nauč(e)ni tekst

[Kelt]

"Ovaj mladi istraživač će nastaviti svoj rad u Srbiji jer smatra da i ovde ima perspektivu..." ili "otići će na školovanje u inostranstvo, ali će se sigurno vratiti ovde", "tamo je najbolji a školovao se u Srbiji", "ima odlične rezultate u istraživanjima a država neće da finansira projekat/da stipendiju/da stan....", i tako dalje. Zamenite "istraživač" sa bilo kojom visoko kvalifikovanom profesijom i osobom koja svoj svakodnevni posao obavlja kvalitetno ili, s druge strane, unosi inovativne elemente. Suviše često dobijamo veću količinu autobiografskih podataka isprepletanih sa političkim i životnim situacijama, nego suštinskih informacija o samom radu. Ako i postoje, onda su u superlativima. Jesam za to da se predstavlja osoba, jer njen rad je proizvod celokupne ličnosti, interesovanja, motiva, a ne samo diplome, ali kada je potrebno da se sam rad smesti u koordinatni sistem bilo u odnosu na druge koji se domicilno ili inostrano time bave, čitava stvar ili puca po šavovima ili se do komparacije nikada ni ne stiže. Ne bih želeo da kažem da je to zbog toga što prvobitna namera nije ni bila racionalna kritika već stvar za popunjavanje sadržaja, mada takva tvrdnja zvuči verovatno.Kao što nekog sociologa religije ili politikologa zamišljam kao osobu koja je u stalnom kontaktu sa akterima stvari koje analizira i aktuelno prati zbivanja umesto da iščitava mirijade stranica literature, tako i novinara koji se bavi naukom zamišljam kao nekoga ko poznaje puno profesionalaca i svoj sud bazira ili prema sopstvenom poznavanju materije ili na argumentima stručnjaka koje ume da prenese laičkoj javnosti.Ta tanka linija je granica između klasične reportaže sa ukusom akademizima i sposobnosti da se kritički sagleda neka problematika uz diferenciranje prema ličnostima i otklon ka valorizaciji njihovog doprinosa. A to, konačno, dovodi i do poente ovog posta.Da li bi ovakvim pitanjima trebalo da se bave stručnjaci-novinari (zlobnici bi rekli, oni koji su promašili profesiju ali se razumeju dovoljno da pišu o njoj) ili "klasični" novinari koji su prošli vid dodatne edukacije (z. = silom prilika im zapalo da pišu o tome, pošto niko drugi neće da se bavi time)?Ovo postavlja pitanje otvaranja novih obrazovnih profila koji su Bolonjskom deklaracijom sasvim izvodljivi, ali možda nepotrebni jer nemamo puno glasila koja se specifično bave nekom temom, njih ionako kupuju ljudi iz hobija, ozbiljni ljudi sami čitaju stručne časopise, a šira javnost ionako smatra da je sadašnje stanje dobro. Atačment je članak od pre dvadeset godina, ali zvuči kao da je pisan danas. Ne znam da li to ide u prilog bezvremenosti stila ili se smatra da blasfemijom pisati drugačije.

Edited April 26, 2010 by Kelt

[bus]

