Razna pitanja

[Dr Arslanagić]

da li se u banci mogu razmeniti novcanice funti van opticaja?

 

Ne može, a ne može svuda ni u Britaniji.

[čekmeže]

Zapravo, dali su mi jos u menjacnici tu informaciju ("moze ali u engleskoj"), a na vebu boe ima i procedura: popuni se formular, priloze brojevi deviznog racuna i salje se postom - oni onda uplate.

 

Kapiram da ima dobru sansu da upali, ali opet mi nekako nerealno izgleda. Sta vi mislite?

 

Svestan sam da to nije obican papir kao sto je to sa drugim starim novcem, ali je opet novac van opticaja pa ne znam da li smem da ponudim preko neta da mi to kupi neko ko tipa ide u uk...ili je to glupa ideja ne znam

 

Pogledacu i taj sajt ali mislim da nema poente jer vec boe radi sta treba

Kolko ti menjaš, milion funti?

[đorđe geprat]

u jutrošnjem programu RTS gostovao je čovek iz ministarstva finansija. tema je bila "zakon o proceniteljima". saznajem da 

- je zakon u fazi nacrta pred javnu raspravu.

- da bi trebalo da bude usvojen do kraja godine

- da je predviđeno licenciranje ovlašćenih za davanje procene vrednosti

- da procenitelji neće biti državni službenici nego preduzetnici

- da je predviđeno da imaju svoje druženje/komoru/savez (nešto poput notara) sa ovlašćenjem izricanja predloga disciplinskih mera

- da će procenu vrednosti nekretnina zbog oporezivanja i dalje vršiti ministarstvo fnansija.

 

pitanje voditeljke o tome šta građanstvo dobija ovim ostalo je zakamuflirano u opštim, načelnim frazama.

gospođa geprat misli da će se ovlašćenim agencijama nametnuti procenitelj (a čije mišljenje neće biti uvaženo kod oporezivanja)

ja mislim da je ovo skroz nepotrebno. vi?

[Frank Pembleton]

Procenitelji čega?

 

 

poslato sa WC šolje by BVK

[đorđe geprat]

vrednosti. ovi su pričali uglavnom o nekretninama. u stilu da prodavac stana pozove procenitelja da mu kaže koliko stan vredi. i, naglasio je da će poreska uprava minstarstva i dlje procenjivati vrednost nekretnine kod određivanja godišnjeg poreza. 

[Frank Pembleton]

vrednosti. ovi su pričali uglavnom o nekretninama. u stilu da prodavac stana pozove procenitelja da mu kaže koliko stan vredi. i, naglasio je da će poreska uprava minstarstva i dlje procenjivati vrednost nekretnine kod određivanja godišnjeg poreza. 

Boze svasta...Pa moj stan je vredeo onoliko koliko je neko bio spreman da plati za njega.A u pocetnim radnjama razgovor sa agentom "za koliko bi mogao da ode..."

Ne vidim svrhu ....

[SNARC]

Da nece mozda stan koji mozes da utopis za 50 soma da procene na 150 i da na konto toga odrede porez na nekretninu ?

Sjajan nacin za dopunu budzeta.

[đorđe geprat]

rekao je da oporezivanje ostaje u nadležnosti ministarstva.

 

možda ima smisla ako banke i ostali slični budu u obavezi da njih, licencirane, angažuju kod davanja kredita. ili, kod prinudne naplate. drugo je bez veze. ja tražim onoliko, ti nudiš toliko, nađemo se negde. a za start pogađanja, čitaju se oglasi.

 

EDIT: link,

ovo je nacrt: link

Edited November 1, 2015 by djordje geprat

[Frank Pembleton]

Po ovome sto preletoh , nominalno cilja se bankarski sektor....

II. РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА

У Србији не постоји ниједан закон којим се уређује професија проценитеља
вредности непокретности.
Основни разлози који су определили предлагача да приступи изради овог закона су:
1) Усклађивање са захтевима ЕУ Директиве о хипотекарним кредитима. Србија је у
јануару 2015. године почела преговоре о приступању Европској Унији, што подразумева
успешно затварање свих 35 појединачних поглавља о којима се преговара. Поглавље 9
(Финансијске услуге) обухвата поштовање Директиве 2014/17/ЕУ о уговорима о
потрошачким кредитима који се односе на стамбене некретнине и о измени директива
2008/48/ЕЗ и 2013/36/ЕУ и Уредбе (ЕУ) бр. 1093/2010 („Директиве о хипотекарним
кредитима”, ДХК).
Директивом о хипотекарним кредитима се јасно утврђује одговорност сваке државе
да изради поуздане националне стандарде и да обезбеди стручност и одговарајуће образовање
проценитеља. Ова директива је резултат напора Европске комисије да створи унифицирана
правила везано за тржиште некретнина, имајући у виду последњу финансијску кризу и
губитак поверења у финансијски сектор.
2) Одржавање финансијске стабилности и избегавање системског ризика. Тачност
процене вредности непокретне имовине представља значајан елемент финансијске
стабилности банкарског система. Банке су непосредно изложене ризику промене вредности
имовине која служи као основни облик обезбеђења пласмана банака у Републици Србији (у
даљем тексту: Србија). Непрецизна процена вредности колатерала може да доведе до
моралног хазарда при процени вредности, тенденције да се колатерал прецени, али и до
настанка озбиљног системског ризика. Прецењен колатерал доводи до већег губитка у случају
доцње клијента. До таквог већег губитка долази у ситуацији нижих резервација за процењене
губитке и степена капитализације банке нижег од потребног него што би то био случај да је
вредност колатерала процењена тачно. Тиме се повећава ризик са којим се суочава банка,
системски ризик и потенцијални фискални трошак у случају „спасавања“ банака.
Иако је банкарски сектор у Србији високо капитализован, висок и растући ниво
проблематичних кредита негативно се одражава на билансе банака и представља главни
проблем у банкарском сектору. Показало се да је недовољно регулисана област процене
вредности колатерала условила, у великом броју случајева, прецењивање вредности и знатне
разлике у вредности колатерала у поступку извршења хипотеке. Највећи проблеми
установљени су код процене вредности непокретности, те је због тога потребно унапредити
регулативу која се односи на проценитеље вредности непокретности, са циљем јачања
стручности, кредибилитета и интегритета професије.
Поред наведеног, акумулирање проблематичних кредита у билансима банака
негативно утиче на кредитну активност банака, а самим тим и на привредну активност, пре
свега због смањења доступности потенцијалних извора финансирања, како за привредна
друштва тако и за становништво.
3) Побољшање приступа финансијама и повећан развој привредне активности.
Анализа стања у области приступа изворима финансирања коју је спровео УСАИД
БЕП указују на то да је потребно унапредити услуге процене вредности непокретне имовине
у Србији. Уочљив је недостатак струковних стандарда за процену вредности непокретности,
што доприноси прекомерној колатерализацији и онемогућава малим и средњим предузећима
(у даљем тексту: МСП) да се задуже чак и када поседују имовину која може да послужи као
обезбеђење. Тако око 65 одсто МСП у Србији сматра да висина средстава обезбеђења кредита
не одговара њиховим потребама, а скоро 50 одсто МСП наводи да им није једноставно да
испуне захтеве банака у погледу средстава обезбеђења.
Са друге стране, непоуздана процена вредности средстава обезбеђења доводи банку у
ситуацију да не може реално да обрачуна износ губитка у случају доцње. Последично:
а) Банке непрецизно процењену вредност колатерала препозна као неприхватљив
ризик. У погледу способности банке да апсорбује кредитни ризик, непоуздана процена
вредности средства обезбеђења банци не може да послужи за снижење кредитног ризика, јер
банка можда неће бити у стању да реално обрачуна износ губитка у случају доцње
зајмопримца. Код такве процене кредитног ризика често се дешава да кредитни рејтинг
потенцијалног зајмопримца буде процењен као неприхватљив, те да тражени кредит не буде
одобрен. Ово има посредан утицај на отежан приступ изворима финансирања и раст
привредне активности.
б) Банка прихвата клијенте, али уз нижи кредитни рејтинг и одобравају кредите уз
више каматне стопе. Више каматне стопе одбијају потенцијалне клијенте, чиме се ограничава
приступ изворима финансирања. Осим тога, више каматне стопе повећавају вероватноћу да
ће ти кредити постати ненаплативи. Тиме се потенцијално смањује БДП, а истовремено
повећава ризик са којима се суочавају банке и финансијски систем у целини. Оваква
ситуација може да представља опасност и по стабилност јавних финансија ако се дође у
ситуацију да се новац пореских обвезника мора користити у сврху решавања проблема
банкарског система.
в) Банка може одобрити кредит, али уз конзервативнији loan-to-value (ЛТВ) рацио.
Банка тако остварује прекомерну колатерализацију као добро познат метод смањења
изложености ризику, али смањује укупан износ кредита доступан уз одређено средство
обезбеђења, чиме се ограничава приступ изворима финансирања и смањује потенцијални
БДП.
4) Развој професије проценитеља са циљем јачања стручности и кредибилитета
професије.
Већина стручњака и предузећа који користе услуге проценитеља имају сличан став у
погледу тога у којој је мери процена колатерала у Србији непоуздана. Иако различити актери
утицај овог проблема могу посматрати са различитих страна и на међусобно супротстављене
начине, сви ипак указују на исте основне тешкоће: поступак именовања није адекватан, јер
иако проценитељи морају да испуне законске и струковне услове, правила су исувише лабава,
па је стога већина проценитеља не поседује адекватна знања (нпр. инжењери грађевинске
струке не познају економију и финансије, а економисти немају знање из области грађевине, и
сл.); не постоји обавезно стално стручно усавршавање; нема опште прихваћених струковних
стандарда; не постоји регулаторно тело одговорно за санкционисање непрофесионалног и
неетичког поступања; нема стандардизоване методологије процене вредности

