Astronomija - opšta tema

[אַף אֶחָד]

On 19.12.2020. at 20:39, Kenjeee said:

Nije Kina nikad bila zatvorena za saradnju, naprotiv, zatvoren je bio zapad dok je uživao u privilegijama koje im je USA svojim "trkama" napravila.

 

Kina je bila super zatvorena za saradnju do sredine 90-tih. I danas je saradnja za koju su otvoreni u velikoj meri jednosmerna. Parama i investicijama kupuju instant tehnologiju za koju im fali znanje da je sami naprave. To dovodi do relativno brzih uspeha. S druge strane, za nekakve ozbiljne pomake u nauci potrebno je imati sistem naucnih institucija sto je nesto sto oni tek pocinju ozbiljno da grade i za sta su potrebne generacije.

 

Primer - planira se vec dugo jedan evropski instrument koji je preskup i sva je prilika da nikada nece biti izgradjen jer je potrebno da desetak razlicitih drzava ucestvuje. Jos pre sranja s koronom nemci su povukli nogu i doveli pregovore u gotovo nemoguc skripac. Krenulo se s trazenjem novih partnera. Japanci odbili, nije im prioritet, a kinezi ponudili maltene i vise nego sto je trazeno iako ta disciplina uopste nije razvijena kod njih, niti imaju program, niti naucnike. Jedini uslova da tim njihovih inzenjera bude ukljucen u razvoj. To je potpuno drugaciji koncept. Njih ne zanima (bar u ovom slucaju, a verujem da se radi o matrici) sam rezultat naucnog istrazivanja, vec samo da kupe tehnologiju, tim pre sto tehnologija u ovom slucaju ima i potencijalnu vojnu namenu. Ne znam konacni ishod, ali sve je islo ka tome da se nece prihvatiti saradnja s Kinom po cenu da instrument ne bude izgradjen.

[Time Crisis]

44 minutes ago, namenski said:

 

Ovako: podmukle bezobrazluke ne moram da trpim ni pppo jednoj pppravosnaznoj pppresudi, obaska sto mi je dosta prosipanja priucenog poluznanja. kojim ovde pokusavas da raspravljas  o stvarima koje prosto-naprosto - ne razumes.

U medjuvremenu si, videh gore, naucio jos po nesto o planetama, pa jos ponosno ustvrdio da - znas.

Ja sam daleko od toga da znam i drzim se one stare - znam da nista ne znam.

Osim jednog: 2 x sam se zajeb'o da s tobom (pokusam) da nacnem pricu: znam sigurno da treci put necu.

Obecavam.

 

Jao pazi da tim nosom ne zaparaš oblake, ako ti nije već i iz orbite izašao Isto ti je napisao i Njujorker, a čovek je iz struke.

[namenski]

On 19.12.2020. at 17:46, Њујоркер said:

Pa ne zivimo vise u doba Amundsena i Lindberga, niti Kolumba i Galileja. Sto ne znaci da ne zivimo u zlatnom dobu nauke. Pre 100 godina nismo znali da postoje druge galaksije (mada je Vesto Slajfer to nagovestio jos 1912), a danas ih ima 400 mlrd na broju, bar u ovoj vidljivoj, 4% Vaseljeni. Dok smo isli u skolu znali smo za samo 9 planeta (e jadni Pluton), a danas znamo za oko 4500 njih oko drugih zvezda, sa tendencijom rasta. Kolicina znanja o svetu koji nas okruzuje eksponenciajlno raste (doduse sto vise otkrivamo, sve manje znamo:)), i nije ni cudo sto su ti "bezimeni naucnici" zapravo junaci naseg doba. 

