Šta je najbitnije što se u istoriji dogodilo na današnji dan?

[đorđe geprat]

očekujem da će za koju godinu "istoričari" da nam ukažu na laž o generalu peki, da je ustvari đeneral draža oslobodio beograd uz sovjetsku rusku vojsku.

 

hvala @namenski na ovo podsećanje. slava palima. na zgradi admirala geprata 10 stoji ploča u spomen na poginule crvenoarmejce.

[Eleniko]

dan divnih sećanja i uspomena na najbolju državu u kojoj ćemo ikada živeti

 

barem za nas nekoliko na forumu koji je pamte i slave

 

 

[cedo]

си беше ш(т)о не си беше

 

edit: bajke

Edited November 29, 2023 by cedo

[x500]

Rumuni proslavljaju 1.XII, 105 godina od ujedinjenja.

 

Spoiler

Na prostorima ex-yu 1.12 niko ne slavi, tamnica naroda nije izgleda nikome nista dobro nije donela. :( 

 

Dzaba su ginuli :(

 

 

[Roger Sanchez]

[Lord Protector]

Roger, kao svaki pravi orjunaš stoji na braniku Jugoslavije i čuva je kao zenicu oka svoga. U potpunosti je usvojio vidovdansku etiku.

[Roger Sanchez]

Svaki novi dan je još jedan dan u kojem je ideja Kupinca nadvladala ideju Kajmakčalana

[Lord Protector]

Kupinac Rim, a ne Beograd

[NiZdr]

Пре 100 година на данашњи дан умро је Лењин.

 

[Fakundo Sava]

Pošto je na današnji dan pre 100 godina preminuo najveći sin naroda svog jer može neko da mi preporuči 

dokumentarac ili film o ruskom građanskom ratu 

[namenski]

2 hours ago, Fakundo Sava said:

Pošto je na današnji dan pre 100 godina preminuo najveći sin naroda svog jer može neko da mi preporuči 

dokumentarac ili film o ruskom građanskom ratu 

Neces, a tesko i da jos uvek postoji iole krsten film ili knjiga/istorija Gradjanskog rata u Rusiji.

Cak i da te samo zanimaju ratne operacije, sve se svodi na fragmente i na tone i vagone ideologije ove ili one strane.

Odgovori^tm leze u umetnosti, sa sve naravno nesto filmova, BTW ima cak i nekoliko post-CCCP, dakle ruskih koji su manje ili vise uspesno dotakli temu ali velika vecina u maniru CvP...

 

Ako te ne mrzi i ako imas vremena, preporucujem, tu manje-vise sve pise, ako nista drugo kao uvod u problematiku:

 

PISMO

Evo pisma u zavičaj, koje mi je izdiktirao dečak iz naše ekspedicije, Kurdjukov. Ono ne zaslužuje da bude zaboravljeno. Prepisao sam ga bez ulepšavanja i prenosim ga doslovno, da bi odgovaralo istini.

„Draga mama Jevdokija Fjodorovna. U prvim redovima ovog pisma žurim da vas obavestim da sam, blagodareći gospodu, živ i zdrav, što i od vas želim da čujem. Isto tako duboko vam se klanjam od belog lica do zemljice crne... (Sledi nabrajanje rodbine, kumova. Izostavljamo to. Prelazimo na drugi stav.).

Draga mama Jevdokija Fjodorovna Kurdjukova. Žurim da vam napišem, da se nalazim u Konarmiji  druga Buđonija, a isto tako tu se nalazi i vaš kum Nikon Vasiljević, koji je u današnje vreme crveni heroj. Oni su me uzeli k sebi, u ekspediciju Političkog odeljenja, raznosimo na front literaturu i novine – Moskovske Izvestije Cik, Moskovsku Pravdu i naše surove novine Crveni konjanik, koje svaki borac iz prve linije želi da pročita i posle toga herojski kolje podlu šljahtu i ja živim kod Nikona Vasiljevića veoma sjajno.

