Колонизација или colony-zacija?

[hazard]

Ова земља се код нас последњих пар векова зове Авганистан. Кад заборавимо како се код нас зову Млеци, Беч, Цариград/Стамбол, Дамаск, Крит, Кипар, Крим, Жомбољ, Сегедин, Варшава, Целовец, Урошевац, и почнемо сложно да их зовемо Венецијом, Вијеном, Истанбулом, Дамаскусом, Кретеом (или Кретом), Сајпером (или Ципрусом), Кримеом, Жимболијом, Сегедом, Ворсоом, Клагенфуртом и Феризајем, џаба смо кречили и можемо сами да се избришемо са глобуса.Ево га опет, стварно смо џабе кречили. Исто не умемо да напишемо своје, него више волимо провучено кроз енглески:Grisha Perelman

Osim sto su neki od ovih naziva postali arhaicni - nisu zaboravljeni, i dalje se koriste ali imaju nesto drugo znacenje. Kada kazes "Mleci" to danas ima iskljucivo istorijski kontekst, i odnosi se na celokupnu istorijski Mletacku republiku (koja se i dalje u svim udzbenicima naziva upravo tako, a ne Venecijanska republika). Kad kazes "Venecija" to znaci sam grad u uskom znacenju, ukljucujuci i modernu Veneciju. Isto tako je i sa Madjarskom i Madjarima - cudi me da si njih promasio - "Ugarska" i "Ugri" imaju istorijski prizvuk, odnose se na srednjevekovnu Ugarsku i nastavak tog kraljevstva sve do 1918. (i ako posle 16. veka nisu bili nezavisna drzava). "Madjarska" je kao drzava ono posle 1918. u nasem recniku. Trebalo bi li i njih da zovemo "Ugri"? "Carigrad" je opet istorijski kontekst..."Stambol" je samo iskvareno "Istanbul" - mislim, zasto smo uopste prihvatili naziv Stambol, ako smo imali Istanbul? Ali danas je otprilike ovako u upotrebi: "Carigrad" = prestonice Vizantije (Konstantinopolj), "Stambol" = prestonica Osmanlija, "Istanbul" = moderni grad u Turskoj. Kada neko kaze "Carigrad" ja ne pomislim na Galatasaraj, vec na AEK, ako kapiras sta hocu da kazem. Ne pomislim na minarete, nego na Konstantina. A kad neko kaze "Istanbul", nije mi prva pomisao Justinijan...Drugo, mesas prilagodjavanje imena u nasem jeziku originalnom ili lokalnom imenu (npr. Carigrad = Istanbul, uopste "Carigrad" je potpuno nas izum i taj grad se zapravo nikada tako nije zvao) i prihvatanje imena iz nekog drugog jezika (npr. kada bi govorili kao Hrvat Cipar umesto Kipar). Trebaju li Italijani da nas glavni grad zovu Singidunum, umesto Belgrado?

[расејан]

Osim sto su neki od ovih naziva postali arhaicni - nisu zaboravljeni, i dalje se koriste ali imaju nesto drugo znacenje. Kada kazes "Mleci" to danas ima iskljucivo istorijski kontekst, i odnosi se na celokupnu istorijski Mletacku republiku (koja se i dalje u svim udzbenicima naziva upravo tako, a ne Venecijanska republika). Kad kazes "Venecija" to znaci sam grad u uskom znacenju, ukljucujuci i modernu Veneciju. Isto tako je i sa Madjarskom i Madjarima - cudi me da si njih promasio - "Ugarska" i "Ugri" imaju istorijski prizvuk, odnose se na srednjevekovnu Ugarsku i nastavak tog kraljevstva sve do 1918. (i ako posle 16. veka nisu bili nezavisna drzava). "Madjarska" je kao drzava ono posle 1918. u nasem recniku. Trebalo bi li i njih da zovemo "Ugri"? "Carigrad" je opet istorijski kontekst..."Stambol" je samo iskvareno "Istanbul" - mislim, zasto smo uopste prihvatili naziv Stambol, ako smo imali Istanbul?

Стигло је до нас као Истанбул, али је прошло кроз наше гласовне промене и постало Стамбол. Нећемо сад ваљда да оно у Београду зовемо Истанбул Капија? Комбинација "нб" код нас никад није дуго опстала.

Ali danas je otprilike ovako u upotrebi: "Carigrad" = prestonice Vizantije (Konstantinopolj), "Stambol" = prestonica Osmanlija, "Istanbul" = moderni grad u Turskoj. Kada neko kaze "Carigrad" ja ne pomislim na Galatasaraj, vec na AEK, ako kapiras sta hocu da kazem.

Не баш, али чини ми се да има везе са неким спортом. Скапираће већ неко.

