Najgore knjige koje ste čitali

[Otto Katz]

Ama patetičan je ovaj Čarnojević, nema 'de.

Čarnojević:Srce prne, usedne kakvu zvezdu, isto prolece padajuci, i strmoglavi se dole, padne pred nas, dizemo ga i gledamo ga, a ono se smesi.Kad prne pokoja prepelica, ja se setim zemlje u tudjini i polegnem umorno po klasju ili u proju.

Ovo se u mom kraju kaže prhne. Prne znači nešto sasvim drugo. Kad prne mrtav konj. I kakva je ovo lirska slika - polegnem po klasju ili u proju. Wtf je proja? Kukuruzni hljeb? Da legnem u klasje, ili u kukuruzni hljeb? Kud se opismenih!

[Teja]

Ama patetičan je ovaj Čarnojević, nema 'de. Ovo se u mom kraju kaže prhne. Prne znači nešto sasvim drugo. Kad prne mrtav konj. I kakva je ovo lirska slika - polegnem po klasju ili u proju. Wtf je proja? Kukuruzni hljeb? Da legnem u klasje, ili u kukuruzni hljeb? Kud se opismenih!

A tebi to (H) falilo za potpuni uzitak? Ma la(h)ko je tebi.Meni je to"prne" normalno ( u mom rodnom kraju govori se neki iskvaren srpski(torlacki kako od Redbusa nedavno naucih),tako da bi se meni ljudi smejali kada bih rekla "prHnuti".Ovo drugo je "prdeti,prdnuti". Samo ptica prne a konj i njemu slicniprde. Nema tu nikakve dileme.Nego,valjda imash i neke druge zamerke , a ne samo ovo sa nepostojanim "h"?Lep pozdrav

[Otto Katz]

Naravno da to nije o Weltschmerzu sevdalije Miloša, već više o mom u se, na se i poda se senzibilitetu.Kad pročitam ovo:Niti sam ciji, niti imam koga, ni brata, ni sluge, ni gospodara. gledam tihe, plave, mokre proletnje ulice. Vitke rumene mostove u zalasku sunca, kad ih najvise volim, i kud uvek idem. Oni me vide uvek vecno vedrog, nekad retko umornog, skoro uvek nasmeseno nicijeg. Ni vere, ni mira, ni kucista, nikad nicega. Ja pricam to tihim i mokrim, proletnjim ulicama, po vodama i gradovima zutim od jesenjeg sjaja o njoj vitkoj, bledoj, cistoj i maglovitoj, o njoj, o mladosti. Ko zna: kud i zasto me vodi, ja idem za njom. Njoj krvave sumarke, njoj mrtvace, njoj nasa groblja, noj moje zdravlje, njoj se klanjam, pred njom klecim jedinom dobrom i vecnom. I moja ljubav promisljenja i ironicna vec davno nije bucna, Ah, sve je to tako smesno. Nemocan sam, tuzan i zamisljen. Ne daje mi se da zivim. [...] Lezao sam u veceru maglovitom od jorgovana u zagrljaju jedne zene sa ocima zamagljenim, gledajuci mora iza Splicanskog groblja. I tako sam se oslobodio i odrodio od svega. I nista me vise ne vezuje ni za dobro ni za zlo. I tako sam se oslobodio svega. Ja drzim moj mali zivot sav potresen i uplasen u rukama, cudeci mu se, kao sto drzi crni evnuh prsten sultanije u rukama dok se ona kupa. On je u mojim rukama a nije moj. I sve sto je oko mene moje je i nije moje. Umoran sam, zadovoljan, zamisljen i smesim se. I moje oci uprte u prsten ispituju i ne priznaju nista, ne boje se nikog i niceg i prastaju i zatvaraju se u tiho, neprimetno. padne mi na pamet anamneza, razmišljam o nedostatku hemoglobina i o nedostatnoj ishrani, možda i manjak fizičkih aktivnosti? Ali slab sam ja čitalac. Slava Crnjanskog će to podnijeti bez ikakve štete.

