Idealno mesto za život

[mei]

idealno:deo godine izolacija na kakvom salasu, deo godine megalopolis 10+ miliona.

o nečem sličnom maštam od davnina. samo nije u pitanju salaš, nego neka izolovana planinčina na kojoj bih imala kuću, jezero, šumu i još svašta, uz obavezni helikopter (ili avion ako ima mesta za pisticu) tako da se lako mogu prebaciti u svoj drugi smeštaj, koji bi se nalazio u megalopolisu. prebacivanje sa gudure do civilizacije i nazad bi se obavljalo po potrebi i raspoloženju. planine u arizoni sa medvedima, kuguarima i zmijama ne dolaze u obzir :D.

ne znam da li je idealno mesto za mene, ali bih barem voleo da probam da živim i radim na antartiku. ono što sam video gledajući dokumentarne filmove, prilično me privlači.

tamo bih volela da odem na dva dana, možda na jednu nedelju :). upoznala sam neke ljude koji su proveli tamo po par nedelja, radeći na nekim eskperimentima iz fizike i astrofizike. njima su se dopale kratke posete antartiku. međutim, jedan dečko koji je radio tamo pola godine mi je pričao o svom ne baš bajkovitom iskustvu odatle. osećao je veliku izolaciju tokom nekoliko meseci u toku godine kada avioni ne lete za antartik. biti izolovan mesecima, okružen jednim istim ljudima, a znati da ne možeš nigde da odeš je mnogo zeznuto. divim se njemu i ostalima koji na antartiku provedu po pola godine neprestano. ja to ne bih mogla da izdržim. Edited June 4, 2010 by mei

[banecare1]

idealno:deo godine izolacija na kakvom salasu, deo godine megalopolis 10+ miliona.

ne moze jedna lokacijaja sam za vasudevinu opciju, moja varijacija izgleda ovako: uluwatu beach (bali) i singapur. to mi je nekako najbolji spoj sigurnosti, mogucnosti za bavljenje poslom i skolovanje dece, a sve na 2h avionom za sitnu lovu.ako moram da biram jedno mesto, otkazujem se para i karijere i biram bali. a deca neka se bave surfingom, za to visoke skole ne trebaju, sigurno mi nece zameriti :D

[jms_uk]

Recite mi šta vam je bitno prilikom izbora mesta za život? Blizina roditelja i porodice? Prijatelja? Veliki broj univerziteta? Obilna ponuda posla u vašoj struci? Bogat kulturni život? Uzbudljiv noćni život? Veličina grada? To da je dobro mesto za decu? Klima? Arhitektura? Standard života? Infrastruktura? Mentalitet lokalaca (ako tako nešto uopšte postoji).

Skoro sve ovo mi je bitno, a trenutna lokacija [relativno] manjka vecinu tih stvari

[Amelija]

Jevropa, 100-500k, mediteranska klimaa par meseci godišnje neko teško selo

[bus]

E pa dobro. Glasao sam za megalopolis (i to baš ono veliki, prljavi megalopolis; ništa milion do dva i ta sitnurija). Probao sam s nekim drugim kategorijama urbane jedinice i ne ide. Jedino ogromni gradovi (ali i pitomi; ne Njujork) pale. Eventualno megalopolis po meri čoveka i čovečice ako je baš poseban (San Fran, Montreal, Vankuver). E sad, klima bi idealno bila mediteranska (no surprise there). Muka mi je od zime. Sa svakom zimom koju provedem u kontinentalnoj klimi (ceo život) ZNAM da ću pre ili kasnije opet morati da podignem sidro i odselim se negde gde uvek mogu da izađem i da mi bude prijatno. Kontinent, teoretski, Severna Amerika, Evropa, i Australija. Australija mi je kao i mnogima previše izolovana. A ja volim da putujem po raznim zemljama. One koje želim da posećujem su predaleko od Australije. Evropa. Dve stvari bi me mogle tamo odvesti. (1) Posao na Max Planck institutu u Nijmegenu (ali tu klima nije mediteranska a jakne su kožne i crvene, a stanovi šestosobni) i (2) mediteranska klima i vegetacija. Severna Amerika. Tu već živim. U Kanadi mi sve odgovara osim zime. Da odem u Vankuver, ne gine mi se od zemljotresa i/ili cunamija (da, o tome ja razmišljam). A i ona kišurina bre. Montreal. Super je, ali zima još mnogo gora nego u Torontu. US&A. Meni tamo do sad ni jednom nije bilo prijatno. Ne mogu da se opustim. Sve je kao isto, ali na sve strane te udara po sred lica taj ogromni socijalni jaz. I stalno se osećam nebezbedno kad sam tamo. But maybe that's just me. I tako, princeza na zrnu graška ne zna gde bi. Jedino da se uzdam da će globalno otopljavanje malo da rastopli Toronto zimi. Eto. Preživeo bih odvratnu letnju vlagu (ove godine sam rešio da se ni jednom neću žaliti na vrućinčinu i vlagu -- sve što nije minus milion je meni super). Ali kad vidim suptropsku i tropsku vegetaciju, automatski se razgalim i ništa mi ne fali. Hoću papagaje na palmama. Dosta mi je vrabaca na lipama. <_< E sad, za dve godine ću tražiti posao na nekom univerzitetu i moraću da budem voljan da se preselim u neku pripizdinu (makar i na nekoliko godina). To me mori. Ne ide mi se u Des Moines Iowa ili tako neko mesto iz horora.I tako.

