Evo još jednog početničkog pitanja. Pronađoh neki gvozdeni tiganj od pre 100 godina, ali nikad korišćen. Sredila sam ga sve kako ide, ali kao da izbija rđa. Prvo, kako da to odstranim i drugo, da li je to sigurno za upotrebu? Šta je najgore što može da se desi osim da mi Fe naglo skoči

I kao da gvoždje nije dovoljno, sad i ovo olovo. Ima li načina da se proveri da li ima neki sadržaj olova?

1 hour ago, bios said:

Kvotujem post od pre hrista, ali istripovao si me. Zar ne bi cast iron trebalo da je lead free pod uslovom da nema premaz, recimo neki sumnjivi enamel? Iz prostog razloga jer je tačka topljenja olova niza nego gvožđa, pa bi trebalo da se izoluje prilikom livenja.

Ja imam par vulgaris komada kupljenih u marketu i to mi je omiljeno posuđe. Jedan obican skillet, jedan gril još jedan pravougaoni 50x20 koji je gril sa jedne, a ravan sa druge strane. Tu ravnu stranu koristim za pečenje pice i razmišljam da uzmem okruglu varijantu specijalno za tu namenu. Problem je što me žena verovatno neće pustiti u kuću sa još jednim predmetom za kuhinju teškim 5+ kg.

Ja sam na reditu procitao pa proslijedio ovdje da i drugi zive sa paranojom. Ima sub koji se zove r/castiron i tamo stalno upozoravaju na olovo. I ja imam dosta livenog sudja koje koristim svakodnevno i jedno vrijeme sam brinuo pa sam onda zaboravio. Slobodno kupi tu tavu za pizzu, vjerovatno je OK. Imam i ja jednu 33cm precnika, nema bolje za pizzu u konvencijalnom sporetu. Samo je prvo ispeci na ringli odozdo, pa dodaj sos i toppinge i onda pod grill na 5min. Fantazija.

Mislim da je frka oko starijeg sudja, livenog prije, sta ja znam, 50-100 godina.

Onda olovo ide u ne moram ja sve da znam folder.

A rđa, zna li neko šta sam njom?

52 minutes ago, Pixisis said:

Onda olovo ide u ne moram ja sve da znam folder.

A rđa, zna li neko šta sam njom?

Pogledaj neki "how to season cast iron", ne bi trebalo da koristis rdjavo sudje.

1 hour ago, Seabass said:

Ja sam na reditu procitao pa proslijedio ovdje da i drugi zive sa paranojom. Ima sub koji se zove r/castiron i tamo stalno upozoravaju na olovo. I ja imam dosta livenog sudja koje koristim svakodnevno i jedno vrijeme sam brinuo pa sam onda zaboravio. Slobodno kupi tu tavu za pizzu, vjerovatno je OK. Imam i ja jednu 33cm precnika, nema bolje za pizzu u konvencijalnom sporetu. Samo je prvo ispeci na ringli odozdo, pa dodaj sos i toppinge i onda pod grill na 5min. Fantazija.

Mislim da je frka oko starijeg sudja, livenog prije, sta ja znam, 50-100 godina.

Aha vidim sad, postoje neke teorije da se u prošlosti u njima topilo olovo za neke svrhe. Mislim nije mi olovo problem sa ovim što ja imam, nego što mi žena već ronda za 20kg gvožđa u kuhinji koje samo ja koristim.

Ovo je multipraktik koji trenutno koristim za pizzu. Ja ga zagrejem prvo u rerni pa onda nabavim testo da se zapeče odozdo, što zahteva malo akrobatike plus deca moraju da se evakuišu.

A ovaj pizza cast od 15” merkam. Jbg dobar pizza kamen je $120-$130 a ovo ispod $50

1 hour ago, Pixisis said:

Onda olovo ide u ne moram ja sve da znam folder.

A rđa, zna li neko šta sam njom?

Ako je samo površinski, a uglavnom jeste šaka soli plus voda i sunđer završavaju posao. I onda seasoning, recimo dva puta ponoviti postupak.

edit: sad vidim prethodni post da je stari tiganj u pitanju. Ako je malo dublja rđa može da se potopi sirće razblazeno sa vodom, ali ne predugo, do pola sata i nikako ne čisto sirće jer može da zezne površinu tiganja. I naravno nikad ne spremati hranu u zarđalom posuđu.