Ej, Pile, nije ti uopšte fora. Kako sad da saznam kako se priča završava? <_< ...Inače, ovo pitanje koje si postavio me jako podseća na problem nalaženja nastavnog kadra za immersion nastavu u zemljama gde jezik nastave nije jedan od govornih jezika. Recimo, hoćeš da otvoriš školu na engleskom u Beogradu. Ili ćeš naći ljude koji znaju engleski a ne znaju da predaju matematiku ili biologiju, ili ćeš naći ljude koji znaju da predaju te stvari, ali engleski na nižem tarzanskom. A oni koji znaju i engleski i materiju si već imaju doktorati iz Ameriku, pa im ni ne pada na pamet da rade u školi. ...I koje je rešenje? Ne znam. Lakše je te koji već znaju polje o kome pišu naučiti novinarstvu nego nekog s političkih nauka naučiti, recimo, neuronaukama. Naravno, nijedne novine ne mogu da priušte da imaju po jednog novinara za svako polje nauke o kome će s uštapa pa na menu objaviti članak. Posebno što čak i u okviru neke discipline stručnjak za jedno polje jako teško može precizno da oceni kvalitet aktuelnog risrča u nekom drugom polju. (Da ne pominjemo to što se štampani mediji ionako već nalaze u samrtnom ropcu). ...Tako, valjda, i dolazimo do rešenja koje se koristi ovde. Novinari imaju pristup ogromnoj bazi podataka gde su razni stručnjaci tipa univerzitetskih profesora nabrojani po poljima za koja mogu da ponude svoje mišljenje. Pa onda kad pišu članak kontaktiraju te ljude i pitaju šta im treba. To, ipak, zna da dovede do smešnih situacija, kao kad pozovu psiholingvistu da im protumači da li neko na televiziji laže u intervjuu i takve neke simpatičnosti Naravno, za potrebe prosečnog članka i nije bitno da novinar ima peer-reviewer kalibar, već prosto da je dobar kompilator i da redovno čita publikacije tipa Science i Nature. Recimo, u Kanadi od dva najpoznatija novinara koji prate naučnu tematiku jedan nauku nikad studirao nije, a drugi jeste. Obojica odlično rade svoj posao. Baš sam skoro slušao ovog prvog (Boba McDonalda) kako vrlo korektno, mada naravno, pojednostavljenim jezikom (što je i priličilo situaciji i publici) priča o afaziji. Nije rekao ništa što ne stoji, a govorio je na vrlo pristupačan način o friškim naučnim saznanjima. ...Ali ja mislim da ovo veličanje naše gore lišća po Politici i sličnim guzic papirima ima drugi koren: showing that we are made out of awesome and that we kick ass (i po ovome jako podseća na onu Savindanovu anketu o брендовању Srbije). A nema veze što su svi ti ljudi rezultate postigli tek kad su otišli iz gore koja ih svojata. <_<...Nego, jesam li se uopšte i dotakao teme? Ubili me sati drkanja po SPSSu, pa se i ne sećam svih finesa uvodnog posta.

Edited April 27, 2010 by crveni autobus

[Indy]

U Australiji moze da se studira kombinovani Bachelor, ali sta se tamo tacno uci, nisam proveravao. (btw. U Aus je Bachelor sve sto je potrebno za zivot, mi nismo bolonjizovani).

[dunja]

...(1) Da li bi ovakvim pitanjima trebalo da se bave stručnjaci-novinari (zlobnici bi rekli, oni koji su promašili profesiju ali se razumeju dovoljno da pišu o njoj) ili "klasični" novinari koji su prošli vid dodatne edukacije (z. = silom prilika im zapalo da pišu o tome, pošto niko drugi neće da se bavi time)?(2) Ovo postavlja pitanje otvaranja novih obrazovnih profila koji su Bolonjskom deklaracijom sasvim izvodljivi, ali možda nepotrebni jer nemamo puno glasila koja se specifično bave nekom temom, njih ionako kupuju ljudi iz hobija, ozbiljni ljudi sami čitaju stručne časopise, a šira javnost ionako smatra da je sadašnje stanje dobro.

(1) Najbolje je kad se kombinuje, al ovo me odvodi na jednu drugu temu koju ću otvoriti ovih dana, sam da nađem malo vremena :)(2) Vidim poentu, a vidim i problem. S tim što se sa jednim ne bih složila, a to je da "ozbiljni ljudi sami čitaju stručne časopise", što se meni ne čini da je baš tako, i to ne samo u Srbiji (ako si pod ovim mislio na naučne časopise?). Evo jedne ilustracije. Ovo je tekst koji je izašao u Vremenu pre nekih pola godine i izazvao blagu pometnju u određenim krugovima, što se da zaključiti i prema reakcijama u pomenutom listu. Tekst se između ostalog dotiče i znanjem koje lekari u Srbiji imaju i kako oni do istog dolaze. Autorka, ako se dobro sećam teksta, ističe da prosečan lekar u Srbiji nema vremena, a po svemu sudeći ni navike, da čita naučne časopise, te da do novih saznanja iz svoje struke dolazi alternativnim putevima.Bez namere da ulazim u to koji su to alternativni putevi u ovoj oblasti i u samu poentu članka, želim da kažem da mi se ne čini da "ozbiljni ljudi" (nisam baš sigurna ni da sam razumela šta pod ovim smatraš) sami čitaju stručne časopise, pa makar to ne bili baš oni akademski već i neki malko prostiji.Be that as it may, to što trenutno nema dobrih tematskih glasila ne znači da ne treba da ih bude. Isto tako, nisam sigurna da šira javnost smatra da je sadašnje stanje dobro. U ovom konkretnom slučaju mislim da šira javnost i nema neko naročito mišljenje.