Ne pomislim na minarete, nego na Konstantina. A kad neko kaze "Istanbul", nije mi prva pomisao Justinijan...

Да, нека од тих имена су историјска, па су се примила новија, како су градови мењали господаре. Не спорим. Једино би ми било без везе да неко ново покољење дечурлије никад не сазна да је то код нас имало и други назив.

Drugo, mesas prilagodjavanje imena u nasem jeziku originalnom ili lokalnom imenu (npr. Carigrad = Istanbul, uopste "Carigrad" je potpuno nas izum i taj grad se zapravo nikada tako nije zvao)

Јесте, код нас, што је мени довољно заправо, заправије ми не треба :).

i prihvatanje imena iz nekog drugog jezika (npr. kada bi govorili kao Hrvat Cipar umesto Kipar). Trebaju li Italijani da nas glavni grad zovu Singidunum, umesto Belgrado?

Ипак сам био јасан. Укратко, наша имена треба знати и користити; ко не зна, казати му.Јесте, кад сам збрзељавао тај списак покупио сам и неке историјске називе који се више не користе, бар не за данашња издања тих места.

[bus]

Imao sam ja neku nastavnicu srpskog koja je insistirala na tome da Veneciju u svim kontekstima zove Mleci, ali to je znalo biti tako komično. Recimo reći da se u Mlecima juče odigrala velika tehno žurka.

[bus]

Isto tako je i sa Madjarskom i Madjarima - cudi me da si njih promasio - "Ugarska" i "Ugri" imaju istorijski prizvuk, odnose se na srednjevekovnu Ugarsku i nastavak tog kraljevstva sve do 1918.

E, kad smo kod Ugrov:

Dvojezična savezna gimnazija BortaDvojezična savezna gimnazija Borta postoji od 1992. ljeta. Od toga časa se u svakom godišću pelja po jedan nimško-hrvatski i nimško-ugarski razred. Direktor škole u Martin Živković.

U internetu je sakupljeno jako čuda informacijov o Gradišćanski Hrvati. Kako !!

[Father Jape]

Kjuriusli, moja baba, odrasla uBosni, uvek je radije govorila Carigrad nego Istanbul.

[расејан]

Kjuriusli, moja baba, odrasla uBosni, uvek je radije govorila Carigrad nego Istanbul.

Ма тај Истанбул је новотарија која се једва некако примила, све под утицајем новинара. Град је већ имао три имена код нас, два се приме (Стамбол, Цариград) и једно скоро никако (Константинопољ (никако -полис)). Четврто име је могло да се наметне упорним понављањем у медијима, ал' то није могло да допре свуда истом брзином.

[hazard]

Ja ne znam nikoga ko govori "Stambol".I naravno ne treba da zovemo kapiju "Istanbul-kapija" kakve to veze ima s tim uopste? Treba li onda preimenovati i Ugrinovce? (Madjarovci? ako je uopste od korena "ugri")Za ove stare nazive, decurlija ce saznati na casu istorije u osnovnoj skoli. Niko im nece predavati istoriju vizantijskog carstva sa glavnim gradom Istanbulom, vec Carigradom/Konstantinopoljem. I Carigrad, btw, nije nas izum, vec verovatno prevod grckog nadimka za Konstantipolj, "Kraljica (carica) gradova".

[le petit nicolas]

Carigrad, btw, nije nas izum, vec verovatno prevod grckog nadimka za Konstantipolj, "Kraljica (carica) gradova".

vasilis polis bi pre bio carev (konstantinov), carski grad. kod nas vasilis, preko caesar, postade car.a, odakle nam "mleci"?poz

[Otto Katz]

vasilis polis bi pre bio carev (konstantinov), carski grad. kod nas vasilis, preko caesar, postade car.a, odakle nam "mleci"?poz

Venezia - Beneci - Bneci - Mneci - Mlecitj. Venecija > Vneci > Bneci > Mneci > MleciU našim knjigama, tiskanim u Mletcima od XVII stoljeća nadalje, se kao mjesto štampanja pojavljuje: u Bnecich, u Bneci, u Mneci, u Mnecich, u Mnecie, u Mljetkah, u Mleciem, u Mletcih... Zamišljam Paćeta u turističkoj ophodnji po Mletakah: Bješe, brate, dosta lijepijeh,a grdnijeh deset puta više;od bruke se gledat ne mogahu.Bogatijeh bješe pogolemo;od bogatstva bjehu poluđeli,đetinjahu isto kao bebe.Svi nuglovi punani praznovah;mučahu se, da im oči prsnu,da oderu koru leba suha.Gledao sam po dva među sobomđe uprte kakvu ženetinutjelesine mrtve i lijene(potegla bih po stotinu okah!)pa je nose proz gradske uliceusred podne tamo i ovamo.Ne boje se česti i poštenju,tek da steku da se kami rane.