Edited 13 hours ago13 hr by bios

Nije stari u smislu antikviteta, samo je kupljen davno i nikad nije korišćen. Ja sam ga kupila, pa zaboravila na njega (nešto poput mašine za kobasice). Nije bio skladišten u nekim lošim uslovima, niti bilo šta poput toga.

Moja je zebnja da ta rđa nije poput budji. Jednom kad se pojavi, možeš da je čistiš koliko hoćeš, uvek će izbijati. Jer problem nije površinski, a čišćenje samo toliko pruža.

moj najbolji cast iron tiganj je kupljen na zrenjaninskom buvljaku za 50 dinara, bio je potpuno u rđi i prljavštini. uzeo ga je drugar za sebe pa mi ga je poklonio nakon što ga je sredio. rđa je sklonjena gvozdenom četkom namontiranom na brusilicu, tako je skinuta rđa koja je zahvatila površinski sloj ali nije ušla duboko. kada je to tako očišćeno onda je tiganj tretiran kako bog zapoveda u rerni, bogato nauljen i tako doveden u stanju da mu sada više niko i ništa ne može nauditi. čak i kad se ne koristi par meseci, bukvalno nikakvih negativnih promena nema, sem sa donje strane gde se pojavila neka nebitna rđa i kojom se ne bavim, sem ponekad kada to premažem uljem i to je to. mislim da je to baš neki vintage tiganj ili iz livnice kikinda, ako su pravili i tave sa drvenom ručkom na šaraf da može da se skine kada se stavlja u relnu. ako nisu, onda je nešto od ovih turskih uvoza koje radi gasix iz kruševca već jako dugo.

to mi je na otoku, ovde imam neki cast iron sa spoljnim enamelom koji sam kupio u LIDL-u. jezikom mladih, ne bi to uzeo ponovo. iako je strogo pisalo da je seasoned i da nije potrebna nikakva dorada, to ume da loše uhvati meso i da nešto od njega ostane na gvožđu. pod rukom nije tako fin i gladak kao ovaj koji je drugar sredio (za medalju, ali zaista) i daleko ga ređe koristim od ovog na moru.

inače je za cast iron ključ da se koristi što više. ja sam u istom cugu pre jedno 5 godina na gazprom pumpama u sklopu neke akcije na njihovu loyalty karticu uzeo cast iron gril ploču koja je sa jedne strane ravna a s druge ima ove žljebove da ostavi tragove na mesu, kao ova slika gore gde se vide obe strane. u istom cugu sam kupio cast iron wok. e, tu ploču sam koristio brat bratu jedno 100 puta, samo za ribu i samo sa te glatke strane, sa druge strane je već primila neku blagu rđu. wok sam koristio možda 3 puta max, ako i toliko. i ta ploča je i bez seasoninga - jer je navodno došla pripremljena - sada savršeno glatka i ništa se ne lepi za nju (sam kad majstor popije previše za vreme pečenja pa zabrlja), dok je wok skoro pa kao ovaj LIDL tiganj odozgo, niđe veze.

pošto sam već smorio neću sada, ali ću jednom da vam pišem kako NISAM kupio le creuset cast iron tiganj za 300 dinara na buvljaku.

inače, pošto je on topic, samo da dodam da sam se prošle godine celo leto družio sa michelin-star cheficom koja je radila u našoj seoskoj taverni. pošto je rođena sestra jedne od najbližih drugarica koje imam u grčkoj bio sam slobodan da je nepojamno smaram za kuvanje po raznim osnovama ali najčešće za savete i preporuke.

meni su inače posuđe generalno a naročito tiganji postali opsesija pošto koliko god para da uložim u razne premazane (teflon, mermer, kamen, pičke materine) tiganje, obavezno to razjebem tokom jedne sezone. i onda sam pitao mariju da mi kaže tj preporuči tiganj. izgovorila je 2 reči: cast iron. ok, za pečenje je jasno ali šta za kuvanje raznih karija i jela srodne strukture (prvo izgrilovano povrće pa onda paradajz sok/sos), ona je ponovila: cast iron a ako se bojiš kontakta paradajza tj kiseline sa gvožđem, onda emajlirani cast iron. na kraju je dodala - ako umeš da kontrolišeš proces, može i emajlirani gvozdeni lim, a to je upravo ona serija metalca kojom sam se hvalio da sam uzeo sve sa police - "masiv". na moje pitanje: a inox? složila je 'meh' facu i rekla da ona ne voli ali razume zagovornike istog jer je čisto ako je pravi inox (ima neki broj koji se traži, da ne guglam sada). ali je ponovila da njoj hrana ima najbolji ukus baš iz gvožđa, ne čelika. mislim, možda (tj verovatno) preteruje ali ona je žena koja je zamenila astronomiju gastronomijom i ja kao matematičar po osnovnoj naobrazbi ne mogu da vam objasnim koliko to cenim i poštujem, za mene je ona totalna boginja iako ni izdaleka ne liči na tipičnu grčku kuharicu, žena izgleda kao sestra PJ harvey. mnogo je volim da ne kažem obožavam i na račun toga smo umeli opasno da se, pa ne baš posvađamo ali barem raziđemo po mišljenju o određenim jelima i rešenjima.

