcen. Mnogi ce ga, ipak, pamtiti po spektakularnim teniskim i vanteniskim transformacijama. Pojavio se kao ludi tinejdzer sa ofarbanim repovima, glupirao se, zabavljao i usput igrao vrhunski tenis, odjednom toliko potonuo da je jedno vreme zavrsio na 144. mestu ATP liste i igrao celindzere kako bi se dokopao nekog pristojnog mesta za glavni zreb za sledece turnire, da bi se vratio obrijan do glave da nam u kasnim godinama svoje karijere pruzi jos malo tenisa za pamcenje. U medjuvremenu je ozenio Stefi Graf. Kad bi njihova deca nasledila najbolje teniske osobine svojih roditelja ne bi nam uopste trebala nikakva rasprava o savrsenom igracu. Taj Agasi-Graf spoj bi bio igrac sa neljudskim forhendom, fantasticnim BH, izuzetan napadac, vrhunski takticar sa najboljim riternom na svetu i izuzetnom strascu za tenisom. Dajte 'vamo sve te titule.A onda se pojavio Rodzer Federer i ostalo gledamo u realnom vremenu.

Edited May 17, 2011 by harper lee

[tsva]

Carsaf :Hail: Rosko Taner je bio mnogo neugodan kao i Karlovic pogotovo na brzoj travi je ti je dzaba sto si 100 puta najbolji kad ne mozes servis da vratis.Nisi pomenuo ludog Breninog muza tj njegov uticaj na razvoj tenisa na BalkanuAgassi :Hail: - za mene apsolutni GOAT jer covek je sa tolikim fizickim hendikepom osvojio sva 4 GS turnira plus zlato na OI, brdo turnira a najbolje teniske godine su mu bile kada je prevalio tridesetu. A i bio je cool lik. Nedavno sam mu procitao knjigu. Trebalo je imati muda ono napisati.Sampras je bio sampion ali meni ogavan lik, dosadan do bola. Da ne zaboravim legendarnog Jefa Taranga. http://www.youtube.com/watch?v=zQdwBCcC13Ishow pocinje posle 1:30 na klipu

[renne]

Fenomenalno

[nexus13]

izdvojio bih par detalja...Mikael Pernfors, covek koji je prvi probao da uspesan lob od strane protivnika vrati kroz noge, i to bas u tom finalu, nije uspeo, ali se secam lica gledalaca koji nisu mogli da veruju sta covek radi. Takodje je smec udarce rivala pokusavao da vrati tako sto bi ulazio u teren, i pokusavao da odigra volej na smec..., u tom vreme, uzasno atraktivan teniser.Mats Wilander, ...jedan od najdosadnijih sampiona. Secam se njegovih meceva sa Andrejem Cesnokovim koji su neretko znali da traju i preko 6 sati. MIroslav Mecir spada u istu skvadru, kasnije ih po monotonosti nasledio Majk Ceng.Ljudi kojima je Marej dosadan igrac moraju pogledati neki od tih epskih meceva gde je komotno moglo da se zadremucne, kad se probudis, vidis da si u istom gemu.Andre Agassi, ....zbog njega se krenulo sa treniranjem tenisa. Neverovatna harizma,koketiranje sa publikom tokom meca, teniska inteligencija, i pre svega 1 neverovatan talenat, ucinili su da covek postane idol generacijama klinaca koji su poceli da igraju tenis, oblace se, ponasaju bas kao on.Da, uspon krenuo preko Bobe Zivojinovica. Oprao ga je za sve pare kao 18-togodisnji klinac.Sto se ostalih tice, objasnio si.. :) Edited May 17, 2011 by nexus13

[harper lee]

Nisi pomenuo ludog Breninog muza tj njegov uticaj na razvoj tenisa na Balkanu

Opleti kad budes nasao dovoljno vremena. Ovaj topik i sluzi da se na njemu pise iskljucivo o tenisu. Koliko znam i koliko se moze zakljuciti iz komentara ovde ima nekoliko ljudi koji rekreativno igraju tenis, vole ga i gledaju dosta meceva. Mozda ne bi bilo lose da se ovde skupi jedan broj tekstova o tenisu jer se u nasim medijima ne moze Bog zna sta pametno procitati osim hvalospeva Djokovicu i utrkivanja ko ce da nadje veci superlativ na njegov racun. Citao sam i nekoliko komentara-specijala. Vrlo tanko.