[mei]

E pa dobro™.

skoro isto razmišljanje kao kod mene :). jedino što sam glasala za megalopolis za čoveka i čovečice™ i nisam razmišljala o cunamiju u Vankuveru (koji mi se dopao), samo o kišama. ostalo je identično: klima, kontinenti, navedeni gradovi, razmišljanje o selidbi, jedini minusi ovom delu Kanade zbog ekstremno duge ledene zime i prevelike vlage leti itd. u Kanadi mi se najviše dopada Montreal, mislim da sam jako blizu granice da mu i zimu oprostim. mada sam tu biased naspram Vankuvera i Toronta, pošto u njima nisam nikad živela, samo sam ih posećivala. ali sa Otavom (koja jeste manja, ali ipak ima skoro milion stanovnika) mogu realno da ga uporedim. p.s. mali off topic: nije jednostavno pitanje selidbe, naročito kada se ona očekuje bar dva/tri puta u roku od pet godina (nakon diplomiranja, prvi postdok, pravi posao ili drugi postdoc). neki od mojih poznanika i prijatelja, koji su tek diplomirali ili završili prvi postdok, zbog novog posla sada žive razdvojeno od svojih partnera, supružnika i dece (Montreal/Vankuver, Kingston/Otava, Otava/Negdeuevropi su neki od razdvojenih primera). zeznuto...

[bus]

Interesantno mi je da je mene nekad Evropa vukla kao idealni kontinent. Sad kad odem, drago mi je da odem i isputujem se, ali mi se čini zgodnije iz mnogo razloga da živim u Severnoj Americi, mislim Kanadi. Montreal je sjajan grad. Iako mi je Toronto kuća, Montreal mi uvek već u prvim minutima boravka tamo razbudi neke zabačene budžake duše koji iz nekog razloga u Torontu nikad nisu budni. Voleo bih da to mogu tačno da opišem. Mislim da se radi o tome da tamo sve (čak i ljudi) ima neku patinu i iznošenost/životnost/neplastičnost/razvaljenost. Hm. Ni sam ne znam tačno šta hoću da kažem. Vidi se da nije Anglo-Kanada. Što ima i svojih prednosti i svojih mana prema mom mišljenju. Ovo s postdokovima... znam tačno šta pričaš. Moj drug, fizičar, se u poslednjih 5 godina seljakao 3 puta. Dok je živeo u Hamiltonu smuhao se s astrofizičarkom. Sad je on u Čikagu a ona u DCu. U međuvremenu je bio i u nekoj Iowi ili tako negde. Moja profesorka/prijateljica i njen muž (oboje PhDi) su se ovde preselili iz Amerike. Ona je sad dobila tenure, a on se još uvek mrcvari kao sessional instructor. S neke strane, možda je i lakše kad je samo jedan partner u akademskom polju (kao što je to slučaj u mojoj vezi), jer onda ovaj drugi makar teoretski može lakše da nađe posao u mestu gde se presele. Mi imamo takav dogovor (selimo se za mojim poslom), ali meni se čini da je to velika žrtva od strane mog partnera. Tako da ću prvo i osnovno gledati da nađem posao u Torontu ili u okolini. A ako baš ne bude išlo, onda put pod noge. Problem je što me mrzi da se ponovo selim, posebno iz grada koji mi ovoliko odgovara. Long story short, ako dobijem posao ovde, svakako mi ne pada na pamet da popravljam nešto što ain't broke. S profesorskom fleksibilnošću radnih obaveza i platom ću već da izlečim ono što me trenutno zimi mori ^_^

