nauč(e)ni tekst

[morgana]

pa naravno da si u pravu, samo mislim da ta konkretna tema izlazi iz sfere izvjestavanja o nauci i doseze, da ne kazem pada, do dnevne politike. u vremenu je jos prije par g objavljen sasvim korektan tekst na istu temu. ocigledno su mu pretenzije bile drugacije (tj nije imao pretenzija, osim da informise)naravno, uvijek je moguce da je samo neukost novinara i urednika u pitanju. scenario dokazivan na apsolutno svim temama, od zdravlja, preko pristupa evropskoj uniji, do kulture.

Edited April 28, 2010 by morgana

[mei]

...ali bi trebalo da je dovoljna cinjenica da osiromaseni uranijum nije radioaktivan. odlican primer.

da, sve dok ne počne da sagoreva. I to retko gde piše.

da ne biste bili pogrešno shvaćeni, moram malo da korigujem ove dve izjave:osiromašeni uranijum jeste radioaktivan uvek. to je najvećim delom ²³⁸U čija jezgra se transformišu u radioaktivni torijum emitijući alfa čestice, koje putuju svega par cm kroz vazduh pre nego što izgube energiju. alfa čestice se mogu zaustaviti običnim listom papira. takođe, ostaje jako dugo radioaktivan jer mu je vreme poluraspada oko 4.5 milijarde godina. sa ostalim komentarima u vezi instant spekulacija o korelaciji povišenosti broja karcinoma i ²³⁸U se slažem.

[Nicol]

Ali ako se pojavi vest "povišen broj karcinoma štitaste žlezde zbog o. uranijuma" urednik koji je to pustio mora da zna kakav je kredibilitet takve vesti. U slučaju b92, to je hirurg (ne spec. nuklearne medicine, radiolog, ABH služba sa VMA, ...) koji tvrdi da postoji kauzalni odnos na osnovu nikakvog objavljenog rada, nego mu deluje tako. Alo

ali pogledaj, mi pretpostavljamo da novinari koji se bave znanošću trebaju imati određenu razinu uvida u polje i, još lošije, ponašamo se kao da je to tako. najprije dolazi pitanje je li realno očekivati da novinar koji prati relativno širok i heterogen skup znanstvenih disciplina u svakoj pojedinoj razlikuje razinu autoriteta i znanja pojedinih stručnjaka. meni se čini izvjesnim da mu se prof. kirurgije/ otorine koji se bavi štitnjačom čini relevantan izvor i da od njega ne očekuje toliku razinu neznaja i, još lošije, nekritičnosti prema svome znanju. tako da me više čudi taj kolega koji ih nije upustio na epidemiološku službu ili nekoga tko se bavi nuklearnim medicinom/zaštitiom od zračenja, nego "neuki" novinari i urednici.drugo pitanje, ako se i radi o nekim osnovnim spoznajama za koje stručnjaci pretpostavljaju da novinari imaju, a iz prakse se stalno dokazuje da nije tako, onda očito treba mijenjat nešto u načinu komunikacije iz znanstvenih centara prema van. nekako nemam puno razumijevanja za usko specijalzirane stručnjake, koji znaju i očekuju da ih se kontaktira za cijenjeno mišljenje i istovremeno pušaju da se o području kojim se bave godinama pišu pizdarije. mogu reći za psihijatriju, nije nam na ponos, ali evo godinama se već pokrećemo u edukaciji novinara o tome kako pisati o suicidu. ali nekako nam iskorak iz zgroženosti i uskog unutarstručnog coktanja i prigovaranja ide vrlo sporo i nerado ( a austrijanci, primjerice, s tim nisu imali osobit problem). tako da unatoč tome što dobar dio novinara specijaliziranih za znanost ne zna kvalitetno raditi svoj posao, odnosno baš zato, nije ni realno ni razumno očekivati da to mogu sami i promijeniti.

[Kelt]

Hvala Mei :) Kad sagoreva ili se pulverizuje pri udaru stvara se "prašina" koja kada se unese u organizam emituje alfa i beta čestice koje jonizuju različite elemente ćelija i to je uslov za štetan biološki efekat. Nego, problem je u tome što prosečan novinar ne ume ili neće da takve činjenice sklopi u kontekst. O kojoj god temi da se radi. Ne mislim na prostu logiku, nego na sposobnost organizovanja istraživanja za tekst i procene validnosti izvora.Sve vreme čekam da se pojavi Vasudeva al' izgleda da ili ne čita ovo ili misli da nije vredno komentara.