Draga mama Jevdokija Fjodorovna. Pošaljite mi što god možete, prema svojoj snazi i mogućnosti. Molim vas zakoljite pegavog krmka i pošaljite mi paket u Političko odeljenje druga Buđonija, na ime Vasilija Kurdjukova. Svakog dana ležem da se odmaram bez jela i bez ikakvog pokrivača, tako da je jako hladno. Napišite mi pismo o mome Stjopi, da li je živ ili ne, molim vas pazite na njega i napišite mi o njemu – da li se on još trza ili je prestao, a isto tako što se tiče svraba u prednjim nogama da li ste ga potkovali ili ne? Molim vas, draga mama Jevdokija Fjodorovna, perite mu svakako prednje noge sapunom, koji sam ostavio iza ikona, a ako su tatica sapun potrošili, onda kupite u Krasnodaru i bog vas neće zaboraviti. Isto tako mogu vam pisati da je ovde zemlja sasvim siromašna, seljaci se sa svojim konjima sakrivaju od naših crvenih orlova po šumama, pšenice je malo i ona je jako sitna, mi joj se potsmevamo. Gazde seju raž i isto tako ovas. Ovde hmelj raste uz pritke, tako da tera u vis veoma pravo; od njega peku samogon.

U drugim redovima ovog pisma žurim da vam opišem za taticu da su oni zaklali brata Fjodora Timofejića Kurdjukova pre godinu dana. Naša crvena brigada druga Pavličenkn nastupala je na grad Rostov, kada je u

nasim rcdovimu došlo do izdaje. A tatica su u to vreme bili kod Denjikina komandir čete. Ljudi koji su ih videli – govorili su, da su oni nosili na sebi medalje kao i za vreme staroga režima. I zbog one izdaje sve su nas zarobili i brat Fjodor Timofejić dospeli su tatici u šake. I tatica su počeli Feđu klati, govoreći – gade, crveno pseto, kučkin sine i razno i klali su ga do mraka, dok brat Fjodor Timofejić nije izdahnuo. Ja sam vam tada napisao pismo, kako vaš Feđa leži bez krsta. Ali tatica su me uhvatili s pismom i rekli: vi ste majčina deca, vi ste njen soj, kurvinski, ja sam vašu majku zatrudnjivao i zatrudnjivaću je, moj život je propao, uništiću ja pravde radi svoje seme i još razno. Ja sam pretrpeo od njih patnje, kao spasitelj Isus Hristos. Tek pre nekog vremena sam pobegao od tatice i priključio se svojoj jedinici druga Pavličenka. I naša brigada je dobila zapovest da ide u grad Voronjež na popunu i tamo smo dobili popunu a isto tako i konje, torbe, pištolje i sve što nam je sledovalo. Za Voronjež mogu da vam opišem, draga mama Jevdokija Fjodorovna, da je to gradić veoma odličan, biće da je veći od Krasnodara, ljudi su u njemu veoma lepi, u rečici može da se kupa. Davali su nam hleba po dve funte dnevno, mesa pola funte i šećera koliko treba, tako da kad smo ustajali pili smo sladak čaj, isto smo i večerali i na glad smo zaboravili, a za vreme ručka išao sam bratu Semjonu Timofejiću po palančike i guščetinu i posle toga legao sam da se odmaram. U to vreme ceo puk je želeo da Semjon Timofejić bude komandant i od druga Buđonija izašla je takva naredba, pa je on dobio dva konja, krasnu odeću, kola za stvari zasebno i orden Crvene Zastave, a mene su svi gledali kao njegovog brata. Sada, ako vas neki komšija počne da vređa – Semjon Timofejić može začas da ga zakolje. Zatim smo počeli da gonimo generala Denjikina, poklali smo ih na hiljade i oterali u Crno more, ali samo taticu nismo nigde mogli videti i Semjon Timofejić su ih tražili na svim položajima, jer su bili mnogo u žalosti za bratom Feđom. Ali samo, draga mama, kao što znate za taticu i za njegov tvrdoglavi karakter, da znate šta je uradio – bezobrazno je svoju riđu bradu ofarbao u crnu i nalazio se u gradu Majkopu u civilnom odelu, tako da ga niko od stanovnika nisu poznavali da je to on, to jest stražar pod starim režimom. Ali istina se mora otkriti, vaš kum Nikon Vasiljić slučajno ga je video u kući jednog stanovnika i napisao je Semjonu Timofejiću pismo. Mi smo uzjahali konje i projurili dvesta vrsta, ja, brat Senjka i momci iz sela koji su to želeli.

