Astronomija - opšta tema

[No7]

Руси могу да извуку, максимлано, један до два пројекта, максимално.У питању су скупи пројекти са великим ризиком неуспеха, при чему цена увек пробија раније планове.И то да им се економија развија онако како је планирано а ја мислим да нас очекују нови таласи кризе.Заборавих, па да додам. Све то није могуће без јаке и модерне технолошке базе у Русији. А они тек сада раде на томе и планирају да спуцају милијарде $ на развој микроелетронике, нпр. процесори, нанотехнологије итд. Што је опет неизвесно како ће се одвијати мада им то све није само потребно за свемирски програм него и за војни. Да не говорим о технолошким напорима у области нуклеарне технологије.Све је то неизвесно.

Edited March 25, 2010 by No7

[eoten]

Руси могу да извуку, максимлано, један до два пројекта, максимално.У питању су скупи пројекти са великим ризиком неуспеха, при чему цена увек пробија раније планове.И то да им се економија развија онако како је планирано а ја мислим да нас очекују нови таласи кризе.Заборавих, па да додам. Све то није могуће без јаке и модерне технолошке базе у Русији. А они тек сада раде на томе и планирају да спуцају милијарде $ на развој микроелетронике, нпр. процесори, нанотехнологије итд. Што је опет неизвесно како ће се одвијати мада им то све није само потребно за свемирски програм него и за војни. Да не говорим о технолошким напорима у области нуклеарне технологије.Све је то неизвесно.

Šta će im procesori kada mogu da ih kupe u SAD ili Japanu? Cela ova priča oko svemirskih istraživanja je paradoksalna. Sa jedne strane bez rivalstva nema političke volje i fondova a sa druge tako se gubi vreme i novac na razvoj već razvijenog samo sa druge (sada i sa treće strane). Možda bi bilo dobro da pronađu neki mali asteroid sa verovatnoćom od 5% sudara sa zemljom za jedno 50 godina da ih natera na racionalnije ponašanje.

[No7]

Šta će im procesori kada mogu da ih kupe u SAD ili Japanu? Cela ova priča oko svemirskih istraživanja je paradoksalna. Sa jedne strane bez rivalstva nema političke volje i fondova a sa druge tako se gubi vreme i novac na razvoj već razvijenog samo sa druge (sada i sa treće strane). Možda bi bilo dobro da pronađu neki mali asteroid sa verovatnoćom od 5% sudara sa zemljom za jedno 50 godina da ih natera na racionalnije ponašanje.

Први разлог је што у војној индустрији не могу бити зависни од странаца ако желе нешто знајачјније да буду у свету.А други разлог је да кроз join venture желе да улете на тржиште процесора. Покушавају да се што више технолошки развију да би се скинули са сировинске сисе да им се не би десио распад СССР-а или прошла година. Зато грувају огромне новце у аутомобилску индустрију, у електронику, нанотехнологије, нуклеарну технологију.Постоји трка али још није значјано изражена. Ту су Кинези који не говоре много о својим пројектима. Сви знамо за ривалство Кине и САД али Кинези и Руси нису неки пријатељи још од времена када су САД отвориле Кину зарад уништења СССР-а. Зато Руси играју са Индијом којој је Кина исто не тако драга због Пакистана али то су неке друге теме. Edited March 25, 2010 by No7

[eoten]

...Постоји трка али још није значјано изражена. Ту су Кинези који не говоре много о својим пројектима. Сви знамо за ривалство Кине и САД али Кинези и Руси нису неки пријатељи још од времена када су САД отвориле Кину зарад уништења СССР-а. Зато Руси играју са Индијом којој је Кина исто не тако драга због Пакистана али то су неке друге теме.

