koncerti

[klimt]

24.11.2024.

Eyot koncertno promoviše “Quindecennial” u Kolarčevoj Zadužbini

https://rockomotiva.com/vesti/eyot-koncertno-promovise-quindecennial-u-kolarcevoj-zaduzbini/

 

[Stela]

Ko bi rekao da je od ovog nastupa prosla decenija.

Neki vrlo dragi ljudi i jos draze pesme.

 

 

https://www.rts.rs/lat/tv/rts-digital/1575226/studio-6-velvet-underground-tribute.html

[Hermetico]

Daniel Kovač pokido u Nar Baru. Ja ne znam šta će tom čoveku bend, samo mu smeta. Dobio sam i knjigu, baš je bilo svetski, a prosto.

[vladavsnarod]

Nick Cave & The Bad Seeds / Live@ Uber Arena Berlin / 29.09.2004 

 

Koncert je trajao dva i po sata, sa dva bisa, u maltene punoj areni. Predgrupa na evropskoj turneji su Dry Cleaning. Slušao sam ih pre par godina i sada već recikliraju formulu sa prvog albuma. Nadam se da će pevaljka da zapeva u budućnosti.

 

Nik dobro raspoložen, čak je uz malo negodovanja dao i jedan autotogram. Što se sastava tiče, bas svira basista iz Radiohead (pročitao sam da je Martin bolestan), ostali su manje-više standardni unazad par godina. Meni je prvi put da ih gledam sa pratećim vokalima i ponekad deluje komično - on vrišti neki stih iz "From Her to Eternity", a oni se njišu kao na crkvenoj misi, ali svakako daju pomalo gospel prizvuk aranžmanima. Svirali su skoro ceo "Wild God" i kolko vidim, a video sam celu arenu sa zadnjeg nivoa, dobro je prihvaćen. Sa pomenutog albuma pesma "O Wow O Wow (How Wonderful She Is)" je posvećena Aniti Lejn i u toku izvođenja na video-bimu idu njeni snimci. Takođe su odsvirali i "Palaces of Montezuma" od Grinderman, gde je ulogu bubnjara preuzeo Jim Sclavunos. Čini mi se da je ta pesma, uz "Jubilee Street" već postala standardni deo repertoara. 

Poslednja pesma na koncertu "The Weeping Song" sa sve pljeskanjem. Snimak je sa YT.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[alamo]

Consecration 25. oktobra svira u beogradskom SKC-u i promoviše album "Smrt, ljubav, smrt". Specijalni gosti na koncertu su Škofja Loka i Suplexx.

https://facebook.com/events/550066564263972
https://tickets.rs/event/consecration_15178

 

[Nikodije]

Sutra u Božidaru stari dobri Rage. Hellyeah

 

 

[notenoughreasonsforclaire]

Izgleda da će me boles' sprečiti da idem na Changeover Festival. Imam stoga kartu za sva četiri dana na prodaju, uz povoljnije uslove nego što su sada, ofkors.

[vladavsnarod]

Da prijavim i da sam odgledao nastup Bella and the Bizarre u sklopu nekog malog festivala u Berlinu.

Bella je inače mlađa ćerka Kinga Kana, a gost na basu je bila starija ćerka Saba Lou.  Genetika se pored fizičkog izgleda ispoljila i kroz talenat, a srodstvo je očigledno kada se čuju glasovne harmonije između sestara. Muzika je fuzija svega što vole mladi - garažni rok, pank, soul, surf... I sve (osim jedne pomalo usiljene plesne koreografije) ostavlja pozitivan utisak. Album se očekuje za In the Red Records.

 

 

[Nikodije]

Sinoć Rage baš fino isprašio u Božidaru, jedino što je pakleno vruće i zagušljivo tamo, najgori prostor za svirke u Bg.

Inače, neverovatna poplava metal svirki, ne mogu da pohvatam sve. Juče pored Rage-a bio i Madball u Zapi.

[napadaj]

Taj Madball je ladno bio rasprodat.

 

Ja u subotu išao na Majak i Quasarborn, bilo odlično. Hteo i na Ultra Silvam u nedelju, al em Drugstore, što znači krš zvuk, em sam morao nešto da radim. Posle čujem da je bilo 50 ljudi i da je bend otezgario, tako da je bolje što nisam išao.

[Nikodije]

E i ja sam hteo na Quasarborn, al me drugar ispalio u zadnji čas pa sam onda i ja odustao. 

[vladavsnarod]

Steve Wynn + Chris Cacavas sledeće godine u NS i BG

 

[wayfaring stranger]