Edited 12 hours ago12 hr by Eleniko

45 minutes ago, bios said:

Aha vidim sad, postoje neke teorije da se u prošlosti u njima topilo olovo za neke svrhe. Mislim nije mi olovo problem sa ovim što ja imam, nego što mi žena već ronda za 20kg gvožđa u kuhinji koje samo ja koristim.

Ovo je multipraktik koji trenutno koristim za pizzu. Ja ga zagrejem prvo u rerni pa onda nabavim testo da se zapeče odozdo, što zahteva malo akrobatike plus deca moraju da se evakuišu.

A ovaj pizza cast od 15” merkam. Jbg dobar pizza kamen je $120-$130 a ovo ispod $50

Ako je samo površinski, a uglavnom jeste šaka soli plus voda i sunđer završavaju posao. I onda seasoning, recimo dva puta ponoviti postupak.

edit: sad vidim prethodni post da je stari tiganj u pitanju. Ako je malo dublja rđa može da se potopi sirće razblazeno sa vodom, ali ne predugo, do pola sata i nikako ne čisto sirće jer može da zezne površinu tiganja. I naravno nikad ne spremati hranu u zarđalom posuđu.

Ovaj gore okrugli za pizzu izgleda top. Kod mene je tava 31cm, duboka 5cm. Ima i poklopac pa je koristim za milion stvari. Ali kad pravim pizzu u njoj, samo stavim malo krupnijeg kukuruznog brasna na dno i preko stavim pizza tijesto. I tek onda grijem polako dok se ne ispece odozdo. Znaci, nema evakuacija ni opasnosti, sve je pod kontrolom. Kad je tijesto peceno odozdo, namazem paradajz sos, poredam mozzarellu i kojesta i ide pod grill na 5 minuta, na tajmer. Nijednom nije omanulo. Ispadne najblize ovim napuljskim pizzama koliko je moguce sa ovim nasim rernama. Napraviti tijesto je veci dio uspjeha, a tu sam neskromno, daddy.

Ja svoju zenu ne pitam za sudje. Ovdje samo ja kuham, to je moja domena i imam bvlizu 50kg livenog i carbon steel sudja koje koristim i u kuhinji i vani, na vatri. Meni je jedini problem prostor gdje da drzim ako kupim jos nesto.

10 minutes ago, Eleniko said:

inače, pošto je on topic, samo da dodam da sam se prošle godine celo leto družio sa michelin-star cheficom koja je radila u našoj seoskoj taverni. pošto je rođena sestra jedne od najbližih drugarica koje imam u grčkoj bio sam slobodan da je nepojamno smaram za kuvanje po raznim osnovama ali najčešće za savete i preporuke.

meni su inače posuđe generalno a naročito tiganji postali opsesija pošto koliko god para da uložim u razne premazane (teflon, mermer, kamen, pičke materine) tiganje, obavezno to razjebem tokom jedne sezone. i onda sam pitaju mariju da mi kaže tj preporuči tiganj. izgovorila je 2 reči: cast iron. ok, za pečenje je jasno ali šta za kuvanje raznih karija i jela srodne strukture (prvo izgrilovano povrće pa onda paradajz sok/sos), ona je ponovila: cast iron a ako se bojiš kontakta paradajza tj kiseline sa gvožđem, onda emajlirani cast iron. na kraju je dodala - ako umeš da kontrolišeš proces, može i emajlirani gvozdeni lim, a to je upravo ona serija metalca kojom sam se hvalio da sam uzeo sve sa police - "masiv". na moje pitanje: a inox? složila je 'meh' facu i rekla da ona ne voli ali razume zagovornike istog jer je čisto ako je pravi inox (ima neki broj koji se traži, da ne guglam sada). ali je ponovila da njoj hrana ima najbolji ukus baš iz gvožđa, ne čelika. mislim, možda (tj verovatno) preteruje ali ona je žena koja je zamenila astronomiju gastronomijom i ja kao matematičar po osnovnoj naobrazbi ne mogu da vam objasnim koliko to cenim i poštujem, za mene je ona totalna boginja iako ni izdaleka ne liči na tipičnu grčku kuharicu, žena izgleda kao sestra PJ harvey. mnogo je volim da ne kažem obožavam i na račun toga smo umeli opasno da se, pa ne baš posvađamo ali barem raziđemo po mišljenju o određenim jelima i rešenjima.