Edited June 5, 2010 by bus

[pt 2.0]

Interesantno mi je da je mene nekad Evropa vukla kao idealni kontinent. Sad kad odem, drago mi je da odem i isputujem se, ali mi se čini zgodnije iz mnogo razloga da živim u Severnoj Americi, mislim Kanadi.

interesantno... zasto, navika, bolje ti lezi stil zivota, ili nesto trece? (ako nije nesto previse licno)

[расејан]

Rasejan, ako nije tajna, sta je tebe privuklo u VB? Ako dobro pamtim, pisao si da radis od kuce, da ne moras da ides ni u kakvu kancelariju svakodnevno, sto znaci da bi mogao prakticno da zivis gde hoces. Zanima me cisto jer dobro poznajem taj kraj, mada bolje znam ovaj severniji deo, tzv. Poluostrvo™ (Hampton, NN, Williamsburg).

Па има онај виц, кад госпоја каже мужу, "ако неко од нас први умре, ја ћу да одем да живим на мору". Решили да не чекамо.У ствари, одлучило је неколико ствари. Пре тога смо живели у Шарлотсвилу, који је онако брдовит, не страшно, рецимо као северних 50км Шумадије (you can hear the hills rolling), а ми Лале навикли на равно и на бицикл. Друго, то је студентско пензионерска варош, тј 80% становника су ту у пролазу (а главни послодавац и атракција је универзитетска болница), мало има домородаца, место напросто нема неки свој шмек, колико год се дували. Та главна улица што је старија од пар векова се одржава на близини универзитета и можда двеста људи који у њој живе и раде; већ 200м даље то не личи ни на шта, иста селендра као и било које друго место.А онда се десило да смо пукли тисућу две (од плате коју никад нисам добио - фирма била на издисају, што тад нисам знао да је већ почело) на летовање... све тражећи место за камповање заглавимо у хотелу у ВБу, свиди нам се, и пар година касније, кад су старије већ биле на студијама а најмлађа требало да мења школу, решимо да, пошто нам је већ свеједно, покупимо пинтле и одемо тамо.Шта је преломило: равно (овде на 12км од воде сам на 3м надморске висине), мање влажно (јер су Алапаче даље а и океан дуже лади, и довољан је мањи ветар да то разјури), има тротоаре (дакле бициклисте и пешаке), има туристе (домороци навикли на дођоше) и има ту јебену риву где бар можеш да видиш гужву. Накнадно се испоставило да је испало добро са школом, јер место није било пуно босанских избеглица па нису радили никакви стереотипи, него се убрзо угурала у напредне програме, без оног "ми се бојимо да њој не буде тешко", што је тамо увек био проблем. Друга згодна околност су те етничке заједнице са својим дућанима (и аутобуским линијама :)), што је испао одличан извор за ствари којих у нормалној продаји нема.Такође се испоставило да ово није првенствено туристичко место, упркос имену и упркос историјском старту (шест хотела на плажи пре стотинак година, те некакав пут до њих), него мрежа војних база и бродоградилишта, и да је главни послодавац морнарички аеродром. Ти авиони су главни и једини озбиљан зајеб, попижђавамо кад имају испите, надлећу нас на 50 до 100м висине и галаме па разваљују.Хм... сутра би се могло већ на плажу. Почела је врућина & влага ал' за озбиљно. Чим изађем, сав сам улепљен, одмах, јер излазим расхлађен у влажно. Ко ладно пиво...