 

 

Eto posla za odabrane....

[puella]

Ne znam gde da stavim pitanje o porezu pa pretpostavljam da je ove pravo mesto.

 

NIS i Aerodrom su mi uplatili dividende za one besplatne akcije koje su svi dobili. Od NIS-a sam dobila oko 190 dinara od aerodroma oko 50-ak. Nisam ni znala da su mi uplatili vec su se pare samo pojavile na bankovnom racunu. Da nisam gledala promene na tekucem ne bih ni znala.

 

E sad, da li treba da platim porez na ovo (muz me naplasio da moram da idem sad u poresku, podnosim prijavu...) ili je porez vec naplacen?

 

Mislim ako zbog 200 dindzi moram da izgubim ceo dan u akanju sa poreskom, dzaba ti dividende.

 

S druge strane, posto je veliki broj ljudi dobio ove akcije valjda bi neko nesto rekao o obavezama al nije iskuljeceno i da jesu a da me je informacija mimoisla.

[levi]

Skinut je porez

 

http://www.belex.rs/data/2015/08/00095983.pdf

 

 

Износи  дивиденди  биће  умањени  за одговарајуће  износе  пореза  по  одбитку које  је  Друштво  дужно  да  обрачуна, обустави и уплати за акционаре Друштва у  моменту  исплате  дивиденди,  а  ускладу са важећим пореским прописима.

 

 

 

[levi]

Nego, pošto su banke upadljivo nezainteresovane za štednju, tu je država Srbija. Ovo bi moglo da ne bude loše

 

http://www.belex.rs/o_berzi/vesti/60684

http://www.belex.rs/data/2015/11/00096678.pdf

 

Svaka čast Vučiću i Siniši Krneti

[puella]

Hvala!

 

Vec sam mislila da okoncam svoju akcionarsku karijeru :)

 

Skinut je porez

 

http://www.belex.rs/data/2015/08/00095983.pdf

[MayDay]

Ja sam upravo otkrila na svom portalu na sajtu banke da ja imam neke silne nerealizovane cekove i shvatam da su to neki iz doba pre nove ere. Pojma nemam gde su ti cekovi, selila sam se osamsto puta otada. Je l mogu ja da odem u banku i da kazem da sam ih izgubila i da ih oni poniste iako ih nemam fizicki kod sebe? 

[Tresko]

Ne mogu da ponište tako čekove. Moraš da u vanparničnom postupku pred sudom tražiš da sud donese rešenje o amortizaciji čekova. Tek sa tim rešenjem banka može da te čekove registruje kao poništene i nevažeće.