Da, trka opet kreće samo, kao izgleda, sa novim učesnikom koji ima najviše keša i volje za dokazivanjem. To će možda doneti brži povratak na mesec i pokušaj leta na Mars ali na duže staze. Treba da prođe izvesno vreme da novi igrač otkrije toplu vodu a stari da reše svoje probleme i zalete se opet. Osećaju se posledice zastoja, kada je SSSR ispao iz trke a SAD zanemarile svoj svemirski program. Kako stvari stoje, značajnija saradnja je malo verovatna osim ako se ne pojavi onaj asteroid.Što se Kineza tiče, nisu više tako tajnoviti, čak su najavili lansiranje orbitalne stanice. Sada su negde gde su Rusi bili pre 30+ godina. Pitam se šta ih sprečava da jednostavno kupe potrebne tehnologije i znanje od Rusa umesto što opet prelaze već pređen put. Ali, to je opet šira tema i verovatno ne spada ovde.

[No7]

Da, trka opet kreće samo, kao izgleda, sa novim učesnikom koji ima najviše keša i volje za dokazivanjem. To će možda doneti brži povratak na mesec i pokušaj leta na Mars ali na duže staze. Treba da prođe izvesno vreme da novi igrač otkrije toplu vodu a stari da reše svoje probleme i zalete se opet. Osećaju se posledice zastoja, kada je SSSR ispao iz trke a SAD zanemarile svoj svemirski program. Kako stvari stoje, značajnija saradnja je malo verovatna osim ako se ne pojavi onaj asteroid.Što se Kineza tiče, nisu više tako tajnoviti, čak su najavili lansiranje orbitalne stanice. Sada su negde gde su Rusi bili pre 30+ godina. Pitam se šta ih sprečava da jednostavno kupe potrebne tehnologije i znanje od Rusa umesto što opet prelaze već pređen put. Ali, to je opet šira tema i verovatno ne spada ovde.

Руси и Кинези сарађују нпр. на пројекту Фобос-Грунт јер са њим треба да крене и кинески орбитер Yinghuo-1. Али Руси нема шансе да им дају технологију за неке нове пројекте јер су се жестоко опекли. У области авијације су Кинезима продавали нове авионе што су ови искористили и одмах ископирали и направили на бази тих руских своје, има тога још.

[Jolly Roger]

CIVILIZACIJE 2Nastavak ove priče... Edited March 27, 2010 by Jolly Roger

[Jolly Roger]

Ehh... jednog dana...BadAstronomy

[Jolly Roger]

Evo odličnog teksta koji na veoma jednostavan način pojašnjava predstavu o veličini Sunčevog sistema:

