Buy*ology

[Zoe]

Kljuc je, dakle, da li i koliko skenovi mozga imaju veze sa onim sto ljudi zaista misle (i koliko je ta asocijacija precizna, ako je uopste).

Slazem se, ali samo ukoliko se pitanje odnosi generalno na skeniranje mozga kao metodu kojom se sluzi kompletna neuroznanost, npr. u zdravstvene svrhe. Ako je problem samo zato sto se fMRI koristi za neuromarketing, onda je ta kritika bullshit. :)

Bilo bi zanimljivo da neko ko zna napise nesto o tome,

Ahm nista, pokusat cu dozvati Brave i Betty.

takodje, moram reci da mi egzistencija ne zavisi od skenova mozga.

Ima tu i mnogo drugih interesantih stvari kojima se bavi Lindstrom, a koje su u nekoliko navrata spomenute. Npr. religija kao najuspjesniji manipulator i najmocniji brand svih vremena. Lindstrom smatra da je onaj brand koji kod ljudi izaziva "religijsko iskustvo" postigao svoj cilj.

[Indy]

Ljudi ne vole da se osecaju manipulisani, i cini mi se da otud dosta negativnih komentara na bajolodzi, a i na marketing uopste. Mene u stvari jako zanima sta ljudi misle o tome, o manipulaciji, posto je neizbezno da svako od nas to cini (cak i nad samim sobom, pritom ne mislim na ono bezobrazno... mada i to). Valjda treba sacuvati neku zdravu meru, mozda postoji dobra manipulacija (recimo, kako roditelji i ucitelji manipulisu decu da bi naucila nesto korisno) i losa manipulacija (kad stave polugolo dete na hladan beton da prosi, npr).

[Zoe]

Kad smo vec kod toga, daleko najgori manipulatori i prodavaci magle u negativnom kontekstu koji su proizveli najvise zla na planeti su crkva i politika. U usporedbi s tim segmentom drustva, cijela ova prica koja se vrti oko Buyology je, rekla bih, prilicno benigna.Drugim rijecima, bolje ici u dobar shopping, nego u rat ili divljati po beogradskim ulicama.

Edited October 13, 2010 by Ziza

[расејан]

Kad smo vec kod toga, daleko najgori manipulatori i prodavaci magle u negativnom kontekstu koji su proizveli najvise zla na planeti su crkva i politika. U usporedbi s tim segmentom drustva, cijela ova prica koja se vrti oko Buyology je, rekla bih, prilicno benigna.Drugim rijecima, bolje ici u dobar shopping, nego u rat ili divljati po beogradskim ulicama.

Религија је политика, осим можда у самом почетку, док се сви познају. Оног тренутка кад их се скупи довољно да их друштво примети, и/или да почну да зидају себи хијерархију, почиње политика.Него, падеминаум ((ц) Клајн), ако купологија покаже резултате, шта ће спречити цркве и политичаре да их користе?

[betty]

evo me. jel nije problem da me neko uvede u pitanje malo sire od onih par kvotova sa nauke? vidim da se radi o vezi skenovi-misljenje, ali sta se podrazumeva pod misljenjem, i kako je uopste uslo u pricu? tj. ako moze hipoteticka situacija: da li gledanjem necijeg skena mogu da znam da covek (misli) - sta tacno?opsti odgovor na pitanje je inace ne, pomocu skenova (fMRI) se ne mogu iscitavati misli, iz najmanje dva razloga. jedan je sto fMRI ne meri aktivnost neurona nego prokrvljenosti mozga, a drugi je sto meri tu prokrvljenost tek sekundu-dve kasnije, pa onda nekoliko sekundi, pa onda uproseci sve to izmereno. s druge strane, neke stvari mogu da se iscitaju pomocu skenova u odredjenim uslovima (u koji od dva predmeta covek gleda npr) ali nisam sigurna da je to relevantno za pitanje.

