Svet

[braca]

A koja je alternativa? Koliko jos ljudi moze da podnese ova planeta?

[Indy]

Iskreno da ti kazem, malo me plase ljudi koji se o tome brinu. (Ne mislim na forum, ovde samo pricamo... mislim na RL i na sve one koji se "brinu o nasoj buducnosti", profesionalno, kao karijera).

[Shan Jan]

Pa ta Kina bese postala i izvoznica hrane? Moze planeta da podnese jos krsh ljudi nije u tome problem, problem je u brzini kojom zelis da drustvo izvuces iz siromastva. Mozes ko indusi bez kontrole a mozes i ko kinezi sa ogranicenjem dece. Drugi put je brzi ali i bolniji.Neki ekonomisti su pisali da ce Kina imati silne probleme za jedno 15-20 godina kad pocne da joj odlazi u penziju zadnje generacije dok je jos bilo vise dece. Onda ce se penzioni sistem totalno preopteretiti a moguce je da ce i ponestati radne snage :P

[braca]

Pa ta Kina bese postala i izvoznica hrane? Moze planeta da podnese jos krsh ljudi nije u tome problem, problem je u brzini kojom zelis da drustvo izvuces iz siromastva. Mozes ko indusi bez kontrole a mozes i ko kinezi sa ogranicenjem dece. Drugi put je brzi ali i bolniji.

Planeta ne moze da podnese jos krs ljudi. Nije smisao zivota valjda samo preziveti, ne umreti od gladi?Da bi svaki odrasli Kinez imao za nas najobicniju stvar kao sto je automobil, trebalo bi jedno 3-4 planete za sirovine, nema dovoljno celika, bakra, aluminijuma itd. za sve. Da ne govorimo o prenaseljenosti po velikim gradovima. Imas li ti uopste predstavu kako se u Kini zivi?

[Indy]

Nije smisao zivota valjda samo preziveti, ne umreti od gladi?

Ja sam postavio topik o smislu zivota i, osim onih sto su mi rekli da sam budala, nismo dosli do nekog zakljucka. :D Ne znam sta je smisao zivota, ali znam sta je 1 bazicna ljudska sloboda, a ta je da odluce da li ce (ili nece) da imaju decu. Najbazicnija, mozda. Kada vlast pocne (i) o tome da odlucuje, onda imamo na sceni 1 totalitarizam... hm, kao sad u Kini.Razmisljao sam o tome dosta, i dosao do zakljucka da izmedju (moguce) ekoloske katastrofe i orvelijanskog scenarija u kome drzavni sistem odlucuje i o tvojim najintimnijim pitanjima i slobodama - biram katastrofu. Manja je katastrofa u pitanju. Mada i nije neki izbor, a mozda i ne moramo da ga napravimo, mozda postoji bolji put.“More than any other time in history, mankind faces a crossroads. One path leads to despair and utter hopelessness. The other, to total extinction. Let us pray we have the wisdom to choose correctly.” (Woody Allen)

[Gandalf]

[расејан]

Iskreno da ti kazem, malo me plase ljudi koji se o tome brinu. (Ne mislim na forum, ovde samo pricamo... mislim na RL i na sve one koji se "brinu o nasoj buducnosti", profesionalno, kao karijera).

Pa ta Kina bese postala i izvoznica hrane? Moze planeta da podnese jos krsh ljudi nije u tome problem, problem je u brzini kojom zelis da drustvo izvuces iz siromastva. Mozes ko indusi bez kontrole a mozes i ko kinezi sa ogranicenjem dece. Drugi put je brzi ali i bolniji.Neki ekonomisti su pisali da ce Kina imati silne probleme za jedno 15-20 godina kad pocne da joj odlazi u penziju zadnje generacije dok je jos bilo vise dece. Onda ce se penzioni sistem totalno preopteretiti a moguce je da ce i ponestati radne snage :P

Проблем је што све бројке о насељености у шакама држе осведочени малтузијанци и делом еугеничари, почев од породице Хаксли (један писао Врли нови свет, не као негативну утопију и критику, него као пројекат, други писао основне папире Уједињених нација, Унеска итд), њихова пропаганда (в. Римски клуб) се врти широм света већ педесет година (и кроз добар део СФа)... а знајући о којим & каквим лудацима се ради, не знам ни шта би ту било оно зрно здравог разума. Јер, и тај здрав разум је био 50 година обликован њиховом пропагандом. Те ја њима нешто не верујем.Пази - ако би се свих теоретских седам милијарди људи распоредило по Аустралији, то би било 918 по квадратном километру, дакле свако у својих 11м², и цео остатак света као башта. Међутим, мој проблем је што сам ту малтузерско-еугеничку багру више пута ухватио у лажи и продавању судњег дана, и не видим зашто бих им веровао да нас стварно има седам милијарди.Прочитати Аџенду 21 на сајту УН, те документе о одрживом развоју, свако за свој комшилук. Мени се, нпр, чини да је Зрењанин предвиђен да поново буде мочвара. Тј мочвара има да дође скоро до града, ал' ми се све чини да је и град нешто виђен да полако нестане.