[Kelt]

najprije dolazi pitanje je li realno očekivati da novinar koji prati relativno širok i heterogen skup znanstvenih disciplina u svakoj pojedinoj razlikuje razinu autoriteta i znanja pojedinih stručnjaka... tako da me više čudi taj kolega koji ih nije upustio na epidemiološku službu ili nekoga tko se bavi nuklearnim medicinom/zaštitiom od zračenja, nego "neuki" novinari i urednici.

Svakako niko ne može da drži sve u malom prstu, ali nije isto da li će da se oslanja samo na autoritete, da samoinicijativno izučava pojedine oblasti ili da prođe specifičan trening. Hoću reći, nije u redu da ljude nepripremljene guraju u nešto što nije izveštavanje o lokalnoj utakmici.A zašto ih on nije uputio... verovatno zato što ga nisu pitali ili se i sami interesovali za još neki ugao. Ne razumem koncept objavljivanja takve teme kao kratke vesti, cela situacija je nebulozna, ali dobro.S druge strane je komplikovano stručnjaka gurnuti u novinarske vode, ne zna stilistiku, ne ume da zanatski formira tekst, ... ipak su to stvari koje se uče nekoliko godina.

[betty]

hvala mei! evo nadjoh citat. uglavnom se odnosi na vesti iz medicine, a podsetilo me je odmah na jedan woodoo-ov post gde napada mei zbog njene implicitne tvrdnje da postoji nekakav naucni metod*:(...) But there is an attack implicit in all media coverage of science: in their choice of stories, and the way they cover them, the media create a parody of science. On this template, science is portrayed as groundless, incomprehensible, didactic truth statements from scientists, who themselves are socially powerful, arbitrary, unelected authority figures. They are detached from reality; they do work that is either wacky or dangerous, but either way, everything in science is tenuous, contradictory, probably going to change soon, and, most ridiculously, 'hard to understand'. Having created this parody, the commentariat then attack it, as if they were genuinely critiquing what science is all about.Science storied generally fall into three categories: the wacky stories, the 'breakthrough' stories and the 'scare' stories. Each undermines and distorts science in its own idiosyncratic way.

nekako nemam puno razumijevanja za usko specijalzirane stručnjake, koji znaju i očekuju da ih se kontaktira za cijenjeno mišljenje i istovremeno pušaju da se o području kojim se bave godinama pišu pizdarije.

uh, ova knjiga (bad science) je puna primera gde su naucnici kontaktirani, i gde su gotovo sve informacije koje su dali kasnije predstavljene pogresno. tipa 'student koji je tek poceo da radi na projektu' bude predstavljen kao 'strucnjak u polju xyz', jer bolje zvuci. iskreno, moje kratko iskustvo novinarima tokom ngo zivota je bilo slicno - nakon intervjua toliko kljucnih detalja bude promenjeno da mi se smucilo. slazem se da se moze mnogo vise postici ako se naucnici pozabave popularizacijom, samo ne mislim da ce se to desiti na nekom opstem nivou. prosto, naucne institucije se bore medjusobno za prestiz, a prestiz se dobija ulaganjem vremena u istrazivanja. ko sistemski ulozi vreme i trud u popularizaciju, gubi trku - a time i finansije. i, s obzirom da cirkam pivo dok ovo pisem, sada je otprilike mudro da stanem.* postoji.

[BraveMargot]

slazem se da se moze mnogo vise postici ako se naucnici pozabave popularizacijom, samo ne mislim da ce se to desiti na nekom opstem nivou. prosto, naucne institucije se bore medjusobno za prestiz, a prestiz se dobija ulaganjem vremena u istrazivanja. ko sistemski ulozi vreme i trud u popularizaciju, gubi trku - a time i finansije. i, s obzirom da cirkam pivo dok ovo pisem, sada je otprilike mudro da stanem.

pazi, ovo se polako menja. sada je npr jako bitno da naucnici prilikom apliciranja jasno definisu kako ce komunicirati o svom projektu s javnoscu, s ostalim strucnjacima, s komercijalnim sektorom, da odrede koji je potencijal da njihova istrazivanja imaju ekonomski ili drustveni znacaj i da to precizno objasne i argumentuju.ko se bavi bazicnim disciplinama obicno zbog toga kuka, medjutim po mom dosadasnjem iskustvu moguce je dobiti sredstva za bilo koju vrstu rada i od bilo kog fundera (npr esrc mi placao godinu dana da radim vizuelne neuronauke) samo ako se jasno objasni znacaj rada, plan komunikacije, uz upotrebu preciznog ali nezakomplikovanog jezika i prikladnih termina (npr lay abstract - prikaz projekta koji treba da bude razumljiv obrazovanom coveku, bez obzira na to iz koje je struke).