[Indy]

To sa misljenjem i skeniranjem je doslo od mene, a do mene odavde:

... His first example is about the warnings on cigarette packages about the health dangers of smoking. He points out that despite a huge campaign aimed to convince the public not to smoke, people are still smoking. Why is that?, he asks. He mentions that smoking is addictive, but not content with this explanation, he reports that a study found that brain scanning shows that the health warnings actually light up the pleasure areas of the brain, and so they must make people want to smoke more. Really? Is there evidence that these health warnings have made sales increase? He does not report any. The percentages of people smoking in North America and Western Europe are decreasing. So where's the evidence that the health warnings are not working? In the brain scans? But what is the evidence that brain scans reveal the Truth about people's minds? Lindstrom doesn't provide it. ... Christian Perring, Associate Professor of Philosophy, Dowling College, New York

[betty]

aha, to je kao nekakav neuromarketing? I stand by what I said o prodavanju magle. nije doduse ni ova analiza bas... onako... sta ja znam. nalepnice sa paklice su se asocijativno povezale sa cigaretom, ali zasto bi se ocekivalo da od toga prodaja poraste? ajde da su te nalepnice npr. stavljene na kioske pa se onda gledalo da li ti kiosci prodaju vise paklica nego inace. ili bilo gde drugde nego na paklice. dok mi je prica o neuro dokazu da izazivaju prijatnost zanimljivija - ukoliko se radi o svakome. ali posto se verovatno radi iskljucivo o pusacima (a ne npr. o onima koji su ostavili pusenje), onda ne dokazuje nista osim poznate price o asocijativnim vezama. tako da, zev.

[Zoe]

aha, to je kao nekakav neuromarketing? I stand by what I said o prodavanju magle. nije doduse ni ova analiza bas... onako... sta ja znam. nalepnice sa paklice su se asocijativno povezale sa cigaretom, ali zasto bi se ocekivalo da od toga prodaja poraste?

Meni se cini da Lindstroma vise zanima zasto unatoc naljepnicama upozorenja prodaja ne pada kao sto se mislilo da hoce. Mozak (navodno) prilikom odluke o (ne)kupovanju odredjenog proizvoda izlucuje dopamin, pa je velika vjerojatnost da ce kupac kupiti ono sto proizvede kemiju - banalno receno.Ovdje mozes pogledati jednu studiju na tu temu - klik!

aha, to je kao nekakav neuromarketing? I stand by what I said o prodavanju magle.

Ovakva reakcija je prije posljedica tvojih predrasuda nego poznavanja materije na osnovu cega bi eventualno mogla donijeti ovaj zakljucak. Zar ne? :) Edited October 13, 2010 by Ziza

[Zoe]

Него, падеминаум ((ц) Клајн), ако купологија покаже резултате, шта ће спречити цркве и политичаре да их користе?

Dobro pitanje. To bi trebao biti zadatak institucija za zastitu potrosaca i slicnih nadzornih organa koji su dovoljno neovisni, mocni i utjecajni da sprijece bilo kakve maliciozne malverzacije.

[betty]

Mozak (navodno) prilikom odluke o (ne)kupovanju odredjenog proizvoda izlucuje dopamin, pa je velika vjerojatnost da ce kupac kupiti ono sto proizvede kemiju - banalno receno.

da mozak izlucuje dopamin se zna sigurno kad se u isti zadje, sto se radi ili kod izuzetno teskih mozdanih pacijenata u bolnici, ili na majmunima, ili na pacovima. niko od njih ne ide u soping tokom merenja dopamina. prodavanje magle se sastoji u ubacivanju neuro reci u obicne zakljucke (ljudi vise kupuju ono sto ih vise privlaci). ono sto jeste utvrdjeno istrazivanjima je da ljudi smatraju da je zakljucak ozbiljniji i validniji ako se tu umesa neku mozdani izraz, bez obzira da li doprinosi objasnjenju ili ne. bas kao u gornjem primeru.

Ovakva reakcija je prije posljedica tvojih predrasuda nego poznavanja materije na osnovu cega bi eventualno mogla donijeti ovaj zakljucak. Zar ne? :)

sladak ti je smajli. morala sam nazalost da prodjem nekoliko kurseva na tu i srodne teme, a citala sam nesto i na svoju ruku da bih se uverila da se ne radi samo o zaostaloj srbiji sa losim knjigama. praksa mislim da je ok, i istrazivanja dobra dok se drze cinjenica. ali prelako se ode u dopamin.