Koliki je Sunčev sistem?Često se u knjigama i udžbenicima mogu videti crteži našeg planetnog sistema ali ono što se na njima ne prikazuje to su prave razmere. Razlozi za to su su zapravo fizičke prirode: ne postoji toliki papir na kome bi mogao u prigodnoj razmeri da se nacrta Solarni sistem.On pretstavlja zapravo ogroman prazan prostor, u kome se nalazi samo nekoliko zrnaca materije. U poređenju sa udaljenostima koje ih dele, planete su toliko malene, da je skoro nemoguće steći pravu sliku o tom odnosu.Ako ipak probamo da nacrtamo jedan takav crtež, moraćemo da koristimo veliku razmeru. Uzmimo da je jedan milimetar na crtežu jednak 20.000 kilometara, koliko iznosi rastojanje od jednog do drugog pola na Zemlji. Kažemo da je to razmera 1 : 20.000.000.000.U centru će se, kao što je to postalo normalno još od Kopernika, nalaziti Sunce. Ono će biti veličine jedne pomorandže i imaće prečnik od 7 cm. Na udaljenosti od 3 metra nalazi se prva planeta sistema, Merkur. On predstavlja jednu purpurnu perlicu veličine jedva 1/4 mm i okreće se oko Sunca u pravcu suprotnom od pravca kazaljke na satu. Na 2,5 m od Merkura, znači na 5,4 m od Sunca, nalazi se sledeća planeta sistema, a to je Venera. Njena veličina je svega 2/3 mm. Na 2 m od Venere nalazi se naša Zemlja, veličine neznatno veće od Venerine – 0,64 mm.Zamislimo, dakle, jednu pomorandžu u školskoj učionici i jedno plavo–zeleno zrno veličine maka u ćošku učionice na 7,5 metara od nje. Oko tog zrna, na 2 cm udaljenosti, vrti se jedna skoro nevidljiva tačkica prečnika 1/5 milimetra – to predstavlja našeg pratioca, Mesec. To je ono što predstavlja Sunce i našu planetu Zemlju u svemiru.Na 4 metra od Zemlje, znači na 11,4 metra od Sunca, nalazi se poslednja tzv. unutrašnja planeta, Mars. Nju predstavlja jedna sićušna kuglica veličine 1/3 mm. Čak ni sa običnim mikroskopom ne bismo bili u stanju da uočimo na orbitama udaljenim 0,9 i 2,4 mm od njega satelite Marsa, Fobos i Dejmos. Njihova veličina je jednaka veličini nekih bakterija.Posle Marsa sledi jedan veliki prazan prostor. On doduše i nije tako prazan jer na otprilike 14 metara od Marsa, a 25 metara od Suncana nailazimo na asteroidni pojas ali su sami planetoidi toliko mali da čak i one najveće, kao što je 1 Ceres, u ovoj razmeri vide samo oni sa oštrim vidom: prečnik mu je pola desetog dela milimetra. A njegova prava veličina je kao od Beograda do Berlina.Na udaljenosti od 27,5 metara od Marsa, a na čitavih 39 metara od one pomorandže koja je predstavljala Sunce, nalazi sa gorostas među planetama – Jupiter. Pošto je njegov prečnik 11 puta veći od Zemljinog, to znači da se u njegovu zapreminu može smestiti 1.300 Zemljinih kugli. Zato je on predstavljen kuglicom veličine zrna graška od 7mm. Oko njega se mogu videti njegovi najveći sateliti koje je još 1610. godine otkrio Galilej. Najbliži Io je veličine 1/5 mm i nalazi se 2 cm daleko od onog zrna graška. Zatim sledi Evropa veličine 1/6 mm i udaljena 1/3 decimetra od Jupitera. Zatim sledi najveći, Ganimed, koji je veličine 1/4 mm, a nalazi se na pola decimetra od Jupitera. Poslednji od velikih je Kalisto, sa prečnikom malo manjim od 1/4 mm i na skoro 9,5 cm od svoje planete. Najdalji otkriveni mesec se nalazi na čitavih 2,4 metra od Jupitera (S/1999 J1; on je veličine 0,0004 mm), dok su spoljni obodi prstenova koji opasuju planetu udaljeni od nje nekih 2 i 1/4 cm.Znači da bi čitav Jupiterov sistem ima prečnik od skoro 5 metara. To je veoma mnogo, ako se uporedi sa sistemom