I šta smo videli u gradu Majkopu? Videli smo da pozadina nikako ne saoseća sa frontom i da je svuda u njoj izdaja i ima puno Židova, kao u starom režimu. I Semjon Timofejić u gradu Majkopu mnogo se svađao sa Židovima koji nisu hteli da puste taticu i stavili su ga u zatvor, govoreći – došla je naredba druga Trockog da se zarobljenici ne kolju, mi ćemo mu 

sami suditi, ne ljutite se, dobiće on svoje. Ali tek Semjon Timofejić je ostao pri svome i objasnio da je on komandant puka i ima od druga Buđonija sve ordene Crvene Zastave i pretio je da će poklati sve, koji se svađaju zbog tatine ličnosti i ne predaju je, a isto tako su pretili i momci iz jedinice. Ali su Semjon Timofejić ipak taticu dobili i počeli su onda taticu korbačem tući i postrojili su u dvorištu sve borce, kao što to vojnički red propisuje. I onda je Senjka pljusnuo tatici Timofeju Rodioniću vodu na bradu i sa brade je potekla farba. I Senjka je upitao Timofeja Rodionića:

– Je li vam dobro, tatice, u mojim rukama?

– Nije – rekao je tatica – rđavo mi je.

Onda je Senjka upitao:

– A Feđi, kada ste ga klali, je li bilo dobro u vašim rukama?

– Nije – rekao je tatica – rđavo je bilo Feđi.

Onda je Senjka upitao:

– A jeste li vi, tatice, mislili da će i vama biti rđavo?

– Nisam – rekao je tatica – nisam mislio da će mi biti rđavo.

Onda se Senjka okrenuo narodu i rekao:

– A ja baš mislim, ako padnem vašima u ruke, neće me poštedeti. A

sada ćemo vas, tatice, udesiti...

I Timofej Rodionić je počeo bezobrazno da psuje Senjki majku i bogorodicu i da bije Senjku po njušci i

Semjon Timofejić su me uklonili iz dvorišta, tako da ne mogu, draga mama Jevdokija Fjodorovna, da vam opišem kako su udesili taticu, pošto sam bio uklonjen iz dvorišta.

Posle ovoga dobili smo garnizon u gradu Novorosijsku. O ovom gradu može se reći da iza njega nema više nikakvog kopna, već sama voda, Crno more, i mi smo tamo ostali gotovo do maja, kada smo otišli na poljski front i mlatimo šljahtu gde stignemo...

Ostajem vaš dragi sin Vasilije Timofejić Kurdjukov. Mamice, pazite

na Stjopku i bog vas neće zaboraviti”...

 

To je Kurdjukovljevo pismo, do poslednje reči verno originalu. Kada

sam završio, uzeo je ispisani list i sakrio ga pod pazuh, uza samo telo.

– Kurdjukove – upitah dečka – da li je tvoj otac bio zao?

– Otac mi je bio pas – odgovori on mračno.

– A mati, je li bolja?

– Mati je kao što treba. Ako želiš – evo naše porodice...

On mi pruži izgužvanu fotografiju. Na njoj je bio naslikan Timofej Kurdjukov, plećati stražar sa vojničkom kapom, raščešljane brade, ukočen, ispupčenih jagodica, staklastog pogleda bezbojnih i tupih očiju. Pored njega, u naslonjači od bambusove trske treperila je majušna seljanka u otkopčanoj bluzi, oronulih svetlih i stidljivih crta na licu. A pored zida, na tom bednom provinciskom fonu sa cvećem i golubovima, isticala su se dva momka – čudovišno ogromna, tupava, širokog lica, buljavih očiju, ukočeni kao na zanimanju, dva brata Kurdjukova – Fjodor i Semjon.

 

 

[apostata]

On 21. 1. 2024. at 10:17, NiZdr said:

Пре 100 година на данашњи дан умро је Лењин.

 

... i jedini čovjek, pored Mohandasa Karamčanda Gandija, koji je u 20. vijeku počastvovan epitetom 'Mahatma'.

[namenski]

12 minutes ago, apostata said:

... i jedini čovjek, pored Mohandasa Karamčanda Gandija, koji je u 20. vijeku počastvovan epitetom 'Mahatma'.

...3...2...1...pazi sad!  

[apostata]

Na današnji dan 1944. ordenom Crvene zvijezde nagrađen je Semjon Ivanovič Zelenski, djed današnjeg predsjednika Ukrajine.

 

[Hamlet Strašni]

https://youtu.be/799shmYhFO8?si=VQYb02A_B8yuturo