Mad Men

[Weenie Pooh]

Cudo kako Vini i ja ne gledamo istu seriju, a kako ce sad Filipenko da likuje.

Čudo kako si ipak pokrio sve moje primedbe na seriju/sezonu :DMeni ova epizoda konkretno nije bila toliko OOC, ali generalno ove sezone kao da jednom nedeljno uzmu tri-četiri slučajna prolaznika s ulice da im napišu scenario. Troši se vreme bez da se išta dešava, character development je ili ide pravo niotkuda ili pokriva već viđeno u prethodnim sezonama... Ostajem pri tezi da je trebalo završiti seriju još tamo Draperovim razvodom i gašenjem Sterling-Coopera.

[Caligula]

nerealna mi je cela situacija. kao da je neko od scenarista hteo na silu jedan wtf momenat. milim, bili su i pijanii urađeni u serriji. i ona riba je apmputirala nogu liku fergusonom. sve je to okej ali ovo mi je onako. fluorescentno zeleno sa šljokicama.

+1Ja pomislio 'sigurno je scenarista saznao da glumac ume dobro da stepuje pa umetnuo scenu da bi potcrtao drogiranost'Odgledao do sedme epizode.Generalno, fale neke stvari iz prethodnih sezona. Don je npr. covek koji stalno svesno prosiruje svoja iskustva - bilo da je to zamena identiteta, ili izlet u zigolo-ulogu (Florida), ulazak u okean i naizgled samoubilacko plivanje ka pucini - iz svega se vracao isti ali zreliji.U ovoj sezoni je bleda senka sebe, poluidiot.Istorijska desavanja koja su u proslim serijalima poprilicno ucvrscivala tok serije u ovom serijalu su kao na silu ugradjena u melodramaticnu radnju. Gledam i volim, ali nije to nivo od ranije.Verovatno se tim scenarista istrosio, pritisli producenti, velike pare se vrte, pitaju se fokus grupe etc. Edited May 31, 2013 by CowBoy

[Turnbull]

Gleda li bre još neko ovu seriju? Prva stvarno dobra epizoda in ages.

[Weenie Pooh]

Meni to sapunjavo sranje na nivou Ljovisne. Glavni lik sa komšinicom, slučajno uđe ćerka i vidi ih, da li će reći maćehi ili će oprostiti ocu, bla bla truć.Da ne ulazim sad u Donovu neobjašnjivu opsesiju Silvijom, iako su nam pokazali da je uspeo da se distancira i prevaziđe je, odjednom ga vraćaju tri koraka unazad ničim izazvano...

[Turnbull]

Pa ovo za sapunicu si u pravu, mislim, odavno smo na teritoriji sapunice. Ali ovo za Silviju prosto nisi.

Poenta je upravo u tome sa kakvom lakoćom on dopušta sebi da upadne u tu situaciju, iako to uopšte nije nameravao (hteo je da razgovara sa Arnoldom, ne sa Silvijom). Rekao bih da tu i nema nikakve opsesije, što stvar čini još gorom. Prosto opportunity makes a philanderer. Bio je on a high jer je postigao par značajnih stvari, namestilo mu se, i on je odlučio da iskoristi priliku. Jadnost.Wired je dobro pročitao situaciju:Worse still was Don Draper’s afternoon-delight debacle. You could tell something was going to go horribly wrong the moment you saw him take a break from the intense, tearful conversation in which Sylvia thanked him for saving her son’s life to light up a cigarette. Doing a job well done matters to Don, which is one of his most attractive and endearing qualities; the problem is he’s too good at congratulating himself.It had to feel great to settle the Sunkist/Ocean Spray problem, effect a rapprochement with Ted (a man he clearly respects and enjoys, no matter their problems), save a kid from repeating his traumatic wartime experiences, and do a good deed for his ex-mistress Sylvia without ever even planning to talk to her about it, all in one fell swoop. But the moment the door to disaster was opened, Don walked in, because he believed himself invincible. Sally Draper destroyed that illusion the moment she opened the door herself.