[bus]

interesantno... zasto, navika, bolje ti lezi stil zivota, ili nesto trece? (ako nije nesto previse licno)

Mislim da nije previše lično. Dosta i sam o tome razmišljam. Neki od faktora su: (1) Što su ovdašnja društva tolerantnija i otvorenija prema imigrantima, pa je i mogućnost integracije znatno bolja; (2) Što su gradovi prostraniji (a i zemlje); jednostavno za sve ima više mesta; (3) Ima više vrhunskih univerziteta, kao i više univerziteta uopšte; (4) Što su plate i finansiranje za istraživanja na univerzitetima bolji; (4) Što su zgrade u kojima se stanuje (tu mislim i na kuće) daleko novije i prostranije; (5) Jezik; osim malog francuskog govornog područja, jezički sam kod kuće u celoj Severnoj Americi (uključujući Meksiko i veliki deo Kariba); i, na kraju, mnogo banalnije od ovih dosadašnjih razloga, ali svakako ne nebitno (6) generalno bolji nivo usluge u prodavnicama, barovima, restoranima itd. (dešavalo mi se da nosim pantalone ili jaknu po dva meseca pa puknu po sred srede, a ja ih vratim ili zamenim bez mnogo natezanja). Što se tiče stavki (2) i (4), prijaju meni evropski gradovi kao destinacije za posete, ali negde ispod površine primetim kad sam tamo da u meni kipi osećanje da bi mi, kad bih morao tu da živim, smetalo što nisu toliko moderni i prostrani kao gradovi u Severnoj Americi. Ovo je, naravno, čisto pitanje lične preference. Naravno, i severnoamerički gradovi i društvo imaju svojih mana u odnosu na Evropu. Generalno, imam utisak da su ljudi otuđeniji. I na ulicama ima manje ljudi. Hteo sam da napišem i nešto o uživanju u životu, ali sam se predomislio, jer se Evropa po tome drastično rezlikuje od zemlje do zemlje (kao i Severna Amerika od države do države i provincije do provincije, na kraju krajeva), a i zato što sam uvideo da u stvari ne verujem da Evropljani više uživaju u životu, nego možda da je to uživanje ponekad prilično različito na ova dva kontinenta (a nekad, opet, jako slično). Edited June 5, 2010 by bus

[hazard]

E pa dobro. Glasao sam za megalopolis (i to baš ono veliki, prljavi megalopolis; ništa milion do dva i ta sitnurija). Probao sam s nekim drugim kategorijama urbane jedinice i ne ide. Jedino ogromni gradovi (ali i pitomi; ne Njujork) pale. Eventualno megalopolis po meri čoveka i čovečice ako je baš poseban (San Fran, Montreal, Vankuver). E sad, klima bi idealno bila mediteranska (no surprise there). Muka mi je od zime. Sa svakom zimom koju provedem u kontinentalnoj klimi (ceo život) ZNAM da ću pre ili kasnije opet morati da podignem sidro i odselim se negde gde uvek mogu da izađem i da mi bude prijatno. Kontinent, teoretski, Severna Amerika, Evropa, i Australija. Australija mi je kao i mnogima previše izolovana. A ja volim da putujem po raznim zemljama. One koje želim da posećujem su predaleko od Australije. Evropa. Dve stvari bi me mogle tamo odvesti. (1) Posao na Max Planck institutu u Nijmegenu (ali tu klima nije mediteranska a jakne su kožne i crvene, a stanovi šestosobni) i (2) mediteranska klima i vegetacija. Severna Amerika. Tu već živim. U Kanadi mi sve odgovara osim zime. Da odem u Vankuver, ne gine mi se od zemljotresa i/ili cunamija (da, o tome ja razmišljam). A i ona kišurina bre. Montreal. Super je, ali zima još mnogo gora nego u Torontu. US&A. Meni tamo do sad ni jednom nije bilo prijatno. Ne mogu da se opustim. Sve je kao isto, ali na sve strane te udara po sred lica taj ogromni socijalni jaz. I stalno se osećam nebezbedno kad sam tamo. But maybe that's just me. I tako, princeza na zrnu graška ne zna gde bi. Jedino da se uzdam da će globalno otopljavanje malo da rastopli Toronto zimi. Eto. Preživeo bih odvratnu letnju vlagu (ove godine sam rešio da se ni jednom neću žaliti na vrućinčinu i vlagu -- sve što nije minus milion je meni super). Ali kad vidim suptropsku i tropsku vegetaciju, automatski se razgalim i ništa mi ne fali. Hoću papagaje na palmama. Dosta mi je vrabaca na lipama. <_< E sad, za dve godine ću tražiti posao na nekom univerzitetu i moraću da budem voljan da se preselim u neku pripizdinu (makar i na nekoliko godina). To me mori. Ne ide mi se u Des Moines Iowa ili tako neko mesto iz horora.I tako.