[BraveMargot]

pa ni u uk ne postoji veliki broj naucno popularnih magazina - pada mi na pamet samo new scientist. ali skoro sve bitnije dnevne novine imaju stranu-dve koje su posvecene vestima iz nauke. univerziteti obicno izdaju sopstvene novine za osoblje, u kojima se pise o tome ko je otkrio nesto novo a bitno, dobio neku fensi nagradu za zivotni rad ili objavio uticajan clanak. ovde se puno polaze na public engagement tako da ako neko hoce da dobije drzavna sredstva, mora da objasni u impact planu kako ce ici po sajmovima nauke, organizovati predavanja (npr cafe scientifique ili nesto slicno), praviti programe da skolarci posete laboratoriju i sl. univerzitetski press office pored toga sto izdaje svoje novine ima i kontakte sa raznim press agencijama i lokalnim novinarima, kojima preusmerava bitnije vesti koje mogu podici profil univerziteta, a nama svake nedelje stize email 'university in the news' gde su linkovi na sve novinske tekstove u vezi s univerzitetom (ne samo naucni, medjutim, ima tu i vesti o lokalnom angazovanju i projektima). u tom press officu vodeci su dvoje ljudi koji imaju doktorate, uglavnom iz biologije, i kojima se posle nekoliko godina jalovih postdokova smucilo pa su odlucili da prestanu aktivno da se bave naucnim radom. ima i nekoliko ljudi bez doktorata, ne znam kog su obrazovnog profila i cime se bave, verovatno organizacijom ili pisanjem normalnih vesti o univerzitetu (npr sta je izjavio nas velicanstveni rektor na dobrotvornom prijemu koji je organizovao). cini mi se da u srbiji jos uvek ne postoji svest univerziteta o potrebi da komunicira s javnoscu na otvoreniji nacin i da se angazuje u drustvenim projektima, kako bi podigao svoj profil. tekstovi u politici (citam samo kad sam u bgdu, znaci retko) uglavnom su ok, mada mi se ne dopada sto su fokusirani na to ko je otisao vani i tamo uspeo, a retko kada predstavljaju neku uspesnu istrazivacku grupu koja funkcionise u srbiji, s izuzetkom fizicara koji su u CERNovom LHC projektu. Tekstovi o medicini su posebno losi u uglavnom lice na samoreklamiranje i promovisanje. Ne vidim da je tome mesto u politici, jer doktori vec imaju citav list za hipohondre i domacice (Lepota i Zdravlje) u kome mogu promovisati svoje umece i vrbovati nove pacjente.

[Kelt]

Ej, Pile, nije ti uopšte fora. Kako sad da saznam kako se priča završava? <_<

Srećan kraj :D Dan danas isto pišu a da nismo mnogo saznali o njegovom radu osim da je stručnjak, naš prvi stručnjak, doktoriraouAmeriku, stručnjak, poznati stručnjak i tako.

Ali ja mislim da ovo veličanje naše gore lišća po Politici i sličnim guzic papirima ima drugi koren: showing that we are made out of awesome and that we kick ass (i po ovome jako podseća na onu Savindanovu anketu o брендовању Srbije). A nema veze što su svi ti ljudi rezultate postigli tek kad su otišli iz gore koja ih svojata. <_<

Yup, ali to je vrlo glup pristup. Odnosno, šteta je. Umesto da objasne šta znači nečiji trud i smeste sve to u kontekst uz neku kratku biografiju na kraju, sve je obrnuto.

(2) Vidim poentu, a vidim i problem. S tim što se sa jednim ne bih složila, a to je da "ozbiljni ljudi sami čitaju stručne časopise", što se meni ne čini da je baš tako, i to ne samo u Srbiji (ako si pod ovim mislio na naučne časopise?). ....