[Indy]

Stvar je u tome sto je meni cudno da razlika u nekakvoj hemiji (koja se da skenirati na metodoloski upotrebljiv nacin) u mozgu moze da bude tako drasticna (da ne kazem statisticki znacajna) izmedju ne znam uzimanja u ruku 1 iPhonea vs 1 Nokie. Ako to mogu da izmere sa skenerom, alal im cosak. Tj. ne mogu u to da poverujem, a bez toga mi je i cela prica o bajologiji bajkologija. Sto ne znaci da nije interesantno ovo za etikete na cigaretama, uopste ima tu zanimljivih stvari, ali mi se cini da je cela prica sama 1 primer pobede razzle-dazzle nad sustinom, koji karakterise toliko stvari danas.

[leto je]

Ljudi ne vole da se osecaju manipulisani, i cini mi se da otud dosta negativnih komentara na bajolodzi, a i na marketing uopste. Mene u stvari jako zanima sta ljudi misle o tome, o manipulaciji, posto je neizbezno da svako od nas to cini (cak i nad samim sobom, pritom ne mislim na ono bezobrazno... mada i to). Valjda treba sacuvati neku zdravu meru, mozda postoji dobra manipulacija (recimo, kako roditelji i ucitelji manipulisu decu da bi naucila nesto korisno) i losa manipulacija (kad stave polugolo dete na hladan beton da prosi, npr).

Manipulacija ima suštinski negativno značenje, otud, valjda, i odbojnost. Označava prevaru, izdaju, a tu je čovek najosetljiviji. Živimo u vreme vladavine informacije i manipulacije dezinformacijom. Globalizacija nam je donela da pozitivno tumačimo reči koje imaju negativno značenje. Pre svega preko sveta filma a onda i reklama. Možda to može da prođe u umetnosti, tj. na polju društvene interakcije uopšte, ali nisam sigurna da u ličnom životu manipulacija može da bude prihvatljiva. Skloni smo da, zarad osećanja da živimo u skladu s vremenom, pozitivne stvari i situacije nazivamo ružnim ili rečima sa negativnom konotacijom. Mislim da je to slučaj i sa ovom reči. Nauka, takođe, voli da manipuliše rečima. Čak i pokušaj definicije da je manipulacija nešto iza čega stoji loša namera može da se pobije. Ako se igramo rečima.

[расејан]

Ovakva reakcija je prije posljedica tvojih predrasuda nego poznavanja materije na osnovu cega bi eventualno mogla donijeti ovaj zakljucak. Zar ne? :)

Зар да?Да ли би и некоме ко се слаже с тобом спочитнула предрасуде?

[betty]

Stvar je u tome sto je meni cudno da razlika u nekakvoj hemiji (koja se da skenirati na metodoloski upotrebljiv nacin) u mozgu moze da bude tako drasticna (da ne kazem statisticki znacajna) izmedju ne znam uzimanja u ruku 1 iPhonea vs 1 Nokie.

ako vise pomeris ruku tokom nokie nego tokom iphonea, naci ces razliku (i u cerebrospinalnoj tecnosti). pretpostavljam da je ovo hipoteticki primer (pliz da jeste?), jer je grasping in the scanner nesto sto se razvija kao istrazivacka mogucnost tek poslednjih nekoliko godina. ako, pak, pokazujes ljudima slike ta dva telefona, imas problem da se razlikuju po izgledu, pa je to najjace izrazena razlika koju ces uhvatiti. drugacije se pisu, drugacije zvuce - nije tesko naci razlike u neuralnoj aktivnosti.

[leto je]

Ne radi se o toj vrsti hemije u mozgu, već o uticaju nesvesnog emocionalnog događanja prilikom kupovine. A evo kako je to objašnjeno na klipu na Lindstromovom sajtu.Primer 1: kad devojka vidi Luj Viton tašnu, ona misli da vidi kvalitetnu kožu, dizajn i sl. Lindstromov sken mozga je pokazao da ona misli da je iznad drugih, jer je u detinjstvu bila zanemarivana, pa je sa prvom platom mogla drugima da kaže: Eto, vidite da ste vi luzeri.????????????!!!!!!!!!!!!!Primer 2: kad žena vidi Mini kuper auto, ona, u stvari, od blatobrana i haube vidi bebu i direktna asocijacija joj da se brine o njoj. Zato kupuje taj auto, da zadovolji materinski instinkt.????????????????!!!!!!!!!!!!!!Dalje nisam gledala. Koga zanima, neka ukuca Lindstrom i ode na sajt.