[braca]

Проблем је што све бројке о насељености у шакама држе осведочени малтузијанци и делом еугеничари, почев од породице Хаксли (један писао Врли нови свет, не као негативну утопију и критику, него као пројекат, други писао основне папире Уједињених нација, Унеска итд), њихова пропаганда (в. Римски клуб) се врти широм света већ педесет година (и кроз добар део СФа)... а знајући о којим & каквим лудацима се ради, не знам ни шта би ту било оно зрно здравог разума. Јер, и тај здрав разум је био 50 година обликован њиховом пропагандом. Те ја њима нешто не верујем.Пази - ако би се свих теоретских седам милијарди људи распоредило по Аустралији, то би било 918 по квадратном километру, дакле свако у својих 11м², и цео остатак света као башта. Међутим, мој проблем је што сам ту малтузерско-еугеничку багру више пута ухватио у лажи и продавању судњег дана, и не видим зашто бих им веровао да нас стварно има седам милијарди.Прочитати Аџенду 21 на сајту УН, те документе о одрживом развоју, свако за свој комшилук. Мени се, нпр, чини да је Зрењанин предвиђен да поново буде мочвара. Тј мочвара има да дође скоро до града, ал' ми се све чини да је и град нешто виђен да полако нестане.

Idemo jos jedan krug Teorije Zavere ?u pravu si, ima mesta za sve : nego, zasto su primarne sirovine sve skuplje i skuplje?P.S. ne valja ti racunica, nije 11 m2 nego 1.1... Edited October 22, 2010 by braca

[braca]

Ja sam postavio topik o smislu zivota i, osim onih sto su mi rekli da sam budala, nismo dosli do nekog zakljucka. :D Ne znam sta je smisao zivota, ali znam sta je 1 bazicna ljudska sloboda, a ta je da odluce da li ce (ili nece) da imaju decu. Najbazicnija, mozda. Kada vlast pocne (i) o tome da odlucuje, onda imamo na sceni 1 totalitarizam... hm, kao sad u Kini.Razmisljao sam o tome dosta, i dosao do zakljucka da izmedju (moguce) ekoloske katastrofe i orvelijanskog scenarija u kome drzavni sistem odlucuje i o tvojim najintimnijim pitanjima i slobodama - biram katastrofu. Manja je katastrofa u pitanju. Mada i nije neki izbor, a mozda i ne moramo da ga napravimo, mozda postoji bolji put.“More than any other time in history, mankind faces a crossroads. One path leads to despair and utter hopelessness. The other, to total extinction. Let us pray we have the wisdom to choose correctly.” (Woody Allen)

Fuck, Indy, bacio si me u dilemu. Drzavni sistem koji ogranicava ili Treci svet gde se kote ko ludi ? Jedno ili nijedno dete, ili 7-8 dece, sto je prosek u mnogim zemljama ?Ne volim ni ja da mi drzava odredjuje mnoge stvari, ali nisam siguran da cemo moci jos dugo ovako.

[3opge]

Проблем је што све бројке о насељености у шакама држе осведочени малтузијанци и делом еугеничари, почев од породице Хаксли (један писао Врли нови свет, не као негативну утопију и критику, него као пројекат, други писао основне папире Уједињених нација, Унеска итд), њихова пропаганда (в. Римски клуб) се врти широм света већ педесет година (и кроз добар део СФа)... а знајући о којим & каквим лудацима се ради, не знам ни шта би ту било оно зрно здравог разума. Јер, и тај здрав разум је био 50 година обликован њиховом пропагандом. Те ја њима нешто не верујем.Пази - ако би се свих теоретских седам милијарди људи распоредило по Аустралији, то би било 918 по квадратном километру, дакле свако у својих 11м², и цео остатак света као башта. Међутим, мој проблем је што сам ту малтузерско-еугеничку багру више пута ухватио у лажи и продавању судњег дана, и не видим зашто бих им веровао да нас стварно има седам милијарди.Прочитати Аџенду 21 на сајту УН, те документе о одрживом развоју, свако за свој комшилук. Мени се, нпр, чини да је Зрењанин предвиђен да поново буде мочвара. Тј мочвара има да дође скоро до града, ал' ми се све чини да је и град нешто виђен да полако нестане.

