Novinarstvo u eri interneta

[harper lee]

U pravu si, razmišljala sam i o tome. Ono što potpisujem RL imenom opterećeno je, u mom slučaju, autocenzurom. U tom smislu, ovde jesam iskrenija. Ali htela sam da kažem da postoji bitna razlika. Ne tvrdim da je to dobro, naprotiv, ja se trudim da smanjim tu razliku, ali ipak je znatno drugačije..

Postoji razlika kod svakog od nas. Bila bi prilicno zanimljiva rasprava pozabaviti se malo tom razlikom, ne velicinom razlike nego kvalitetom. Ja negde imam utisak da ce pisanje pod pseudonimom, koje polako postaje praksa a ne retki izuzetak, temeljno rasparati neke od tih rukavica koje obicno ljudi nose u komunikaciji pod punim imenom. Ta sizofrenija ce nekako morati koliko-toliko da se uravnotezi.

[woodooinstalater]

Ima jedna druga stvar: prosle godine, krajem januara, Forbes je, objavljujuci one svoje top liste (verovatno negde postoje linkovi, liste za ovu godinu nisam stigao da pogledam), medju 25 najuticajnijih komentatora svih medija svrstao ni manje ni vise nego 12 blogera. Neki imenom i prezimenom, neki nickom, nebitno.To je pojava, zacetak tacnije, koja ce ozbiljno da dovede u pitanje takozvano klasicno novinarstvo.Radi se o ljudima kojima blogerisanje, dakle medijska komunikacija, nije osnovni izvor prihoda i koji su, prema tome, finansijski nezavisni sto je nimalo zanemarljivo kada je novinarstvo u pitanju. Dalje, radi se o ljudima koji su svoje mesto izborili u, mislio neko sta god hoce o Internetu, u najslobodnijem od svih medija (a Internet je I to), u najbespostednijoj konkurenciji na Planeti, jer Internet ne oprasta, itd, itd - reperkusija ove pojave ima koliko hoces, vecine jos uvek nismo ni svesni.S druge strane, Internet je ubio takozvanu ekskluzivnost informacije, pa samim tim, i mogucnost manipulacije: danas ce prosecan internetdzija sa malo truda da dodje do bolje i kvalitetnije informacije sa takozvanog lica mesta prostim kontaktom sa drugim korisnicima Interneta, nego sto ce to, u obliku prezvakane informacije da mu pruzi ma koja TV mreza ili agencija.Opasnost lezi na drugoj strani i nije se rodila sa Internetom: kolicina informacija koje su kvantitativno, ma koliko kvalitetne bile, jednostavno nesvarljive za pojedinca u realnom vremenu.Dolazimo na staru dobru razliku izmedju znanja i - mudrosti.S te tacke gledista meni se cini da je Internet kao sredstvo informisanja pomalo zut i - dobro je sto je tako. Jer, kvalifikacija zut precesto sluzi takozvanim celebritijima/eliti za diskvalifikaciju same informacije. Granicu je, naravno, tesko postaviti, ali to nije lako ni u ostalim sredstvima informisanja.Komentatori/analiticari su jednostavno stvar proslosti.Jer cemu se oslanjati na misljenje coveka koji se predstavlja kao komentaror/analiticar kada misljenje o nekom problemu/pojavi mozete da za 1 sat dobijete sirom Interneta od ljudi kvalifikovanih za predmetnu oblast. Jednostavno vam ne treba komentar coveka kome je posao - da komentarise. Danas jedno, sutra drugo.I tu je, mislim, kljuc. I nada naravno: u razmeni misljenja. Mozete to zvati i protokom ideja, svejedno, ali - to je to.Reci sta imas i cuti druge sta imaju da kazu.I naravno - diskutovati, raspravljati.

[adam]

ja se uopste ne plasim za buducnost analiticara. naci ce svoje mesto na internetu, to ce se placati i sistem ce se odrzati. internet je jos uvek jako mlad i u relativnom haosu ali ce se vrlo skoro regulisati tako da ce se kvalitetne informacije, blogovi, sajtovi, forumi i sve ostalo placati a ono sto ostane besplatno, toliko ce i vredeti. naravno, internet je revolucionaran i ne bih da ga umanjujem samo pada mi na pamet da smo veliki entuzijasti pa cemo na kraju ipak biti malo razocarani. ovo sad je zlatno doba interneta ali nece to jos dugo trajati - osim ako se ne ukine plutokratija u sta vrlo sumnjam...

