On 14. 1. 2011. at 1:33, sherman said:

brate, jos citas i knjige

ma to gistro. A što se ti tolko interesuješ šta ja radim? Malo mi je to homo

  On 14. 1. 2011. at 14:00, le petit nicolas said:

ima još dva nastavka, zaborvila sam nazive, ne pada u kvalitetu solidnog razonodnog štiva.negde sam naišla na žanrovsku odrednicu: korporacijski triler.ali.ako može, upozorenje: prema romanima su snimljeni filmovi koje treba preskočiti jer su neizmerno dosadni. osim toga, ni novinar-gl. junak nije zgodan kao što sam ga zamišljala. ni njegova stasita dugogodišnja saradnica-ljubavnica. a mala je - tuga :( . zašto su dosadni? zato što su se scenaristi držali predloška kao pijan plota. tek kad se gleda film, shvati se da u knjigama ničeg nema osim radnje, radnje. koju, jel, znaš iz knjiga.poz

nastavci su Devojčica koja se igrala sa šibicama i Kula od karata, a najavljuju tu filmsku trilogiju na Avali još od jesenas. Ne bih to gledao, jer bi onda čitanje izgubilo svaki smisao, mada nije baš da gorim od znatiželje da saznam hudanit, više sam se uneo zbog atmosfere - podseća me malo na Hamsunovog Pana, samo što ovaj tip ima laptop i nije apsolutni cinikSLEŠmizantrop.

Edited January 14, 201114 yr by Odd_Job

  On 26. 12. 2010. at 15:50, stormy said:

počela sam još jednu knjigu odbojnog naslova, "pusti pravog da uđe" j. a. lindkvista. knjiga je iz vampirskog miljea, a sam početak je u maniru odličnog trilera, vampiri se još nisu pojavili. sviđa mi se, uvučena sam u priču.

davao se i film kod nas (vise ne znam na kom festivalu)

Atentat Jasmine Kadre. "Kabulske laste" su bile dobre, ovo najavljuju kao još bolje.

veq 10 godina nisam u "fiction" fazonu!pre dva dana sam poceo "We wish to inform you that tomorrow we will be killed with our families" - stories from Rwandaby Philip Gourevitch

Avanture nevaljale devojčice- M.V.Ljosa dobila od drugarice za NG a ona to od nempojma koga. Predvidljivo i dosadno. Isključivo za one koji vole palamudjevine o opsesivnim ljubavima, nisam mogla dalje od 72 strane.Poklon br.2 za NG svakako interesantniji i vredan pažnje : Memoari D.Rokfeler-a. Sledeći u redu za čitanje: Moramo da razgovaramo o Kevinu - L.Šrajver

  On 16. 1. 2011. at 12:01, rooney said:

veq 10 godina nisam u "fiction" fazonu!pre dva dana sam poceo "We wish to inform you that tomorrow we will be killed with our families" - stories from Rwandaby Philip Gourevitch

i, kakvo je?deluje lose.

Upravo pročitao trilogiju "Dnevnik dezertera" ("Više od nule", "Četiri zida i grad", "Tri slike pobede"), Zvonka Karanovića. Trilogija se bavi životima trojice prijatelja pre, tokom i nakon NATO bombardovanja. Veliki i najtoplija preporuka. Ako bi trebalo da izaberem knjigu koja me najviše dojmila, opredelio bih se za crvenu ("Četiri zida i grad"). Istina, treba istrpeti prvo poglavlje koje kao da je preuzeto iz "Beleški starog pokvarenjaka" Henrija Kinaskog, i sačekati da dva drugara krenu u Amsterdam da upišu likovnu akademiju i avanture koje nastaju u vezi sa tim. Tu ZK postaje samosvojniji, ludilo počinje da se odmotava i slede mnoge fenomenalne stranice. Knjiga sadrži puno minijatura, recimo ono poređenje melanholije sa staklenim cvećem obasjanim ljubičastim svetlom. Ili slučaj kada se glavni junak ukočio dan pred prijemni ispit za upis na likovnu akademiju:

Reveal hidden contents

(...) Ostanem potpuno ukočen. Uzmem kesu za đubre, isečem sa strane dva proreza za ruke i obučem je ispod duksa. I popijem dva aspirina da se preznojim. Najlonska kesa ne dopušta oznojenom telu da se ohladi i to najbolje opušta mišiće. (...) Sutradan na prijemnom hodam kao po jajima, bole me sjebana leđa. Napolju je toplo, a ja natrontan, nosim kesu za đubre ispod duksa. Na svaki pokret koji napravim, kesa šušti. Pored mene ide Mihajlo, slabašna crna kosa, masna i neočešljana, zalepila mu se za lice. Komisija verovatno misli - koji li su ovo frikovi, ovaj se obukao sav u belo, glumi nekog sveca. Ovaj drugi hoda kao robot i šušti na svaki pokret. Možda je neki performans?

