Sudbine

[čekmeže]

Aristides de Sousa Mendes (Anđeo iz Bordoa) portugalski diplomata iz aristokratske porodice. Drugi svetski rat ga je zatekao na mestu konzula u Bordou. U junu 1940. tokom sloma Francuske nedelju dana fanatično radio na izdavanju portugalskih viza za izbeglice iz Francuske. Računa se da je na ovaj način spasao oko 30.000,00 ljudi od toga oko 10.000,00 Jevreja. Danonoćno je radio uz pomoć svoja dva sina i jednog rabina. Vize su bile besplatne i izdavane su na običnom papiru. Mendeš ih je delio ljudima u Bordou, takođe je obilazio i druge konzulate i granične prelaze koje su zakrčile hiljade izbeglica. Izdavanjem viza bez prethodnog odobrenja Lisabona, a pogotovu Jevrejima Mendeš je direktno prekršio pravila Salazarove administracije. Zbog ovoga je hitno vraćen u Portugaliju i razrešen dužnosti. On i njegova porodica su izopšteni, posao nisu mogli naći a uskraćeno mu je i pravo na penziju. Deca (njih 14) nisu mogli ni da se školuju ni da rade pa su uz pomoć jevrejskih organizacija otišla u beli svet. Mendeš je preživeo infarkt 1945. Umro je 1954. u franjevačkoj bolnici u potpunoj bedi, nije imao ni odelo pa je sahranjen u franjevačkoj tunici.

[woodooinstalater]

Aristides de Sousa Mendes (Anđeo iz Bordoa)

[nautilus]

Kyoungjong Yang gradjanin svijetaYang je rodjen u martu 1920 u gradu Shin Euijoo tada dijelu Japanskog carstva a danas Narodne Republike Koreje. Sa 18 godina je mobilisan u Carsku japansku armiju i poslat u Mandzukuo da se bori za zemlju izlazeceg sunca. U svojoj prvoj borbi u Unutrasnjoj Mongoliji protiv trupa marsala Zukova pao je u zarobljenistvo. Gulazima se nije odusevio ali se odusevio idejom svjetskog socijalizma i nakon napada nacisticke Njemacke na Sovjetski savez prikljucio se Crvenoj armiji. U njemacko zarobljenistvo je pao 1943 negdje u Ukrajini, najvjerovatnije kod Harkova. Uopste se nije odusevio koncentracionim logorima i prinudnim radom pa se vrlo brzo odusevio nacizmom i visom rasom. Prikljucio se Wafen SSu da brani Rajh od Velike Jevrejsko Komunisticko Bankarske zavjere na plazama Francuske. Zarobljen je u svojoj prvoj borbi u Normandiji. Obavjestajci koji su ga ispitivali nisu mogli da ustanove kojim on jezikom govori a sigurno nisu mogli povjerovati u njegovu pricu. Yanga nije odusevila ni posljeratna Engleska, Cercil, Idn i slicna buranija pa se odselio u Ameriku. Niko ga vise nije zarobio.Umro je u Ilinoju 1992 a da svoju pricu nije ispricao svojoj djeci.

[woodooinstalater]