[Teja]

Naravno da to nije o Weltschmerzu sevdalije Miloša, već više o mom u se, na se i poda se senzibilitetu.Kad pročitam ovo:? Ali slab sam ja čitalac. Slava Crnjanskog će to podnijeti bez ikakve štete.

Ne mogu da se otmem utisku da si malkice presenzibilan glede Crnjanskog ( ali i ne samo njega)..Ali te ja razumem U cilju postizanja dobrosusedskih odnosa nize jedna lepa pesma od predmetnog.Pa sad kazi da ga ne volish :) Secam se samo da je bila nevina i tanka i da joj je kosa bila topla, kao crna svila u nedrima golim. I da je u nama pre uranka zamiriso bagrem beo. Slucajno se setih neveseo, jer volim: da sklopim oci i cutim. Kad bagrem dogodine zamirise, ko zna gde cu biti. U tisini slutim da joj se imena ne mogu setiti nikad vise. Lep pozdrav

[Indy]

Try 'Narcis i Zlatousti'. Nikako mi nije jasno iz kog sam razloga uopste procitao tu knjigu do kraja, mazohizam, stalije.

Ja sam sve pročitao od njega (i to neke knjige po više puta). Ali, kad sam imao 16-18 godina... nedavno sam nešto prelistavao i ne mogu da verujem da sam to nekad gutao, nosao okolo k'o Bibliju...

[Teja]

Ja sam sve pročitao od njega (i to neke knjige po više puta). Ali, kad sam imao 16-18 godina... nedavno sam nešto prelistavao i ne mogu da verujem da sam to nekad gutao, nosao okolo k'o Bibliju...

U bre Indy,ote mi rec iz usta. Bilo covece nekada kult pa kao ono pod "must" tako da smo razne shitove citali bez da uopste i shvatamo sta citamo.Medjutim ima medju tim "must have" knjigama i onih koje tek sada razumemo.Evo ,za mene je to "Aleksandrijski kvartet". Citala kao mladja(h)na zato sto je bio kult, a tek sada uzivam citajuci je.Se opsetim josh nekih knjiga Lep pozdrav

[Indy]

Medjutim ima medju tim "must have" knjigama i onih koje tek sada razumemo.

To bi mogla da bude posebna tema, knjige iz mladih dana koje su i danas favoriti. Tu je kod mene mršava situacija, čitalački ukus mi se načisto promenio u poslednje 3 decenije (za razliku od muzičkog :P). Recimo, ni SF nešto više ne čitam, jedino ako je obilno nadrobljen humorom, tipa Douglasa Adamsa. Doduše, nisam skoro probao, možda bi mi baš legla neka Ursula Le Guin. Lem, sigurno.

[Otto Katz]

Pa sad kazi da ga ne volish :)

Do bra mu je poezija. Ali ja sam za to da se zna šta je poezija, šta proza, a šta zahtev za zaštitu zakonitosti! Sad smo bezbrizni, laki i nezni. Pomislimo: kako su tihi, snezni vrhovi Urala. Rastuzi li nas kakav bledi lik, sto ga izgubismo jedno vece, znamo da, negde, neki potok, mesto njega, rumeno tece! Po jedna ljubav, jutro, u tudini, dusu nam uvija, sve tesnje, beskrajnim mirom plavih mora, iz kojih crvene zrna korala, kao, iz zavicaja, tresnje. Probudimo se nocu i smesimo, drago, na Mesec sa zapetim lukom. I milujemo daleka brda i ledene gore, blago, rukom.

[Teja]

Do bra mu je poezija. Ali ja sam za to da se zna šta je poezija, šta proza, a šta zahtev za zaštitu zakonitosti! Sad smo bezbrizni, laki i nezni. Pomislimo: kako su tihi, snezni vrhovi Urala. Rastuzi li nas kakav bledi lik, sto ga izgubismo jedno vece, znamo da, negde, neki potok, mesto njega, rumeno tece! Po jedna ljubav, jutro, u tudini, dusu nam uvija, sve tesnje, beskrajnim mirom plavih mora, iz kojih crvene zrna korala, kao, iz zavicaja, tresnje. Probudimo se nocu i smesimo, drago, na Mesec sa zapetim lukom. I milujemo daleka brda i ledene gore, blago, rukom.