 

Ja sam krenuo putem astronomije zahvaljujuci Karlu Saganu i njegovom Kosmosu koji je onomad isao u Skolskom programu TVB pocetkom osamdesetih i sjajnoj knjizi Najzdela Henbesta "Eksplozija vasione" u izdanju Mladinske knjige (na srpskom i cirilici). Da nije bilo Karla, ko zna, mozda bih zavrsio na Filozofskom kao arheolog, ili na istoriji ili negde na nekakvoj geologiji, s obzirom da mi je poznavanje prirode i drustva bio omiljeni predmet... Danas je Kosmos strasno autdejted, a mo pred njega nismo imali nista slicno da gledamo (da, da bio je Opstanak, sto je sasvim druga solja caja). Danas, na televizijama i drugim platformama ima tusta i tma izuzuetno kvalitetnog naucno-obrazovnog progarama, a oni koje to interesuje to ce i pogeldati. Bas kao i u nase vreme, pre 30 i kusur godina, nije vecina gledala ni Opstanak ni Kosmos, nemojmo se zavaravati, tako nece ni danas. Ali, oni koji zele da nesto nauce, da prate sta se desava na polju nauke, danas im je daleko lakse, i imaju mnogo vise kvalitetnog izbora, nego sto je nama bilo onomad. Za svakog ponesto, i Soraja, i pingpong liga, ali i dobri naucni kanali na recimo jutjubu.

Moja greska: mislio sam da sam bio dovoljno jasan pominjuci Amundsena i Lindberga samo kao pokusaj ilustracije za poredjenje drustvene klime generisane poslednjih nekoliko decenija u kojime se - a to sam naglasio - covecanstvo nalazi u sred najvece naucne i tehnoloske revolucije u svojoj dosadasnjoj istoriji. 

I - neprilagodjenosti, sto inace nije nista novo, kulturnog, obrazovnog, civilizacijskog i kojeg se god hoce, pa i etickog nivoa u pracenju te revolucije i njenih posledica.

I - drago mi je, mislim da boljeg mesta nema, sto se ta prica zapocela upravo na astronomiji, kevi svih nauka : covekova zagledanost u zvezde, od zapanjenog pogleda onog dalekog pretka^tm koji se nocu izlazeci iz pecine zablenuo u zvezdano nebo do Slajfera i Hubble-a ima iste korene i motive: pokusavati i pokusavati da saznamo ono otrcano, ali na zalost i zaboravljeno - ko smo, zasto i kuda idemo.

Uostalom, ona cuvena biblijska jabuka  nije dzabe postala simbolom upravo te teznje.

Utoliko je problem pred kojim smo se danas nasli tezi, za mene i tuzniji: prizemljeni smo vec decenijama, a da to vreme nismo iskoristili da barem pokusamo da koliko-toliko na Planeti dovedemo stvari u red.

Ili, sto se napor, nastavak daljeg puta, prodora u Kosmos, zadrzao u okvirima takozvanih nacionalnih interesa, razbio na parcijalne napore i pokusaje od kojih ni jedan jedini - motivi na stranu - po obimu i planiranim dometima nije ni blizu naporima od pre samo 50-ak godina i to podrzavani kompjuterima^tm slabijim^tm od onih koje danas ima prosecan mobilni telefon...

Sto je vec, naravno - politika.

Ali, da nesto opasno skripi, kurbla u to, barem sto se mene tice - nema sumnje: umesto Sagana dobili smo Malu Gretu, a mislim da tvoj argument 'za svakoga po nesto' jednostavno nije dovoljan: tacno je da su bezimeni naucnici junaci naseg doba, ali je jos tacnije da ih po junastvu^tm debelo sije 11 klinaca koji trce za 1 loptom, tako da ce biti da - svim YT uprkos - da sa popularizacijom nauke danas nesto ipak nije kako treba.

Pri tom, argument da 'oni koji zele da nesto nauce' nije bas najjaci : i nekada davno su oni koji su zeleli (i mogli) da nesto nauce, mogli su da se zapute u Aleksandriju na primer, ili u neki od srednjovekovnih manastira...

A, usput, tek da se pomene: moderna nauka je donekle i sama kriva^tm za nastalo stanje: korumpirana je, naravno ne u onom klasicnom 'plava koverta' stilu, izgubila poprilicno od svog integruteta, pa je tako, samo primera radi, itekako 'kriva' za danasnju konfuziju oko klimatskih promena i njohovih posledica, konfuziju koja neposredno ide na ruku svim zainteresovanim stranama^tm...