[luba]

ali pogledaj, mi pretpostavljamo da novinari koji se bave znanošću trebaju imati određenu razinu uvida u polje i, još lošije, ponašamo se kao da je to tako. 

upravo.zbog toga postoje posrednici, to jest oni ciji je posao da umesto naucnicke terminologije tipa, banalizujem, "insuficijencije leukocita" novinaru kaze nedostatak belih krvnih zrnaca ili sta vec.to jest, koliko god da je naucnim i naucnickim dostignucima potrebna popularizacija, sami naucnici i istrazivaci, koja god da je oblast u pitanju, ne smeju da uzimaju zdravo za gotovo da svoje misli i zakljucke iznose ravnopravnom partneru. jer, cemu onda popularizacija, (samo)dovoljno je sedeti na svojim uzvisenim visinama i pljuckati na laike.mislim, jednako je nerazumljivo kada, na primer, general odijerno u iraku prica o akcijama marinaca. ali zato postoji tim koji razjasnjava da delta 1 znaci to i to.novinari jesu uglavnom nedovoljno obrazovana masa, ali vecina njih ipak ume da napise prostoprosirenu recenicu. sta ce se u njoj naci, dosta zavisi i od sagovornika.

[kgmr]

ja se ne bih slozila da je odgovornost ni priblizno ista. naucnicima je u opisu posla da se bave istrazivanjima, novinarima je u opisu posla da prenose drugima vesti. ocito je da postoji nisha koju tek treba popuniti kad se radi o naucnom izvestavanju, ali ako bi se popunila iz redova naucnika (sto bih ja naravno bahato volela) onda bi se radilo o izmeni opisa posla, a ako bi se popunila iz redova novinara radilo bi se o dobrom obavljanju onog sto im i jeste posao. nije mi uporedivo, bez obzira sto obozavam naucnike koji krenu putem popularizacije saznanja.

ostro se protivim. naucnicima je takodje u opisu posla da svoje rezultate predstave i prikazu na nacin koji je komunikabilan drugim naucnicima, naucnoj zajednici, wannabe naucnicima, studentima, novinarima, javnosti - uopste, zainteresovanoj publici. publika to moze da tumaci kako god hoce, ispravno, neispravno, sa vise ili manje posledica, ali, kao i u bilo kom poslu, ako hoces da cuju tvoje rezultate, zapakovaces ih da te razumeju. to se radi i sa naucnim clankom (mora da bude zapakovan na odredjen nacin, a da bi ga bilo moguce koristiti kao informaciju). novinar to cesto ne zna (ali ne zna ni kada je npr. zlostavljanje dece u pitanju). dobro, to je naucljiva stvar - povezanost, uzrok, posledica, generalizacija, ogranicenja, fenomen, veza fenomena... smatram da te informacije treba da pruzi onaj ko izlazi sa rezultatima u javnost. ne samo da treba, nego da mu je i duznost kada je javnost u pitanju (ako ne zeli da se bavi pomo konceptualnom naukom). ima tu par problema u naucnom svetu koji su ipak temeljniji od toga da li xy koji se potpisuje inicijalima i pise za nedeljni blic razume dvodimenzionalne gasove. npr. naucnici cesto nisu skloni da pricaju o tome sto rade, strucnjaci zaziru od toga da budu medijski prisutni, ne vole, mrzi ih, stide se, iznad toga su, ne znaju, ne zanima ih, suvise su zavuceni u laboratorije, sve je to legitimno.ali, taj svetonazor 'neshvaceni jadni naucnici', pored toga sto je neutemeljen, nije u skladu sa nesaznatljivim visinama u kojima nauka obitava. u tom smislu, 1 sajam nauke uradi mnogo vise na priblizavanju nauke bazi nego serija clanaka o mrsavljenju, reklama o antioksuQ10 i novinskih istina o vezi spavanja i sklonosti klasicnoj muzici. npr. kada se snimala srpska verzija in treatmenta, ozbiljni strucnjaci iz te oblasti nisu hteli da se prihvate uloge strucnog konsultanta na scenariju. npr2. na odeljenju za psihologiju uredno jednom mesecno prolazi makar jedan diplomski sa naslovom 'uticaj crta licnosti na preferenciju boje zidova', 'uticaj zivota na zemunskom keju na muzicki ukus' itd. i sto sad to neko ne bi objavio u novinama?zakljucak: naucnici da sidju s pijedestala, imali bismo mnogo manje novinara koji po duznosti prate istrazivanja, a vise prosecnih izvestaca koji bi sazvakali i preneli relevantne informacije. ozbiljniji prikaz rezultata bi ostao u popularnim casopisima koji se bave naukom za laike (cega i sada ima dosta), i to je to. onda bismo mogli da se bavimo restlovima i da krivimo uboge novinarcice koji ne znaju kakvim biserima barataju.