Ja kuham hobisticki jedno 30 godina i davno sam batalio teflone i ta sranja. Cast iron i carbon steel su majka za sve. Imam i emjlirani cast iron za kisele stvari, pokriven sam sa svih strana. Mada, ne smeta blaza kiselina, recimo paradajz, ako se nece bas satima krckati ako je dobar seasoning.

I obicno to sudje traje dozivotno, jednom kad kupis, to je to. Djeca dobiju u naslijedstvo.

43 minutes ago, Pixisis said:

Nije stari u smislu antikviteta, samo je kupljen davno i nikad nije korišćen. Ja sam ga kupila, pa zaboravila na njega (nešto poput mašine za kobasice). Nije bio skladišten u nekim lošim uslovima, niti bilo šta poput toga.

Moja je zebnja da ta rđa nije poput budji. Jednom kad se pojavi, možeš da je čistiš koliko hoćeš, uvek će izbijati. Jer problem nije površinski, a čišćenje samo toliko pruža.

Objasnio je kolega Bios kako da ocistis i onda mora seasoning. Znaci ostruzes rdju, operes, posusis i onda namazes uljem, svinjskom masti ali svuda i onda svu tu masnocu obrises koliko moze. Najbolje nekom krpom, radije nego papirom. Onda je okrenes naopako i peces u rernu neko vrijeme, par sati mozda i onda ugasi rernu i ostavi tavu unutra da se ohladi. Znaci najbolje uvece, pred spavanje. Ponovi to par puta i imaces seasoned, non-stick tavu koja ce ti oplemeniti svako jelo. Treba se malo upoznati sa sta ide, sta ne ide ali generalno je prilicno lako za odrzavanje.

Hvala svima, ispoštovaću tu proceduru. Valjda neću da bacim kašiku od nekih teških i lakih metala

Seasoning je vrlo tanki sloj masnoce koja se polimerizuje preko metala, tako da hrana i nema dodir sa metalom. Cast iron je dobar jer dobro drzi temperaturu, kad se jednom zagrije, tesko se hladi. Gledaj ovako; kad na zagrijanu tanku tavu ubacis komad mesa koji je relativno hladan, tu temperatura tave odmah padne i to utice na kvalitet finalnog proizvoda. Cast iron ima masu i temperatura nema te flaktuacije.

Da, da to je jasno.

Znam sve prednosti, nego mi uvek bilo mrsko da ga koristim jer je pretežak.

1 hour ago, Eleniko said:

ako je pravi inox (ima neki broj koji se traži, da ne guglam sada).

18/10 ili eventualno 18/8 koji je isto što i 304. Drugi broj (8 i 10) predstavlja procenat nikla i što ne veći, posuđe je kvalitetnije. Odnosno kiselo otporno tako da ne reaguje u dodiru sa hranom.

Ako se uzme neka ZEPTER varijanta ili Williams-Sonoma tu sigurno nema greške. Čak je i Metalac solidna, a jeftinija varijanta. Meni je super inox za krčkanje soseva, ali i za recimo gulaš ili dinstanje mesa.

Ima polupouzdan trik za procenu kvaliteta inoxa. Ako hvata magnet sigurno je trash, ako ne hvata onda ima šanse da valja.

@Seabass pitao bih te za tipove oko testa, ali na žalost nemam vremena da se zezam oko toga. Nekad sam bio vešt da napravim testo sa svežim kvascem kojeg sada nemam u ponudi. Srećom imam u marketu koji je lokalni pandan Whole Foods da uzmem smrznuti pizza dough, skroz dobar.