 

On 19.12.2020. at 21:39, Kenjeee said:

Originalna trka USA - SSSR je imala isti cilj koji danas ima i Kina. Osvajanje vojne tehnologije! Samo što je to tad bilo sladunjavo upakovano u narativ istraživanja zarad celokupnog čovečanstva i ideološke i strateške borbe globalne prevlasti. Ne razumem samo što se sve to danas zamera Kini. Jel problem što Kina nije preuzela namenjenu ulogu kolonije sa jeftinom radnom snagom? Jeste. Hajde sada da se pokenjavamo po Kini sa sve pričom o saradnji po modelu uštrojene Evrope dok im uvaljujemo F-35.

Nauka i tehnologija je uvek bila u službi vojnih i strateških ciljeva i ovaj naš naš star trek sentiment to neće promeniti.

Čuj, sad je sranje što je kina posle 60 godina donela uzorke tla sa meseca. Trebala je da ih plati lepo kao i svi ostali!?

Nije Kina nikad bila zatvorena za saradnju, naprotiv, zatvoren je bio zapad dok je uživao u privilegijama koje im je USA svojim "trkama" napravila.

 

Uostalom, brodovi koji su "istraživali" nove kontinente radili su to sa mačevima, musketama i topovima, bez obzira što smo mi te slike prekrečili humanim motivima.
Istraživanje je uvek bilo osvajanje.

 

Ne kasni Kina baš ništa, lepo njima sve to ide i to me raduje. Kasni zapad ali i to će se promeniti pa ćemo uskoro gledati "borbe" za bazu na Marsu a ne slanje aparata koji posle deset godina u nastajanju repliciraju iste eksperimente samo u HD-u.

 

Možemo da pričamo kako je sve ovo tužno ali i to je stara priča o ljudskoj prirodi. Nažalost, mislim da će se pravo udruživanje desiti kad budemo imali zajedničkog vanzemaljskog neprijatelja, ako se pre toga ne pouništavamo, onda ćemo valjda izbrisati ove naše granice a crtati ih po kvadrantima.. tamo negde.

Boldovano jeste tacno: ne postoji prakticno ni jedno jedino tehnolosko dostignuce, poslednjih cirka 150 godina narocito, koje nije ili rodjeno ili bitno izmamuzano potrebom da se sposobnost uzajamnog satiranja podigne na visi nivo.

Dok je uzajamna patkometrija, kompetitivnost bila - i jos uvek je - sistemski ugradjena u tu istu civilizaciju i pokazala se bitnim uslovom njenog postojanja i napretka.

Mislim da si bas sa te tacke gledista, sto se tice Kine - u krivu.

Osvajanje, ekspanzija i to po svaku cenu, su primarna obelezja samo i iskljucivo Zapadne civilizacije: zahvaljujuci njima ona je zavladala svetom.

Ukljucujuci i Kinu koja je tek kada ih je usvojila i primenila uspela da se - uz sva dostignuca sopstvene ali u sebe zatvorene civilizacije - iskobelja iz polozaja u kome se nalazila do dobre polovine 20. veka i postane ono sto je danas.

I sto ce, verovatno, tek da postane.

Utoliko pre su njeni napori - kada govorimo o kosmickom programu - u neku ruku nepotrebno dupliranje kapaciteta, bacanje para i upustanje u patkometriju kada joj vreme nije, pregazilo ju je.

Vojno, Kina je posao zavrsila onog momenta kada je osvojila Bombu, ICBM i nesto satelita za nadzor: ostatak, Mesec i sve ostalo je idimidodji mi, pokusaji da se osvoji vec osvojeno, u situaciji u kojoj svakim danom sve belodanije postaje da bez zajednickog napora bitnog napretka nece niti moze da bude.

Kina jeste, zahvaljujuci svojoj velicini i mnogoljudnosti, svet za sebe: ali put koji je izabrala i kojim je krenula cini je delom tog sveta: kako ce se taj sutrasnji, a mozda vec i danasnji svet da organizuje - to cemo tek da vidimo.

Na zalost, stvari tu ne stoje ponajbolje, upravo zbog faktora koje si sam naveo: vojne prednosti, borbe za prevlast i kontrolu nad planetnim resursima u kojoj odlazak na Mesec u sopstvenoj reziji i donosenje pregrsti kamenja ne donosi bas nista.

Tako da ce Kosmos, kako sada stvari stoje i na zalost - izgleda morati da jos poprilicno ceka.

[namenski]

14 minutes ago, chandra said:

S druge strane, za nekakve ozbiljne pomake u nauci potrebno je imati sistem naucnih institucija sto je nesto sto oni tek pocinju ozbiljno da grade i za sta su potrebne generacije.