Ja kao jedino rešenje da se situacija popravi vidim edukaciju - novinara o materiji ili stručnjaka o novinarstvu, a da bi to moglo da se koliko-toliko rangira poželjno bi bilo da ima institucionalnu formu.

pa dobro, da, ali minimum je dvosmerna stvar.

Mislim da bih bio spreman da revidiram svoju seksualnu orijentaciju kada je Pinker u pitanju. But, he's taken. Prethodno sam otkucao čaršav teksta - queen size - pa sam se onda setio da je ovo samo forum i da nije red da budem dosadan. Uglavnom, zabavno i uzbudljivo pisanje o nauci je seksi.

izvinite, je l' neko pomislio da kritikujem pinkera u ovoj stvari? nalazim da je pinker (i drugari mu) heroj ove price

[Аврам Гојић]

Sve vreme čekam da se pojavi Vasudeva al' izgleda da ili ne čita ovo ili misli da nije vredno komentara.

Vredno je komentara, ali nisam dovoljno razmislio o temi: citam malo, razmisljam, trazim primere itd. Suvise je zanimljiva tema da bih je pokrio jednim zbrzanim postom.

[Indy]

Suvise je zanimljiva tema da bih je pokrio jednim zbrzanim postom.

Šta je meni falilo.

[morgana]

kakvi su uopste srpski mediji po ovom pitanju?mimo par pobrojanih primjera (za koje mislim da nisu jedini relevantni)

Edited April 28, 2010 by morgana

[Kelt]

Vredno je komentara, ali nisam dovoljno razmislio o temi: citam malo, razmisljam, trazim primere itd. Suvise je zanimljiva tema da bih je pokrio jednim zbrzanim postom.

Ok, ok, tako nešto sam i mislio. Carry on.

[Indy]

uh, ova knjiga (bad science) je puna primera gde su naucnici kontaktirani, i gde su gotovo sve informacije koje su dali kasnije predstavljene pogresno. tipa 'student koji je tek poceo da radi na projektu' bude predstavljen kao 'strucnjak u polju xyz', jer bolje zvuci. iskreno, moje kratko iskustvo novinarima tokom ngo zivota je bilo slicno - nakon intervjua toliko kljucnih detalja bude promenjeno da mi se smucilo.

Svojevremeno me je mentor sačekao ljutit ujutro na poslu, kaže, šta si ti ono pričao za novine. Šta pričao, nisam ni reč rekao van onoga što ionako piše u projektu. Kad ja otvorim te novine, a tamo "slobodna interpretacija"... Kasnije su mi, istina, neki slali tekstove da se saglasim pre objavljivanja. To je već bilo malo bolje. (Nisu, na žalost, slali fotke da se sa njima ne saglasim, uvek sam izlazio kao da imam 10 kila i 10 godina više nego što ja mislim da imam).U tom prvom intervjuu sam napravio neko više metodološko poređenje novozelandskih enoloških studija sa onim što se radi u Evropi (tipa, "u Evropi, posebno Francuskoj, postoji tradicija da se to i to radi znatno više nego ovde") - što je potpuno neproblematično. Izašlo je ovako: "in newer wine grape areas they need to start specialising if they want to achieve success and durability comparable with top European wine producing areas" Nice going - negativno okvalifikovati proizvođače koji plaćaju za studiju. Edited April 28, 2010 by Indy

[kgmr]

resenje za taj konkretni problem je jednostavno i zove se autorizacijica