bice da je 1089 m^2

[braca]

bice da je 1089 m^2

aman, Australija ima 7 i kusur miliona kvadratnih km, tj 7 i kusur milijardi kvadratnih metara, tj 1 metar po coveku Edited October 22, 2010 by braca

[3opge]

aman, Australija ima 7 i kusur miliona kvadratnih km, tj 7 i kusur milijardi kvadratnih metara, tj 1 metar po coveku

1 km^2= 10^6 m^27*10^12 m^2 / 7*10^9 = 1000 m^2

[braca]

1 km^2= 10^6 m^27*10^12 m^2 / 7*10^9 = 1000 m^2

ups, u pravu si

[No7]

Иако је наслов везан за Србију добар део приче се односи на дешавања ван Србије.

SLADAK ŽIVOT BANAKA U SRBIJIMađarska uvela porez na aktivu banaka, koji treba godišnje da donese 660 miliona evra, a slične namete planiraju da uvedu i Velika Britanija, Nemačka i Francuska. U Srbiji se o tome ni ne razmišlja, iako je manjak u budžetu 120 milijardi dinara Mađarska nastavlja sa sablažnjavanjem međunarodne javnosti, ovog puta najavom kriznog poreza za telekomunikacione, energetske i maloprodajne kompanije, čime bi se u budžet slilo blizu 600 miliona evra. Pre nekoliko meseci mađarski parlament je usvojio porez na finansijski sektor, po kome bi banke plaćale porez od 0,5 odsto na aktivu, a osiguranja 5,2 odsto na premiju i koji bi godišnje trebalo budžetu da donese oko 660 miliona evra. Zbog uvođenja ovog poreza Mađarska je pala u nemilost Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske unije koje su prošle godine spasile ovu zemlju bankrota, kreditom od 20 milijardi evra. Birači podržali oporezivanje banakaIstim zakonom smanjena je plata guvernera centralne banke i njegovih saradnika za 75 odsto, na šta je reagovala i Evropska centralna banka tvrdeći da se time narušava nezavisnost centralne monetarne institucije. Vladajućoj stranci i premijeru Viktoru Orbanu, to izgleda ni najmanje ne smeta, već je ispratio predstavnike MMF-a porukom da mogu da daju pare, ali da ne mogu da vode ekonomsku politiku u zemlji.Ipak, u Mađarskoj je taj potez naišao na odobravanje, a kao najbolja potvrda da su Mađari itekako kivni na banke koje su na tom tržištu pravile ogromne profite, je i činjenica da je vladajuća stranka Fides na skorašnjim lokalnim izborima pobedila u velikoj većini opština i tako još više ojačala skoro apsolutnu vlast koju već ima u parlamentu sa dvotrećinskom većinom."Dok je zbog krize i loših odluka prethodne vlade i Narodne banke, hiljade mađarskih preduzeća otišlo u stečaj i nestala radna mesta, dok je propala cela građevinska industrija, dotle su banke u 2009. godini uknjižile ogroman profit", rekao je Orban. Mađarski premijer je porez ovaj nazvao nužnim, pravednim i delotvornim. "Neprihvatljivo je tretirati banke kao svete krave u uslovima globalne krize koju su same započele", istakao je Orban.Ideja iz SAD i sedišta EUOvaj namet bi trebalo da košta banke oko 70 odsto njihove prošlogodišnje dobiti, a pored domaće OTP banke koja je najveća na tržištu, najviše će morati da plati Erste banka, oko 44 miliona evra. Andreas Trejhl, direktor austrijeske Erste banke izjavio je da su "ljuti zbog ovog preteranog i nepotrebnog koraka" kao i da će banke ostati bez sredstava za investicije. Iako je rekao da se ova banka neće povući iz Mađarske, ipak je zapretio da banke "imaju način da pokažu da se ne može sa njima raditi ko šta hoće", ističući da će novac umesto u Mađarsku investirati u neke druge zemlje, pre svega Poljsku.Iako je Mađarska prva uvela porez na banke, ta ideja se pojavila ranije i to u sedištu Evropske unije. Ekonomisti EU su predlagali da se usvoji globalni namet na banke, a sredstva od toga bi išla u poseban fond za spasavanje propalih finansijskih institucija. Za ovu ideju su najjače "zagrizli" Velika Britanija, Nemačka i Francuska, a čak i je i u SAD bio aktivan predlog da se finansijske transakcije oporezuju, ali se od toga odustalo. Zvaničnici Evropske unije tvrde