Dobra plata, dobro mesto, jeftin real estate

[eumeswil]

Neće morati mladi da ih izdržavaju, izdržavaće sami sebe radom do 70te godinem, a trošenjem nagomilanog bogatstva narednih deset godina.

Ova konkretno generacija penzionera ima više nagomilanog bogatstva u novcu, nekretninama itd nego što mlađi mogu i da zamisle da će ikada steći radom u svojim najproduktivnijim godinama.

Pa nisu svi penzioneri 1%ers. Za drugu rečenicu si u pravu. Ali i da nije tako, bilo bi dobro da ne budu toliko potrošački nastrojeni ko njihovi roditelji*. ali nema od toga skoro ništa, kupovaće se iPhone 10 ko da ge dele besplatno.

 

*https://thenextrecession.wordpress.com/2015/03/05/the-lucky-generation/

Edited September 22, 2016 by miki.bg

[Dagmar]

Pa niisu svi penzioneri 1%ers. Za drugu rečenicu si u pravu. Ali čak i da nije tako, bilo bi dobro da ne budu toliko potrošački nastrojeni ko njihovi roditelji. ali nema od toga skoro ništa, kupovaće se iPhone 10 ko da ge dele besplatno.

 

https://thenextrecession.wordpress.com/2015/03/05/the-lucky-generation/

 

Ne pričam o 1%ersima, pričam o najobičnijim ljudima fizikalcima koji na zapadu imaju otplaćene kuće od po 300 hiljada evra kakvu ja nikad neću moći da sanjam da kupim u svojim pik produktivnim godinama. Prodaja kuće od 300 hiljada može da kupi puno godina u domu za negu kome to bude bilo potrebno.

[noskich]

Ono sto vidim kao sustinu tog generacijskog jaza izmedju bejbibumera i generacije Y je ono isto sto sam vec nekoliko puta pominjao na forumu o poredjenju Malezije i Srbije.

Bejbibumeri su svoje najbolje godine zivota proveli u neprekidnom i brzom rastu zivotnog standarda. Taj tehnoloski progres koji su oni doziveli se ni po cemu ne moze porediti sa nasim Y progresom. Bila je prica i o tome na forumu, ljudi u SFRJ nakon WWII su se useljavali u stanove sa vodom i strujom iz shtala u kojima su spavali na zemlji sa stokom. Deca roditelja koji su bili jedva pismeni su postali fakultetski obrazovani. Mi osim Interneta i IT tehnologija nista slicno nismo doziveli. Frizider, ves masina, avioni, automobili, televizori... se sustinski nisu izmenili. Jeste to sve brze, lakse, udobnije, ali je daleko od jaza izmedju ostave i frizidera, bunara i protocne vode, ves masine i pranja na ruke i slicno.

 

Zato imamo potpuni sudar svetova kada ta stara generacija i dalje veruje da uspeh u zivotu garantuje fakultet i lagano uspinjanje na hijerarhijskoj lestvici u jednoj istoj firmi ceo zivot.

 

Njihov zivot je obelezio optimizam i nepokolebljiva vera u tehnoloski progres. Ubedjenost da sutra moze biti samo bolje od danas. Dok je sa nama Y sustinski drugacije. Mi znamo da sutra moze biti gore. I daleko smo manje optimisti. Ista pozicija je potpuno drugacija ako si do nje napredovao ili nazadovao.

Edited September 22, 2016 by noskich

[ObiW]

Jbt tebi da padne ćup zlata sa neba u dvorište kukao bi kako moraš da ga prijavis kao prihod i državi platiš 30% porez. 

[eumeswil]

Privatizacije nade:kapitalizam protiv solidarnosti

 

 

Vrlo poučno štivo.

 

Danas se moramo baviti ne radikalnom lažnošću privatizacije nade, koja poriče duboko društveno biće svakog pojedinca, već njenim iscrpljujućim posledicama. Kolektivno gubimo sposobnost da se borimo s najhitnijim problemima. Ljudi koji sebe doživljavaju kao izolovane pojedince neće moći da shvate realnost klimatske promene i da se dogovore šta treba činiti, a pogotovo neće moći da je savladaju. Sve opasnije posledice dva veka nekoordiniranih aktivnosti i opasnosti zamagljenih samointeresom mogu se staviti pod kontrolu samo ako prihvatimo da postoji jedno mi koje je preobrazilo prirodu i naš odnos prema njoj. Da bi zaštitili zajednički dom od propasti, ljudi moraju stvoriti svestan i otvoren globalni kolektiv. Moramo vratiti i osnažiti društvenu nadu u ime opstanka. Ali kako to učiniti ako kritična masa poriče problem, ako nije sposobna da postigne konsenzus i zajednički deluje?