Ili ovo. Rasprava za stolom, u jednom stanu u Nišu, tokom vazdušne opasnosti:

Reveal hidden contents

Stiže i glavno jelo. Jedemo pečenje i pijemo vino, skromna večera pretvorila se u višesatnu sedeljku. Niko ne pominje da je uzbuna na snazi. Piće nas je opustilo, do kraja spuštene roletne daju nam privid sigurnosti. Ćutimo zabavljeni hranom i u jednom trenutku Ljuba, ponesen alkoholom, reče:- Šta gine? - dvadeset ljudi dnevno. Za jedan rat, to je ništa. Mi možemo ovako još dvadeset godina. Velja ga pogleda začuđeno i nabode komad mesa na viljušku. - Čik da ih vidim, da li smeju kopneno da uđu - nastavi Ljuba sa ushićenjem. - BIće dovoljni srpski seljaci da ih poteraju kukama i motikama. Vojska tu ne treba ni da se meša. - Jel pijani seljaci da ih poteraju? - ne izdrži Velja. Ljuba ga upitno pogleda. - Pijani seljak je najmoćnija sila na svetu. Amerika, Rusija, pa pijani seljak.

Žuta knjiga ("Tri slike pobede") je stilski najlepša, prožeta ZK-ovim karakterističnim metaforama, ali moj problem sa njom ogleda se u tome što nisam uspeo do kraja da se poistovetim sa glavnim junakom, jer me nekako previše asocirao na Stivena Sigala. Bez obzira na sve, sjajna knjiga koja se guta u cugu, a ima i atraktivnu cenu, jer se u laguninim prodavnicama nalazi na akcijskom popustu i košta svega 250 rsd.Ako nekog mrzi da čita celu trilogiju, onda neka pročita crvenu ("Četiri zida i grad"), pa ako mu se dopadne, neka overi i preostale dve. Knjige se mogu naći i po bibiliotekama, recimo u onoj kod Kalenić pijace.

jel citao neko 'ocekujuci varvare' od kucija?bas mi je nekako opstemjestna - sto joj i jeste cilj u smislu da je alegoricna i univerzalna, ali efektom nisam zadovoljna. vise mi se svidja i bucatijeva tartarska pustinja, a narocito kavafijevi varvari.nikako mi ne ide literatura drugog i po i treceg svijeta.

  On 17. 1. 2011. at 9:34, Willow said:

Ako nekog mrzi da čita celu trilogiju, onda neka pročita...

njegove pesme :Djesi pogledao to?koje godine je izašla 'žuta'?

  On 17. 1. 2011. at 9:34, Willow said:

Upravo pročitao trilogiju "Dnevnik dezertera" ("Više od nule", "Četiri zida i grad", "Tri slike pobede"), Zvonka Karanovića. Trilogija se bavi životima trojice prijatelja pre, tokom i nakon NATO bombardovanja. Veliki i najtoplija preporuka. Ako bi trebalo da izaberem knjigu koja me najviše dojmila, opredelio bih se za crvenu ("Četiri zida i grad"). Istina, treba istrpeti prvo poglavlje koje kao da je preuzeto iz "Beleški starog pokvarenjaka" Henrija Kinaskog, i sačekati da dva drugara krenu u Amsterdam da upišu likovnu akademiju i avanture koje nastaju u vezi sa tim. Tu ZK postaje samosvojniji, ludilo počinje da se odmotava i slede mnoge fenomenalne stranice. Knjiga sadrži puno minijatura, recimo ono poređenje melanholije sa staklenim cvećem obasjanim ljubičastim svetlom. Ili slučaj kada se glavni junak ukočio dan pred prijemni ispit za upis na likovnu akademiju:

Reveal hidden contents

Reveal hidden contents

(...) Ostanem potpuno ukočen. Uzmem kesu za đubre, isečem sa strane dva proreza za ruke i obučem je ispod duksa. I popijem dva aspirina da se preznojim. Najlonska kesa ne dopušta oznojenom telu da se ohladi i to najbolje opušta mišiće. (...) Sutradan na prijemnom hodam kao po jajima, bole me sjebana leđa. Napolju je toplo, a ja natrontan, nosim kesu za đubre ispod duksa. Na svaki pokret koji napravim, kesa šušti. Pored mene ide Mihajlo, slabašna crna kosa, masna i neočešljana, zalepila mu se za lice. Komisija verovatno misli - koji li su ovo frikovi, ovaj se obukao sav u belo, glumi nekog sveca. Ovaj drugi hoda kao robot i šušti na svaki pokret. Možda je neki performans?