Italic stands for irony. Samo sam pretpostavio odgovore kada bi neko pokrenuo ovakvu temu. Šta će nam nove stvari kad je sve super... Univerzitet bi trebalo da je mesto odakle se emituju noviteti za neku struku, kontinuirana edukacija umesto ličnog entuzijazma, ali da ne razvodnjavam sad.Na taj tekst je prvi reagovao dr Marisavljević, iz upravnog odbora Hemofarma, što je šteta pošto je inače super čovek i stručnjak. Al' kad mora...Vreme (nauke) pokušava da formira Timeolik pristup i sviđa mi se kako je počelo. Eto, Slobodan Bubnjević. Čovek je završio Matematičku gimnaziju i studirao fizičku hemiju, a onda počeo da radi kao novinar i posao obavlja prilično dobro.

[dunja]

Italic stands for irony. Samo sam pretpostavio odgovore kada bi neko pokrenuo ovakvu temu. Šta će nam nove stvari kad je sve super... Univerzitet bi trebalo da je mesto odakle se emituju noviteti za neku struku, kontinuirana edukacija umesto ličnog entuzijazma, ali da ne razvodnjavam sad.Na taj tekst je prvi reagovao dr Marisavljević, iz upravnog odbora Hemofarma, što je šteta pošto je inače super čovek i stručnjak. Al' kad mora...Vreme (nauke) pokušava da formira Timeolik pristup i sviđa mi se kako je počelo. Eto, Slobodan Bubnjević. Čovek je završio Matematičku gimnaziju i studirao fizičku hemiju, a onda počeo da radi kao novinar i posao obavlja prilično dobro.

ok, al ja sam to shvatila nekako kao tvoje citiranje opšteprihvaćenih stavova na temu sa kojima se ti implicitno ne slažeš... šte valjda i jeste neka ironija. moj minus u svakom slučaju :)Vreme nije kao takvo loše. Takvi časopisi treba da postoje. I uopšte treba negovati neku kao "kulturu objektivnog promatranja" u novinarstvu i vrlo sam srećna što to Srbiji i nije tako strano (note: nisam rekla da sve što Vreme radi se da pod ovo podvesti). Ono što ne valja jeste što ljudi, ne samo u Srbiji, ne neguju "kulturu objektivnog razmišljanja", prosto, nisu tako naučeni. A mediji koji ovakav vid komunikacije realnosti plasiraju nisu dovoljno rasprostranjeni, uticajni ili zanimljivi.Kad pomenu univerzitet, to što bi jedan univerzitet trebalo da radi i to što univerziteti u Srbiji rade su dve odvojene kategorije. I uopšte, uloga univerziteta i sam univerzitet se od XI veka (pa i preteče ove institucije) pa da danas mnogo menjao i u tom smislu ne bih rekla da postoji spisak stvari koje jedna institucija treba da radi da bi se zvala univerzitet. (osim ako ti i ovo nije bila ironija...)Ja sam, u suštini, pristalica "liberalnog" obrazovanja i toga da svako treba da ide što je šire moguće a idealno je kada ode vrlo i duboko u nekoj oblasti. Mišljenja sam isto da obrazovni sistem na svakom nivou treba da bude usmeren izgradnji jedne "kulture širine" i "kulture objektivnog razmišljanja".Tako da, na kraju krajeva, nije bitno da li doktor medicine piše za novine ili školovani novinar piše o medicini, sve dok i jedan i drugi slede određena "pravila".

jebo me pozitivizam, al šta ću

[betty]