Zemlja – Mesec čiji je prečnik skoro 4 santimetra ali dovoljno skromno ako se dimenzije uporede sa širinom Jupiterove putanje (78 metara) oko Sunca na našem modelu.Sledeća planeta je još jedan džin Sunčevog sistema, Saturn. Na našem modelu on bi bio neznatno manje veličine od Jupitera – kuglica veličine 6 milimetara. On je skoro dvostruko dalji od Sunca nego Jupiter i udaljen je od njega skoro 33 metra. To znači da je od Sunca udaljen čitavih 72 metra. Oko njega na 6 cm daljine kruži njegov najveći mesec Titan i njegova veličina je 1/4 mm, dok je najdalji nama poznati mesec S/2000 S 1 udaljen od planete preko jednog metra – skoro 200 prečnika matične planete ali je njegova veličina tako mala, da se i on može videti jedino pod mikroskopom. Rub poznatog Saturnovog prstena, koji nije ništa drugo nego roj sitnih pratilaca, nalazi se na udaljenosti od 5 cm od planete i debljine je svega 1/8000–ti deo milimetra.Kako se približavamo granici našeg planetnog sistema, tako se progresivno povećava i pustinja koja deli planete. Uran se na našem modelu nalazi bačen čitavih 145 metara od Sunca: to je jedan klikerčić veličine 2,5 mm, oko koga na oko 80 santimetara daljine kruže njegovih dvadesetak satelita. Najveći je Titanija, sa prečnikom od 1/12 mm, dok su ostali poput čestica prašine.Na 225 metara od središnje pomorandže lagano se okreće predposlednja planeta, Neptun. Veličina mu je malo mana od 2,5 mm, dok se na oko 18 mm od njega okreće njegov najveći satelit. Zove se Triton i velik je 1/7 mm. Ostalih 7 poznatih satelita je razmešteno na rastojanju od 27,5 cm (najdalji je sićušni Nereid, veličine od 1/60 mm).Najdalja planeta našeg sistema je Pluton: udaljen je skoro 300 metara od Sunca. Predstavlja ga tačkica veličine 1/5 Zemljine kuglice – 1/8 mm. Na 1 milimetar od njega nalazi se Plutonov jedini satelit Haron, predstavljen kao čestica prašine veličine 1/17–ti deo milimetra.Mogli bismo reći da je ovim konačno predstavljena granica našeg sistema. To je jedna pomorandža u sredini i jedna kružnica prečnika 600 metara.Ali sa ovim ne mora da bude i stvarno kraj našeg Sunčevog sistema. Njemu pripadaju i razne komete, od kojih mnoge po veoma izduženim elipsama (ponekad i hiperbolama) kruže oko našeg i njihovog Sunca. Nekima od njih treba i čitavih 800 godina da načine jedan jedini krug oko Sunca. Bliži kraj njihove putanje Suncu (perihel) bio bi od njega udaljen oko 1 cm, dok bi dalji kraj (afel) bio više od 4 puta dalji od Plutona, na nekih 1.300 metara. Ako dimenzije Sunčevog sistema računamo po tim zvezdama–repaticama, onda će naš model porasti na skoro 3 kilometara u prečniku i zahvataće površinu od oko 5,5 km2. I sve to pri veličini Zemlje jednakoj veličini glave od čiode.Na tih 5,5 km2 se u obliku Sunca i planeta, sa njihovim mesecima, nalazi toliko materije da može stati u jedan kliker malo veći od 2,2 cm u prečniku. A kada se zna da je u Suncu koncentrisano praktično 99% mase čitavog sistema, osećaj naše ništavnosti je još veći.Ako bi u ovakvoj razmeri prikazali udaljenost nama najbliže zvezde Proxima Centauri, ona bi se nalazila na preko 2.000 kilometara od nas, a Sirius na 4.000 km, Altair 6.000 km, a Deneb više od 240.000 km.Možemo ići i dalje. Najdalje zvezde Kumove slame na našem modelu su daleko više od 23.000.000 km, što je skoro 60 puta više od stvarne udaljenosti Meseca od Zemlje. Andromedinu maglinu, sa prečnikom od 45.000.000 km, morali bi da odmaknemo sve do Jupitera.Draško Dragović astronomija.co.rs