[Weenie Pooh]

Nije moj problem u filanderisanju™, nikakve moralne standarde svojih likova IMO Mad Men ne može da naruši. Problem je u njegovom originalnom zajebu, odnosno onoj patetičnoj emotivnoj vezanosti - dozvolio je sebi (navodno) da ne može da živi bez nje, da se ponaša kao zaljubljeni tinejdžer kad ga je otkačila... i neka je to tako, ajde, završilo se i propatio je, i nije uspeo da je vrati. Ali poenta je da, kad se to završilo, sujetni skot kao što je Don nikad in a million years ne bi sebi dozvolio da padne u istu zamku. Ne bi rizikovao da opet bude u podređenom položaju prema ženi koja ga je onako sprtljala relativno nedavno. Nema nikakvog razloga za to - ima Megan, može da ima koju god drugu ženu na Manhattanu poželi, može da održava svoje afere emotivno neopretećenima kao ranije.Ali potrebu je imao scenarista koji je hteo da ih Sally zatekne, i zato jebeš Donov karakter i motivaciju, daj nam privatavanje pored otvorenih vrata...

[Turnbull]

Vini, tvoje zamerke stvarno prelaze granicu neverovatnosti.

Kakvi god da su problemi ove epizode, a ima ih, način na koji je prikazano Donovo ponovo spanđavanje sa Silvijom nije jedan od njih. Zapravo je prikazano vrlo realistično. Ne, nije bio nikakav plan sa bilo koje strane, ona je pukla zbog pritiska i zahvalnosti, on nije mogao da odoli da uzme svoju nagradu ("Favors" je naslov epizode, ne zaboravi), i eto ih. Kao i sa svakom lošom navikom, padneš kad se najmanje nadaš, kada misliš da si se odvikao i da više nemaš čega da se bojiš. Kao u onom vicu o Đuri Jakšiću, kad uspe sebe da natera da prođe pored kafane i onda kaže - "Bravo Đuro, zaslužio si da te častim piće!". Upravo to se desilo i Donu - uradio je nešto dobro ne očekujući nikakvu nagradu - spasao je jednog mladog čoveka - a onda se ipak polakomio.Ne mogu da se otmem utisku da i ti, a i Filipenko kad se oglasi na ovoj temi, strašno patite kad Don pokaže da je išta manje od kul mačo lika koji menja žene kao čarape, i kad se tu pokaže i najmanje odstupanje, tvrdite kako je prikaz nerealističan, nemotivisan, itd.Pa Don jeste između ostalog i sujetni skot, ali baš zato ne može da odoli da ne pokupi svoju nagradu za dobro delo koje je učinio. Uopšte ne razumem te argumente - "on ne bi nikad dopustio sebi da bude u podređenom položaju", itd. Kao da pričaš o nekome koga lično poznaješ. Pre svega, niti je on ovde u podređenom položaju (u podređenom položaju je ona - on je spasio njenog sina), niti vidimo da je on na taj način principijelan.

[Turnbull]

Samo da dodam još nešto. Zanimljivo je da moraš da mi naznačiš kako tvoj problem nije sa nemoralnošću Donovog postupka, nego sa "patetičnom emotivnom vezanošću". Pa nisam ni mislio da imaš problem sa njegovom nemoralnošću, odakle ti to? Čemu potreba da se odbraniš od toga? Ništa u mom postu ne govori da sam te tako protumačio.Zapravo - ne vređa te njegova nemoralnost, nego njegova slabost ("patetična emotivna vezanost"), i onda moraš da je proglasiš nerealnom, nemotivisanom, itd. Slično onom slučaju sa "političkom korektnošću" na kojem si toliko insistirao, čini mi se da svako prikazivanje likove, ili barem Donovog lika, kao ikako drugačijih od sujetnih i sebičnih skotova, za tebe znači izdaju realizma.

Edited June 11, 2013 by Syme

[Razzmatazz]

Nije Vini čuo još za kres varijantu sa ex. Mora tu biti pet slojeva emotivne vezanosti.

[Weenie Pooh]