[luba]

Ne znam, meni se cini da su vasudevine informacije o izboru patrijarha bile vrlo korisne, i ne bih se tog nacina informisanja tako lako odrekao, ma koliko izvor informacija bio nestandardan.

bile su vise nego korisne i vrhunski su odradile posao obavestavanja ppp javnosti o izboru patrijarha. ali, oprostice mi vasudeva na seciranju njegovog ceda, njihov cilj je i bio to: da sve nas koje mrzi da se drkamo citajuci hvalospeve ili pokude u novinama (jer nas ne zanima toliko, povrsni smo, hocemo osnovne podatke itd) obavesti o likovima i delima na osnovu informacija koje je imao iz svojih izvora (bilo da su u pitanju arhive, tracevi ili licno iskustvo).ali, iz pozicije konzumenta koji hoce da sazna nesto vise o tome, nisu dovoljne, to jest, ne moze se osloniti samo na njih da bi oblikovao stav o najmanje losem ili najgorem kandidatu.hipoteticki primer: pre x godina sam cula trac da je gore pominjana ambasadorka pri unesku dugo bila u semi sa nebojsom k. i to mogu ovde da napisem i da me boli dupe. a sasvim sigurno medju tri hiljade forumasa postoji bar jedan posto onih koji ce to uzeti zdravo za gotovo. pa neka jedan posto od tog jednog postoa poznaje nekog ko ima veze sa nekim medijem, i voila, eto nama naslovnice kurira.i s te strane je teofil, ma koliko prezirala njegov net zilotizam, u pravu kada se buni zbog rastuceg pridavanja znacaja anonimnim internet autorima. radi to na pogresan nacin i, bojim se, iz pogresnih pobuda, ali ipak treba uzeti u obzir i jezivo nizak stepen prihvatanja odgovornosti koji je karakteristican za ljudski rod.

Postoji razlika kod svakog od nas. Bila bi prilicno zanimljiva rasprava pozabaviti se malo tom razlikom, ne velicinom razlike nego kvalitetom. Ja negde imam utisak da ce pisanje pod pseudonimom, koje polako postaje praksa a ne retki izuzetak, temeljno rasparati neke od tih rukavica koje obicno ljudi nose u komunikaciji pod punim imenom. Ta sizofrenija ce nekako morati koliko-toliko da se uravnotezi.

vidi gore. odgovornost za ono sto iznosis kao stav, svejedno da li si petar petrovic ili pera ppp. da sam idealista, jedina razlika bi bila u jeziku kojim se pise ili govori, to jest u ruznim recima :-D.s druge strane, ako sam novinar koji radi u, recimo, vecernjim novostima, sam cin dobijanja plate od manje vukotica trebalo bi da mi stavi do znanja da ne mogu da pisem da kosovo nije srce srbije i da ceca nije pozrtvovana majka. uvek negde prodajes dusu djavolu, a dok si anoniman, bar mozes da peres malo savest.

S druge strane, Internet je ubio takozvanu ekskluzivnost informacije, pa samim tim, i mogucnost manipulacije: danas ce prosecan internetdzija sa malo truda da dodje do bolje i kvalitetnije informacije sa takozvanog lica mesta prostim kontaktom sa drugim korisnicima Interneta, nego sto ce to, u obliku prezvakane informacije da mu pruzi ma koja TV mreza ili agencija.

ovo je mac sa dve ostrice. primer iz zivota: miting radikala posle hapsenja karadzica. terminatori na ulici, demonstranti koji ih gadjaju kamenom. na jutjubu neko vrlo brzo okaci snimak sa mobilnog sa potpisom na engleskom da se mladi i nezadovoljni demonstranti biju sa policijom koja je pokusala da rastera njihov mirni skup protiv nezakonitog hapsenja. za sat vremena, pojavilo se tridesetak komentara tipa fuck the police jer je onaj koji ga je stavio turio tagove koji su navukli gomilu povrsnih pacijenata koji reaguju ko lud na brasno na svaki pomen "policijske brutalnosti."ili onaj gore primer sa haitija.ili odluka nekoliko svetskih medija da vikipedija ne moze da bude jedini izvor za podatke o necemu.blogeri (pa i forumasi) su hiljadu puta zanimljiviji za citanje jer su im stilovi opusteniji, jezik je oslobodjen ograda, ne moraju da se drze makar najosnovnijih pravila pri informisanju publike. i sigurna sam da ce mediji i novinari kakvim ih danas znamo morati da promene i nacin rada i zanimanje, ali ne samo zato sto su losi, dosadni, neobjektivni i sta god, vec zato sto se rapidno smanjuje broj onih koji traze nesto vise i zadovoljavaju se povrsnim pregledom i lepo ili seksi napisanim recima o necemu sto ih bar malo zanima.

[pacey defender]

i sigurna sam da ce mediji i novinari kakvim ih danas znamo morati da promene i nacin rada i zanimanje, ali ne samo zato sto su losi, dosadni, neobjektivni i sta god, vec zato sto se rapidno smanjuje broj onih koji traze nesto vise i zadovoljavaju se povrsnim pregledom i lepo ili seksi napisanim recima o necemu sto ih bar malo zanima.

slazem se i ja da ce morati da se promene. neobicno mi je drago zbog toga. nesto vise? definisi. dalje, povrsan pregled i seksi napisane reci imam u izobilju u dnevnoj stampi, hvala lepo. naravno da cu na pazljivo odabranim blogovima steci bolji uvid u stvarno stanje stvari nego u redakciji blica, politike ili rts. ne treba mi misa brkic ili voja zanetic da bih se vinuo do istine.