VIIVidim bojišta zemlje ? po njima raste trava, cvijeće i žito,vidim puteljke starih i novodobnih istraživača.Vidim bezimena zdanja, dične poruke o neznanim zgodama i junacima, zapisezemlje.Vidim mjesta saga,vidim borove i jele rastrgane sjevernim olujama,vidim granitne oblutke i klisure, vidim zelene livade i jezera,vidim grobne mogile skandinavskih ratnika,vidim ih s kamenjem na visini, kamo ih je popeo rub nemirnog oceana da bi seduhovi pokojnika, kada im dojadi mir u njihovom grobu, mogli ustati krozhumke i zagledati na burne valove i osvježiti se olujama, neizmjernošću,slobodom, kretanjem.Vidim stepe Azije, vidim kurgane Mongolije, vidim šatore Kalmuka i Baškira,vidim nomadska plemena sa stadima volova i krava,vidim visoravni izbrazdane jarugama, vidim džungle i pustare,vidim devu, divlju bedeviju, droplju, debelorepu ovcu, antilopu i vuka jamara.Vidim visočine Abesinije,vidim stada koza gdje brste, i vidim smokvu, tamarind, datulju, i vidim poljapšenice tef21, polja zelena i zlatna.Vidim brazilskoga vaquera,vidim Bolivijca dok se penje na brdo Sorata,vidim Wacha kako prelazi preko polja, vidim neuporedivoga jahača s lasom okomiške,vidim kako preko pampa love divlju stoku radi njenih koža.VIIIVidim krajeve snijega i leda,vidim oštrookoga Samojeda i Finca;vidim tuljanara u čamcu kako usmjeruje svoje koplje;vidim Sibirca na svojim laganim saonama, vučenim od pasa,vidim lovce pliskavica, vidim kitolovne posade južnoga Pacifika i sjevernogAtlantika,vidim klisure, ledenjake, bujice, doline švicarske ? bilježim duge zime i potpunuosamljenost.IXVidim gradove zemlje i pripravno postajem njihovim pripadnikom,ja postajem čisti Parižanin,ja sam stanovnik Beča, Petrograda, Berlina, Carigrada,ja sam iz Adelaide, Sidneya, Melbournea,ja sam iz Londona, Manchestera, Bristola, Edinburgha, Limericka,ja sam iz Madrida, Cadiza, Barcelone, Oporta, Lyona, Bruxellesa, Berna,Frankfurta, Stuttgarta, Torina, Firenze,ja pripadam u Moskvu, u Krakow, u Varšavu ili prema sjeveru u Kristijaniju iliStockholm, ili u Irkutsk u Sibiru ili u neku ulicu na Islandu,ja silazim na sve gradove i opet se od njih dižem.XJa vidim paru što hlapi iz neistraženih zemalja,vidim divljač ambleme, luk i strijelu, otrovani iver, fetiš i obi23.Vidim afričke i azijske gradove,vidim Alžir, Tripolis, Dernu, Mogador, Timbuktu, Monroviju,vidim vrevu naroda u Pekingu, Kvantungu, Benaresu, Delhiju, Kalkuti, Tokiju,vidim liberijskoga Crnca iz plemena Kru u njegovoj kolibi, a Dahomca iAšamtija u svojim kolibama,vidim Turčina gdje puši opijum u Halepu,vidim slikovitu svjetinu na velikim sajmovima u Kivi i u Heratu,vidim Teheran, vidim Maskat i Medinu, te pješčane pustinje menu njima,vidim karavane kako se mučno vuku naprijed,vidim Egipat i Egipćane, vidim piramide i obeliske,gledam na urezane povijesne doganaje, zapise o osvajačkim kraljevima idinastijama usječene u ploče pješčanika ili u gromade granita;vidim u Memfisu podzemlja koja čuvaju balzamirane mumije, ovijene u lanenepovoje, na pokoju već mnogo stoljeća,gledam paloga Tebanca izbuljenih očiju, s na stranu pognutim vratom i rukamaprekriženim na grudima.Vidim sve sebre zemlje gdje se muče;vidim sve utamničenike u tamnicama,vidim betežna ljudska tjelesa zemlje,slijepca, gluhonijemoga, glupake, grbavce, lunake,gusare, lupeže, izdajice, ubojice, zarobitelje zemlje, nemoćnu djecu, nemoćne starce i starice.Vidim posvuda muško i žensko,vidim vedru bratovštinu filozofa,vidim likotvornost mojega roda,vidim uspjehe uzdržljivosti i radinosti mojega roda,vidim staleže, boje, oblike poludivljaštva i obrazovanosti, idem menu njima,miješam se sa svima bez razlikei ja pozdravljam sve stanovnike zemlje.Walt Whitman, Vlati trave (Prepev: Tin Ujevic)

[nautilus]

Zikan (Жиган na ruskom)Ne zna se ni kada je rodjen ni gdje. O njegovom postojanju govore samo svjedocenja vojnika koji se zaklinju da je postojao i vojni zurnali iz Staljingradske bitke i jedan jedini podatak. Zikan je bio snajperista koji je do 20. novembra 1942. u Staljingradu likvidirao 224 njemacka vojnika. Nije uslikan i njegov lik se ne zna. Pretpostavlja se da nije bio dovoljno fotogenican za vojne zurnale ili da je bio pripadnik nekog malog manjinskog naroda i da se nije mogao pohvaliti slavenskom ljepotom. Zikan je bio strah i trepet za vojnike Vermahta u Staljingradu u jesen 1942. A onda, nakon 20. novembra zurnali su prestali pisati o njemu. Pojavili su se novi heroji. Od svih jedinica Crvene armije snajperisti su imali najtragicniju statistiku. Tek je svaki cetvrti prezivio rat.