da je od početka krize 16,5 odsto bruto domaćeg proizvoda cele Unije potrošeno kako bi posrnule finansijske institucije održale glavu iznad vode. U Velikoj Britaniji namet na banke je gotova stvar i naredne godine moraće na račun države da uplate oko dve milijarde funti ili nešto preko 2,2 milijarde evra.Nakon što je Mađarska uvela porez na bankarsku imovinu, slične ideje počele su da preuzimaju i druge zemlje u okruženju. Tako se u Hrvatskoj ove jeseni vodila živa polemika oko toga da li treba uvesti sličan porez, ali se na kraju od toga odustalo.U Srbiji banke su bezbrižneI dok se u Evropi i SAD ozbiljno razmišlja o tome da se bankama naplati to što su najveći krivci za svetsku ekonomsku krizu, ali i da se bar donekle dovedu u ravnopravnu poziciju sa ostatkom privrede, u Srbiji o tako nečemu niko ni ne razmišlja.Ko čuva banke od porezaMinistarstvo finansija je spremilo rebalans budžeta po kome će izdaci porasti za 17, a deficit za 15 milijardi dinara i iznosiće oko 120 milijardi dinara ili 4,8 odsto BDP-a. Deficit se po pravilu finansira javnim dugom, pošto ove godine nema para od privatizacije, a kao posledica bahatog trošenja i slabe naplate poreza, javni dug Srbije je porastao na 38,8 odsto BDP-a ili 11,62 milijarde evra. U odnosu na kraj 2008. godine, javni dug je veći za skoro dve milijarde evra!Uz zaduživanje u dinarima, trezorskim zapisima koje poslednjih meseci banke sve manje kupuju, država će se direktno, kreditima kod banaka zadužiti za 250 miliona evra i to po prilično visokim kamatnim stopama od oko šest odsto. Kako kresanje budžetskih troškova sporo ide, glavno pitanje je kako doći do poreskih prihoda. Ministarka finansija Diana Dragutinović, opravdano poziva da se poveća PDV, kako bi se smanjili porezi i doprinosi na zarade i povećala konkurentnost preduzeća. Ona takođe planira povećanje osnovice za porez na imovinu, odnosno određivanje tržišne vrednosti imovine kao osnovicu za naplatu poreza koji je sada marginalan. Ministarka planira i izmene u akciznoj politici jer su, prema njenim rečima, cigarete i alkoholna pića u Srbiji najjeftinija u Evropi. Već su povećane i akcize na naftne derivate, a dodatni porez nije zaobišao ni telekomunikacione operatore, jer je 1. juna prošle godine uveden krizni porez na impulse mobilne telefonije od 10 odsto. Iako je trebalo da traje do završetka krize, odnosno dok Srbija ne izađe iz recesije, što se prema zvaničnoj statistici desilo u aprilu ove godine, država se teško rastaje od ovih prihoda.Čini se da je jedini, ili skoro jedini sektor koji neće dodatno učestvovati u punjenju budžeta - bankarski sektor, iako pravi najveće profite tokom poslednjih desetak godina."Ukoliko bi analize pokazale da finansijski sektor ima preferencijalni položaj, onda bi uvođenje takvog poreza dolazilo u obzir. Mi o tome nismo razmišljali", prokomentarisala je ministarka Dragutinović ideju da se porez na finansijske transakcije uvede i u Srbiji.Inače 2001. godine postojao je porez na finansijske usluge koji je činio skoro 10 odsto budžetskih prihoda. On je kasnije smanjivan da bi od 2004. godine ukinut.

[Indy]

...i nisam siguran da cemo moci jos dugo ovako.

Odlican sentiment za oduzimanje individualnih sloboda (EDIT. kao i sloboda lokalnih zajednica, da ne zaboravim). Ta globalna zabrinutost (um koji obuhvata celu planetu i vekove unapred) meni je problematicniji od bilo kakve kvadrature po glavi stanovnika.EDIT2. Zar globalno planiranje ne podrazumeva i globalnu vlast (posto globalne saglasnosti nikada nece biti, aman mi kao vrsta nismo u stanju ni lokalnu saglasnost da postignemo, pogledajte samo vesti). Ukratko, ja nisam za globalnu vlast, pocetke koje imamo i eno ih prase po Avganistanu i Iraku. U perspektivi toga, prica o planetarnoj populaciji mi je nebitna. Edited October 22, 2010 by Indy