Za svaki iole ozbiljan pomak u istrazivanju Kosmosa, kada smo vec naceli temu, potreban je ekstreman tehnoloski proboj pre svega u oblasti pogona: radi se o potrebi angazovanja nezamislivo velikih resursa, kako naucnih, tako i pre svega finansijskih koji su danas apsolutno van dometa bilo koje pojedinacne drzave.

Osim ako negde u nekoj garazi neki von Ohain ne pokusava da sklepa neku napravu^tm...  

Sto vise ne vrsi posao, mislim na ulogu pojedinca u modernoj nauci.

 

[אַף אֶחָד]

2 hours ago, namenski said:

Za svaki iole ozbiljan pomak u istrazivanju Kosmosa, kada smo vec naceli temu, potreban je ekstreman tehnoloski proboj pre svega u oblasti pogona: radi se o potrebi angazovanja nezamislivo velikih resursa, kako naucnih, tako i pre svega finansijskih koji su danas apsolutno van dometa bilo koje pojedinacne drzave.

Osim ako negde u nekoj garazi neki von Ohain ne pokusava da sklepa neku napravu^tm...  

Sto vise ne vrsi posao, mislim na ulogu pojedinca u modernoj nauci.

 

 

Drugi bold samo ako se prvi odnosi na istrazivanja koje zahtevaju fizicko priblizavanje nebeskom telu. U astrofizici svi zanimljivi fenomeni (kad izadjes iz okvira Suncevog sistema) su toliko udaljeni da je prilicno irelevantno kakav pogon ti je na raspolaganju. Naravno, pomaci i dalje zahtevaju tehnoloske proboje, ali pre u raznim mernim metodama i instrumentima, svejedno radili se o satelitskim ili ground-based opservatorijama.

 

 

[namenski]

5 minutes ago, chandra said:

 

Drugi bold samo ako se prvi odnosi na istrazivanja koje zahtevaju fizicko priblizavanje nebeskom telu. U astrofizici svi zanimljivi fenomeni (kad izadjes iz okvira Suncevog sistema) su toliko udaljeni da je prilicno irelevantno kakav pogon ti je na raspolaganju. Naravno, pomaci i dalje zahtevaju tehnoloske proboje, ali pre u raznim mernim metodama i instrumentima, svejedno radili se o satelitskim ili ground-based opservatorijama.

Ma podrazumeva se, spora nema.

I spora nema da nam je ta granatm trenutno em najperspektivnija, em prakticno jedina na raspolaganju: samo sto se i tu - ako vec nije - namece psitanje em mnostva prikupljenih informacija, em nepotrebnog dupliranja kapaciteta, em sve finansijski zahtevnijih projekata koji namecu potrebu saradnje.

Sreca sto je astrofizika jos uvek dovoljno teoretskatm da ne privlaci znacajniju paznju raznih strategatm ili fele sklone investiranju zarad brze, sto brze zarade...  

 

A pogon, potrebu za usavrsavanjem pogona, probojima na tom planu, pomenuo sam sto se nekako kao civilizacijski, kulturni obrazac namece 'otici na lice mesta...'

Dostupan nam je, uslovno i za sada, unutrasnji pojas, pre svega Mars i Venera, petljanje oko Meseca danas - sve kineske repeticije na stranu - imalo bi smisla jedino u nekoj varijanti koja bi Mesec koristila kao odskocnu dasku, bazu...

Tu je, mislim, izgubljeno 50-ak godina, protraceno, ali nikako necu, ne mogu da verujem, da u nama kao vrsti jos uvek ne zivi i radi ono Mallory-jevo Because it's there...  

A da bismo doprli barem samo do najblizeg komsiluka nece nam pomoci nikakvi pojedinacni nacionalni napori, jos manje takozvana privatna inicijativa, razni Musk-ovi, itd, itd...

Jednostavno je previse toga u igri i to ne samo finansijski ili politicki...