[woodooinstalater]

ovo je mac sa dve ostrice. primer iz zivota: miting radikala posle hapsenja karadzica. terminatori na ulici, demonstranti koji ih gadjaju kamenom. na jutjubu neko vrlo brzo okaci snimak sa mobilnog sa potpisom na engleskom da se mladi i nezadovoljni demonstranti biju sa policijom koja je pokusala da rastera njihov mirni skup protiv nezakonitog hapsenja. za sat vremena, pojavilo se tridesetak komentara tipa fuck the police jer je onaj koji ga je stavio turio tagove koji su navukli gomilu povrsnih pacijenata koji reaguju ko lud na brasno na svaki pomen "policijske brutalnosti."ili onaj gore primer sa haitija.ili odluka nekoliko svetskih medija da vikipedija ne moze da bude jedini izvor za podatke o necemu.blogeri (pa i forumasi) su hiljadu puta zanimljiviji za citanje jer su im stilovi opusteniji, jezik je oslobodjen ograda, ne moraju da se drze makar najosnovnijih pravila pri informisanju publike. i sigurna sam da ce mediji i novinari kakvim ih danas znamo morati da promene i nacin rada i zanimanje, ali ne samo zato sto su losi, dosadni, neobjektivni i sta god, vec zato sto se rapidno smanjuje broj onih koji traze nesto vise i zadovoljavaju se povrsnim pregledom i lepo ili seksi napisanim recima o necemu sto ih bar malo zanima.

Nema primera iz zivota: sve to sa Internetom je toliko novo da mi mozda jos uvek nemamo odgovarajuci jezik za pricu o tome. Nista YouTube, nista mobilni. Informacija sa Interneta je personalna, licna - uzmi primer mitinga koji pominjes, samo ga pogledaj s druge strane. U realnom vremenu - sta god to znacilo - grupa od cca 200 ljudi na ovom forumu, na primer, ce biti prvoklasno informisana, ostavljajuci pri tom mogucnost svakom ucesniku da filtrira informacije, komentarise, jednom recju reaguje u skladu sa svojim ubedjenjima. Pogledaj samo topike sa temama iz takozvanog svakodnevnog zivota.Pravila nema i mozda je to dobro, neka ce svakako da se (po)rode, prilagode, kompjuteri i Internet su, ako nista drugo, ljude naucili da se izrazavaju kratko i jasno, mada nisam siguran da se i s time ne preteruje, ali videcemo: tek cemo da prisustvujemo radjanju nekih novih stilova, umetnosti, cega sve ne. Pa i pojedinaca koji ce, kao i u svakoj ljudskoj grupi/zajednici da isplivaju, bilo kvalifikacijom za neku temu, bilo kvalitetom, ma sta kvalitet sutra znacio.Jedno je sigurno: zapenusana i puna sebe Amanpurova je - proslost.Malo li je? :)

[harper lee]

vidi gore. odgovornost za ono sto iznosis kao stav, svejedno da li si petar petrovic ili pera ppp. da sam idealista, jedina razlika bi bila u jeziku kojim se pise ili govori, to jest u ruznim recima :-D.s druge strane, ako sam novinar koji radi u, recimo, vecernjim novostima, sam cin dobijanja plate od manje vukotica trebalo bi da mi stavi do znanja da ne mogu da pisem da kosovo nije srce srbije i da ceca nije pozrtvovana majka. uvek negde prodajes dusu djavolu, a dok si anoniman, bar mozes da peres malo savest.

Ne govorim ja o odgovornosti vec o mehanici komunikacije. To pitanje odgovornosti izrecenog na netu ce pre ili kasnije postati predmet striktne pravne regulative i tu se slazem s Adamom. S druge strane, komunikativniji medij zahteva neobavezniji jezik zbog protoka i karaktera izvora. Malo je bezveze uzimati novine i casopise kao primer pouzdanosti onoga sto se u njima objavljuje u odnosu na internet neobaveznost, jer oboje znamo veoma dobro koliko su labave lektorske i urednicke kontrole u danasnjim medijima u Srbiji, a i kakav je kvalitet tekstova. Ta predstava o strpljivim i pedantnim urednicima koji sa naocarama i cigaretom u uglu usana okapavaju nad novinskim tekstovima je istorijska. Cak je negde i prednost interneta u odnosu na novine i casopise to sto, bar kada su nestrucni sadrzaji u pitanju, ljudi nemaju puno iluzija o tome gde se nalaze i sta citaju, pa mogu svojevoljno da se opredeljuju u sta ce da veruju i cemu ce da poklone paznju.Imala si na ovom forumu fantastican primer onoga o cemu govorim. Naime, topik o Tour de France-u je po sadrzaju, dinamici, kvalitetu pracenja trke, prognozama o konacnom plasmanu, predstavljanju timova i njihovih sansi na Touru, pruzanju istorijskih podataka o trci kao i statistickih pokazatelja, daleko nadmasivao sve ono sto se bilo gde u Srbiji moglo naci na bilo kojem mediju u citavoj istoriji pracenja Toura. Bezbroj ovdasnjih forumasa, ukljucujuci i mene, kroz te tekstove je ponovo pronasla ljubav prema ovom velicanstvenom sportskom dogadjaju koji je sve vise i vise odlazio u zaborav pretezno zahvaljujuci diletantskom pracenju iz godine u godinu. (Malkine, hvala jos jednom.) A to da ce neko da primeni neki laicki recept za lecenje ovoga ili onoga ili ce verovati cvrsto u horoskop iz Blica, to hoce. Ima budala koliko hoces, sa netom ili bez neta.