[le petit nicolas]

Venezia - Beneci - Bneci - Mneci - Mlecitj. Venecija > Vneci > Bneci > Mneci > Mleci

u oba slucaja se islo od v, preko b do m. moze li neki lingvist(a) da objasni zasto?

Zamišljam Paćeta u turističkoj ophodnji po Mletakah: Bješe, brate, dosta lijepijeh,a grdnijeh deset puta više;od bruke se gledat ne mogahu.Bogatijeh bješe pogolemo;od bogatstva bjehu poluđeli,đetinjahu isto kao bebe.

zamislila i ja , al ne kao kanjosa. on mi previse aktivan .statler ili waldorf?

[bus]

Suglasnici se u fonetici opisuju koristeći tri parametra: zvučnost, mesto tvorbe, i način tvorbe. i [v] su slični po mestu tvorbe. Prvi je bilabijalni suglasnik (izgovara se s dve usne) a drugi je labiodentalni suglasnik (izgovara se donjom usnom i gornjim zubima). U jezicima je česta pojava da se jedan glas promeni u drugi sličan glas (obično po jednom ili više od tri gornja fonetska parametra). [w]<>[v]<> je prilično česta pojava u jezicima. U našem susedstvu, [b^h] je u grčkom prešlo u [v], te se alp^ha, b^heta sada kaže alfa, vita. [w]<>[v] je isto jako često. U evropskim jezicima je, recimo, [w] postalo [v] u nemačkom, švedskom, i italijanskom između ostalih. i [m] su oba bilabijali, pa je isto lako da pređu jedan u drugi, mada im za to obično treba pomoć susednih glasova. [n] i [l] su oba po mestu tvorbe apikoalveolarni glasovi (što znači da vrh jezika dodiruje alveolu - greben iza gornjih zuba - kako god se zvao na srpskom) pa isto lako i često prelaze jedan u drugi. ...Istraživanja u oblastima artikulatorne fonetike i percepcije govora prilično jasno pokazuju da su glasovi bilo kog jezika mentalno predstavljeni kao te manje komponente artikulacije. Recimo da mozak reprezentuje [k] kao "ploziv" (prepreka negde u vokalnom traktu, pa onda naglo otpuštanje vazduha), "dorsovelarni" (zadnji deo jezika dodiruje meko nepce) i "bezvučni" (opustiti glasne membrane - nisu žice!! - da ne bi vibrirale). Zato se u greškama u govoru često dešava da samo jedna karakteristika skoči sa jednog glasa na drugi, te ljudi ponekad kažu stvari kao:"Tala sam joj delefon" (zvučnost je u procesu artikulacije pogrečno pripisana kasnijem suglasniku) ili "puši čigarete" gde je alveopalatalno mesto tvorbe sa glasa Š prekopirano na glas C.

[Ulven]

Ма тај Истанбул је новотарија која се једва некако примила, све под утицајем новинара.

:lol:Dobra ti je ova prvoaprilska sala.

[расејан]

:lol:Dobra ti je ova prvoaprilska sala.

Стварно нису новинари. Ево, прелистао сам мало насумице Политику, од 1903 па до септембра 1935 - нашао сам да се спомиње Порта у почетку, а и Цариград, после само Цариград, и ниједном нисам наишао на Истанбул.То мора да је било много касније.

[le petit nicolas]

То мора да је било много касније.

jesje, kad su krenule turisticke ture-re-ture :D http://www.youtube.com/watch?v=Ij2_MQDJwCA&feature=relatedinace, "porta: je ona stilska figura - zaboravih kako se zove - zamena celine delom. kao kad kazem "vasington", misleci na sad.ima i obrnuta (dokoni grci, sa sve orudjima koja misle, iznasli ih kolko neces): "amerika", misleci na sad.pozdodatak-adoumica: tante za kukuriku = milo za drago. sta je u ovom izrazu tante, a sta kukuriku? i kako su izgradili odnos? Edited April 3, 2010 by le petit nicolas

[bus]

inace, "porta: je ona stilska figura - zaboravih kako se zove - zamena celine delom. kao kad kazem "vasington", misleci na sad.

Metonimija. Specijalni slučaj metonimije je sinegdoha, kad (pravi) deo stoji za celinu (grlo = konj; glava = osoba), a imaš i ovu opštiju metonimiju, gde postoji neka druga vrsta veze (ovde po lokaciji, porta je u Istambulu, vlada SAD u Vošingtonu - ovo poslednje kao poklonče za Patchéa).