:)Znaci Toronto ti je premali? (da, Toronto ima 2,5 miliona, GTA ceo ne priznajem u Toronto, one Misisage, Miltone i ostalo - to je meni tako daleko od pojma "grad" da to u sam grad Toronto ne moze da se ubraja. To je sira okolina, kao sto je Pancevo sira okolina Beograda)Razumem ovo sa zimom...to je bio jedan od glavnih razloga sto sam ja iz Kanade zapalio. Doduse, zamenio sam sneg s kisom, ali sam i dalje fazi sto sam supersrecan sto u januaru ne ide temperatura ispod -5 da tu kisu mogu da podnesem. Ovo za Montreal potpisujem isto mogu reci i za Kvebek. Bio prvi put u sred juna...mislim se, lep, fin gradic! Dosao opet u januaru...gledam grad iz kola, mislim se - da, bas fin gradic! Izadjem napolje i onda - minus dva'es'-i-pet...bez vetra.Ovo za Ameriku istu. Sve je isto kao Kanada samo nekako...drugacije. I onda vidis stvari tipa resetke na benzinskoj pumpi u sred centra LA posle 10 uvece...one tone klosara i sumnjivih tipova...i tako to. A i bez toga, taj neki cudni osecaj...nekako nelagodno.

[bus]

O, mislio sam svakako na GTA, jer ta masa ljudi isto dolazi (mada neki ređe ) u grad, te se ubraja u masu ljudi koja tu cirkuliše. A masa ljudi stvara promet. Ako nije velika tajna, gde si se preselio iz Kanade? (No pressure). Nelagoda. Tačno. Prava reč za to kako se uvek osećam po američkim gradovima.

[hazard]

O, mislio sam svakako na GTA, jer ta masa ljudi isto dolazi (mada neki ređe ) u grad, te se ubraja u masu ljudi koja tu cirkuliše. A masa ljudi stvara promet.

Cirkulise, ali, iz nekog mog subjektivnog osecaja rekao bih ne toliko. Jer masa tih ljudi cirkulise po tim predgradjima, npr. ide se na posao iz Misisage u Von (Vaughan) i obrnuto. I iz Etobika u Misisagu i obrnuto. Tako da jednostavno nikad nisam imao taj osecaj da je to neki grad od 5 miliona ljudi (sto realno i nije). Cesto sam imao osecaj da u Beogradu ima vise ljudi nego u Torontu - sto naravno nije tako - jer jednostavno BG je nekako nacickaniji. Toronto je sam po sebi rasprostranjen (jer realno, Etobiko i Skarboro npr. su dobrim delom predgradja) i u mnogim krajevima nema tog "urbanog" osecaja. A u Misisagama, Vudbridzima i slicno je jos gore. Cim predjes iz Toronta u jedan od GTA predgradja, ulice (pre bi ih nazvao putevima) su odma sire, razmaci izmedju kuca jos vece, soliteri jos redji. Kazem ti, to mi dodje nekako kao da Indiju i Pazovu ubrojis u BG. A jos su i na liniji Beovoza (a Milton na liniji GO voza). Toronto mi je uvek odavao utisak da je uzasno prostorno velik (sto realno i jeste), ali ne i populacijski.

Ako nije velika tajna, gde si se preselio iz Kanade? (No pressure).

U Cirih. 1 selendra. No tu sam privremeno poslovno/akademski, pa se ne zalim, jer su uslovi za to sto radim vrhunski. Nedostaje mi grad...srecom pa nonstop skakucem do Beograda. I mislim non-stop :D Jat ti posle 5 karata u jednoj godini (povratnih) daje jednu dzabe...e pa ja sam je zaradio triput prosle godine :DMada, i ako Cirih globalno gledano jeste premalo za moj ukus, na mikro-nivou mi se vise svidja od Toronta. Za razliku od dela Toronta gde sam ziveo, dozivljaj je dosta urbaniji, i to mi se svidja. Mogu u pekaru na cosku, pivnicu iza drugog coska, za 15 minuta prevozom sam u centru, i tako. I vidi se da je grad mator, sto mi se svidja. No, realno ce me skroz smoriti u jednom trenutku, srecom pa nisam ovde za stalno. E da, i ako je sve uzasno skupo u poredjenju sa Kanadom, plate su mnogo vece a porez mnogo manji. Bese neki clanak kako su najvece neto plate u Cirihu i Zenevi (u Evropi ili svetu, ne secam se), naravno ta dva grada su bila i najskuplja za zivot.