[tsva]

Opleti kad budes nasao dovoljno vremena. Ovaj topik i sluzi da se na njemu pise iskljucivo o tenisu. Koliko znam i koliko se moze zakljuciti iz komentara ovde ima nekoliko ljudi koji rekreativno igraju tenis, vole ga i gledaju dosta meceva. Mozda ne bi bilo lose da se ovde skupi jedan broj tekstova o tenisu jer se u nasim medijima ne moze Bog zna sta pametno procitati osim hvalospeva Djokovicu i utrkivanja ko ce da nadje veci superlativ na njegov racun. Citao sam i nekoliko komentara-specijala. Vrlo tanko.

Duda :Hail: Igram ga 4 puta nedeljno. U Americi definitivno najjeftiniji sport koji ne zahteva cimanje da debilima.Bobo Zivojinovic je razlog zasto sam ja poceo da pratim tenis. Davis Cup protiv Francuske neke 1985 ako se ne varam gde smo bili zestoki autsajderi a dobismo 4-1. Bobo je uvek mnogo bolje igrao za Jugoslaviju nego za sebe tj nikada nisam bio ubedjen da mu je karijera bila glavni deo zivota tj. on je voleo i druge stvari nesto kao Tipsa danas.Tipican serve and volley igrac gde je serve bila jaca strana sa bekendom u stilu Karlovica, ravnim udarcima bez puno spina. Zato i ne cudi ja je oba svoja turnira osvojio na brzim podlogama. Bio je ako se ne varam 19 na svetu i to mu je najbolji plasman. Bio je poznat po tome sto je cesto gubio od nepoznatih igraca u prvim kolima raznih turnira.Davis cup heroj protiv Francuza, Rusa, Ceha, Spanaca, Italijana i Svedjana u singlu a najvise u dublu. Nije uspeo da ga osvoji jer se SFRJ raspala upravo kada je imao najjacu ekipu kao u mnogim drugim sportovima. Osvojio sa dva Gorana ovaj Dizeldorf dobivsi sve dublove.Sto se tice pojedinacne karijere ustace upamcen po dva GS polufinala a nije nikada bio nosilac. Od tog Wimbledona secam se da je u prvom kolu bio pred porazom i jedva je pobedio nekog "levata" za koga nisam cuo ni pre ni posle toga a ni imena mu se ne secam. Secam se cetvrtfinala protiv Krisnana u kojem je servirao kao lud. Pulufinale sa Lendlom je bilo antologijsko™ Bobo je dva puta izjednacavao oba puta lomeci kravatu sto je inace ogavnog Lendla dovodilo do ludila. na kraju ipak nije imao snage tj stao mu servis.Godinu dana pre u Australiji na zalost nije bilo prenosa uzivo ali su dali snimku legendarnog cetvrtfinala za JMac-om kada je Bobo opet dva puta izjednacavao a onda je ludi McEnroe raspao u petom setu i popusio bagel. Secam se scene u petom setu u kojem Bobo sedi i jede cokoladu ili sta li vec a Jhon razbija reket. U polufinalu je naletio na Wilandera i tu je bio lagani kraj. Inace ti "dosadni" teniseri popur Lendla, Wilandera, Mecira su za Bobu bili smrt. Protiv njih nikada nije mogao.Bobo je uz sve to imao visak kila i probleme sa ledjima i ramenom zbog servisa. Zadnji puta sam ga gledao u finalu jednog turnira u Americi 1988 kada je igrao protiv jednog momcica u dzins pantalonicama i sarenom majicom uz dugu sarenu kosu i mindjuse. Da mi je tada neko rekao da ce od Agassija postati to sto je postalo nikada mu ne bi verovao. Bio je odlican mec u kojem je Agassi dobio 3-0 ali mnogo mnogo tesno. tada sam prvi put video da neko moze tako da vraca ubitacne servise na brzoj podlozi. Ne verujem da se ikada desilo u mecu Zivojinovica da bude brejkova na obe strane. Bobo je kidisao igrao chip and charge na skoro svakom poenu ali Agassi se nije mrdao sa osnovne linije vec je udarao jos jace nazad pogotovo mu je bekend funkcionisao fantasticno. Dugo sam i bezuspesno trazio snimku tog meca.Bobo je bio perfektan dubl igrac. Bio je i #1 na svetu u godini u kojoj je uzeo US open. secam se da je dubl igrao i sa Bekerom, Edbergom, Gomezom, Sancezom na kraju i sa Goranom. Pogotovo je bilo uzivanje gledati njega i Gorana koji je tada bio klinac. Tu i nije bilo nekih poena ali se zato gruvalo na sve strane. Pogotovo u Splitu protiv Kasala i Sanceza kada su peti set dobili 12-10 ili 13-11Da mu je tenis bio najvaznija stvar u zivotu tj da je bio profesionalac ubedjen sam da bi uzeo barem jednu GS titulu i dosao do top 10 igracaNajvece razocarenje su bile olimpijske igre u Seulu gde je u drugom kolu izgubio od Foreza Edited May 17, 2011 by tsva