 

Po francuskom sociologu Francisu Jeansonu, potrebna nam je „građanizacija“ – preobražanje izolovanih i nemoćnih pojedinaca u aktivne, militantne građane koji kolektivno doživljavaju svoju sudbinu i voljni su da na nju demokratski utiču. Oni koji nastoje da se to dogodi moraće da pregovaraju ne samo o privatizaciji nade već i o širokom prihvatanju vrtloga progresa i sveprisutnog cinizma u današnjim naprednim društvima. Oni koji su već stupili u političku borbu moraće da raskrče put od identitetskih politika i hiljada drugih dobrih razloga koji zahtevaju našu pažnju.

Ali bez obzira na to koliko smo privatizovani ili usko fokusirani, dovoljna je neka tragedija ili katastrofa da bi se aktivirali naš latentni kapacitet za velikodušnost i potreba za povezivanjem. U knjizi Raj izgrađen u paklu (2009) Rebecca Solnit opisuje malobrojne i retke utopijske momente nade u vremenima kad katastrofa sruši ustaljeni poredak i zatraži od ljudi da kolektivno preuzmu kontrolu nad svojim životima. Njeni primeri idu od zemljotresa u San Francisku 1906. godine do uragana Katrina. Nadajmo se da drugi kolektivni izazovi – od sirijske izbegličke krize do globalne klime – neće morati da dostignu katastrofalne razmere pre nego što prevaziđemo svoju pasivnost i izolaciju i povratimo sposobnost zajedničkog delovanja.

[Dagmar]

Ono sto vidim kao sustinu tog generacijskog jaza izmedju bejbibumera i generacije Y je ono isto sto sam vec nekoliko puta pominjao na forumu o poredjenju Malezije i Srbije.

Bejbibumeri su svoje najbolje godine zivota proveli u neprekidnom i brzom rastu zivotnog standarda. Taj tehnoloski progres koji su oni doziveli se ni po cemu ne moze porediti sa nasim Y progresom. Bila je prica i o tome na forumu, ljudi u SFRJ nakon WWII su se useljavali u stanove sa vodom i strujom iz shtala u kojima su spavali na zemlji sa stokom. Deca roditelja koji su bili jedva pismeni su postali fakultetski obrazovani. Mi osim Interneta i IT tehnologija nista slicno nismo doziveli. Frizider, ves masina, avioni, automobili, televizori... se sustinski nisu izmenili. Jeste to sve brze, lakse, udobnije, ali je daleko od jaza izmedju ostave i frizidera, bunara i protocne vode, ves masine i pranja na ruke i slicno.

 

Zato imamo potpuni sudar svetova kada ta stara generacija i dalje veruje da uspeh u zivotu garantuje fakultet i lagano uspinjanje na hijerarhijskoj lestvici u jednoj istoj firmi ceo zivot.

 

Njihov zivot je obelezio optimizam i nepokolebljiva vera u tehnoloski progres. Ubedjenost da sutra moze biti samo bolje od danas. Dok je sa nama Y sustinski drugacije. Mi znamo da sutra moze biti gore. I daleko smo manje optimisti. Ista pozicija je potpuno drugacija ako si do nje napredovao ili nazadovao.

 

 

Nisam o tome pričala, mada ok.

Ono što sam ja htela da kežem da mi je nejasno to kukanje nad demografskim kolapsom zaoada, em su nadomestili i prenadomestili imigracijom, em ni to ne pomaže da se održe nivoi za penzione kase itd prosto jer ti mladi ne zarađuju više kao nekada. Pritom sadašnji stari i to oni najprosečniji matorci itekako imaju novca u rezervi za prosečnu brigu o sebi samima bez toga da deca trebaju da ih dotiraju ili kako već brinu i njima.

Problem je drugde, a to je globalno raslojavanje i nezadovoljstva i nestabilnosti koje sa tim idu, a ne to što je meri smit rodila 1.8 dece umesto 2.0, i uvezla poljsko dete da nadomesti i još pridoda za tu razliku.

[noskich]

Privatizacije nade:kapitalizam protiv solidarnosti

 

 

Vrlo poučno štivo.

 

 

Odlican tekst.

Edited September 23, 2016 by noskich

[Shan Jan]

Gomila baljezgarija ali ima jedan dobar deo:

 

 

 

Penzionisao se u 34. godini, ovo je njegova najvažnija lekcija

businessinsider.com / M.A. | 27. 09. 2016 - 15:01h

| Komentara: 2

 

Penzionisati se u 34. godini zvuči kao san mnogih mladih, ali retki među njima u tome i uspeju! U avgustu ove godine Amerikanac Brendon (krije svoje prezime penzionisao se u 34. godini i ispričao kako mu je to pošlo za rukom.

 

 

 

Da bi to ostvario, mladi čovek koji sebe zove poznatiji kao “Mad Fientist” (fientist, od “financial independence”, u slobodnom prevodu, neko ko štedi za rano sticanje finansijske nezavisnosti), odlučio je da živi bez velikih prohteva na selu u Vermontu, gde je uspeo da uštedi i uloži oko 70 odsto prihoda posle odbijanja poreza.