ma naucno novinarstvo je generalno prilicno tragicno. cak i tamo gde se zaista pise o nauci, ide se na klasican novinarski senzacionalizam, tj. akcentovanje onog sto je novo, drugacije, sto odskace, i sto po mogucstvu pomocu jednog jednostavnog poteza resava slozene probleme. drugim recima, ono sto privlaci novinare kao tema ima sve sanse da se ispostavi kao pogresno, jer je nauka najvecim delom zasnovana na malenim koracima koji svi zajedno idu u istom smeru i doprinose istom zakljucku, mic po dosadni mali mic. ono sto odskace najcesce odskace jer nije bilo odradjeno dobro, ili prosto po principima statisticke slucajnosti, i ne bude kasnije replikovano. kad se opovrgne, to najcesce ne bude pomenuto u novinama, jer nije dovoljno zanimljivo. npr. skoro je klinka od 14 godina umrla malo nakon sto je primila injekciju protiv HPV-a. mnogo novina je diglo buku oko toga (i mnogo novinara je dalo sebi za pravo da se pita da li je injekcija dovoljno sigurna), ali je vrlo malo napisalo follow-up da joj je na obdukciji nadjen ogroman tumor na plucima. od kog je umrla.a i taj senzacionalizam ne bude dovoljan pa novinari vole da dodaju i neku svoju slobodnu interpretaciju nalaza cisto da ulepsaju pricu. od nalaza da ljudi koji jedu ribu zive duze za 1/18 procenta od onih koji je ne jedu, prica se pretvori u: "jedite ribu tri puta nedeljno". nemojte margarin, uzmite saku borovnica, osam casa vode, nikako crveno meso zbog masti, ipak crveno meso zbog gvozdja, zeleni caj, ne, crni caj, ipak voda, vitaminske pilule (ima li sta zdravije) i letujte na mediteranu. onda se stekne utisak da naucnici stalno menjaju misljenje, da ne postoje jasno ustanovljene naucne metode, da preporucuju stvari koje se ispostave kao opasne, i uopste, da se ne razumeju u svoj posao.zatim, umesto da diskutuju nalaze, novinari se bave pozivanjem na autoritete: "nauka kaze", "naucnici sa harvard univerziteta u americi su otkrili", "naucnici savetuju", "novo naucno otkrice"... citaocu se ne ostavlja bas ni malo prostora da sam mucne glavom. a da mu se da mogucnost, mozda ne bi imao tako vrljavu sliku naucnih nalaza. kao, nauka je suvise teska. jeste teska, ali brate nije ni sportska strana bas laka za pracenje laicima, pa se ne pojednostavljuje do te mere da se spominju pogresni podaci. ono, reci cemo citaocima da fudbal ima dva igraca, da se ne zbune, i da je "sudija rekao" da je igrac A odneo pobedu.

[dunja]

lepo rečeno :)samo jedno pitanjce, da li pokušavaš da kažeš da su naučna i novinarska etika nespojive ili da ovoj drugoj po svoj prilici nedostaje etičnosti?

[betty]

samo jedno pitanjce, da li pokušavaš da kažeš da su naučna i novinarska etika nespojive ili da ovoj drugoj po svoj prilici nedostaje etičnosti?

mislim da ova druga jednostavno lose radi svoj posao. cilj bi trebalo, po mom misljenju, da bude dvostruk:(1) da prenese sta se dogadja u svetu nauke(2) da to ucini na prijemciv i zanimljiv nacintrenutno je drugi cilj dobio primat nad prvim u tolikoj meri da se ide na pogresno prenosenje cinjenica. redovni citalac-laik naucnih rubrika stice utisak da vise i bolje kapira nauku od naucnika. ne sticem slican utisak za druge rubrike - malo ko zatvori novine sa idejom da bi mogao bolje da glumi u pozoristu od ovih trenutnih postavki, ili da bi bio bolji golman, da vise razume zasto je globalna ekonomija u krizi itd.jedino sto je nekompatibilno ovde je naucni metod i senzacionalizam, ali ne mislim da se radi o nespojivosti etike vec o nerazumevanju da nauka jeste zanimljiva cak i onakva kakva jeste. ja nemam predstavu da li novinari namerno izvrcu zakljucke naucnih studija ili urednici ne zaposljavaju novinare koji su u stanju da procitaju naucni clanak s razumevanjem. tako da ne znam koliko se radi o etici u opstem slucaju.

[kgmr]

prva strana jos losije radi svoj posao, buduci da naucne rezultate i dostignuca naucnici treba da predstave, a precesto se gnusaju toga (a svaki nalaz moze biti zanimljiv i relevantan laicima, sto kaze jedan profa 'filozofija moze da se objasni i devetogodisnjaku, ako se koriste pametni iskazi'). naucne tekstove ne razumeju ni svi iz struke (sto zbog loseg obrazovanja, sto zbog kapaciteta), a kamoli neko van posla ko nije imao obuku za topr nije dovoljno fensi, ali kad god su razni pinkeri, dokinsi, damasiovi i slicni ogolili svoje price, nije ostalo mnogo prostora za zloupotrebu

[morgana]

redovni citalac-laik naucnih rubrika stice utisak da vise i bolje kapira nauku od naucnika. ne sticem slican utisak za druge rubrike - malo ko zatvori novine sa idejom da bi mogao bolje da glumi u pozoristu od ovih trenutnih postavki, ili da bi bio bolji golman, da vise razume zasto je globalna ekonomija u krizi itd.