[renne]

Prvo što sam uživo gledao od tenisa je onaj ludački mec Jugorglavija-Australija, i mečevi koji su trajali svi preko četiri sata. Sećam se koliko sam bio oduševljen šljakom i time što može ludački da se kliza. Jbg. izgubismo taj meč, iako smo se nenormalno borili.Nedugo zatim još ludji i duži meč u Pioniru protiv Danske. I Orešarove raspale patike.Od tada do danas sam jednostavno zaljubljen u šljaku.A još neke 80. ćale doneo dva drvena reketa iz Iraka, imali su po sto kila, ruke otpadale, ali se žestoko tuklo po zidu.Edit mislim da smo ćale, drugar i ja ostali poslednji tog petka u pioniru, svi su već bili otišli kućama.Kako su me svi zezali narednih dana :)

Edited May 17, 2011 by renne

[duda]

@tsva , You're welcome, slucaj je tako hteo :)

Edited May 17, 2011 by duda

[harper lee]

Duda :Hail: Igram ga 4 puta nedeljno. U Americi definitivno najjeftiniji sport koji ne zahteva cimanje da debilima.Bobo Zivojinovic je razlog zasto sam ja poceo da pratim tenis. Davis Cup protiv Francuske neke 1985 ako se ne varam gde smo bili zestoki autsajderi a dobismo 4-1. Bobo je uvek mnogo bolje igrao za Jugoslaviju nego za sebe tj nikada nisam bio ubedjen da mu je karijera bila glavni deo zivota tj. on je voleo i druge stvari nesto kao Tipsa danas.Tipican serve and volley igrac gde je serve bila jaca strana sa bekendom u stilu Karlovica, ravnim udarcima bez puno spina. Zato i ne cudi ja je oba svoja turnira osvojio na brzim podlogama. Bio je ako se ne varam 19 na svetu i to mu je najbolji plasman. Bio je poznat po tome sto je cesto gubio od nepoznatih igraca u prvim kolima raznih turnira.Davis cup heroj protiv Francuza, Rusa, Ceha, Spanaca, Italijana i Svedjana u singlu a najvise u dublu. Nije uspeo da ga osvoji jer se SFRJ raspala upravo kada je imao najjacu ekipu kao u mnogim drugim sportovima. Osvojio sa dva Gorana ovaj Dizeldorf dobivsi sve dublove.Sto se tice pojedinacne karijere ustace upamcen po dva GS polufinala a nije nikada bio nosilac. Od tog Wimbledona secam se da je u prvom kolu bio pred porazom i jedva je pobedio nekog "levata" za koga nisam cuo ni pre ni posle toga a ni imena mu se ne secam. Secam se cetvrtfinala protiv Krisnana u kojem je servirao kao lud. Pulufinale sa Lendlom je bilo antologijsko™ Bobo je dva puta izjednacavao oba puta lomeci kravatu sto je inace ogavnog Lendla dovodilo do ludila. na kraju ipak nije imao snage tj stao mu servis.Godinu dana pre u Australiji na zalost nije bilo prenosa uzivo ali su dali snimku legendarnog cetvrtfinala za JMac-om kada je Bobo opet dva puta