Ma bre nisam se ja bez veze u tebe zaljubila prvog dana kada si se pojavio na forumu.(dodushe bio drugi,ali je ljubav vecita :D )Lep pozdrav

[Teja]

To bi mogla da bude posebna tema, knjige iz mladih dana koje su i danas favoriti. Tu je kod mene mršava situacija, čitalački ukus mi se načisto promenio u poslednje 3 decenije (za razliku od muzičkog :P). Recimo, ni SF nešto više ne čitam, jedino ako je obilno nadrobljen humorom, tipa Douglasa Adamsa. Doduše, nisam skoro probao, možda bi mi baš legla neka Ursula Le Guin. Lem, sigurno.

Mozda otvorimo neki topik bash na tu temu,mada mislim da nije tako zahvalna za diskusije kao ovo sa muzikom.Licno sam misljenja da uglavnom sada tek razumemo i volimo knjige koje smo nekada iz razloga "kulta" ili zbogobavezne lektire morali da citamo.A ovo sa muzikom mi je nekako dijametralno suprotno. I ja stala kod John Lennona pa ne mrdam :D Valjda smo tek sto se muzike onako zelo konzervativni.Lep pozdrav

[אַף אֶחָד]

pljuvaci po tolkienu, vianu, crnjanskom, heseu, etc - ili se trudite da budete po svaku cenu originalni, ili ste imali srecu da ne citate dovoljno da naletite na nesto sto je stvarno djubre, ili pak nemate nikakav kriterijum za ocenjivanje knjige. vian - potrebno je da znas sta ocekujes unutra. kao sto ces se uzasno smoriti ako otvoris prousta i unutra ocekujes akciju, tako i u slucaju patafizicara citanje jeseni u pekingu zahteva neko predznanje.ako je nerazumljivost kriterijum joycea bi trebalo prvog razapeti.tolkien - hobit i gospodar su jako dobro ispricane price u jednom vrlo specificnom zanru. moze ti biti dosadan zanr, ali reci da je to losa ili najgora knjiga, pa jos tolkiena stavljati u istu recenicu sa cosicem zaista je smesno. crnjanski - slicno kao i kod viana. ne znam sta ste ocekivali u romanu kad vam se toliko nije dopao da je proglasen najgorim. hese - je literatura za odredjeni uzrast i ocigledno se prima na odredjenu ciljnu grupu. kada imas 14 ili 15, a citas hesea i dopada ti se (meni nije), to je nesto cega se neces stideti jednog dana. ako ti se ikada dopadao koeljo ili den brown, makar i u tom uzrastu, tvoj ukus je dno dna i ne znam kakav preobrazaj treba neko da prodje da bi kad tad izgradio makar pristojan osecaj za knjizevnost.

[Otto Katz]

vian - potrebno je da znas sta ocekujes unutra. kao sto ces se uzasno smoriti ako otvoris prousta i unutra ocekujes akciju, tako i u slucaju patafizicara citanje jeseni u pekingu zahteva neko predznanje.ako je nerazumljivost kriterijum joycea bi trebalo prvog razapeti.crnjanski - slicno kao i kod viana. ne znam sta ste ocekivali u romanu kad vam se toliko nije dopao da je proglasen najgorim.

Objection, your honor! Ogradio sam se da sam slab čitalac. Crnjanski je vjerovatno dobar, nije moguća da je x000 poznavalaca lijepe literature u krivu. Ali prosto mi nedostaje sposobnost uživanja u Čarnojeviću. I za Viana isto. Hajde budi dobar, pa napiši u par redaka, kakvo predznanje je potrebno za Viana i u čemu je uživanje u čitanju Pekinga? Čisto iz radoznalosti (a možda me i obratiš, knjigu nisam nikom uvalio).

[Indy]

hese - je literatura za odredjeni uzrast i ocigledno se prima na odredjenu ciljnu grupu...