 

 

[אַף אֶחָד]

Quote

Ali, da nesto opasno skripi, kurbla u to, barem sto se mene tice - nema sumnje: umesto Sagana dobili smo Malu Gretu, a mislim da tvoj argument 'za svakoga po nesto' jednostavno nije dovoljan: tacno je da su bezimeni naucnici junaci naseg doba, ali je jos tacnije da ih po junastvu^tm debelo sije 11 klinaca koji trce za 1 loptom, tako da ce biti da - svim YT uprkos - da sa popularizacijom nauke danas nesto ipak nije kako treba.

Pri tom, argument da 'oni koji zele da nesto nauce' nije bas najjaci : i nekada davno su oni koji su zeleli (i mogli) da nesto nauce, mogli su da se zapute u Aleksandriju na primer, ili u neki od srednjovekovnih manastira...

 

Evo ilustracije. Postujem ovde, a mislio sam da otvorim novi topik. A mozemo i da splitujemo.

 

Dakle, dete uci u trecem osnovne o prirodi svetlosti. Pominju prelamanje, Njutna, prizme, brzinu svetlosti, dovode u vezu prizmu sa dugom i kojesta drugo. Rekao bi covek - fantasticno! Mi smo to radili tek mnogo kasnije iz fizike. A onda vidis sliku koja im je zalepljena u sveske (u knjizi je na srecu nema). Da das deci (malo starijoj) kao zadatak da pronadju sta je sve tu pogresno (prizma = piramida (moze i piramida, ali sto ne jednostavnije prizma, a i ako je piramida, kog kurca pise prisma), upadni zraci sa sunca koji nisu paralelni, orijenatcija spektra u odnosu na nacrtanu upadnu ravan, sta se desava sa zracima dok prolaze kroz prizmu - to naravno nisu nikako mogli da potrefe kad su vec pobrkali ravni, ... ). Pa ima li boljeg nacina da klincima ogadis fiziku nego da ih ucis ovako? Ovo, naravno, moze samo napamet da se "nauci".

 

Prilicno je jasno sta se tu desilo - dizajner dobio zadatak da nacrta. Setio se Dark Side of the Moon, pa hteo nekako to da pretvori u 3D, prizma i piramida izgledaju isto sa strane, a kad je trebalo uglove da nacrta, to je vec "visa matematika". Na YT ima fantasticnih kanala, ali ima i gomila smeca poput ovoga.

 

 

[Kenji]

  

3 hours ago, chandra said:

Primer - planira se vec dugo jedan evropski instrument koji je preskup i sva je prilika da nikada nece biti izgradjen jer je potrebno da desetak razlicitih drzava ucestvuje. Jos pre sranja s koronom nemci su povukli nogu i doveli pregovore u gotovo nemoguc skripac. Krenulo se s trazenjem novih partnera. Japanci odbili, nije im prioritet, a kinezi ponudili maltene i vise nego sto je trazeno iako ta disciplina uopste nije razvijena kod njih, niti imaju program, niti naucnike. Jedini uslova da tim njihovih inzenjera bude ukljucen u razvoj. To je potpuno drugaciji koncept. Njih ne zanima (bar u ovom slucaju, a verujem da se radi o matrici) sam rezultat naucnog istrazivanja, vec samo da kupe tehnologiju, tim pre sto tehnologija u ovom slucaju ima i potencijalnu vojnu namenu. Ne znam konacni ishod, ali sve je islo ka tome da se nece prihvatiti saradnja s Kinom po cenu da instrument ne bude izgradjen.

Zar nije ovo zapravo ilustracija onoga što sam pričao? U ovom slučaju od Kine se očekivalo da samo plati pristup podacima i ništa više. Isto tako je mogla Somalija da upuca 30% bdp-a i ponosno stavi zastavu na instrument kao svemirska zemlja. Jel to ta saradnja o kojoj pričamo i 90-ih i sada. Jel pričamo o saradnji zarad čovečanstva ili zarad zapadnih zemalja? Ako je ovo prvo ajde da podelimo znanje svima, pa bilo da su podaci, teorijska ili tehnološka znanja. Uostalom tehnološki napredak je nemoguć bez teorijskog osnova.

I ko sad tu koči napredak u onom boldu gore?

[Kenji]

1 hour ago, chandra said:

 

Evo ilustracije. Postujem ovde, a mislio sam da otvorim novi topik. A mozemo i da splitujemo.