U pravu si sa ovim drugim postom - ne vređa me nemoralnost nego slabost, mada nije ni da me baš vređa koliko mi je nerealistična u odnosu na sve ranijih sezona viđeno. Dakle, ne u odnosu na neku moju sliku Dona kao lika kakvog lično obožavam ili nešto (to apsolutno nije slučaj), nego u odnosu na sliku koju su mi stvorili autori serije prethodnih godina, kad sam imao utisak da njegov lik vrlo pažljivo i smisleno razvijaju. Ove sezone već nekoliko puta skaču sebi u usta i prave od njega nekog novog lika, izmenjenog na neobjašnjive načine i kroz neprikazane dileme, selektivnog pamćenja. (Ali da se ne ponavljam kad su MLK i ljubav prema deci u pitanju.)Ovde su pokazali Dona posle raskida sa Silvijom kao emotivno rastrojenog, zbunjenog, očajnog na sto načina. Onda su prikazali kako se sabrao i uozbiljio, delovalo je kao da je ponovo na svom terenu i da neće dozvoliti da mu se ista stvar desi. A sad su prikazali kako skače nazad u njen krevet čim je dobio priliku da joj učini uslugu, bez razmišljanja o tome kakve je posledice na njega ostavilo prethodno iskustvo. Jednostavno mi ne liči na njega.(BTW, isticao sam da zamerka nije po moralnoj osnovi jer si ti Syme pominjao philandering - a sećam se da si i ranije delio likove po tome koliko im je ispravan neki "moralni kompas". Ja ne mogu da razumem da se Mad Men gleda kroz takvu prizmu mada vrlo dobro znam da nisi jedini, gomila američkih reviews su često u tom fazonu, kao, da li će DD nastaviti da tone kroz bljuzgu nemorala i duševne prljavštine ili će naći spas u krugu nuclear family, moš misliti. Meni je to potpuno promašena tema, zato se svaki put distanciram od moraliziranja kad seruckam svoje primedbe.)

Edited June 11, 2013 by Weenie Pooh

[Turnbull]

Nije Vini čuo još za kres varijantu sa ex. Mora tu biti pet slojeva emotivne vezanosti.

Pa samo to ako se uzme u obzir, situacija je sasvim razumljiva. A u ovom slučaju ima i drugih elemenata.

U pravu si sa ovim drugim postom - ne vređa me nemoralnost nego slabost, mada nije ni da me baš vređa koliko mi je nerealistična u odnosu na sve ranijih sezona viđeno. Dakle, ne u odnosu na neku moju sliku Dona kao lika kakvog lično obožavam ili nešto (to apsolutno nije slučaj), nego u odnosu na sliku koju su mi stvorili autori serije prethodnih godina, kad sam imao utisak da njegov lik vrlo pažljivo i smisleno razvijaju. Ove sezone već nekoliko puta skaču sebi u usta i prave od njega nekog novog lika, izmenjenog na neobjašnjive načine i kroz neprikazane dileme, selektivnog pamćenja. (Ali da se ne ponavljam kad su MLK i ljubav prema deci u pitanju.)Ovde su pokazali Dona posle raskida sa Silvijom kao emotivno rastrojenog, zbunjenog, očajnog na sto načina. Onda su prikazali kako se sabrao i uozbiljio, delovalo je kao da je ponovo na svom terenu i da neće dozvoliti da mu se ista stvar desi. A sad su prikazali kako skače nazad u njen krevet čim je dobio priliku da joj učini uslugu, bez razmišljanja o tome kakve je posledice na njega ostavilo prethodno iskustvo. Jednostavno mi ne liči na njega.(BTW, isticao sam da zamerka nije po moralnoj osnovi jer si ti Syme pominjao philandering - a sećam se da si i ranije delio likove po tome koliko im je ispravan neki "moralni kompas". Ja ne mogu da razumem da se Mad Men gleda kroz takvu prizmu mada vrlo dobro znam da nisi jedini, gomila američkih reviews su često u tom fazonu, kao, da li će DD nastaviti da tone kroz bljuzgu nemorala i duševne prljavštine ili će naći spas u krugu nuclear family, moš misliti. Meni je to potpuno promašena tema, zato se svaki put distanciram od moraliziranja kad seruckam svoje primedbe.)

Hahaha, jao, pa evo te opet. Pa Mad Men se od samog početka bave moralnom dramom (serija nam već u prvoj epizodi prikazaju Dona kao nekog ko vodi dvostruki život, a zatim i nekog ko bukvalno živi tuđi život, ko živi u laži). Kad izbaciš moralni razvoj ili stangaciju likova, ne ostaje ti ništa.Ali mene više zanima šta tu tebi zapravo smeta? Zar misliš da dobra umetnost ne može da se tiče i moralnosti likova? Ona ne treba da bude moralizatorska, naravno, ali postoji suštinska razlika između moralisanja i problematizovanja morala. Ne znam odakle ti sad nuclear family i tome slično - ko je o tome pričao? Ono što nas istovremeno i privlači i plaši kod Dona jeste njegovo bežanje od elementarne odgovornosti prema drugim ljudskim bićima, od polaganja računa, itd. To je generator drame i ono što nas tera da gledamo dalje, kao i u slučaju Tonija Soprana. Ima li nade za ovog čoveka? Da li je on u stanju da stekne neki insight, ili samo tone sve dublje u samoobmanu?

