ovo je skoro dobro ko kenet beri. 

 

 

 

 

 

 

Oh No and Madlib are The Professionals

 

 

 

 

Edited March 18, 20205 yr by Jimmy Kowalski

 

 

Aes je El-P na steroidima. 

 

 

Nije bas na mestu poredjenje, Aesop Rock je uvek bio kategorija za sebe. 

A El-P ipak dosta uticajniji. Iako mi nikad nije legao kao MC kao producent spada u vrh tog nekog alternativnog hip hop zvuka tih 2000-tih.

Slažem se sa obojicom 

Kao klinac sam dosta pratio tu DEF JUX ekipu (i preteču u vidu ekipe sa RAWKUS Soundbombing kompilacija) i njihove prateće članove  i mislio sam da je to završena priča i za mene i za njih. Evolucija i tako to. Aesop mi je uvek bio više interesantan kao živi rečnik nego kao MC koji mi kao nešto diliviruje. Ali da mi je neko pričao da ću kao 35+ konjina i dalje slušati išta od njih ne bih mu verovao (primer devolucije). EL-P se definitivno osvežio i kao producent , a posebno kao MC (čak mi više prija uhu od Killer Mike). A eto I Aesop ide njegovim stopama. Posebno je upečatljivo njegovo pojednostavljanje vokabulara za šire narodne mase. Ja sam uvek više tipovao na recimo Sage Francis  da će jednog dana da iskida u nekoj americana varijanti.

 I za divno čudo prijatnije mi ih je sada slušati kada su se uozbiljili, jer znamo da je u hipu hopu teško dostojanstveno ostariti. Definitvno nema puno dobrih albuma izbačenih od 35+ ekipe.

Sejdž je u potencijalu bio iznad svih za neki komercijalniji uspeh, harizma, rage nastup, emotional a opet dovoljno political i sharp. Verovatno najludji nadtupi na kojima sam bio su Sejdžovi. Onda mu je team up sa B.Dolanom prilicno ukanalio karijeru. Mada je realno i sam ispričao sve što je imao bitno da ispriča do The Best of Times.