11.10.24 Redoutesaal, Erlangen - Bonnie Prince Billy + Ned Colette

Prvi put u ovom koncertnom prostoru, ali me odmah oraspolozilo kada sam video da je u pitanju teatar, sto uglavnom znaci odlican zvuk. Ned Colette je australijanac, vec duze vreme stanovnik Berlina. Odlican je svirac, violinistkinja, iako mehanicki prati "radnju" zvuci jako dobro. Kao sto u jednoj od recenzija pise, nema mnogo varijacija u tempu ili tonu, tako da se čini da neke numere prelaze jedna na drugu. Ima tu sjajnih ideja, ali njegov glas je ravan, tako da sve izgleda samo kao dobra ideja kojoj treba jos dosta razrade.
Sa druge strane Will Oldham je i dalje looney tunes, pita publiku odakle toliko ljudi veceras (oko 500) kada je petak vece, da nije mozda ovde dobro pice? Kasnije pita da li ima policije u publici. Kaze, nema cim se vi ovako slobodno smejete. U Americi je situacija potpuno drugacija zbog dosta oruzja i pucnjave. Sa njim su na sceni Thomas Deakin (podseca na Ramzana Kadirova) neverovatan instrumentalista, svira gitaru, trubu, saksofon, peva pratece vokale, Elisabeth Fuchsia, violinistkinja koja nastupa sa Ed Colette koji se pridruzio ekipi u drugoj polovini koncerta i na prvom bisu. Kada se pogleda spisak Oldhamovih albuma, najmanje sto se ocekuje je ogroman respekt. Iako sam oduvek vise voleo Jasona Molinu, Oldham je uvek bio onaj koji zasluzuje veci respekt. Nista nisam ocekivao, ali ovaj koncert je bio jedan od najboljih koje sam imao prilike da vidim. Nema odradjivanja, 100% je u onome sto radi. Zvuk sjajan, svirka odlicna, sve uklopljeno u savrsenu celinu. Repertoar sastavljen od pesama koje nisu hitovi, a opet pokazuje da i igraci sa klupe timski mogu da budu bolji od the best of repertoara. Tokom koncerta nije se cuo niti jedan glas iz publike. Totalna tisina i paznja. Sat i po sa bisem. Nije mislio da se vrati, ali publika je bila uporna. Nazad na binu, jos jedna pesma i pale se svetla. Totalni respekt. Nisam planirao, ali vidimo se i veceras u Regensburgu.

[wayfaring stranger]

12.10.24 Auditorium Maximum, Regensburg - Bonnie Prince Billy + Ned Colette

Setlista slicna predhodnoj veceri (par noviteta, novi raspored... pored ostalog Erlangenu prva pesma bisa je bila The Wild Kindness (Silver Jews), sinoc Strange Form of Life.), ali drugaciji ambijent. U Erlangenu je teatar bio savrsen, ovde sasvim druga prica. U razgovoru sa lokalcima saznajem da je ovo najveca univerzitetska sala za predavanja, prezentacije i sl. Kao sto se na slikama moze videti, cist beton, gore se vide dva reda zvucnika koji predstavljaju kompletno ozvucenje. Sve bi bilo lepo da se zvuk ne odbija od betona. Plus sala je ogromna. Cak je i Thomas Deakin tokom koncerta rekao da je fasciniran velicinom sale (rekao bih zapreminom) i velicinom hola ispred sale. Iako je opet dao sve od sebe i na kraju dobio stojece ovacije oko 800 ljudi, nije bilo magije predhodne veceri.

[notenoughreasonsforclaire]

On 16. 5. 2024. at 11:08, wayfaring stranger said:

 

15. maj - Laibach, Batschkapp, Frankfurt

 

Pišem ovo zbog Klimta koji je fan Laibacha, inače nije dostojno pisanja. Više od 90% posetilaca je 50+
Galerija likova, od metalaca, goticara, šminkera, rokabillyjevaca.... Nakon majica Laibach (malo mi glupo da na koncert benda ideš u njihovoj majici)  Einsturzende Neubauten je na drugom mestu po tekstilnoj zastupljenosti.
Po dolasku, a bilo je to pola sata pre koncerta, morao sam da izadjem iz prostora jer je jedan isti loop od par sekundi išao non-stop na repeat. Ukratko, ogroman respect za ljude koji su radili vizuelizaciju koncerta i svetlo. Apsolutno savršeno. Video projekcije su događaj za sebe i da nije bilo njih napustio bih koncert brzo. Takodje svetlo, ni na mnogo boljim binama nisam video takvu dinamiku i tako dobru uklopljenost sa muzikom. A Laibach, mukice, čist proizvod po meri publike. Otišao na koncert jer sam ih predhodni put gledao 1987-88 u velikoj sali SKC-a kada je OPUS DEI izašao. Preduzeće Laibach je neukusna limunada u odnosu na Laibach do Machbet. Zvuk do pola koncerta jako los, samo je vokal čist i dominantan. Svi aranžmani umekšani, dodata mrvica elektronike, a pevaču baterije na rezervi. Samo se čeka kada će da kaže, dosta mi je vise ovoga. Bas jadno. Tracklista, možda sam nešto prevideo.

 

Prvi deo koncerta:
Vier personen
Drzava
Boji
Mi kujemo bodocnost
Smrt in pogin
Anti semitism
Ballad of a thin man
Brat moj
Alle gegen alle

 

Drugi deo
Lieben heißt leben
Leben Tod
Trans national
F. I. A. T.
How the West was won
Great seal
Geburt einer nation
Life is life - leben heist leben

 

Bis
The Engine of survival
Each man kills the thing he loves

 

Mozda je bilo jos pesama na bis, ali nisam mogao da izdržim više.

 

Ja bih samo da se nadovežem na boldovano. U poslednjih nekoliko meseci, na svakom snimku koji Laibach ili neko drugi izbacuje sa njihovih koncerata, Milan Fras deluje kao da mu je svega dosta, i kao da baš, baš odrađuje to što mora. Nikakve energije i stava, ništa što bi pratilo karakteristični glas koji je i jedan od  temelja Laibacha kao benda. Izgleda umorno, i sa iščekivanjem kraja koncerta koji je tek počeo. Nadam se da grešim, i da su to samo utisci sa pojedinačnih pesama, ali se previše puta to ponovilo. Što i dalje ne znači da ih neću gledati kada dođu u martu.