[luba]

slazem se i ja da ce morati da se promene. neobicno mi je drago zbog toga. nesto vise? definisi.

vise podataka na osnovu kojih ce formirati sopstveni stav o necemu. da ostanemo kod patrijarha. zasto je vazno ko ce biti sledeci rara? koliko je jak uticaj spc na drustvo u srbiji? koliko ima vernika u srbiji? da li se crkva pita za drzavne odluke? zasto je vazno sto novi patrijarh ima dobre odnose sa katolickom crkvom? zasto je 22 puta bio u americi u doba raskola unutar crkve? kakvi su stavovi crkve o maticnim celijama? nabacujem olako par pitanja na koja bih zelela da znam odgovore ako vec citam tekst o tome.dalje, stil. to je, bar se meni cini, nesto sto je uzasno slaba tacka novinarstva u srbiji. pisanog, prvenstveno, ali i ostalih. ovde se na novinski tekst gleda ili se on stvara samo u dva oblika (najcesce): pismeni zadatak koji ce nam pokazati kako je neko otkacen, duhovit, vickast i drugaciji ili suvoparno prepricavanje neceg sto je neko negde rekao pa mu neko drugi odgovorio. misi vasicu nikad necu oprostiti sto je u novogovor uveo ono cuveno "reklo mi je", sto je mozda bilo zanimljivo prva dva puta, a onda je postalo dosadnije i tupavije cak i od znaci i prosto. a stiliste, jer oni to jesu u ovoj konkurenciji, citamo (i) zato sto su drugaciji od ovih resavaca.te je zato zanimljivije i pristupacnije deluje, a cesto i jeste, (vecinom) ono sto citamo od manje ili vise nepoznatih ljudi, koji nemaju ogranicenja, ali ni odgovornost za ono sto pisu ili govore.ne mogu da dam primer koji bi potkrepio ovu tezu na prici o patrijarhu jer ga nema, nazalost. zato cekam to nesto vise.

dalje, povrsan pregled i seksi napisane reci imam u izobilju u dnevnoj stampi, hvala lepo. naravno da cu na pazljivo odabranim blogovima steci bolji uvid u stvarno stanje stvari nego u redakciji blica, politike ili rts. ne treba mi misa brkic ili voja zanetic da bih se vinuo do istine.

okej. ali sam kazes, na pazljivo odabranim blogovima. dakle, isto tako pazljivo birati i novine (tv) koje bi citali. vecina nas ovde verovatno i dalje vise poverenja ima u informacije koje dobijemo u vestima b92 nego rtsa jer nas je, poput pavlovljevih pasa, iskustvo uverilo da su pouzdanije. a nekad ipak nisu.

Nema primera iz zivota: sve to sa Internetom je toliko novo da mi mozda jos uvek nemamo odgovarajuci jezik za pricu o tome. Nista YouTube, nista mobilni. Informacija sa Interneta je personalna, licna - uzmi primer mitinga koji pominjes, samo ga pogledaj s druge strane. U realnom vremenu - sta god to znacilo - grupa od cca 200 ljudi na ovom forumu, na primer, ce biti prvoklasno informisana, ostavljajuci pri tom mogucnost svakom ucesniku da filtrira informacije, komentarise, jednom recju reaguje u skladu sa svojim ubedjenjima. Pogledaj samo topike sa temama iz takozvanog svakodnevnog zivota.

gledam taj primer sa druge strane i to mi i predstavlja problem. brzina je velicanstvo, ali se ipak radije opredeljujem za pouzdanost. to jest, super je sto smo brzo informisani o tome sta se desava, ali mi informaciju interpretira neko cije stavove, tj pouzdanost, mozda znam, a mozda i ne. pa tako, ako sam povrsni korisnik informacije, mogu da u oblikovanju svog stava zanemarim taj detalj i pridruzim se odbrani aleksandra vucica od surovih policajaca koji ga biju.

Pravila nema i mozda je to dobro, neka ce svakako da se (po)rode, prilagode, kompjuteri i Internet su, ako nista drugo, ljude naucili da se izrazavaju kratko i jasno, mada nisam siguran da se i s time ne preteruje, ali videcemo: tek cemo da prisustvujemo radjanju nekih novih stilova, umetnosti, cega sve ne. Pa i pojedinaca koji ce, kao i u svakoj ljudskoj grupi/zajednici da isplivaju, bilo kvalifikacijom za neku temu, bilo kvalitetom, ma sta kvalitet sutra znacio.Jedno je sigurno: zapenusana i puna sebe Amanpurova je - proslost.Malo li je? :)

i to je divno. evo ti, recimo, prvi uticaj, naslovi vesti stranih agencija moraju da budu najvise 60 karaktera dugi da bi mogli da stanu u twitter formu. super kul. to sto je ostalih 80 karaktera uglavnom link ka samoj vesti inspirise samo 30-ak posto korisnika tvitera da kliknu i procitaju vest.i ne mislim da je to lose, vec da potkrepljuje ono sto pisem. da ljude jednostavno sve manje zanima da se udubljuju i da im je dovoljna samo osnovna informacija. e sad, na nesrecu medija ide to da je sve manje i onih koji ce da potraze nesto vise.