zasto mislis da je tako?rekla bih da je moguce da je citanje naucno-popularne literature, magazina i podlistaka razonoda taman koliko i gledanje filmova, citanje beletristike (npr sf-a) ili bilo sta slicno, i da citaoci mogu da budu (tj jesu) potpuno sposobni da razluce razonodjivanje od sistematicnog ucenjaedit: to naravno ne umanjuje obavezu novinara da dobro pisu ono sto pisu, ili uostalom obavezu naucnih institucija da komuniciraju sa sirom javnoscu na svrsishodan nacinako govoris samo o banalnim i diskutabilnim popularno-naucnim tekstovima, onda ok, ukoliko je uopste tacno da je takvih znacajan broj u iole kredibilnim casopisima (sto nemam pojma je li ili nije) Edited April 28, 2010 by morgana

[dunja]

mislim da ova druga jednostavno lose radi svoj posao. cilj bi trebalo, po mom misljenju, da bude dvostruk:(1) da prenese sta se dogadja u svetu nauke(2) da to ucini na prijemciv i zanimljiv nacintrenutno je drugi cilj dobio primat nad prvim u tolikoj meri da se ide na pogresno prenosenje cinjenica. redovni citalac-laik naucnih rubrika stice utisak da vise i bolje kapira nauku od naucnika. ne sticem slican utisak za druge rubrike - malo ko zatvori novine sa idejom da bi mogao bolje da glumi u pozoristu od ovih trenutnih postavki, ili da bi bio bolji golman, da vise razume zasto je globalna ekonomija u krizi itd.jedino sto je nekompatibilno ovde je naucni metod i senzacionalizam, ali ne mislim da se radi o nespojivosti etike vec o nerazumevanju da nauka jeste zanimljiva cak i onakva kakva jeste. ja nemam predstavu da li novinari namerno izvrcu zakljucke naucnih studija ili urednici ne zaposljavaju novinare koji su u stanju da procitaju naucni clanak s razumevanjem. tako da ne znam koliko se radi o etici u opstem slucaju.

kapiram. što se Srbije tiče ne mislim da novinari uopšte čitaju naučne članke već preuzimaju sažvakane verzije iz stranih časopisa bez da provere izvor + nerazumevanje filozofije nauke i naučnog metoda uopšte. meni i dalje to izgleda kao bar neki oblik neetičnosti. Nisam stručnjak za novinarstvo ali rekla bih da dobar novinar mora da proveri svoje izvore i tvrdnje koje plasira. Senzacionalnost je tu u drugom planu. Postavljanje senzacionalnosti ispred pouzdanosti je po meni indikator lošeg novinarstva. I tako nekako zaključujem, možda pogrešno, da kada novinar svesno stavlja "istinu" u drugi plan imamo etički problem.osim toga, nisam baš ubeđena da je nauka zanimljiva čak i onakva kakva jeste prosečnom ili malo iznad-prosečnom konzumentu novinarskog pisanija. Uzmimo bilo koji časopis u kome se objavljuju radovi iz recimo matematike i damo nekom biologu random članak iz nekog skorašnjeg izdanja da pročita. Živo me zanima kako bi se snašao. Da ne pominjem to što su ovo dve "opšte" i različite discipline, zamisli tek šta se dešava u njihovim podoblastima ili u zoni intredisciplinarnosti. Poenta je da su se discipline do dana današnjeg toliko razgranale i da se danas toliko objavljuje da jedan biolog ne može da isprati sve što se u toj, inače velikoj, oblasti otkrije, već samo u uže specifičnoj oblasti kojom se on bavi. Naravno, postoje manje ili više renomirani časopisi, naučni skupovi i sl. i unutar krugova se zna šta je šta, al onda se postavlja pitanje kako će se jedan novinar tu snaći.Na kraju krajeva, čak i da novinari razumeju tu nauku, tj. neko kao otkriće, onako kako to naučnici postavljaju, svesni su da taj konzument to neće tako videti i da moraju da to "malo" koriguju ili da se prosto ne bakću time. Osim ako im nije cilj da edukuju populaciju, al onda tu senzacionalizam nema šta mnogo da traži. Edited April 28, 2010 by Quince

