rusko pismo

[Д]

ps. nas damja, taki jedan slavjanofil, trebalo bi da nauci ime svog omiljenog pisca, f. tjuTceva. ono, jes da je pisac bolje znao francuski nego ruski i da su mu od tri zene dve bile nemice koje ruski nisu znale ni da beknu, al slavjanstvo je stav .(da li d samo mene neodoljivo podseca na ukija, iz doba najvecih zanosa?)poz

:isuse:

[Аврам Гојић]

:isuse:

dobro, malo si pwnovan, svakome se dogadja. Rusija je gorka majka, ne prasta nedostatke temeljnosti, a na ljubav odgovara - pogrdama.Uci na greskama i guraj dalje, kao burlak na Volgi. Edited February 24, 2010 by vasudeva418

[Д]

Не ради се о томе, него бих рекао да се на српски презиме транскрибује као Тјучев.

[le petit nicolas]

Не ради се о томе, него бих рекао да се на српски презиме транскрибује као Тјучев.

jos jednom: ne bi dobro rekao: Фёдор Иванович Тютчев. u izgovoru ili pisanju ;) ali, to i nije vazno.ajmo nazad, na ruse.poz Edited February 24, 2010 by le petit nicolas

[Аврам Гојић]

Не ради се о томе, него бих рекао да се на српски презиме транскрибује као Тјучев.

A, ok. Ako si ga citao u izvorniku prasta ti se: to "t" se gotovo skroz proguta u izgovoru. Ipak, Tjutcev je prihvacena transkripcija.

[Д]

A, ok. Ako si ga citao u izvorniku prasta ti se: to "t" se gotovo skroz proguta u izgovoru. Ipak, Tjutcev je prihvacena transkripcija.

Читам га у изворнику, да.

[Д]

jos jednom: ne bi dobro rekao.ali, to i nije vazno.poz

Нови гост на игнор лист журци.

[Аврам Гојић]

Ih ala si na kraj srca.Nego ima li neko osim mene a da mu ne prija Jesenjin? Kako je lepo pisao Varlam Salamov u "Pricama sa Kolime" o tome kako ruski robijas voli Jesenjina...tera politickog da mu, posle rada u rudniku zlata, kazuje stihove o kafani i majci dobrog huligana Sergeja, i onda place za izmastanom majkom, a svoju bi ubio za pet rubalja i par hrenovki pride.Odvec mi ta poezija vuce na kafanu, ali ne na onu dobru kafanu, nego onu u kojoj se suvise pije i suvise laze.

[luba]

a "kerusa" zezam se. previse patosa. to mi je generalno i problem sa novom/starom rusijom. sem harmsa, i satire.

[Аврам Гојић]

a "kerusa" zezam se. previse patosa. to mi je generalno i problem sa novom/starom rusijom. sem harmsa, i satire.

volim ja ruski patos (sada bi Pace Jah nesto rekao na temu itisona i brodskog poda, mogu da se kladim ), kada je onako lepo gogoljevski utkan i isprepletan sa satirom. ali kada Rus nema odmak u pisanju, postaje jeziv. Srecom, to je retko. Cak i Dostojevski ume da se malo odmakne od predmeta pisanja, da nabaci neku duhovitu skicu u dve-tri reci. (kako bese novcana poruka Grusenjki u "Karamazovima": "Andjelu mome, Grusenjki, ako ushte doci. P. S. I pilencetu"

[slepa živana]

Odvec mi ta poezija vuce na kafanu, ali ne na onu dobru kafanu, nego onu u kojoj se suvise pije i suvise laze.

pa ima ta legenda da po beogradskim kafanama u godinama obnove i izgradnje pa do devedesetih, nije bilo ugostitelja koji nije napamet znao kerušu, niti pečalbara iz unutrašnjosti, koji nije znao pismo majci.

[le petit nicolas]

pa ima ta legenda da po beogradskim kafanama u godinama obnove i izgradnje pa do devedesetih, nije bilo ugostitelja koji nije napamet znao kerušu, niti pečalbara iz unutrašnjosti, koji nije znao pismo majci.

mogu da potvrdim. moj roditelj, kad malo (vise) popije, seti se mladosti i pocne da recituje jesenjina inace, "domostroj" je jedna poucna knjiga.poz

[Frau Gabrijela]

dobra je i pelagija, ne treba je zanemariti zbog sarmantnog gosn erasta i zivota visih sfera. recimo, roman o ubistvima u manastiru na jezeru - gotika, ljudi! ili, zivot (i smrt) na imanju penzionisane generalice kojoj ubijaju pse (vojnovicev puks ), toliko dijaloga sa gogoljem, goncarovim...poz

Uhvatilo me danas pominjanje Akunjina pri gašenju kompa i zauzimanju niskog starta za trčanje na posao, pa ne stigoh da kažem upravo ovo što kaže Nikolica- prve dve knjige o Pelagiji su neverovatne. Meni samo treća nije nije bila na tom nivou, ali daleko od toga da Pelagiju treba otpisati.A kod gospodina Erasta najviše volim kad se spusti među lopove i secikese, tj. u samo srce moskovskog podzemlja, pa ze izvlači pomoću šarma, snage (i mentalne i fizičke) i dalekoistočnih veština. Kako ne voleti nekoga kome je, i u takvim okolnostima, vrhunac uvrede reč nitkov!? Jeste li čitali studiju Pisac i samoubistvo koju je Akunjin objavio pod pravim imenom, Grigorij Čhartišvili? Nije beletristika, ali može i tako da se čita. Ima dosta podataka o piscima koji su meni bili interesantni. Posmatra fenomen samoubistva sa psihološke, kulturološke, religiozne i ljudske tačke gledišta. Bizarno je reći, s obzirom na temu, ali i ovde je na momente duhovit. Kao i u romanima o Fandorinu i ovde je više nego jasno da je Čhartišvili japanolog.Setih se danas još jedne savremene autorke, Viktorije Tokareve. Obično ne čitam pripovetke, zadrto verujem da od Čehova ne može bolje, ali dve njene zbirke su mi se svidele. Ako naiđete, vredi im posvetiti vreme: Praznik u Rimu i Mesecev i Ljulja.

[debaser]

Vidim niko ne pominje, a greota je da se precuti Edi-bebi, iliti Autoportret bandita u mladosti, zabludelog Limonova.Moze i To sam ja, Edicka.

[le petit nicolas]

ih, zabludeo... odvojimo (najzad) umetnika od dela. dobrog.inace, da se i to zna: jos jedan (francuski) patriota (ako neko hoce, nek prenese info damji :P )poz