[woodooinstalater]

Opet nista :) Vucic kao primer: odlicno.Da je Vucic dobio batine je informacija.Sve ostalo je interpretacija. A ona je na volju svakome prema mogucnostima, afinitetima. I, stigosmo do STAVA.Nekom drago, nekom, Vucicu na primer, poen - eto i on dobio batine od mrske vlasti, neko se pita sta je sa policijskom brutalnoscu...Sve je to - posle.Kao sto su i svi mediji - posle.Pouzdane, kako je ti zoves, informacije jednostavno nema, ne postoji.Izbegavam da govorim o licnim iskustvima, ali za ovu priliku, uzecu primer 9. marta. Slucajno sam bio tu.Na 200 metara od Londona, gde je goreo neki policijski auto i pucalo se (2 mrtva), na Cvetnom trgu, majke su setale decu u kolicima. Na jos par mesta u svetu, za vreme kojekakvih drzavnih udara i ostalih previranja, sa podosta pucanja - isto. Dve ulice dalje imas utisak da se nista ne dogadja i, apsurdno, gledas neki strani TV kanal ne bi li 'saznao' sta se 'dogodilo'...Da ne razvlacim: zagovaras potrebu da ti informaciju neko interpretira. Koju informaciju? Ko?Ovo su dva osnovna pitanja klasicnog novinarstva, a jedna mudra zena je rekla da objektivno novinarstvo ne postoji.S druge strane razne i sve brojnije Internet zajednice (namerno izbegavam engleski izraz koji bi bolje pristajao), ovaj forum recimo, tu nam je, pri ruci, pod prstima je mesto koje je okupilo pojedince razlicitih interesovanja, usmerenja, afiniteta, ubedjenja, i to - funkcionise.Aktuelno je, reaguje brzo, nema milosti prema pojavama, pojedincima, ironicno je i satiricno u najboljem smislu te reci i - informativno. U jedinom smislu u kome ta rec ima neko znacenje: daje ti priliku da upoznas, steknes uvid u reakcije, stavove, znanje drugih ljudi, dopunis svoja znanja, izmenis misljenja sa pojedinima, ili celinom - i dodjes do sopstvene interpretacije, pouzdanije nego ijedna koju mogu da ti pruze klasicni mediji.Bonus je sto te, u toj interakciji, drzi pod parom, suceljavanje stavova je uvek konstruktivno, ali nije besplatno: zajednica je nemilosrdna ako omanes i to je dobro; bez obzira na najrazlicitije afinitete koje ispoljavaju pojedini clanovi, ona skoro bez izuzetka prepoznaje 'strano telo'.Ne znam koliko sam uspeo da budem jasan, ali to su, manje-vise pravci razvoja Internet informisanja i, bojim se, pravci izumiranja takozvanog klasicnog novinarstva, odnosno nuzde da se ono promeni i prilagodi.A, da: nickovi i takozvani RL. Bez znacaja za temu, bar u ovoj, embrionalnoj fazi razvoja ali nickovi ti omogucavaju da polemises i svoje stavove suprotstavljas tudjim i drugacijim STAVOVIMA, a ne ljudima. Ako postoji bolji recept za ucenje tolerancije - voleo bih da ga znam.

[luba]

Ne govorim ja o odgovornosti vec o mehanici komunikacije.

mehanika i brzina, naravno. tehnicki gledano, najvece prednosti. razilazimo se u tome sto je moj stav vise upucen na globalnu situaciju, ne toliko ovdasnju jer, da budemo iskreni, ovde se ni to starovremensko novinarstvo iz doba pedantnog urednika nije ponovo zapatilo, vec, reklo bi se, vratilo u doba "zaustavite rojters".takodje, idem u sitna crevca, to jest, sa pozicije citaoca/konzumenta zelim da dobijem sve: i suvoparne tehnicke detalje, i odgovore na pet osnovnih pitanja, i analiticara, i vox-pop stavove, i ministra, i opoziciju. i takvih konzumenata ima jos. te tako mislim da ima nade za profesiju, za stamparije, manje-vise. promenice se format, mozda ce nestati dnevne novine, ali ipak dajem bar jos desetak godina ostalim pisanijima. a tad ce ionako armagedon, pa sta bude.