[kgmr]

zasto mislis da je tako?rekla bih da je moguce da je citanje naucno-popularne literature, magazina i podlistaka razonoda taman koliko i gledanje filmova, citanje beletristike (npr sf-a) ili bilo sta slicno, i da citaoci mogu da budu (tj jesu) potpuno sposobni da razluce razonodjivanje od sistematicnog ucenjaedit: to naravno ne umanjuje obavezu novinara da dobro pisu ono sto pisu, ili uostalom obavezu naucnih institucija da komuniciraju sa sirom javnoscu na svrsishodan nacin

tacnopinkeru i drugarima mu razbarusenih frizura (sad sam ko tvg i fiksacija na to) pridruzimo popularni nesnl dziogrefik, ili, pak manje poznatog, a odlicnog richarda ingrama

[betty]

zasto mislis da je tako?

to mi je utisak na osnovu komentara citalaca kad god npr. b92 prenosi neke vesti iz psihologije, ili kad pricamo o tome na forumu. vrlo cesto komentari budu tipa 'ne moze se to zakljuciti na osnovu merenja stavova 12 osoba', 'a da li su uzeli u obzir da i porodica utice na interesovanja' i tome slicno. i citaoci su obicno potpuno u pravu! moj utisak je da citaoci imaju utisak da 'naucnici sa harvarda' ne znaju to sto ovi uocavaju na prvo ovlas citanje. primer; videti i moj post ispod. a da ne pricam o komentarima tipa 'joj sto meni neko ne da pare pa da "otkrijem" da muskarci vole lepe zene'.

ako govoris samo o banalnim i diskutabilnim popularno-naucnim tekstovima, onda ok, ukoliko je uopste tacno da je takvih znacajan broj u iole kredibilnim casopisima

zapravo tvrdim da ih jeste znacajan broj, u veoma kredibilnim medijima. bar za tematiku moje nauke. prilicno sam trenutno i pod utiskom citanja knjige 'bad science' koja ima poglavlje o naucnom novinarstvu, sa puno primera loseg izvestavanja i nekoliko preglednih studija kvaliteta izvestavanja. npr. vrlo retko u novinama stoji sta je tacno ispitivano, a to je najvaznija stvar. htela sam da prepisem nekoliko pasusa ovde ali sam zaboravila pa sam delom utkala to u svoj reply umesto toga. ako se setim, ucinicu to.

što se Srbije tiče ne mislim da novinari uopšte čitaju naučne članke već preuzimaju sažvakane verzije iz stranih časopisa bez da provere izvor + nerazumevanje filozofije nauke i naučnog metoda uopšte.

da, ja uglavnom i pricam o tim stranim medijima. jasno je da b92 samo prevodi odnekle ove gluposti u rubrici 'zivot'. vecina toga zvuci kao da je nauka, a vecina je neverovatno govno. evo danas npr. mozemo da procitamo da je "oblast „za odbranu teritorije” veća u muškom nego u ženskom mozgu." wtf. a evo i pozivanja na autoritet: to kaže "dr Louen Brizendin, član američkog Odbora za psihijatriju i neurologiju i profesor psihijatrije na Univerzitetu Kalifornija u San Francisku". cinjenica da "oblast za odbranu teritorije" zapravo ne postoji, nije od narocite vaznosti za onog ko je napisao tekst.

osim toga, nisam baš ubeđena da je nauka zanimljiva čak i onakva kakva jeste prosečnom ili malo iznad-prosečnom konzumentu novinarskog pisanija. Uzmimo bilo koji časopis u kome se objavljuju radovi iz recimo matematike i damo nekom biologu random članak iz nekog skorašnjeg izdanja da pročita.

svakako, mislim da postoji samo mali broj naucniih oblasti koji je svetu zbilja zanimljiv, i da tu prednjace vesti iz medicine. ali mislim da se to izdvajanje zanimljivih oblasti dogodilo nezavisno od toga kako clanci u novinama izgledaju, tj. da neces naci clanak o matematici cak i ako otvoreno das novinarima svu slobodu da ulepsavaju nalaze kako zele. tako da mislim da za trenutnu diskusiju nije toliko vazno.rasplinula bih se ja rado na mnogo strana ovde, ukljucujuci pricu o tome kako sami naucnici predstavljaju svoje rezultate javnosti, ali nemam vremena.