 

Dakle, dete uci u trecem osnovne o prirodi svetlosti. Pominju prelamanje, Njutna, prizme, brzinu svetlosti, dovode u vezu prizmu sa dugom i kojesta drugo. Rekao bi covek - fantasticno! Mi smo to radili tek mnogo kasnije iz fizike. A onda vidis sliku koja im je zalepljena u sveske (u knjizi je na srecu nema). Da das deci (malo starijoj) kao zadatak da pronadju sta je sve tu pogresno (prizma = piramida (moze i piramida, ali sto ne jednostavnije prizma, a i ako je piramida, kog kurca pise prisma), upadni zraci sa sunca koji nisu paralelni, orijenatcija spektra u odnosu na nacrtanu upadnu ravan, sta se desava sa zracima dok prolaze kroz prizmu - to naravno nisu nikako mogli da potrefe kad su vec pobrkali ravni, ... ). Pa ima li boljeg nacina da klincima ogadis fiziku nego da ih ucis ovako? Ovo, naravno, moze samo napamet da se "nauci".

 

Prilicno je jasno sta se tu desilo - dizajner dobio zadatak da nacrta. Setio se Dark Side of the Moon, pa hteo nekako to da pretvori u 3D, prizma i piramida izgledaju isto sa strane, a kad je trebalo uglove da nacrta, to je vec "visa matematika". Na YT ima fantasticnih kanala, ali ima i gomila smeca poput ovoga.

 

 

Ako je ovo za treći razred meni super. I ne postoje greške.
Zraci sunca i nisu paralelni, optička prizma je disperzivni optički element sa dve površine koje nisu paralelne. Prizma u fizici nije isto što i geometrijska prizma.

I poslednje, uglovi prelamanja zaista nisu bitni za jednu bojanku

[Њујоркер]

Kad vec pricamo o (ne)kvalitetu programa: WOW 2.0

 

 

[אַף אֶחָד]

36 minutes ago, Kenjeee said:

  

Zar nije ovo zapravo ilustracija onoga što sam pričao? U ovom slučaju od Kine se očekivalo da samo plati pristup podacima i ništa više. Isto tako je mogla Somalija da upuca 30% bdp-a i ponosno stavi zastavu na instrument kao svemirska zemlja. Jel to ta saradnja o kojoj pričamo i 90-ih i sada. Jel pričamo o saradnji zarad čovečanstva ili zarad zapadnih zemalja? Ako je ovo prvo ajde da podelimo znanje svima, pa bilo da su podaci, teorijska ili tehnološka znanja. Uostalom tehnološki napredak je nemoguć bez teorijskog osnova.

I ko sad tu koči napredak u onom boldu gore?

 

Malo je kompleksniji problem od toga. Naucna razmena na zapadu je u mojoj i velikoj vecini drugih oblasti, izuzetno otvorena. Od sajtova poput arxiva, raznih baza za pretrazivanje rezultate, monografija, udzbenika, dokumentacija, besplatnog open-source softvera i tako dalje. Kineski istrazivaci su dobro dosli, prijavljuju se i dobijaju grantove, ako su negde i diskriminisani, to je sto postoji bias kada posalju rad u casopis (za koji su, jednim delom, i sami krivi - imam utisak da je njima jezik veci probem kad treba nesto da procitaju nego da napisu). Kada se pravi projekat za instrument, tu se ukljucuju stranke koje su zainteresovane i koje mogu nesto da doprinesu - sto inzenjerske firme i instituti, sto naucne organizacija i instituti. Projekat sa na kraju finansira javnim parama i rezultati su (uz neku razumnu zadrsku) javno dostupni. Poenta saradnje je da jedni od drugih nesto ucimo. S kinezima je - bar u ovom navedenom slucaju - bilo drugacije. Oni u oblasti nemaju ama bas nista da ponude. Nemaju nijednog strucnjaka za to, nemaju tehnolosko iskustvo, nemaju teoreticare koji bi jednog dana mogli da saradjuju na interpretaciji podataka. Imaju kintu i imaju interes posebno za jedan deo tehnologije (radi se prvenstveno o metodama visoko precizne stabilizacije slike) i pokusavaju to da kupe. Za mene to jednostavno nije saradnja, a nije ni fer kupovina. Recimo da sam instrument kosta 100 miliona. Ali iza tih 100 miliona su i sve pare koje su ulozene na prethodne projekte, ljudstvo, i svo nakupljeno iskustvo. Da to stavis na nekakavu pijacu, cena bi bila za redove velicine visa. S druge strane, ja ne znam za naucni rezultat (u mojoj siroj oblasti) koji je dosao iz Kine, a da je iole bitno unapredio oblast, a gluposti sam se nagledao svakojakih - recimo oni grade sad instrument u tom rangu od 100M$ koji je zasnovan na ideji toliko pogresnoj da bi mogao studentima da das zadatak da pokazu da je to sto oni hoce nemoguce, tj. da u najboljem slucaju taj instrument nece prevazici performance instrumenta koji je za red velicine jeftiniji. Pritom, predstavljali su to na konferencijama, i onda im neko dobronamerno kaze da stvar ne moze da funkcionise, a oni te belo gledaju i pitas se da li te ista razumeju, ili ne smeju da odgovore, ili su indoktrinirani, ili nesto deseto.