[woodooinstalater]

[woodooinstalater]

[bradilko]

Kyoungjong Yang gradjanin svijetaYang je rodjen u martu 1920 u gradu Shin Euijoo tada dijelu Japanskog carstva a danas Narodne Republike Koreje. Sa 18 godina je mobilisan u Carsku japansku armiju i poslat u Mandzukuo da se bori za zemlju izlazeceg sunca. U svojoj prvoj borbi u Unutrasnjoj Mongoliji protiv trupa marsala Zukova pao je u zarobljenistvo. Gulazima se nije odusevio ali se odusevio idejom svjetskog socijalizma i nakon napada nacisticke Njemacke na Sovjetski savez prikljucio se Crvenoj armiji. U njemacko zarobljenistvo je pao 1943 negdje u Ukrajini, najvjerovatnije kod Harkova. Uopste se nije odusevio koncentracionim logorima i prinudnim radom pa se vrlo brzo odusevio nacizmom i visom rasom. Prikljucio se Wafen SSu da brani Rajh od Velike Jevrejsko Komunisticko Bankarske zavjere na plazama Francuske. Zarobljen je u svojoj prvoj borbi u Normandiji. Obavjestajci koji su ga ispitivali nisu mogli da ustanove kojim on jezikom govori a sigurno nisu mogli povjerovati u njegovu pricu. Yanga nije odusevila ni posljeratna Engleska, Cercil, Idn i slicna buranija pa se odselio u Ameriku. Niko ga vise nije zarobio.Umro je u Ilinoju 1992 a da svoju pricu nije ispricao svojoj djeci.

Kakav CV!!!

[bradilko]

Aristides de Sousa Mendes (Anđeo iz Bordoa) portugalski diplomata iz aristokratske porodice. Drugi svetski rat ga je zatekao na mestu konzula u Bordou. U junu 1940. tokom sloma Francuske nedelju dana fanatično radio na izdavanju portugalskih viza za izbeglice iz Francuske. Računa se da je na ovaj način spasao oko 30.000,00 ljudi od toga oko 10.000,00 Jevreja. Danonoćno je radio uz pomoć svoja dva sina i jednog rabina. Vize su bile besplatne i izdavane su na običnom papiru. Mendeš ih je delio ljudima u Bordou, takođe je obilazio i druge konzulate i granične prelaze koje su zakrčile hiljade izbeglica. Izdavanjem viza bez prethodnog odobrenja Lisabona, a pogotovu Jevrejima Mendeš je direktno prekršio pravila Salazarove administracije. Zbog ovoga je hitno vraćen u Portugaliju i razrešen dužnosti. On i njegova porodica su izopšteni, posao nisu mogli naći a uskraćeno mu je i pravo na penziju. Deca (njih 14) nisu mogli ni da se školuju ni da rade pa su uz pomoć jevrejskih organizacija otišla u beli svet. Mendeš je preživeo infarkt 1945. Umro je 1954. u franjevačkoj bolnici u potpunoj bedi, nije imao ni odelo pa je sahranjen u franjevačkoj tunici.

Hvala ti sto si me podsetio !Najteza vremena radjaju ljude!

[cedo]

Hvala ti sto si me podsetio !Najteza vremena radjaju ljude!

Istina.A Boga mi i neljudi izmile ispod svakog kamena.

[bradilko]

Istina.A Boga mi i neljudi izmile ispod svakog kamena.

Naravno.U dobrom se ne ponesi...

[le petit nicolas]

valjda 1522. na lopudu se, u porodici trgovaca-brodovlasnika, rodio miho pracat.ziveo je s razlicitim talijanskim i latinskim verzijama imena. ponekad, cak, kao: michele di paol prazatouich.jos zivi prica da je jednom posmatrao gustera koji se penje uz zid. guster je dvaput pao, a treceg puta se uspeo.savremeni dokumenti kazuju da je:1540. bio škrivan na brodu svog strica.1549. imenovan za patrona stricevog broda “gospa od šunja”.deo medjuvremena proveo je kao (za)rob(ljenik) kara mustafe, gusara cija je firma imala sediste u stambolu, a terensku ispostavu u valoni.off: i danas se iz bara za jonska ostrva (bezbedno) jedri prelaskom jadrana, do otranta, pa dijagonalno nazad.off off1552. osigurava, sada svoju, “gospu od šunja”.imao je dva neuspela (kakav eufemizam za bankrotstvo!) putovanja, na trecem se obogatio.umro je u (valjda) osamdesetpetoj godini, bogat i postovan.ulje frana simunovica iz 1941, radjeno prema spomeniku.pored šugamana (navodno) karla V koji se cuva u zupnom uredu na lopudu, po kojem cete ga najlakse izguglati, miho pracat je ostavio vise nekretnina i pokretnina. malim delom ostavstine obezbedio je svoju zenu, a ostalo je otislo u dobrotvorne svrhe i “za otkup suzanjskog roblja grada i okolice”.jedini pucanin kojem je vlastela podigla spomenik. mnogi misle da ga je zasluzio svojim dobrim delima. istina je da je republika podigla spomenik ljudskoj istrajnosti. danas u dubrovniku ima pod svojim imenom: spomenik (premesten u pomorski muzej), ulicu i marinu.poz