Pa dobro, meni sad te knjige izgledaju... loše (i dalje bolje od Koelja, doduše on je jedinica za faux spiritualnost).

[Lo-Fi]

rusi -_-. svi koji se mere na kilo

[harper lee]

pljuvaci po tolkienu, vianu, crnjanskom, heseu, etc - ili se trudite da budete po svaku cenu originalni, ili ste imali srecu da ne citate dovoljno da naletite na nesto sto je stvarno djubre, ili pak nemate nikakav kriterijum za ocenjivanje knjige. vian - potrebno je da znas sta ocekujes unutra. kao sto ces se uzasno smoriti ako otvoris prousta i unutra ocekujes akciju, tako i u slucaju patafizicara citanje jeseni u pekingu zahteva neko predznanje.ako je nerazumljivost kriterijum joycea bi trebalo prvog razapeti.tolkien - hobit i gospodar su jako dobro ispricane price u jednom vrlo specificnom zanru. moze ti biti dosadan zanr, ali reci da je to losa ili najgora knjiga, pa jos tolkiena stavljati u istu recenicu sa cosicem zaista je smesno. crnjanski - slicno kao i kod viana. ne znam sta ste ocekivali u romanu kad vam se toliko nije dopao da je proglasen najgorim. hese - je literatura za odredjeni uzrast i ocigledno se prima na odredjenu ciljnu grupu. kada imas 14 ili 15, a citas hesea i dopada ti se (meni nije), to je nesto cega se neces stideti jednog dana. ako ti se ikada dopadao koeljo ili den brown, makar i u tom uzrastu, tvoj ukus je dno dna i ne znam kakav preobrazaj treba neko da prodje da bi kad tad izgradio makar pristojan osecaj za knjizevnost.

Slazem se sa ovim, samo bih da dodam da takodje ne bi trebalo olako otpisivati Ekovo Fukoovo klatno, jer za tu knjigu donekle vazi isto kao i za Viana - treba imati uvid u osnovnu dramatursku ideju uvrtanja teorija zavere u formu sopstvene proizvodnje.Ne znam sta bih stavio na listu najgorih/najmanje dobrih knjiga koje sam imao prilike da procitam. Citao sam i dan danas citam svasta i reakcija na vecinu procitanih knjiga je da iste zafrljacim na policu i zaboravim da postoje. Pronasao sam svojevremeno i neke real-socijalisticke literarne panegirike sistemu koji su zaostali u nekoj biblioteci pre nego sto im je Doba Informbiroa smrsilo konce. Ne znam ko je to prevodio i zasto, ali sam se ludo zabavio nivoom pravovernog tresa koji se tamo zapatio. To svrstavam u favorite.Cini mi se da je stos sa izdvajanjem najgorih knjiga u tome da se obicno meri razlika izmedju ocekivanog i onog sto se dobilo citanjem. Zato ovakve liste obavezno sadrze mnoge knjige koje su prodate u milionima primeraka. Sad, ako je neko nesto posebno ocekivao od, recimo, Dena Brauna, najmanje zasluzuje da bude prinudjen da ponovo procita neku njegovu knjigu. To je stivo od laika za laike i sluzi da se prekrati vreme u prevoznom sredstvu nesto sadrzajnije od citanja biltena kompanija koje vas prevoze. Posto toliko ljudi putuje i pri tom zeli nesto da cita bez razmisljanja, eto prostora za razne denbraunovstine (jeste li primetili koliko ziliona knjiga na taj kalup se pojavilo u poslednje vreme). Jedino mi ostaje dilema oko ovog Koelja. Ubio me Bog ako mi je jasno sta je ovog coveka nagnalo da napise Alhemicara (to sam jedino citao i smesta se zakleo da dalje od toga necu ici zbog sopstvenog mentalnog zdravlja), a sta tolike ljude da kupuju ovaj Koeljov pokusaj. Da se covek toliko proslavi i obogati na takvoj knjizi zaista je prilicno komicno. Edited November 15, 2007 by harper lee