[אַף אֶחָד]

14 minutes ago, Њујоркер said:

Kad vec pricamo o (ne)kvalitetu programa: WOW 2.0

 

 

 

Hvala ti sto si ovo podelio. Odlicna analiza.

[Kenji]

40 minutes ago, chandra said:

 

Malo je kompleksniji problem od toga. Naucna razmena na zapadu je u mojoj i velikoj vecini drugih oblasti, izuzetno otvorena. Od sajtova poput arxiva, raznih baza za pretrazivanje rezultate, monografija, udzbenika, dokumentacija, besplatnog open-source softvera i tako dalje. Kineski istrazivaci su dobro dosli, prijavljuju se i dobijaju grantove, ako su negde i diskriminisani, to je sto postoji bias kada posalju rad u casopis (za koji su, jednim delom, i sami krivi - imam utisak da je njima jezik veci probem kad treba nesto da procitaju nego da napisu). Kada se pravi projekat za instrument, tu se ukljucuju stranke koje su zainteresovane i koje mogu nesto da doprinesu - sto inzenjerske firme i instituti, sto naucne organizacija i instituti. Projekat sa na kraju finansira javnim parama i rezultati su (uz neku razumnu zadrsku) javno dostupni. Poenta saradnje je da jedni od drugih nesto ucimo. S kinezima je - bar u ovom navedenom slucaju - bilo drugacije. Oni u oblasti nemaju ama bas nista da ponude. Nemaju nijednog strucnjaka za to, nemaju tehnolosko iskustvo, nemaju teoreticare koji bi jednog dana mogli da saradjuju na interpretaciji podataka. Imaju kintu i imaju interes posebno za jedan deo tehnologije (radi se prvenstveno o metodama visoko precizne stabilizacije slike) i pokusavaju to da kupe. Za mene to jednostavno nije saradnja, a nije ni fer kupovina. Recimo da sam instrument kosta 100 miliona. Ali iza tih 100 miliona su i sve pare koje su ulozene na prethodne projekte, ljudstvo, i svo nakupljeno iskustvo. Da to stavis na nekakavu pijacu, cena bi bila za redove velicine visa. S druge strane, ja ne znam za naucni rezultat (u mojoj siroj oblasti) koji je dosao iz Kine, a da je iole bitno unapredio oblast, a gluposti sam se nagledao svakojakih - recimo oni grade sad instrument u tom rangu od 100M$ koji je zasnovan na ideji toliko pogresnoj da bi mogao studentima da das zadatak da pokazu da je to sto oni hoce nemoguce, tj. da u najboljem slucaju taj instrument nece prevazici performance instrumenta koji je za red velicine jeftiniji. Pritom, predstavljali su to na konferencijama, i onda im neko dobronamerno kaze da stvar ne moze da funkcionise, a oni te belo gledaju i pitas se da li te ista razumeju, ili ne smeju da odgovore, ili su indoktrinirani, ili nesto deseto.

Naravno da je kompleksno ali i u tvom tekstu na kraju se priča svede na trgovinu. Nije fer da oni to kupe jer.. A kako misliš da bilo ko onda udje u taj krug privilegovanih sem da sam krene od nule sa svim greškama. Naravno da ne postoji naučni rezultat iz tvoje oblasti jer Kinu niste posmatrali kao ljudski i naučni kapacitet već indoktriniranu masu koja hoće za "male" pare da kupi vaš mukom stečeni rad.