[Weenie Pooh]

Vidiš, to što ti navodiš u poslednjem pasusu je meni definicija moralizatorske perspektive. Tebe interesuje "ima li nade za tog čoveka", što znači da već držiš kao neki aksiom taj ultimativni Insight do kog bi, eto, Don trebalo da stigne. Ako provali zašto su ga ganule patke iz dvorišta koje su odletele na jug, onda je pobedio. Ako umre bez te spoznaje, onda je jadan i besmislen i tone u štatijaznam šta.IMHO to je izuzetno limitiran pogled na bilo koji dramski sadržaj, što je na individualnom nivou OK, svako može da tumači kako hoće i da učitava kakav god sadržaj zamišlja, ali ako to rade autori - onda je delo neoprostivo preachy. Mad Men je za sada prilično uspešno uspeo da izbegne taj glib koji mu razni (inače sasvim inteligentni i razumni) reviewers prizivaju, tu postavku po kojoj bi cela serija bila samo Iskušenje Dona Drapera, sa dva moguća choose your own adventure ishoda.Sa druge strane moje viđenje serije možda nije ništa manje limitirano ali čini mi se da je mnogo manje umišljeno, jer ne namećem nikakve sopstvene moralne standarde kojima lik može da se povinuje ili ne povinuje. Mene je Mad Men od starta fascinirao prikazom jedne prirodno introvertne osobe, čiji detachment od ostatka sveta fascinira njegovo profesionalno okruženje i dozvoljava mu da pluta kroz život lakše nego što realno zaslužuje. (Sa druge strane smo imali porodično okruženje koje pati zbog tog manjka povezanosti sa njim, ali to je sad druga priča.) Donov solipsizam je ujedno i uzrok njegovog hroničnog nezadovoljstva, njegova nesposobnost da ljudima (ženama) oko sebe dodeli uloge kakve je on privatno zamislio, nepoklapanje spoljnog sveta sa nekim njegovim internim i verovatno idealizovanim je konstantan uzrok frustracije.Upravo zato što mislim da je to glavni motiv cele serije, ujedno mislim i da je morala da se završi negde ubrzo nakon Donovog prisilnog otvaranja prema Betty, i njenog konsekventnog odbacivanja DD kao neadekvatne osobe, nemoguće za zadovoljiti, nemoguće za upoznati. Naravno, pošto je serija bila popularna moralo je da ide dalje, ali sad je već očigledno da više ne mogu da rade dramatizovanu analizu jedne patologije ličnosti - pa su prešli na sapunjanje, forsiranje političke korektnosti, i sto jednu nebitnu intrigu sporednih likova. Kao, ne znamo više šta se sa Donom dešava ali nema veze - gledajte da biste saznal da li je Bob Benson gej i da li će rešiti sve probleme Pita Kempbela svojim penisom! Only on AMC's Mad Men!

[reg]

save a kid from repeating his traumatic wartime experiences

Ili od ponavljanja onih drugih traumaticnih iskustava, sakrivanja, zivljenja pod tudjim imenom itd. Mislim da je weenie blizi od Wire-a.

[Budja]

Gleda li bre još neko ovu seriju? Prva stvarno dobra epizoda in ages.

I second that.Sto se sapunice tice, ne bas. U pitanju je komsika.ude provaljen. Visilo je u vazduhu kada ce da bude provaljen.I bas ima smisla, i lepo je reseno to sa Seli. To jeste najjaci tok ove epizode.Sa druge strane, sa Tedom ne znaju sta da rade. Opet ga kontrapuktiraju Donu, a pre dve epizode su bili isti.Takodje, ne znaju sta ce sa Pegi.Bob, Pit i Manolo, pojma nemam o cemu je rec.