[mei]

Interesantno mi je da je mene nekad Evropa vukla kao idealni kontinent. Sad kad odem, drago mi je da odem i isputujem se, ali mi se čini zgodnije iz mnogo razloga da živim u Severnoj Americi, mislim Kanadi.

isti slučaj je kod mene. to me je držalo prve tri/četiri godine u Kanadi, posle me je polako prolazilo, a sada čini mi se skroz prošlo. stalno bih, kada bi me neko pitao da li planiram da ostanem ovde ili da se vratim u Evropu, odgovarala da zavisi od posla, ali kada bih mogla da biram, izabrala bih Evropu. na kraju je nisam izabrala, mada su dva grada tamo bila u opciji. :)

Montreal je sjajan grad. Iako mi je Toronto kuća, Montreal mi uvek već u prvim minutima boravka tamo razbudi neke zabačene budžake duše koji iz nekog razloga u Torontu nikad nisu budni. Voleo bih da to mogu tačno da opišem. Mislim da se radi o tome da tamo sve (čak i ljudi) ima neku patinu i iznošenost/životnost/neplastičnost/razvaljenost. Hm. Ni sam ne znam tačno šta hoću da kažem. Vidi se da nije Anglo-Kanada. Što ima i svojih prednosti i svojih mana prema mom mišljenju.

neverovatno, ali nešto slično stalno čujem, bilo od ljudi koji dođu samo u posetu, ili se dosele u Montreal. a i ja sama razmišljam tako. ta životnost, razvaljenost :D, patina, nekakav šarm i da nije severnoamerička anglo sredina se primećuje svuda: na ljudima kojih ima svuda po ulicama, ulicama načičkanim svakojakim radnjicama, restoranima, arhitekturi.... jedan prijatelj, došavši ovde u posetu, je izjavio kako mu čak ti ljudi na ulicama drugačije izgledaju nego u Ontariju. to jeste bio skroz njegov subjektivan utisak u datom trenutku (jeste izraženo multi-kulti okruženje, ali tako je i u drugim velikim gradovima u Kanadi) najverovatnije uzrokovan kombinacijom svega drugačijeg ovde u odnosu na kanadsku anglo sredinu, ali bilo mi je simpatično. poznajem samo jednu osobu kojoj se ne dopada ovaj grad, te planira da se odseli, ali ne zbog klime (živeo je ranije u Alberti, i kaže da je ova naša zima blaga ;-). njemu se ne sviđa Kvebek generalno).ima i mana, naravno. nekome, na primer, smetaju kvebeški nacionalizam i odnos prema ostatku Kanade. čujem ponekad priče profesora kako se pojedini kandidati za akademska mesta teško odlučuju da dođu na McGill (na kome je službeni jezik engleski) iz razloga što bi njihova deca morala da pohađaju školu na francuskom jeziku. postoje anglofonske škole, ali za anglofone iz Kvebeka. deca stranaca, koji dođu u Kvebek da rade, moraju ići u frankofonske škole ili u privatne škole na engleskom. ukoliko roditelji ne govore francuski, to je poblem.ovde je iznajmljivanje stanova jeftinije nego u Otavi i Torontu. kada to prokomentarišem sa ovdašnjim domorocima, oni mi jeftine cene stanovanja objašnjavaju onim referendumom kada je Kvebek hteo da kaze zbogom Kanadi. po njihovoj priči, anglofoni su tada u velikom broju krenuli da prodaju svoje kuće i stanove te su cene nekretnina pale. ne znam da li je ovo pravi ili jedan od glavnih uzoraka manjih cena stanovanja, ali primetno je jeftinije. s druge strane, porezi su veći nego u Ontariju.