Imala si na ovom forumu fantastican primer onoga o cemu govorim. Naime, topik o Tour de France-u je po sadrzaju, dinamici, kvalitetu pracenja trke, prognozama o konacnom plasmanu, predstavljanju timova i njihovih sansi na Touru, pruzanju istorijskih podataka o trci kao i statistickih pokazatelja, daleko nadmasivao sve ono sto se bilo gde u Srbiji moglo naci na bilo kojem mediju u citavoj istoriji pracenja Toura.

i da sam urednik, na primer, sportskog zurnala ili vremena, pozvala bih malkina da mi bude saradnik koji ce pisati o biciklizmu, naravno. posto nisam, nikom nista. i mislim da ce se u tom pravcu kretati bar pisano novinarstvo. recimo, tajm je skoro pa potpuno ugasio "redakciju" kao takvu, biroi po svetu su desetkovani, u njujorku sede samo kopi-editori, a cela mreza se zasniva na tzv stringerima.

Da je Vucic dobio batine je informacija.Sve ostalo je interpretacija.Pouzdane, kako je ti zoves, informacije jednostavno nema, ne postoji....Da ne razvlacim: zagovaras potrebu da ti informaciju neko interpretira. Koju informaciju? Ko?

pouzdana je informacija da je vucic dobio batine, oko toga se svi, kako ih ti nazivas stavovi, slazu. ne treba meni interpretacija, zato i zelim odredjenu odgovornost za napisanu/izgovorenu rec. pzd topik o zorici tomic je odlican primer za ovo o cemu pricamo. njena ocigledna nekvalifikovanost za posao kojim se bavi zamagljena je cenom stana od 7,000 evra -- sto bi bilo dobro polaziste za raspravu o njenoj nesposobnosti -- i kasnijim kafanskim tracevima s kim je delila postelju i sto. i prava tema pade u zapecak.

A, da: nickovi i takozvani RL. Bez znacaja za temu, bar u ovoj, embrionalnoj fazi razvoja ali nickovi ti omogucavaju da polemises i svoje stavove suprotstavljas tudjim i drugacijim STAVOVIMA, a ne ljudima. Ako postoji bolji recept za ucenje tolerancije - voleo bih da ga znam.

slazem se. zato sam i rekla da teofil iz pogresnih pobuda zapada u zilotizam protiv internet komunikacije. ali, ni to nije izum interneta: znas li ime nekog od ljudi koji pisu za the economist?

[woodooinstalater]

slazem se. zato sam i rekla da teofil iz pogresnih pobuda zapada u zilotizam protiv internet komunikacije. ali, ni to nije izum interneta: znas li ime nekog od ljudi koji pisu za the economist?

Znam Ali nije bitno to: bitna je moja temeljna tvrdnja da je, na primer, citanje foruma ekvivalent citanju novina, i to kudikamo kvalitetniji, sa svim onim plus i minus stranama. Mozda se radi o interakciji ucesnika, mozda o necem drugom, mozda o zalu Harpera i mene za kupovinom cigareta i gomile novina i casopisa na kioscima, ali - to vreme je proslo. Prolazi, tacnije.Kvalitet pisanja je nesto drugo: on je, kao prvo, pitanje pojedinacnog ukusa i afiniteta, vremena ako hoces, ali ne tice se same informacije. Ona je gola i vecina od njih, faktografski, staje u max. 3 slozene recenice. Imaj u vidu da hiljade klasicnih reportera nisu uspele da 'docaraju' Haiti...Dakle - od informacije o desavanjima u Avganistanu do medicinskih informacija - Net je mnogostraniji, pruza ti mogucnosti da ne samo dobijes nego i proveris informaciju, formiras sopstveno misljenje i to na osnovu kontakta sa ljudima kojima, na ovaj ili onaj nacin, verujes ili ne verujes.Nema autoriteta, nema tabu tema, nema autocenzure...Ali ima, i to je bitno, koliko hoces motiva i mogucnosti da covek formira sopstveno misljenje, brani ga pred drugima, ostri ga, koriguje...I, to su, manje-vise, elementi koji ce (i treba) da ubiju klasicno novinarstvo. Edited February 15, 2010 by woodooinstalater

[Sludge Factory]

Teofila bas boli internet:

nuspojaveParadoks cipelateofil pančićEto, dočekasmo i obavismo i to, hvala Bogu, Alahu, Manituu i uopšte celom svekosmičkom editorial boardu: novine koje (nadam se) držite u rukama proslavile su hiljaditi oficijelni broj, i to baš kako i dolikuje – svečano i radno. Uz (razumljivo) izobilnu dozu prisećanja na časnu prošlost i osvrtanja na zakrpljenu ali čistu sadašnjost, ponešto je tom prilikom rečeno i napisano i o našoj svetloj sajber-budućnosti. I to, recimo, zvuči utešno. Kad kažem "našoj" ne mislim samo na Vreme nego na novinsku industriju kao takvu – lokalno i globalno. Gurui i adepti Nezadrživog Sajber Napretka bodre pomalo obeshrabrene štampotrudbenike, zabrinute za (ekonomsku, pre svega) budućnost čak i visokokomercijalnih, a kamoli onih sofistikovanijih i zahtevnijih novinskih produkata kako ih internet samo naizgled, privremeno i na kraći rok uništava, a zapravo im – majke mi i časna pionirska – donosi spas, mada još (eh, plitka je i kratkovida pamet ljudska!) nikako nije jasno kakav je to spas, u kojem će se to obliku ukazati – je l’ kao gorući grm, ili šta? Pošto im trenutno fakat samo oduzima pare i čitaoce, a zauzvrat im nudi prokleto malo. Mislim, malo u tvrdom obliku, svakako razumete na šta mislim... Samo, da li je to uopšte ozbiljno prepoznato kao problem? I da li će neko napokon pošteno priznati da ne nazire održivo rešenje za njega? Ili smo problem mi koji u tome vidimo neki problem? Evo, slučajno sam pre neki dan, probijajući se kroz silne želje, čestitke & pozdrave, naleteo i na jedno pomalo drugačije, nesvečarsko e-pismo jednog e-čitaoca Vremena koje, navedeno u celini i celosti i bez korektorskih intervencija koje bi ga nepotrebno osiromašile, glasi ovako: "Koji ste Vi hostapleri, naplacujete citanje svojih clanaka i tekstova... znate kacete imati procitanih clanaka, epa nikad! Bolesno...". Recite vi šta hoćete, odmahujte rukom koliko hoćete, ali ovo nije tek neki "individualni slučaj", pogodan za ambulantno zbrinjavanje. Lako je tako otpisati čoveka, ali ne pomaže mnogo: iz ovog pisma progovara autentičan bes, ljutnja, uvređenost, gorko osećanje nepravedne uskraćenosti, takoreći opljačkanosti... Čovek je, eto, hteo nešto da pročita, a onda nije mogao jer smo mu Mi Hostapleri tražili pare zauzvrat! Ej, bre – pare?! Pa se gospodin iznervirao – a ko ne bi, moliću fino?! – i odlučio da nam sitnu knjigu napiše, precizno nam ocrtavajući gigantske razmere našeg moralnog posrnuća. Čitalac nije imenovao nikog, obratio se Svima Nama ("Vi"), tako da se, mada nikako nisam Nadležno i Odgovorno Lice, nekako i sam osećam prozvanim, tj. jednim od tih hostaplera i odvratnih gulikoža koje ne dadoše čoveku da se mufte nauživa našeg bednog "intelektualnog vlasništva". Kako već rekoh, u toj se stvari ja nikako ne pitam, što je za uvređenog čitaoca možda i dobro, jer da se ja (daleko bilo) pitam, Vreme verovatno ne bi ni imalo sajt, he-he... A i ako bi ga imalo, bilo bi sasvim isključeno da se na njemu, pa još bez naplate, može pročitati makar i jedan jedini tekst iz štampanog izdanja novina. Kuku i lele, zašto je to tako? Postoje dve mogućnosti. Prva je da sam ja zao čovek i mizantrop koji uživa da kinji bližnje. Druga mogućnost je, khm, malo složenija. Naime, kao i svaki posao, i pravljenje novina podrazumeva raznovrsne troškove, koji moraju da budu nekako podmireni, a poželjno je, jebi ga, i da se nešto zaradi. To je do sada – bar na ovoj planeti; moguće je da je negde drugde u svemiru drugačije – funkcionisalo kombinacijom prihoda od prodaje primeraka novina i od oglasa; ako makar jedno od ovo dvoje škripi – ne valja. I niko (naglašavam: niko) i nigde nije pronašao alternativni model koji stvarno i trajno deluje i široko je primenjiv, mada će vam se razni šarlatani zaklinjati da jesu. Pustite kojekakve "besplatne novine": to i nisu novine nego tek hrpe papira na kojima (ako nisu oglasnici) nema ničega osim iskompiliranih agencijskih vesti i sličnih džidža-bidža; to se pravi takoreći samo od sebe, ne košta ništa jer i nije ništa. Puki parazitski proizvod koji širi dalje, kao kugu, jalovu supkulturu parazitizma.Razume se da je teško zamerati bilo šta nekom sirotanu i marginalcu koji bi da se ogrebe o besplatno čitanje novina; pravi je problem u onima koji ga svojim umovanjem u tome kuraže, pa on na kraju pomisli da roba-za-dž uistinu ne samo može nego i mora da postoji, i užasno je besan ako mu se to uskrati, kao onaj citirani (ne)čitalac. Skudoumni Umnici obično Umuju o "revolucionarnoj promeni tehnološke paradigme" i tome slično, kojoj tobože treba radosno da pohrlimo kao kakvoj Blagovesti, međutim, niko od njih ne ume da ti kaže ni tri suvisle reči o nečemu što bih nazvao paradoks cipela. O čemu se radi? Stvorili smo svet u kojem se novine – ili muzika, ili filmovi – mogu besplatno daunloudovati sa interneta; međutim, par cipela ili veknu hleba ne možeš da daunlouduješ sa neta, ni legalno ni piratski! A trebaju ti nasušno, jer još nemaš sajber-noge i sajber-stomak. Kako onda novinar da kupi cipele ili hleb, ako je njegova roba džabalesku, a roba drugih i dalje podleže starom, dobrom plaćanju?! Da stvar bude bizarnija, novinska industrija – globalno zbunjena, uplašena, defanzivna, kukavička – poletno sudeluje u sopstvenom urnisanju nudeći svoju robu besplatno, istovremeno se čudeći što je sve manje ljudi kupuje?! Pa, ponudite vi jedne te iste cipele u besplatnoj i u "platnoj" varijanti, pa da vidite za šta će velika većina da se opredeli?! Muzičari i filmadžije jesu izloženi besomučnoj pirateriji, ali makar ne piratišu sami sebe...Najodvratnije od svega (mi) je to što je stvorena cela jedna razmažena, gotovanska kultura u kojoj, recimo, ni vi koji čitate ovaj tekst više niste čitaoci nego ste "korisnici". Podrazumeva se onda da vi prema bilo kojoj (ne)štampanoj stvari nemate nikakav ozbiljniji odnos, nego tek nešto što nalikuje gunđavom menjanju kanala daljinskim upravljačem. Ali, ako je tako, onda su i vaši zahtevi sasvim irelevantni. Stvar je, naime, sasvim prosta, svako ima toliko pameti da je razume. U ljubavnom odnosu si s onim koga voliš i ko te voli. U poslovnom odnosu si sa onim koga plaćaš, ili ko plaća tebe. Sve drugo je ništa, i manje od toga.