[Jolly Roger]

Evropski pandan šatluKoliko Evropa može da parira SAD i Rusiji u asronautici? Ovaj tekst govori o tome...

[Jolly Roger]

Juno

Američka svemirska agencija sprema novu povijesnu misiju prema Jupiteru pod nazivom "Juno". Upravo je ovih dana započelo kompletiranje letjelice u tkz. "čistom pogonu" američke tvrtke Lockheed Martin Space Systems u Denveru. Misija orginalno planirana za lansiranje 2009. godine odgođena je za kolovoz 2011. Junu će trebeti pet godina (2016.) da stigne na odredište – Jupiterov zagonetni svijet s desecima prirodnih satelita i mnoštvom tajni koje tek želimo otkriti.[...]Juno je krucijalna misija k Jupiteru. Već godinama tamo nemamo nikoga da iz prvog reda vrši istraživanja u Jupiterovom svijetu. Letjelica bi trebala biti operativna najmanje godinu dana no pođe li sve prema planu zasigurno će osnovna misija biti produžena možda i nekoliko godina!

Konačno...

[deeps]

Gledam skoro neku emisiju o nacinima na koji bi ljudi mogli putovati svemirom i jedan kaze da cak i ako bi postigli brzinu veoma blisku brzini svetlosti da bi za put preko cele nase galaksije trebalo 100 000 godina. Toliko je valjda siroka nasa galaksija.E sad, takodje se secam da sam gledao neku emisiju u kojoj su(cini mi se) rekli da oni koji putuju brzinom koja je bliska svetlosti vreme dozivljvaju drugacije i da bi za njih proslo mnogo manje vremena nego za ove na Zemlji(tj, kad se vrate bili bi mladji od svojih vrsnjaka koji su ostali na Zemlji). Analogno sa time sto se vise priblizavas brzini svetlosti to je put koji predjes veci. Odnosno za ljude na tom brodu bi prosla jedna godina, ali bi oni presli mnogo vise od jedne svetlosne godine(gledajuci sa Zemlje). Teoretski onih 100 000 svetlosnih godina bi mogli preci i za godinu dana ako bi se dovoljno priblizili brzini svetlosti. E sad pitanje, sta je od ovog tacno? Ili je tacno i jedno i drugo, s tim sto je ovaj prvi objasnjavao koliko bi taj put trajao posmatracu sa Zemlje, a ne onome koji je na tom brodu koji putujue brzinom koja je bliiska brzini svetlosti?

Edited April 9, 2010 by deeps

[mei]

E sad pitanje, sta je od ovog tacno? Ili je tacno i jedno i drugo, s tim sto je ovaj prvi objasnjavao koliko bi taj put trajao posmatracu sa Zemlje, a ne onome koji je na tom brodu koji putujue brzinom koja je bliiska brzini svetlosti?

tačno je i jedno i drugo. u svetlosnim godinama se izražavaju rastojanja, a u godinama vreme (jedna svetlosna godina je put koji se pređe za godinu dana krećući se brzinom svetlosti u vakuumu od ~ 300 000 km/s). za te "bliskosvetlosne" putnike bi moglo da prođe samo godinu dana, ali mi na Zemlji bismo se načekali bar ~200 000 godina da čujemo od njih kako su se proveli u putu ;-). Edited April 9, 2010 by mei
godina

[Њујоркер]

Pa dobro, ne bi bas moglo da prodje godinu dana, jer ni u teoriji ni jedno telo ne bi moglo da putuje brzinom svetlosti, moze samo manje. Pri 99,9%c, cak bi i putnik u brodu crko sto puta dok prevali s kraja na kraj galaksije (valjda bi mu trebalo 9000 godina, koja godina gore-dole - da bi ziv stigao na drugi kraj M. Puta trebao bu da putuje 99,999999999%c, ali ovde onda tesko da moze da se govori o brodu sa putnikom, vec o nekim tahionima), a o nama dole na Zemlji da ni ne govorimo. Zaboravili bismo da je neko i krenuo na put :P

[mei]

pa govorimo o bliskosvetlosnim putnicima, a ne realnim ;-)ne mora tahion, možemo da pošaljemo i neki ultra-lagani (sterilni da slučajno ne izreaguje negde) neutrino kao kosmonauta, samo ne znam kako da ga vratimo. :(

[deeps]

Hvala na odgovorima. Prepostavljao sam da se onaj prvi pogresno odrazio i da je mislio kako bi taj put izgledao nama sa Zemlje a ne samim putnicima, ali postavih pitanje cisto da sebi razjasnim.@Њујоркер Pa pricamo teorijski kad bi se dostigla ta brzina kako bi to delovalo za same putnike. Ko zna mozda ce za 500 godina biti moguce napraviti takav brod i onda se pokupimo i svi sa Zemlje odemo na to putovanje(predhodno se pobijemo medju sobom da ostvarimo optimalan broj putnika) tako da nece biti ikog da zaboravi da smo krenuli. :D