Edited March 15, 2009 by le petit nicolas

[woodooinstalater]

[Schmeling]

Pod 1.: trolujete. I jedan i drugi.Pod 2.: citatima se moze dokazati ama bas sve.Da ne duljim: em sam rekao da je Galipolje bila zamisao ciji neuspeh vise proistice iz kilavog sprovodjenja nego iz same zamisli. To sto se ministru mornarice najvece pomorske sile svog vremena spocitava odlazak u Fladndriju za komandanta pesadijskog bataljona moze da se cita i na drugi nacin: od poslanika i ministra koji to vise nije moglo se ocekivati da ode i za direktora ili clana upravnog odbora neke fabrike municije recimo. Jer, covek o kome je rec je imao veza za toliko. Pa se, bice, radi o odgovornosti i shvatanju duznosti na jedan nacin koji je ponegde jos uvek ? nepoznat. Biti kriv za smrt 400,000 ljudi ozbiljna je optuzba. Samo, istovremeno su na Zapadnom frontu neki drugi generali satirali po 600,000 ljudi u par nedelja. A da nisu smenjivani. Cercil je barem naucio svoju lekciju: jeste Galipolje kostalo Imperiju 400,000 zivota, ali je zato ceo 2. Svetski rat kostao manje. U zivotima. Dakle, zlo je kad neko ne zna, a uciti se ne da.Sto se poredjenja sa Merkelovom, Busom i ostalima tice ? ne razumem: iskoristiti svaku priliku da bi se oplelo po njima nije neki poduhvat. A ovaj topik nije ni mesto. Obaska sto se time nista ne dokazuje.Sto se Schmelinga tice: jeste taj zlocinac napisao i/ili rekao sve sto navodis. I vise od toga. Ali je taj zlocinac umeo da sedne u avion i odleti u taj isti komunizam ne bi li se dogovorio kako da se sto efikasnije satre nacizam u kome bi radije ziveo nego u komunizmu. I ? konacno ? kao dokaz da se ekstremizmi i sa jedne i sa druge strane susrecu, bas zato sto su ekstremizmi ? falilo je samo da mu obojica prebacite pogresan izbor: to sto se opredelio za Tita, a ne za Drazu. I da krenete sa uobicajenim tiradama na racun podmuklog Albiona?. Toliko daleko da idete niste smeli.Tako da, kada se sve sabere i oduzme, ostaje ono sto je glavni zlocin politicara pa i drzavnika: briga pre svega o interesima sopstvene zemlje. To sto ce, pri tom, da strada neka druga zemlja trebalo bi da bude briga politicara te druge zemlje. Osim ako oni nemaju pametnija i isplativija posla. Kao sto je ostajanje na vlasti po svaku cenu, na primer. @ Shmeling, extra: citati koje navodis su OK ? odaju respektivno poznavanje lika i dela Vinstona Spensera Cercila. Ali, da se kladimo: mozes, randomly, da nadjes i citate istog koji govore tacno suprotno od ovih koje si naveo. Zakljucak: politicare ne treba shvatati preozbiljno.A proglasavati ih za zlocince jos manje. Logikom primenjenog sentimentalnog humanizma i takozvane ciste nauke, i Atilu Hunskog bismo trebali da vidimo ? u Hagu. O Dzingis Kanu ? ne smem ni da pomislim.Dakle: svakom svoje vreme, svoje delovanje i svoja savest. Ocene nemaju nikakvog smisla. Kada se daju sa visina 21. veka narocito.A ko pomene relativizaciju ? leti na nauku.Note: kada budem imao vremena, ispricacu vam jednu pricu. Vezanu za temu.

Kako sam znao da ces da ga opravdash vremenskom distancom. Ipak, Churchill je bio beli suprematista, meni posebno ogavna vrsta. Shta ja da radim kad ih ne volim?

[bradilko]

Smeling je bio veliki boxac ali danas bi ga knockautirao svaki dilber sa par godina treninga.Suluda prica.Nemoj se naci uvredjen.