Jump to content
korindjar

Razna pitanja

Recommended Posts

Lale Gator
hvala. ako ti dinari ponovo uđu u promet onda smo u začaranom krugu, mislim. opet posluže za kupovinu evra. ja sam mislio da ostaju u sefu poput evra koji su prodati. laik sam za te stvari. hvala još jednom.
pa logično je, narodna banka kontroliše kolika je masa domaće valute koja je u opticaju... dakle - po potrebi ubrizgava ili povlači dinare sa tržišta

Share this post


Link to post
Dionysos
jel ima neko e-knjige o Baselu II?
e-mule ti je zakon za te stvari, a možeš pogledati i na Scribd, evo jedan

Share this post


Link to post
Schmeling
Mene interesuje kako je moguce da Svet sam sebi duguje $ 54,610,000,000,000 :huh:
Pera duguje Miki 80 dinara, Mika Djuri 150, a Djura Bori 200. Ukupan dug je 430 dinara.

Share this post


Link to post
ZerrorR
Pera duguje Miki 80 dinara, Mika Djuri 150, a Djura Bori 200. Ukupan dug je 430 dinara.
Ajde da se raskusuramo, ali na jednostavnijem primeruPera duguje Miki 50 dinara, Mika Djuri 50, Djura Bori 50, Bora Peri isto 50. Ukupan dug je 200 din... Ili "potencijalna" nula?edit: potencijal Edited by ZerrorR

Share this post


Link to post
Lale Gator

Problem je što u ovoj tabeli nema tog raskusurivanja, svako duguje svakom, troši se više nego što se ima, eto ti razloga zašto je globalna finansijska kriza iliti zašto smo tu gde jesmo.

Share this post


Link to post
*edited by mod

Za jedno dva meseca idem u USofA na godinu dana pa me zanima preporuka ekonomski iskusnijih forumasa u vezi toga koju kreditnu karticu da ovde izvadim a da mogu tamo da je trosim bez nekih velikih dodatnih troskova.Ako uopste ima razlike u uzimanju npr. american express ovde i tamo posto nebih bas da nosim sve u keshu odavde.

Share this post


Link to post
hazard

Uzmi Visa karticu (samo nemoj da uzmes neke od onih koji ti ogranicavaju kupovinu u inostranstvu). VISA se skoro svugde prima, AMEX i MasterCard redje. Takodje, ako imas bankovnu karticu (onu za bankomat, tj.) na kojoj pozadi pise "PLUS" (ovaj simbol) moci ces da skidas kes u principu sa svakog bankomata. Koliko ce te kostati ta usluga proveri u banci...od dolar i po do 3 dolara (zavisno od bankomata u SAD) + provizija tvoje banke + provizija za konverziju valute (ukoliko naravno nemas devizni racun u USD).

Edited by hazard

Share this post


Link to post
korindjar

Yo! Uskoro mi sledi pisanje gomile formula i word bi mi uzeo previse vremena. Da li moze neki savet za neki bolji tool za pisanje formula?

Share this post


Link to post
MayDay
:lol: to je pitanje za nauku a ne e&f.ako odvojis jedan dan da savladas LaTeX (srblji citaju kao lateh da ne bude zabune) onda to mnogo brzo ide i ceo tekst u tome pises i na kraju ispadne onako 1 lep .pdf dokument.

Share this post


Link to post
korindjar

postavio sam paralelno i tamo :)videcemo za taj lateks

Share this post


Link to post
Razzmatazz

Ne razumem se u makroekonomsku politiku i te zajebancije na nivou države, ali ne razumem zašto postoji uopšte kategorija budžetskog deficita i kako se to zakonski reguliše (visina, regulacija on-the-fly itd). Nekako mi je suviše "flimsy" postavka "valjda ćemo u doku godine naći sredstva za pokrivanje te rupe", pošto se sredstva počinju trošiti odmah.

Edited by Razzmatazz

Share this post


Link to post
MayDay
Ne razumem se u makroekonomsku politiku i te zajebancije na nivou države, ali ne razumem zašto postoji uopšte kategorija budžetskog deficita i kako se to zakonski reguliše (visina, regulacija on-the-fly itd). Nekako mi je suviše "flimsy" postavka "valjda ćemo u doku godine naći sredstva za pokrivanje te rupe", pošto se sredstva počinju trošiti odmah.
Joj Bato, daj malo preciznije.Inace, naprave se projekcije budzetskih prihoda (tako sto se odrede porezi, carine, takse, ocekivani prihodi od privatizacije, itd.) dok je rashodna strana manje-vise unapred poznata, tj. utvrdjena od strane ministarstva finansija. Ako je drzava odlucila da vise potrosi nego sto prihoduje (ako je projektovan deficit) to znaci da, ako ne dodje do iznenadnih priliva (recimo neukalkulisani rast privrednih aktivnosti kod koga je svaka transakcija prakticno izvor poreskih prihoda ili iznenadna privatizacija necega velikog), drzava mora da se zaduzi direktno kod 'dobavljaca' (npr, drzava cesto duguje gradjevinskim firmama koje grade puteve, duguje neke plate budzetskim korisnicima ili jednostavno umesto novca izda drzavnu obveznicu) ili da se obrati EBRD-u recimo za zajam.

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...