[Turnbull]

Vidiš, to što ti navodiš u poslednjem pasusu je meni definicija moralizatorske perspektive. Tebe interesuje "ima li nade za tog čoveka", što znači da već držiš kao neki aksiom taj ultimativni Insight do kog bi, eto, Don trebalo da stigne. Ako provali zašto su ga ganule patke iz dvorišta koje su odletele na jug, onda je pobedio. Ako umre bez te spoznaje, onda je jadan i besmislen i tone u štatijaznam šta.IMHO to je izuzetno limitiran pogled na bilo koji dramski sadržaj, što je na individualnom nivou OK, svako može da tumači kako hoće i da učitava kakav god sadržaj zamišlja, ali ako to rade autori - onda je delo neoprostivo preachy. Mad Men je za sada prilično uspešno uspeo da izbegne taj glib koji mu razni (inače sasvim inteligentni i razumni) reviewers prizivaju, tu postavku po kojoj bi cela serija bila samo Iskušenje Dona Drapera, sa dva moguća choose your own adventure ishoda.Sa druge strane moje viđenje serije možda nije ništa manje limitirano ali čini mi se da je mnogo manje umišljeno, jer ne namećem nikakve sopstvene moralne standarde kojima lik može da se povinuje ili ne povinuje. Mene je Mad Men od starta fascinirao prikazom jedne prirodno introvertne osobe, čiji detachment od ostatka sveta fascinira njegovo profesionalno okruženje i dozvoljava mu da pluta kroz život lakše nego što realno zaslužuje. (Sa druge strane smo imali porodično okruženje koje pati zbog tog manjka povezanosti sa njim, ali to je sad druga priča.) Donov solipsizam je ujedno i uzrok njegovog hroničnog nezadovoljstva, njegova nesposobnost da ljudima (ženama) oko sebe dodeli uloge kakve je on privatno zamislio, nepoklapanje spoljnog sveta sa nekim njegovim internim i verovatno idealizovanim je konstantan uzrok frustracije.Upravo zato što mislim da je to glavni motiv cele serije, ujedno mislim i da je morala da se završi negde ubrzo nakon Donovog prisilnog otvaranja prema Betty, i njenog konsekventnog odbacivanja DD kao neadekvatne osobe, nemoguće za zadovoljiti, nemoguće za upoznati. Naravno, pošto je serija bila popularna moralo je da ide dalje, ali sad je već očigledno da više ne mogu da rade dramatizovanu analizu jedne patologije ličnosti - pa su prešli na sapunjanje, forsiranje političke korektnosti, i sto jednu nebitnu intrigu sporednih likova. Kao, ne znamo više šta se sa Donom dešava ali nema veze - gledajte da biste saznal da li je Bob Benson gej i da li će rešiti sve probleme Pita Kempbela svojim penisom! Only on AMC's Mad Men!

Ne razumem u čemu je razlika između tvoje priče o solipsizmu i moje o bežanju od odgovornosti. Ti si zapravo rekao manje-više isto što i ja, samo u nešto drugačijim terminima.Takođe, opet ne razumem o kakvom "nametanju sopstvenih standarda" govoriš? O čemu je reč? Odgovornost za svoje postupke i neobmanjivanje drugih su tako elementarni moralni principi da stvarno ne vidim u čemu se sastoji "nametanje", pa još "sopstvenih" standarda (osim ako ne misliš da su svi moralni principi sasvim relativni, u kom slučaju, aferim!). Kao i sa onom "nuclear family", čini mi se da učitavaš nešto u ono što sam ti rekao.Pitanje sa Sopranom nije da li će patke odleteti na jug, nego da li će on uvideti da je zločinac i da mora da prestane da radi to što radi. Ovu poentu na vrlo jasan i nesentimentalan način izgovara

. Ignorisati ovu poentu znači biti jednako self-deluded kao i sama Karmela, biti saučesnik. To je prosto glavna tema serije - kada Melfi shvati da mu nema pomoći, da je beznadežan, da nikakvog moralnog insight-a neće biti, to je kraj serije, jer je ujedno i kraj naše emotivne investicije u Tonija. Donovi prestupi su naravno mnogo banalnije vrste od onih Sopranovih, ali jasno je da on živi u snažnoj samoobmani i stalnom bekstvu od samog sebe, zbog čega pati i on sam i ljudi oko njega. Ne znam kako uopšte možeš tumačiti seriju a ne uzeti ovo u obzir. Autori serije prosto opravdano polaze od pretpostavke da njihovi gledaoci dele moralni univerzum u kojem je laganje i varanje pogrešno, a ako je to za tebe "nametanje standarda", ja stvarno ne znam šta da ti kažem. Edited June 12, 2013 by Syme