 

Godine 2014. Brendon i njegova supruga - koja ne želi da se penzioniše prevremeno i sama upravlja svojim novcem - preselili su se Škotsku, gde je on radio još nekoliko godina i uštedeo dovoljno novca da bi mogao da se penzioniše u 34. godini.

“Uvek sam želeo da budem ‘finansijski nezavisan’, a ne da se ‘prevremeno penzionišem’”, izjavio je on za “Biznis insajder”. Nikada nisam želeo da prestanem da radim, već mi je cilj bio da imam vremena i slobodu da se bavim stvarima koje su mi važne.”

Glavna lekcija "mladog starca"

Međutim, tokom putovanja do finansijske nezavisnosti naučio je dragocenu lekciju: nije sve u štednji.

Umesto da se trudi da uštedi onoliko novca koliko je zamislio, on je počeo da odvaja previše.

“Postao sam toliko zadrt u nastojanju da uštedim da sam tokom tog procesa bio vrlo nesrećan”, kaže on. “Nisam želeo da radim ništa što je imalo veze s trošenjem novca. Hteo sam da ostvarim cilj što pre”, kaže on.

Iako se zalaže za finansijsku nezavisnost, on upozorava da svako ko želi da ode ranije u penziju treba da pazi da ne postane do te mere opsednut time da se potpuno izoluje od drugih.

“Koncentrišite se na moć koju stičete na tom putu sa svim tim novcem koji štedite i iskoristite tu moć da život učinite što boljim”, kaže on. “Nemojte žrtvovati sreću zbog svote u banci.”

Odlazak u prevremenu penziju treba da oslobađa i daje moć, a ne da vas ograničava. Izbegavajući sve što ima veze s trošenjem novca, Brendon je počeo da izbegava prijatelje i lišio je sebe malih stvari koje donose radost.

“Jedan dolar više na računu u banci neće vas učiniti srećnijim”, upozorava on.

Šonov plan za "ekstremnu penziju"

Dvadesetšestogodišnji analitičar i bloger Šon, poznat kao Money Wizard, kao 16-godišnjak je počeo da odvaja novac koji je zaradio na svom prvom poslu. Kasnije je pročitao knjigu pod naslovom “Early Retirement Extreme” (Ekstremno rano penzionisanje) Džejkoba Landa Fiskera i rešio da stekne finansijsku nezavisnost do 37. godine. U 22. godini je diplomirao finansije i ekonomiju i zaposlio se kao finansijski analitičar u Denveru, gde je zarađivao 45.000 dolara godišnje. Odmah je s poslodavcem ugovorio tzv. 401k plan, odnosno, investicioni plan kojim zaposleni ovlašćuje poslodavca da deo njegove plate uloži u investicione fondove drugih kompanija. Tada je odvajao pet odsto od plate, a danas, tri i po godine kasnije, Šonova plata iznosi 70.000 dolara, a njegov doprinos u okviru plana 401k dostigao je 25 odsto.

Prošle godine neto vrednost njegovog bogatstva dostigla je 100.000 dolara. Tada je pokrenuo blog “My Money Wizard”, kako bi podelio s drugima iskustva sa svog ambicioznog putovanja do ranog penzionisanja.

[noskich]

Najbolji savet za ovo je biti solo - "i njegova supruga - koja ne želi da se penzioniše prevremeno i sama upravlja svojim novcem -".

Moja hoce da se penzionise jos kako, ali da nema nje ja bih vec bio penzionisan u nekoj sojenici na Mekongu. 

 

A nije losa ni ova na Tamishu:

Edited September 27, 2016 by noskich

[eumeswil]

[eumeswil]

Idealno prevozno sredstvo za kretanje kroz takav grad. :)

 

https://www.youtube.com/watch?v=G4t_g8afr0E

https://boostedboards.com/

Edited October 5, 2016 by miki.bg

[bigvlada]

Igrao se jedan klinac ispred moje zgrade nečim sličnim pre desetak dana, skejt sa električnim motorom. 

[noskich]

Evo o cemu pricamo:

https://www.theguardian.com/business/2016/sep/30/born-in-early-80s-then-youre-half-as-wealthy-as-1970s-children-says-ifs

 

Born in early 80s? Then you're half as wealthy as 1970s' children, says IFS

 

Ovo je na globalnom nivou, ne samo UK.

Edited October 17, 2016 by noskich

[noskich]

Kad se kineska plima povuche ostaje oseka, Vankuver je vec krenuo:

http://www.zerohedge.com/news/2016-08-18/vancouver-housing-market-implodes-average-home-price-plunges-20-1-month-market-devas

 

Vancouver Housing Market Implodes: Average Home Price Plunges 20% In 1 Month - "The Market Is Devastated"

[Shan Jan]

Mislim da everyday vankuvernci jedva cekaju da padne cena kuca. Postalo je nemoguce kupiti ih.