izjednacavao a onda je ludi McEnroe raspao u petom setu i popusio bagel. Secam se scene u petom setu u kojem Bobo sedi i jede cokoladu ili sta li vec a Jhon razbija reket. U polufinalu je naletio na Wilandera i tu je bio lagani kraj. Inace ti "dosadni" teniseri popur Lendla, Wilandera, Mecira su za Bobu bili smrt. Protiv njih nikada nije mogao.Bobo je uz sve to imao visak kila i probleme sa ledjima i ramenom zbog servisa. Zadnji puta sam ga gledao u finalu jednog turnira u Americi 1988 kada je igrao protiv jednog momcica u dzins pantalonicama i sarenom majicom uz dugu sarenu kosu i mindjuse. Da mi je tada neko rekao da ce od Agassija postati to sto je postalo nikada mu ne bi verovao. Bio je odlican mec u kojem je Agassi dobio 3-0 ali mnogo mnogo tesno. tada sam prvi put video da neko moze tako da vraca ubitacne servise na brzoj podlozi. Ne verujem da se ikada desilo u mecu Zivojinovica da bude brejkova na obe strane. Bobo je kidisao igrao chip and charge na skoro svakom poenu ali Agassi se nije mrdao sa osnovne linije vec je udarao jos jace nazad pogotovo mu je bekend funkcionisao fantasticno. Dugo sam i bezuspesno trazio snimku tog meca.Bobo je bio perfektan dubl igrac. Bio je i #1 na svetu u godini u kojoj je uzeo US open. secam se da je dubl igrao i sa Bekerom, Edbergom, Gomezom, Sancezom na kraju i sa Goranom. Pogotovo je bilo uzivanje gledati njega i Gorana koji je tada bio klinac. Tu i nije bilo nekih poena ali se zato gruvalo na sve strane. Pogotovo u Splitu protiv Kasala i Sanceza kada su peti set dobili 12-10 ili 13-11Da mu je tenis bio najvaznija stvar u zivotu tj da je bio profesionalac ubedjen sam da bi uzeo barem jednu GS titulu i dosao do top 10 igracaNajvece razocarenje su bile olimpijske igre u Seulu gde je u drugom kolu izgubio od Foreza

Inace, jeo je neki sendvic koji mu je doneo neko iz publike. Taj se mec igrao ako se ne varam na starom terenu broj 1 koji je imao nekoliko natkrivenih boksova pored terena i Boba je usao u jedan od njih da "prilegne" dok se Mek raspravljao sa sudijama. Neko mu je onda doturio sendvic i ovaj je, na totalnu Mekovu nevericu, krenuo onako bezobrazno da jede i da se smeska. Kad su se vratili na teren Mek je pre prvog servisa izredjao Bobi kompletnu familiju i.... izgubio sa 6:0. Bobin cale je inace bio cuvar na teniskim terenima na Kalisu ili tako nesto. On je bukvalno odrastao na tim terenima. Edited May 17, 2011 by harper lee

[renne]

Ne samo da je jeo taj sendvič, nego su ga nudili i šampanjecem,I da ćale je bio čuvar, domar, redar, sve u sito vreme na Kališu.