Ili ovo. Rasprava za stolom, u jednom stanu u Nišu, tokom vazdušne opasnosti:

Reveal hidden contents

Reveal hidden contents

Stiže i glavno jelo. Jedemo pečenje i pijemo vino, skromna večera pretvorila se u višesatnu sedeljku. Niko ne pominje da je uzbuna na snazi. Piće nas je opustilo, do kraja spuštene roletne daju nam privid sigurnosti. Ćutimo zabavljeni hranom i u jednom trenutku Ljuba, ponesen alkoholom, reče:- Šta gine? - dvadeset ljudi dnevno. Za jedan rat, to je ništa. Mi možemo ovako još dvadeset godina. Velja ga pogleda začuđeno i nabode komad mesa na viljušku. - Čik da ih vidim, da li smeju kopneno da uđu - nastavi Ljuba sa ushićenjem. - BIće dovoljni srpski seljaci da ih poteraju kukama i motikama. Vojska tu ne treba ni da se meša. - Jel pijani seljaci da ih poteraju? - ne izdrži Velja. Ljuba ga upitno pogleda. - Pijani seljak je najmoćnija sila na svetu. Amerika, Rusija, pa pijani seljak.

Žuta knjiga ("Tri slike pobede") je stilski najlepša, prožeta ZK-ovim karakterističnim metaforama, ali moj problem sa njom ogleda se u tome što nisam uspeo do kraja da se poistovetim sa glavnim junakom, jer me nekako previše asocirao na Stivena Sigala. Bez obzira na sve, sjajna knjiga koja se guta u cugu, a ima i atraktivnu cenu, jer se u laguninim prodavnicama nalazi na akcijskom popustu i košta svega 250 rsd.Ako nekog mrzi da čita celu trilogiju, onda neka pročita crvenu ("Četiri zida i grad"), pa ako mu se dopadne, neka overi i preostale dve. Knjige se mogu naći i po bibiliotekama, recimo u onoj kod Kalenić pijace.

Ista je priča sa prvim poglavljem prve knjige, bar u njenom prvom izdanju (pre Lagune).Najstrožije posmatrano to je bilo na nivou jeftinog oponašanja Bukovskog. Kada se prebrodi deo koji se dešava u Americi - knjiga postaje odlična.Postojala je ideja (autorova) da se taj deo izmeni, ali ne znam da li je sprovedena u Laguninom prvom, ili kasnijim izdanjima Više od nule.Btw Laguna je izdavač i jedne od omiljenih knjiga ZK - Less Then Zero - nekako verujem da nije slučajno.Pročitao sam prve dve knjige, treću nikako, možda je vreme.

  On 17. 1. 2011. at 11:29, slepa živana said:

njegove pesme :Djesi pogledao to?koje godine je izašla 'žuta'?

Poezija ZK je povremeno izvanredna! Blitzkrieg zbirku bih čak nazvao malim remek-delom. To je bukvalno pop (ili, ako je neko gadljiv pank-rok) album u drugom mediju. Kao 35 min Rocket to Russia, samo na papiru.

  On 17. 1. 2011. at 11:29, slepa živana said:

njegove pesme :Djesi pogledao to?

Aha, overio onaj "Box set" koji je izdao Flavio. Big lajk i za ZK-ovu toplu i tamnu poeziju, a posebno za konstrukcije tipa "Nežna lomljava bora oko usana" itd.

  On 17. 1. 2011. at 11:29, slepa živana said:

koje godine je izašla 'žuta'?

Mislim MMIX.

Edited January 17, 201114 yr by Willow

  On 17. 1. 2011. at 12:19, Ras said:

Poezija ZK je povremeno izvanredna!

zato sam i spomenula. nekoliko puta sam čula ozbiljne pohvale za njegovu poeziju, za romane ne...bila sam na književnoj večeri 2008. gde je predstavljao ova prva dva romana i govorio je o trećem, tj o trilogiji. tad sam dobila drugu, pa sam uzela iz biblioteke i prvu. malo su mi se pomešale radnje... ali nisam bila zadovoljna, toga se sećam :)uzeću žutu i ja ovih dana, da zaokružimo :D

već pominjana ovde "sva siročad bruklina" - džonatan letem ("motherless brooklyin" - johnatan lethem)u pitanju je detektivski roman, i sada mi nije jasno zbog čega se pisac odlučio da glavni junak ima baš turetov sindrom, nadala sam se do samog kraja da će verbalni tikovi odigrati nekakvu ulogu prvo u zapletu, a kasnije i u otkrivanju ubice.ovako je glavni lik mogao da bude i čovek-slon, ili da ima hemoroide koji svrbe, isto mu dođe, piscu je bilo samo zanimljivo da se igra verbalnim tikovima da bi "čorba bila gušća".

a "izasao" je i dokumentarac uradjen po prvoj knjizi.

adio kauboju olja savicevic ivancevic. biser.