S neke strane, možda je i lakše kad je samo jedan partner u akademskom polju (kao što je to slučaj u mojoj vezi), jer onda ovaj drugi makar teoretski može lakše da nađe posao u mestu gde se presele.

verovatno je malo lakše kada je jedan partner van akademije, ili kada i drugi može da nađe posao van akademije. dvoje mojih kolega je napustilo akademiju, ali su srećom, uspeli da nađu dobre poslove.

Шта је преломило: равно (овде на 12км од воде сам на 3м надморске висине)

dok su meni omiljeni severnoamerički gradovi sa brežuljkastim ulicama (San Francisko, Vankuver, Montreal), ne volim kada je krajolik skroz ravan :D. Otava mi je bila mnogo ravna, mada smo u blizini imali po koje brdo, opšti utisak je bio "flatland".

Mogu u pekaru na cosku, pivnicu iza drugog coska, za 15 minuta prevozom sam u centru, i tako.

e, ovo je isto plus za Montreal. dosta je kompaktan, na svakom koraku se nešto nalazi: pekarica, prodavnica, majstor, restoran, bar... stvoren je za hodanje i bicikl. i generalno, manje se oseća otuđenost na ulicama nego u nekim drugim velikim severnoameričkim gradovima.

[bus]

Da, u Montrealu je mnogo jeftinije i posedovati nekretnine i iznajmljivati. Uvek se potpuno zaprepastim cenama renoviranih kondominijuma u Vieux-Montréalu koje vidim na raznim HGTV emisijama. Kad bi tako jeftino ovde moglo da se živi u takvom okruženju...Za razvaljenost... ne mogu nikad tačno da opišem šta mislim pod time ako ljudi kojima objašnjavam već i sami ne znaju. Daleko od toga da je Toronto uštogljeni grad beživotnih robota, ali ovde ipak postoji neki restraint koji se uvek oseća, a tamo joi de vivre i bonhomie caruju neometeni. ...Za pešačku kompaktnost, to svakako jeste prednost evropskih gradova nad severnoameričkim. Ipak, u Torontu je sasvim moguće živeti pešačkim i TTC (javni prevoz) životom ako ne živiš u teškoj suburbiji. Ja živim u delu na severu grada koji je na metro liniji (u stvari dve, s tim što jedna ne vodi bogznagde), tako da za nešto više od 15 minuta mogu da budem u samom centru. Moj kraj je "balon" urbanosti širine dva bloka koji se dosta velikom dužinom pruža uz ulicu Yonge. Načičkan je poslovnim i stambenim staklenim soliterima. Ulice su pune restorana i prodavnica, ima u blizini i dva bioskopa sa desetinama dvorana kao i velika koncertna sala/pozorište i ogromna biblioteka. Ali zato na pet minuta hoda već počinju kuće. Mnogo zelenila na sve strane, ali dosadno tamo ići osim u šetnju kad si u tom raspoloženju. Bonus: od zgrade imam tunele do dve metro stanice, pa zimi živim kao krtica kad zagudi. U lakoj odeći do metroa. Bonus je da mi je i zgrada na univerzitetu gde mi je kancelarija iznad jedne metro stanice, tako da kad mi se neće uopšte ne moram da napuštam komfor podzemlja :DDakle, pešačim po kraju (mom malom balonu urbanosti), pešačim do metroa, i svuda pešačim po centralnom Torontu, koji je izuzetno pedestrian i bike friendly i prepun delova grada načičkanih prodavnicama i restoranima. I što je najbitnije, bezbedan je. Dodatni bonus kad živiš u ovom gradu (o tome sam pisao ranije) su svi ti silni parkovi (mnogi u rečnim dolinama kojima je ceo grad ispresecan) u kojima je jako lako zaboraviti u koliko si velikom gradu. I ti rakuni, zečevi, i veverice koji trčkaraju na sve strane u sred grada. Da ne pričam o onom kojotu koji mi je jedne noći ležerno presekao put :D...Hazarde, u pa i ja bih živeo u Zuriću koju godinicu kad bi se moralo. Jako se nadam profesorskom poslu i mogućnosti da svakih nekoliko godina provodim sabbatical u drugom fascinantnom svetskom gradu!!...Mei, ne čudi me da si ostala u Kanadi. Zavuče ti se ona lako pod kožu.

Edited June 6, 2010 by bus