Rado bih pitao Teofila (uzivo, ne ovako kako on ne voli, preko anonimnog interneta) par pitanja:prvo: sta misli, kada bi neko sad ukinuo internet, koliko bi porasla prodaja Vremena (i ostalih novina), a samim tim i zarada Vremena, a time moguce i njegova zarada, a time moguce i broj cipela i kolicina hleba koje bi mogao da kupi za te pare koje bi zaradjivao? drugo: da li koristi internet (za bilo sta drugo osim za slanje mail-a) i ako ga koristi (a rekao bih iz svih ovih tekstova, a i s obzirom da sam stekao utisak da nije toliki konzervativac, da ga koristi i to obilato), da li je placao, placa i da li ce ubuduce placati, i koliko, za svaki procitan tekst, zvuk i sliku, tj. "intelektualnu svojinu", koje je preuzeo (da ne kazem daunloudovao) sa interneta? Evo npr. sa sajtova takvih velikih svetskih novina kao sto su guardian i nytimes (dozvolicu sebi pretpostavku da Teofil posecuje (ili da je makar jednom, nekad, posetio) sajtove ovih velikih, svetskih, uglednih, skupih (u smislu troskova njihove izrade), stampanih medija). Ako (je) sve blagodeti interneta koristi(o) besplatno, ima li nameru da preduzme nesto po tom pitanju?

[pacey defender]

Potpuno je zastranio.

Kako onda novinar da kupi cipele ili hleb, ako je njegova roba džabalesku, a roba drugih i dalje podleže starom, dobrom plaćanju?!

Novinari koji rade na televizijama svoj sadržaj takođe besplatno emituju korisnicima. Ne plaća se pretplata za B92 ili Fox. Isto tako i raznovrsni sadržaji ulaze u naše domove putem radio aparata, a da za njih ništa ne plaćamo. ISpada da samo i jedino štampani sadržaji treba i dalje da se plaćaju.Teofil se ponaša kao onaj fotograf što se bunio jer nam ukidaju vize, pa mu promet slabi.

[Аврам Гојић]

Bas htedoh da postujem kolumnu. Dakle, ne verujem koliko je covek zastranio, koliko je izgubio kontakt sa stvarnoscu. Da, stampane novine umiru. Ne, ljudi ne zele da placaju  za vesti, s tim je gotovo. Deal with it, jebote. Niko zbog tvojih naricanja nece ukinuti internet. A ovo "da se ja pitam, Vreme ne bi imalo sajt" je izjava na koju se ne odgovara: mahnes rukom i odes.edit: nego teofobe, za sta da placam? za Zarkovicevo naricanje nad sudbinom jadnh tajkuna, kao u proslom broju, ili za onaj clanak posle kojeg nikada nisam vise kupio Vreme niti cu - kada je Zarkovic napisao da oni koji kritikuju tajkune nisu patriote? novine za koje pises su djubre, a u besplatnim novinama veoma vredno rade neki moji prijatelji, i u njima procitam mnogo vise korisnih i zanimljivih stvari nego u tom vasem tajkunskom pamfletu.

Edited March 12, 2010 by vasudeva418

[pacey defender]

Pa da se Teofil pita, verovatno bi Krstarici bilo zabranjeno da objavljuje tv program na svoj sajtu. Od kada sam to otkrio, prestao sam da kupujem novine petkom, a verujem da nisam jedini.Da se Teofil pita, tv program bismo mogli da čitamo samo u dnevnim novinama koje bi koštale i više nego danas. a se Teofil pita, verovatno ni Google books ne bi postojao. Strašno!Informacije pokazuju tendenciju da postaju besplatne. Ima to svojih loših strana, već smo o tome pisali ovde. Ali kada vidim ovo kukanje, ne mogu a da ne likujem zbog toga.