 

Suština je da se ovde mešaju nacionalna tržišna utakmica, politički, ideološki i strateški ciljevi sa saradnjom zarad nauke i dobiti čovečanstva. A pošto ovo potonje ne postoji u kapitalizmu razumem konfuziju koja postoji u naučnoj zajednici. A ne uvodim ga u ovu diskusiju zbog potrebe da je politizujem već definišem problem. Činjenica je da se naučni timovi ponašaju tržišno sa javnim parama koje dobijaju na kašičicu. Posle velike trke 60-ih ovi izvori su malo presahli pa je većina shvatila da će ubrzo ostati bez osnovnih sredstava za egzistenciju. Pa onda kreće jedan potpuno prirodan proces bunkiranja. Projekti svemirskih aparata koji se rade čitav radni vek jednog naučnika! Da ne svrbi možda malo to što Kina ima para pa će za pet godina da uradi James Webb tip teleskopa, umesto "uobičajenih" 25 and counting!?

 

Ne zameram ja ljudima iz naučne zajednice ništa, bore se ljudi za sebe lično na prvom mestu. Naravno da su shvatili da je star trek zajedništvo bajka u tržišnom svetu. Da to nisu razumeli zabrinuo bih se za nivo inteligencije na vrhu. Samo bih ukazao da pomalo udobne pozicije neće ugroziti Kina već Elon Muskovi i ostali smrdljivci koji će na vašem znanju (opet kupljenom od vaših poslodavaca) novim klincima na star trek ikonografiji (live poletanja) pružiti san o budućnosti sa logoima firmi a ne zastavama. A vi ćete se naći u onoj priči koju jedan vaš kolega iz SpaceX-a prepričava: Tražio sam 120.000 dolara da kupim jedan deo, nasmejao se i rekao imaš 5.000 i nedelju dana da ga napraviš!

 

[Kenji]

@chandra

Nadam se da me nećeš pogrešno razumeti, uživam u ovim našim diskusijama jer se pomalo divim nauci i vama naučnicima iako sam umetnik ali bih voleo da u duhu nauke odgovoriš na onaj moj post o tvom crtežu i da skineš teret sa nesrećnog dizajnera i objaviš da nisi bio u pravu. Tvoje neobraćanje sa pozicije moderatora može navesti nekog da pomisli da su zraci sunca paralelni. I nemoj misliti da ja to nešto lično, grešim i ja ali moja pozicija kao umetnika u društvu je iovako na nivou dvorske lude. Voleo bih da u duhu ArtSci pokažemo da nije null! 

[אַף אֶחָד]

5 hours ago, Kenjeee said:

Ako je ovo za treći razred meni super. I ne postoje greške.
Zraci sunca i nisu paralelni, optička prizma je disperzivni optički element sa dve površine koje nisu paralelne. Prizma u fizici nije isto što i geometrijska prizma.

I poslednje, uglovi prelamanja zaista nisu bitni za jednu bojanku

 

Prvo - deca u tom uzrastu uce nazive geometrijskih tela - prizma je prizma, piramida je piramida, a opticki element je opticki element. Napisati uz sliku piramide da je prizma je jednostavno pogresno. Zraci Sunca jesu prakticno paralelni, posebno za potrebe ovakvog crteza i nije bez razloga sto se ilustracije prelamanja svetlosti obicno rade za jedan zrak, a ne za divergentan snop. Uglovi su nebitni bas koliko je nebitno na i cela tema u tom uzrastu. Ako deci vec ponudis crtez, on moze da bude simplifikovan koliko treba, ali ne bi smeo da bude pogresan.

 

Poenta je da je neko odlicnu 2D ilustraciju koja postoji u udzbenicima fizike poslednjih 200 godina nemusto i pogresno preneo u 3D i onda plasirao klincima koji to ne razumeju i ne mogu da razumeju (pritom - taj uzrast je prevazisao "bojanke" i pitanja iz lekcija imaju na testovima).

 

Ako nadjem, slikacu kako uvode pojmove sile i energije u jebenom trecem razredu. Pre nego sto su uveli pojam brzine.